Лујза Хеј, Вејн Диер, Вортекс...

[Adelaida]

Nema niceg loseg u recima nekoga ko zagovara prastanje, ljubav i pozitivno razmisljanje. ( Mada nisam citala nijednog od gore pomenutih autora. Ja volim Osho-a, Antoni de Mela, Oca Tadeja, Riku Zarai... )

[Јелена011]

Adelaida, ma na povrsini nema...al do prastanja se dolazi.

Ovo je neka filozofija tipa ma nije ti nista nista se nije desilo puj pike ne vazi prastaj voli...

Ljudi i u pravoslavlju lako skliznu u to neko prastanje bez prozuvljavanja. Zavisi sta prastas, al nekad je prastanje kontraproduktivno. Tj osoba se u stvari plasi da se naljuti na vaznu licnost u svom zivotu i pibegne u prastanje. Tako da prastanje moze biti beg od stvarnih osecanja.

Problem sa ovim lalala nije u tome sta govore, nego sto misle da su univerzalni, sto sve treba biti pozitivno, divno, krasno, nema licnog pristupa. Svaki covek ima svoj problem, ne moze se podvesti pod kalup.

Prastanje, ljubav to je divno al dotle treba doci.

Pa,nije Bog omogucio i osecanja tuge, straha, cega sve ne eto da bi nas sadisticki podjebavao, pa mi moramo da bezimo od toga. Ima sto bi moj sin rekao zilion osecanja i tananih razlika u istim bas da sluze coveku. Imaju svoju ulogu, svrhu, cilj. Samo treba da naucimo da osecanja sluze nama,a ne da mi robujemo prisilno njima.