....а у Србији ПАПОФОБИЈА

[Solomon Kane]

Свака крајност је од демона.Скоро увек,али заиста скоро увек се све у разговорима између православних Срба заврши и врхуни у крајностима и радикалној идејној и животној поларизацији.Ми заиста нисмо историјски и духовно зрео народ и лако и брзо ћемо нестати,ако овако наставимо,као и безбројна племена и као мноштво народа који се нису нашли на висини задатка неопходне историјске и духовне валидизације и потврде.Нема места ни "папофобији",као што не сме бити места ни "папофилији",већ је неопходан историјски промишљен и зрео поглед како на друге тако и на себе,духовно постојан,у Христовој истини утврђен свеживотни став који ће коначно сведочити свету да заиста постоје појединци (а временом,ако се истраје,и народ) који знају на Коме и чему почивају њихови животи,који су коначно открили кључ и шифру за онај свој "духовни код" којим смо,као и наши преци,дефинисани и запечаћени,који знају Ким мере исправност,циљност и смисаоност сваке постојеће динамике свог бића,Који живећи у непрестаном процесу преображаја сопственог живота Духом Светим,преображавају и околину са којом су у симбиози...такви нама људи требају,на то смо сви Православни позвани,а не да живимо у вечном паклу крајности који је у ствари одраз наших,ко зна чиме све изазваних,неисцељених унутрашњих сукоба,константне несигурности и страхова,духовне неутврђености,болесног подозрења,али и претераног и ничим оправданог нездравог поверења у нешто што се безброј пута показало као достојно неповерења...заиста крајности разједају лични и друштвени живот и воде у сигурну пропаст током времена.

Нема "папофобије" и не сме бити "папофилије"...мора да постоји само један једини нуклеус и извор нашег бића који као своју позадину,исходиште и увир има само једну реч...Христољубље.

[w.a.mozart]

klapklap klapklap klapklap

nažalost, hristoljublje pojedinaca je čista projekcija sopstvenog ega obojenog novim zavetom... ovde-onde