Један поп за две вере (папа из Марковца)

[Marjanovic]

                JEDAN POP ZA DVE VERE    

                                                  PAPA IZ MARKOVCA

     O teskom iskusenju popa Vasilije Mikleu o ekumenizmu, u selo sa dve crkve,o plodnjoi saradnju
udbe i sekuritatea, o dobrim ljudima i josboljim  obicajima, o grkomkatoliku koji radi i kao pravoslavni svestenik...

    Celo Markovac oktobra  24.10. 1992

Protojerej Mikleu poceo je da vodi " Dvostruli zivot" 1945. godine,kada su vlasti uhapsile popa JoSifa Jorgu.
Jos se po selu prica da Je otac Josif robio nevin i da je sva njegova krivica bila u tome sto, sem boga, nije
proznao drugog gospodara . Pop Josif je sluzio u rumunskoji pravoslavnoji  crkvi svetog Dorda a pop Vasile
u grckokatolickoj crkvi svetog Dorda.
   Crkve su u centru Markovca ,sela kraj Vrsca, udaljene pedesetak metara jedna od druge, Stamene su i prostrane,
mozda i previse kitnjaste. Osluzivale su tada 1100 Markovcana. Takve kakve su, pre su svedocile o rasipnistvu nego o
cvrstini vere seljna. Sigurno je, medutim,  da njhova velicina i sjaj nisu posledica utakmice izmedu  pravoslavnih i grko-
katolika : Markovcani  su oduvek ziveli uslozi i ljubavi.

   Vlasti su odakle,  uhapsile popa Josifa i pravoslavci su ostali bez svestenika.  Okupili  bi se onda clanovi crkvenog
odbora, krisom, kako se, inace, radilo u ta vremena, da se dogovore sta ce i kako ce. Da od vlasti traze da im postave
novog popa,  nije im bilo na kraj pameti.  Da salju delegaciju u Vrsacki  vikarijat  Temisvarske epahije, bilo podjednako
opasno. Bez popa da budu, nije islo. Odlucili su zato da se za pomoc obrate  popu Vasileu: Njihov je, Markovcanin,
ucen i dobar covek.
 Izneli su mu razloge,a primetili pri tom da sluzba u grkokatolickoji crkvi sasvim lici na onu pravoslavnoji. Jos i dato
da pop Vasilije priznaje Papu za vrhovnog podglavara i rugatorijum kao deo odreda, s iskrenom verom i Bogom
nemaju bas mnogo veze.

                                             EUKEMINSKI RAZLOZI
 

Predlozili su oni, znaci,popu Vasileu da licno drzi sluzbui u njhovoi, pravoslavnoji crkvi. Drukcije,rekose, ne moze.
spomenuli su mu ida oni praznik slave po starom, julianskom kalendaru pa se gotovo nikada  nece poklopiti, da
su crkve blizu jedna drugoji i da je groblj zajednicko, Jos ito da ce pristane li, Bogu ovo biti  ugodno.
Zatecen u sasvim razumlivoj mobucnosti da se, tada, posavetuje sa nadredenima iz "Firme" onima iz Vatikana, Lugoza ili
Krizevaca, protijerej Vasile Mikleu uzme malo vremena za razmisljanje. u toj  dvojbi je,  ipak, pobedio razum
potpomogut ekumenskim razlozima. Njegovo "da"  crkvenom odboru svalilo mu je na pleca dva put vise poslai
dvaput vise straha.
- I sluzba bozju i odrede smo obavljali krisom i u nevreme seca se pop Vasilije. -Zaista sam pola noci radio za
grkokatolike a pola za pravoslavne. Njhov je strah bio razumljiv : ali  mi moja hrabrost nikako nije isla u glavu.
Bila su ta vremena  nesigurna.
 Pravoslavni Markovcani su tako, sa popom  Vasileom cekali da Vrsacki vikariat  posale novog svestenika.
Cekali i cekali . Uzalud. Ne znase kada su od toga digli ruke.
 Moze biti  da je katkad  protojerej Vasile Mikleu  i zalio sto je pristao na ovo obicno  zamesateljstvo u kojem se
valjda samo on nekako  snalazio. Posle takvi misli molio je Boga da mu oprosti zbog sumnje. Samo mu je zahvalnost
suseda, pravoslavca, davali snagu i hrabrost da izdrzi. Zahvalnost iskrena. To je svatio pre dve godine kad je
u Markovac dosao Nikolje Korleanu, mitropolit temisvarski, da izvidi stanje i, moze biti, posalje konacno protojereja
za pravoslavni hram svetog Dorda.  Seljaci su se okupili, pa rekli mitropolitu da to ne cini, da in je dobar ipop Vasilike
, kaku su ga iz miloste zvali. Jos su  rekli da bih time on , motropolit zavadio selo.
- Posle sam mu satima govorio o ekumenizmu- kaze pop Vasilije - Saslusao klimnuo  glavom i otisao.

                                                SIKURITATEA NA VRATIMA

   Pop Vasilije Mikleu je roden u Markovcu godinu dana posle nastanka Kraljvine Srba, Hrvata, Slovenaca
dakle 1 decembar 1919. Skolovao se u Rumuniji, u Lugozu, Blazu i Beusu.Maturirao je u Oradia Mari. Teologiu je
studirao i zavrsio u Blazu. Ozenio se.
   Na pocetku rata Lugoski biskup Jon Balan ga je imenovao za  protojereja u Jankov Mostu, kod Zrenjanina
u jedinom mestu, pored Markovca gde je bilo grkokatolika. Tu je sluzbovao do kraja rata.
  Y Makovcu  je za svestenika postavljen jedan rusin, pa onda jedan madar. Otisao i on. Posle rus, koji se takode nije
puno zadrzavao. Bila je to siromasna, a zabita zupa. Bilo  je to vreme kada se od svestenickog poziva nije se moglo
ziveti bez volje jace od zrtva i trpljenja. Pop Vasilije se vratio u Markovac  da obraduje ocevinu i tako prezivi, Preuzeo
grckokatolicnu i pravoslavnu crkvu. - Jer kod nas, Rumuna, obicaj je kao i kod vas, srba. Objasnjavao je,
_Svestenik, veruje se, mora da bude iste nacionalnosti  kao i vernici, da je njhov.
Onamo u Rumuniji na samo kilometar od Markovca za grkokatolike je trajala prava vatolomejska noc: Ko nije
preso u pravoslave, zavrsavao  u zatvor. Pop Vasile je krisom pomagao porodicama obih nevoljnika zalazuci
tako sopstvenu kozu.
                             Foto: Sasa Negotinac
                              Vasile Mikleu pod budnim nadzorom  Temisvarske Sekuritatea
 

 Onda mu je jedan Markovcanin  udbas u Novom Sadu  prijateljski mu rekao da vise ne ide u Rumuniju
je su i oni (udba) saznali da je navodno nesto petljam  protiv tasnjh vlasti i, pazite demokratije- pricao
je pop ispod glasa. Prhvatim ja savet, nije bilo tesko da poverujem. Kad pamtim igrala se neka utakmica
izmedu Rumunije i Madarske, pa bas u Beogradu: meni na vrata dosao covek  i molime da ga primim.
Kaze , nije doso radi utakmice nego da kupi delove za automobil. Ali , nema para,pa me moli da mu ja dam,
a on ce kad se vrati, da novac uruci tamo u rumuniji, onome koga ja odredim, samo da mu dam adresu.
Nesto mi je bilo sumnjivo pa odbijem ovaj arazman. Prode to. Kad prosle godine, gledam televiziju: sudenje
u Bukurestu. Sudise sefu Sekuritatea iz Temisvara. Prikazu kot dusmanina a ono bas onaj covek
sto je dolazio kod mene. Noge mi se odsekle: pa oni su vrsljalji i po jugoslaviji kad su hteki i kako su hteli.
  Prica ovaj dogadaj pop Vasilije, a naglas  premislja da li je uputno da se opise i u novinama.
Veli da je  bila i ostala vecna firma. Rumunska tajna policija.

                              NIKO NE MAZI

    - Ipak je udba bila bolja -  kaze pop Vasilike - Imao sam posla snjima, pa znam.Prvo krajem
pedesetih, kad je bila ona... arondacija?  Nacionalizacija, dobro. Crkvama i svestenicima su
oduzimali zemlju.  Tako dode red i na mene. Dodu trojica u selo i pitaju Markovcane dali
pop obraduje zelju. oni podvrde, ali ko je tad mogao u to  da poveruje. podu autom  na brdo,
blizu te moje njive, pa se sakriju u neki zabran i vire. Ja zasukao rukave pa orem li orem.
Izadu oni pa me pitaju ; Kato ti, pope, Fakultetski obrazovan covek, mozes da ores?" Ja
im kazem " Mozete i vi al`necete" Oni se pogledaju i odu. Sta su mislili ne znam, tek meni zemlja ostade.
 Dodoja mu  1960 godine isposnistvo na koje je osudio porodicu, suprugu, cerku i sina,
pa ode u Vatikan.
   - Trazio sam da mi pomognu da  me salju u Ameriku- kaze pop Vasilike.- objasne  mi da
nema svestenika i da moram natrag u Markovac. Za uzvrat, cerka mi dobije stipendiju
pa na Sorboni uporednu knjzevnost. I magistrirala je tamo.
 I to je sve sto je dobio . Platu nikad nije primao. Od kad je protojerej  Vasile Mikleu
prakticno je prekinio veze sa Vatikanom. U svoje licno ime. stim se verovatno, saglasilo
i svih cetrdeser grckokakolita u Markovca, precutno. Da li zbog toga ili nesto drugo
tek popa Vasilea od tada pola usali pola ozbiljno nazivaju - Markovacki papa.
 I pored svega, decu izveo na put,  Cerka Cecilia je magistar knjzevnosti cin Ovidije je
zavrsio medicinu u Bukurestu i radi kao lekar u  Vrscu. Zivi sam i zadovoljan je.
 A snaslo  je popa Vasilea jos jedno cudo. Ostane selo  Socice  bez svestenika . Pravoslavnog
jer uselo zivi samo pravoslavni. Ne znajuci sta da rade , posalju iz Socice delegaciju
u Markovac, presednik crkvenog odbora: zamole uljudno da im Markovcani  pozajme poa.
 Ovi  im  odgovore da su i sami  pozajmili popa od grkokatolika. Da se ne vracaju  praznih
ruku, clanovi delegacije pocnu  da kume i mole, ako moze. makar za sahrane. Crkveni
odbor zapita Vasilija za misljne a oni dade pristanak:  kad  je vec krenulo, nek ide do kraja.
  Tako  je za svaku sahranu, pet kilometra preko brda- prica pop bise se hvali nego sto
se zali- Ali,  to im bese malo. I  ne pitavsi dode ponovo u Markovac kod clanova
crkvenog odbora da mole. Smislili su, kazu  da pop Vasilike moze i za praznike
da sluzi u njhovoji  crkvi. Kako , pitaj Markovcani. Kazu ovih: kod vas normalno
i kako Bog zapoveda a kod nas na drugi dan slave.
 Pop Vasilije uzima s eksera zakucano kraj vrata dva glomazna kljuca povezana uzicom i
vodi  namernike da pokaze obe crke svetog Dorda. U kola ne seda: iz navike stecene
zbog predostroznosti. Otkljucava  prvo grkokatolicku, a posle pravoslavnu. Cmeje se
seretski i veli: u koga su kljucevi , taj je gospodar.
Plasi ga da ce , posle njega ovo malo grkokatolika  preci u pravoslavce. Bivali je to
ranije. Ali, kaze, kad ode gore, reci ce bogu da je dosao zadovoljan.
 - On ce najbolje znati  da sam, evo,  kako sam umeo,  uspeo da ih sacuvam u veri
postovanju, toleranciji i ljubavi. A to sigurno nije mala stvar.
 Ostao je u pravoslavnoj crkvi. Rekao je da mora da ocita neke molitve.
 

                                                        " ILUSTROVANA POLITIKA"
                                                              Text Milos Lazic
                                                               24.10.1992
 
 
 
 

 Posebnno pop Vasilije bio sumnjiv zbog aseskog zivota:  nikakvu platu nije primao, a od seljaka
je dobio  koliko im je bilo po volji iako ni njima nije  preticalo. Za pomoc nije  molio ni u Vatikana
ni u Lugozu, niti u Krizevcima: znalo bi se
 

 

http://www.sreska.com/papa_iz_markovca.html