Дисмаз - Помиловани разбојник са Крста и наше спасење

[shalom777]

Продискутујмо мало...

[дибидусрус]

О чему конкретно? Например, о човечанству које предсављају ова два разбојника или о нечему сличном.

[shalom777]

Ето, пало ми на памет синоћ- колика је Божија милост према човјеку... Разбојник који није испуњавао бројне јудејске- законске заповијести,задоби спасење само на основу тога што је прихбатио Христа као Спаситеља.

Можемо нпр да говоримо о одосу вјере и дјела- у конктексту спасења. Знамо да ''милошћу смо спасени'', али такође и '' вјера без дијела је мртва.'

[trapa]

Да али не треба заборавити да је покајње разбојниково било заиста дубоко. Ја сам убеђен да је којим случајем преживео и побегао са крста да би постао потпуно други човек. Ово наглашавам да неби неко помислио да му се може до старости ваљати у греху без покајања и пред крај живота формално покајати. Јер тешко да би човек таквог настројења уопште био у стању да се каје. Разбојник није урадио малу ствар, он је прихватио Христа и исповедио га кад су се апостоли разбежали и посумљали. Он није те речи изговорио тек тако, његова спознаја Исуса као Спаситеља је било истинска.

[дибидусрус]

Разбојник се покајао у стању страдања на крсту, тј. у мукама, када логично не може бити покајања. Али он се покајао.

Друго Бог гледа на нас у потенцијалу. Разбојник да је могао после страдања на крсту да или васкрсне или да преживи крсна страдања он би постао хришћанин јер се покајао. О томе је горе брат Трапа писао.

[Никола Ђоловић]

Пример покајаног разбојника само показује колико етика није меродавна за спасење. Уосталом, Сам Христос говори да ће нискоетични људи пре ући у Царство Небеско неголи непокајани праведници. Међутим, нико није наиван да сматра како се сада кроз грех умножи благодат, како би то оригиналније рекао апостол Павле. Ради се о томе да нема човека који не греши али да спасење достижу они који се не надимају својим грехом презентујући га као мерило врлине. Чињеница је да покајање, поред самопознања свог "грешног статуса" подразумева и познање Бога, али, опет, верујем да то не искључује из спасења све оне који и даље уздишу у покајању над својим промашајима чак и онда када не знају за Бога. Не смемо заборавити да је покајани разбојник можда био и убица, дакле, можда је имао најтежа кривична дела, али, опет, велике су разлике између поимања људске и Божанске праведности. Уосталом, када Каин убија Авеља (иако је Бог пророчким Духом већ видео намере Каина) Бог не реагује строгим и импулсивним гневом како би неко од нас реаговао када би изгубио вољено биће. Мислим да кроз пример покајаног разбојника пре можемо да се осмелимо на већу љубав, веру и наду, али не самима по себи, него у Христу, тиме и за већу причасност Христом јер ни сами нисмо без недостатка. Дакле, једно је пример непокајаног разбојника са леве стране Христовог крста а друго је пример покајаног разбоника са десне стране. Дела су иста али није исто покајање. Опет примат онтологије над етиком! Тако се открива и како ће изгледати наше Вазнесење, након Васкрсења, јер ће се према речима Христовим, један узети а други оставити.