Трговци траже да не раде недељом

[Marjanovic]

Трговци траже да не раде недељом

 

Ј. Ж. Скендерија | 13. март 2016.

 

Синдикати најављују иницијативу за законску забрану рада у трговинама последњег дана у седмици: Није атак на послодавце, промет у радњама неће трпети. Послодавци: Могуће тек када наш просек зарада буде од 800 до 900 евра

 

 

 

НЕДЕЉА би за све српске трговце могла да постане нерадни дан уколико надлежни прихвате иницијативу Самосталног синдиката трговине да се законом регулише забрана рада на овај дан у седмици. Иако би многи запослени одахнули, економске рачунице говоре да би овакав потез смањио број радника у овом сектору за око осам одсто, а држава би изгубила добар део финансијког колача званог ПДВ.

 

Према подацима синдиката, у српским трговинама ради од 190.000 до 200.000 запослених, а овим послом се углавном баве жене. Њихове плате ниже су од републичког просека и износе око 29.000, док касири, магационери и излагачи робе у озбиљним трговинским ланцима једва приходују око 23.000 динара. Они запослени у приватним пиљарницама приме далеко мање, а уз то многи нису ни пријављени.

- Већина не зна шта значи празник, а камоли увећана дневница за рад на тај дан - каже Радослав Топаловић, председник Самосталног синдиката трговине Србије. - Само тамо где су синдикално организовани, за рад недељом и државним празником добију увећање од 26 одсто. Иако је радна недеља у Србији 40 сати, многи раде и више, викенд не постоји, а онда добију, рецимо, слободан уторак.

По мишљењу нашег саговорника, ако желимо у Европску унију, онда би требало да укинемо рад недељом и уведемо да тада раде само специјализоване трговине.

- Овај предлог није никакав атак на послодавце. Мислим да не би трговци трпели због тога и промет не би опао - каже Топаловић. - У већини трговина пракса је да се уместо увећане дневнице добија слободан дан.

Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку сматра да рад недељом није потпуно исплатив ни трговцима, јер за то треба да ангажују додатну радну снагу, морају да издвоје више новца за рачуне за струју, одржавање објеката.

- Проблем је, међутим, што смо ми сиромашна привреда која има високе дажбине, а грађани могу да купе све мање робе - каже Рајић. - То је довело до такмичења између фирми како би привукли што више купаца. Таквих предлога било је и раније између трговинских ланаца који су покушали да се договоре да не раде недељом, али нису успели. Ово би могло да се спроведе када би просек зараде у Србији био од 800 до 900 евра и тек тада бисмо могли да рачунамо на то да се врати време осамдесетих - да се недељом сви одмарају.

Рајић наглашава да је ситуација у трговини толико лоша да је у 2014. години чак 45 одсто трговаца пословало са губитком. Он сматра да би и власници малих трговина били срећни када не би радили недељом.

- Чињеница је да се суботом и недељом купује више, а дани са највишим прометима су они када се исплаћују пензије - каже Рајић. - Мислим да ми себи још не можемо да приуштимо да имамо нерадну недељу, као што то не могу ни много богатије земље од нас. Треба наћи средину, али због економског и пореског система, то ће у Србији бити веома тешко.

У Европској унији нема посебних прописа који уређују област рада недељом и државним празницима. Директива о радном времену из 1993. је утврдила да минимални период недељног одмора треба да укључи и недељу. Међутим, Европски суд правде је 1996. поништио такву одредбу, јер је сматрао да је Савет пропустио да објасни зашто је недеља као дан за недељни одмор ближе повезана са здрављем и безбедношћу радника у односу на неки други дан у седмици.

- Директива о радном времену из 2003. не одређује дан за недељни одмор, а у Европској социјалној повељи се наводи да државне чланице треба да осигурају недељни одмор, што је могуће више у складу са традицијом или обичајима у држави или региону - каже Милан Јевтић, из "Фридрих Еберт фондације".

Наш саговорник наглашава да је Немачка уставом предвидела да радници не смеју да раде недељом и државним празницима од нула до 24 сата, а изузеци су болнице, полиција, ватрогасци.

- Рад у традиционалној трговини забрањен је недељом, а савезне земље изразиле су намеру и да забране рад у кол-центрима, као што је то већ учињено у Хесену - каже Јевтић. - Са друге стране, управо недељом и у дане државних празника ови кол-центри остварују значајне приходе, па би забрана рада имала великих финансијских последица.

У последње време у Француској је све више заговорника рада недељом, чак и међу запосленима, под условом да за тај рад добију двоструко већу накнаду. Недавно је усвојен и закон који даје могућност да се у једној календарској години одреди 12 недеља када продавнице могу бити отворене.

- У Великој Британији још није постигнута сагласност поводом овог питања - каже Јевтић. - У Грчкој је, примера ради, спроведен пилот-пројекат који допушта продавницама у 10 грчких региона да буду отворене сваке недеље.

 

СЛОВЕНАЧКИ ПРИМЕР

У нашем комшилуку борба за забрану рада трговина недељом почела је 2006. године. Покушаје хрватског "Каритаса" и Фрањевачког института за културу мира из Сплита осујетио је Уставни суд, који је 2009. укинуо забрану рада недељом. Словенци су се уз помоћ јаких синдиката изборили на референдуму да се ради само 10 недеља у току године, а да остале буду слободне.

 

МАЂАРСИ ОДУСТАЛИ

Законом из 2015. године у Мађарској је забрањен рад продавница недељом, осим за оне које имају до 200 квадратних метара, породичне радње у којима раде власници или њихови блиски сродници, апотеке, бензинске станице, продавнице на аеродромима, железничким и аутобуским станицама и локалне пијаце. Против оваквог закона су били Национална асоцијација предузетника и послодаваца, Мађарски савет шопинг центара и Мађарска трговачка асоцијација. Синдикат трговине је у почетку подржао овакав закон, али после консултација са својим члановима је одустао.

 

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:595331-Trgovci-traze-da-ne-rade-nedeljom

[Иван ♪♫]

Забране нису потребне, него развијена привреда, где ће сваки радник моћи да напусти робовски посао, и отера израбљивача у три лепе. И онда ће свако моћи да бира кад хоће да ради, па и у недељу ако баш жели.

[ВИЛМА]

Sećam se vremena kada vikendom nikakve radnje nisu radile.