Aнегдотe везане за Стаљина

[Баба]

Aнегдотe везане за Стаљина

 

inShare

 

 Стаљин је имао специфичан осећај за хумор, специфичан, али веома оштроуман. Он је понекад своје одлуке и закључке саопштавао с хумором, али онима којима је  то говорио  није било до смеха.

         Има их много, али ево  20.

         1. Приликом рада на развоју пројекта за аутомобил „Победа” било је планирано да му дају назив „Отаџбина”. Кад је сазнао за то, Стаљин је иронично питао: „И колико ће нам коштати Отаџбина?”

         Назив аутомобила одмах је промењен.

         2.  Из сећања једног од чланова Стаљиновог обезбеђења, А. Рибина: Стаљина је на путовањима често пратио Туков. Седео је на првом седишту поред возача и имао обичај да заспи путујући. Неко из Политбироа, ко је путовао са Стаљином и седео са њим на задњем седишту, приметио је:

         - Друже Стаљин, ја не разумем ко од вас кога чува?

         - Зашто – одговорио је Јосиф Висарионович – он ми је још и свој пиштољ тутнуо, рече – узмите за сваки случај!

         3. Једном су Стаљина известили да маршал Рокосовски има љубавницу и да је то – позната лепотица – глумица, Валентина Серова. И шта сад с њим да радимо? Стаљин је склонио лулу из уста, мало размислио и рекао: - Шта ћемо, шта ћемо… да му завидимо!

         4. Шетајући са Првим секретаром ЦК Грузије, А. И. Мгеладзеом, алејом воћњака око даче у подмосковском Кунцеву, Стаљин га је почастио лимуном који је сам одгајио у свом врту:

         - Пробајте, овде су, близу Москве, узгајани!

         И тако неколико пута између разговора на различите теме:

         - Пробајте лимун, лепи су! Саговорнику је на крају синула мисао:

         - Друже Стаљин, обећавам да ће Грузија за седам година обезбедити лимун за читаву земљу и да га нећемо увозити из иностранства.

         - Хвала Богу, сетио си се! – рекао је Стаљин.

         5. Пројектант артиљеријског система В. Г. Грабин испричао је како га је Стаљин позвао уочи 1942. и рекао:

         - Ваш топ је спасао Русију. Шта желите – да будете Херој Социјалистичког Рада или Стаљинову награду? – Свеједно ми је, друже Стаљин.

         Добио је и једно и друго.

 

         6. Током рата, трупе под командом Баграмјана прве су стигле до обале Балтика. Да би тај догађај патетично презентовао, јерменски генерал лично је налио флашу водом из Балтичког мора и заповедио свом ађутанту да с том флашом полети у Москву код Стаљина. Овај је полетео. И док је он летео, Немци су контранападом одбацили Баграмјана од балтичке обале.

         У Москви су већ били о томе информисани пре него што је ађутант стигао, а сам ађутант није знао – није било радија у авиону. И поносни ађутант улази у Стаљинов кабинет и патетично саопштава:

         - Друже Стаљин, генерал Баграмјан шаље Вам воду из Балтика! Стаљин узима флашу, неколико секунди је окреће у рукама и затим враћа ађутанту говорећи:

         -  Врати је Баграмјану и реци му да воду проспе тамо одакле је узео.

         7. Године 1939. гледали су  филм „Воз иде на исток”. Филм није ништа посебно: воз иде, зауставља се…

         -  Која је ово станица? – пита Стаљин.

         - Демјановка.

         - Е, на овој ја излазим – рекао је и изашао из сале.

         8. Расправљало се о кандидатури за дужност министра индустрије угља.

         Предлажу директора једног од рудника, Засадка. Неко је био против: - Све је у реду, али он воли да попије!

         - Позовите га код мене – рекао је Стаљин. Засадко је дошао. Стаљин је почео с њим да разговара и понудио му чашицу.

         - Са задовољством – рекао је Засадко и налио чашицу вотке:

         - За ваше здравље, друже Стаљин! – попио је и наставио разговор.

         Стаљин је мало отпио и пажљиво посматрајући предложио још по једну. Засадко – испије и другу не трепнувши. Стаљин нуди трећу, али његов саговорник одгурне своју чашу у страну и каже: - Засадко зна меру!

         Разговарали су још мало. Када је на заседању Политбироа поново постављено питање кандидатуре министра и поново се чуло да предложени кандидат злоупотребљава алкохолна пића, Стаљин је шетајући са запаљеном лулом рекао: - Засадко зна меру!

         И Засадко је много година руководио совјетском индустријом угља…

         9. Један генерал-пуковник реферисао је Стаљину о ситуацији. Врховни главнокомандујући изгледао је веома задовољно и два пута са одобравањем климнуо главом. Након што је завршио са извештајем, потчињени се ушепртљао. Стаљин га пита: „Желите ли још нешто да кажете?” „Да, имам лично питање. У Немачкој сам узео неке ствари које ме занимају, али су их на контролном пункту задржали. Ако може молио бих да ми их врате”.

         „То може. Напишите рапорт, ја ћу дати налог”.

         Генерал-пуковник извади из џеп унапред припремљени рапорт. Стаљин даје налог. Молилац почиње топло да се захваљује.

         „Не вреди захваљивати” – примети Стаљин. Након што је прочитао написану одлуку: „Вратити пуковнику његове трице. Ј. Стаљин”, генерал се обраћа Врховном команданту: „Овде је лапсус, друже Стаљин. Ја нисам пуковник, ја сам генерал-пуковник”. Није, све је тачно, друже пуковниче” – одговорио је Стаљин.

         10. Адмирал И. Исаков био је од 1938. заменик народног комесара Ратно-поморске флоте. Једном приликом 1946. Стаљин му је телефонирао и рекао да постоји мишљење да га поставе за начелника Главног штаба који је те године преименован у Главни штаб Ратне морнарице.

         Исаков је одговорио: „Друже Стаљин, морам да вас известим да ја имам озбиљан недостатак: ампутирана ми је једна нога”

         „Је ли то једини недостатак за који сматрате да треба да саопштите?” – уследило је питање.

         „Да”, потврдио је адмирал.

         „Пре смо имали начелника штаба без главе. И ништа, радио је. Ви само ногу немате – то није страшно” – завршио је Стаљин.

         11. После рата Стаљин је сазнао да је професор К. „изградио” скупу дачу у близини Москве. Позвао га је у свој кабинет и питао: „Је ли истина да сте изградили за себе велику дачу за толико и толико хиљада?!” – „Истина је, друже Стаљин” – одговорио је професор.

         „Велико вам хвала од дечјег дома којем сте поклонили ту дачу” – рекао је Стаљин и послао га да предаје у Новосибирск.

         12. У јесен 1936. на Западу се пронео глас да је после тешке болести умро Јосиф Стаљин. Дописник америчке агенције Асошијетед Прес, Чарлс Нитер, одлучио је да добије информацију из најпоузданијег извора.

         Упутио се у Кремљ и предао за Стаљина писмо у којем га моли да потврди или оповргне ту вест. Стаљин је одмах одговорио новинару: „Поштовани господине! Колико је мени познато из саопштења иностране штампе, ја сам већ одавно оставио овај грешни свет и преселио се на онај свет. Будући да се према саопштењима иностране штампе мора односити са поверењем, ако не желите да будете избрисани из списка  цивилизованих људи,  молим вас да верујете тим саопштењима и да не нарушавате мој мир у тишини оностраног света. 26. октобра 1936. С поштовањем, Ј. Стаљин.

         13. Једном су страни новинари питали Стаљина: - Зашто је на грбу Јерменије приказана планина Арарат, а не налази се на територији Јерменије? Стаљин је одговорио: - На грбу Турске приказан је месец, иако се не налази на територији Турске.

         14. Народног комесара пољопривреде Украјине позвали су у Политбиро. Он пита: - Како треба да реферишем: кратко или детаљно? – Како хоћете, можете кратко, можете детаљно, али правило је три минута – одговорио је Стаљин.

         15. У Бољшом Театру припремана је нова поставка Глинкине опере „Иван Сусањин”. Послушали су је чланови комисије на челу са председником Бољшаковим и закључили да треба уклонити крај „Буди славан, руски народе!: црквењаштво, традиционализам… Реферисано је Стаљину.

 

         „А ми ћемо другачије поступити: оставићемо крај, а Бољшакова уклонити”.

         16. Кад су одлучивали шта да раде са немачком ратном флотом, Стаљин је предложио да је поделе, а Черчил супротно: „Потопити”. Стаљин одговора: „Ето, ви своју половину потопите”.

         17. Стаљин је дошао на представу у „Уметничко позориште”. Станиславски га сусретне и пружајући му руку каже: „Алексејев”, изговарајући своје право презиме, „Џугашвили” – одговара Стаљин и стежући му руку одлази на своје место.

         18. На Постдамској конференцији Хариман пита Стаљина:

         - Након што су Немци 1941. били на 18 километара од Москве, вероватно вам је сада пријатно да делите поражени Берлин? – Цар Александар је дошао до Париза – одговорио је Стаљин.

         19. Стаљин је питао метеорологе колики је проценат тачности њихових прогноза.

         - Четрдесет процената, друже Стаљин. – Онда говорите обрнуто и имаћете шездесет процената.

         20. Током рата Стаљин је поверио Бајбакову откривање нових налазишта нафте. Кад је Бајбаков негодовао и рекао да то није могуће Стаљин је одговорио:

         - Ако буде нафте, биће и Бајбаков, ако нема нафте, нема ни Бајбакова! Убрзо су откривена налазишта у Татарстану и Башкирији.

Препоручио Комнен Коља Сератлић

 

http://www.vidovdan.org/istorija/item/71872-an-gd-e-v-z-n-z-s-ljin

 

[Милан Ракић]

На сличном фону, премда јунак следеће приче по апсолутизму владавине и њеним последицима Коби није ни до колена...

 

"Кичму" наше послератне авијације је чинио предратно школован кадар, дакле људи који су већ били пилоти и техничка лица у јединицама војног ваздухопловства Краљевине Југославије (нпр. закључно са покојним генералом Енвером Ћемаловићем који је био командант РВ и ПВО до 1980. год., дакле сви команданти РВ и ПВО од 1945., па до 1980. године су били "Краљеви пилоти")

 

Послератна беда... Нема често ни шта да се поједе... Конкретно Храна се дели у трговинама... На кашичицу... Тачкице... Кад има шта да се подели

 

А пилоти, као и свуда у свету, морају пре летења да унесу прописану количину калорија. Тако је било и на земунском аеродрому...

 

И када је Броз једном приликом обилазио јединице у Земуну, једна "подгузна мува", Србин наравно, од оне сорте што стално носа радне бележнице и записује у њих као нешто... Заправо "безбедњак" на аеродрому, када је дошао ред и на њега да "друга Старог" информише о стању на аеродрому, рече:

 

- Друже Тито! Између осталог, примећен је велики пад потрошње хране у летачком ресторану средом и петком!

 

- Па?, затражи Броз додатно образложење.

 

- Па то значи да посте! Намерно одбијају да једу храну, због тих неких "глупих верских обичаја"! Знате, они су то "научили" још У Краљевини. И не само то! Него смо сазнали да кући и Славе славе! Поједини од њих! И то чак и не крију! Позивају једни друге и овде на послу у госте! А кад треба у Партију, када треба јачати партијски дух, они избегавају то. На политичку наставу не долазе, књижице не узимају! Ја бих то све, ако ми дате одрешене руке, позвао на одговорност!, готово у једном даху издеклемова сав запењен мајор ОЗНА-е.

 

- Јел` умеш ти друже мајоре да летиш?, упита га Броз.

 

- Не! Знате, ја нисам пилот, ја сам пешадинац, револуционар и првоборац!, одговори зачуђено "поносни" мајор.

 

- Е онда ћути и не прогони људе без разлога!, одбруси му Броз и настави брифинг са следећим саговорницима...

[Иван ♪♫]

Мени је деда причао, да је Тито, када је долазио у скупштину, зазирао од, ако не и игнорисао, оне високе функционере који би се сјатили око њега, али се увек здрављао са ,,обичним” радницима: стенографима, писарима, секретарицама, спремачицама...

[Баба]

Тито је у првим послератним данима долазио на прославу Св. Саве у Саборну Цркву у Бг.

Све док нису после пар година неким декретом раздвојили државу и цркву.

Није то ни у комунизму тако глатко текло.

Најжешћи комунизам је заправо био тамо између 1950 и 1960

[Tumaralo.]

Тито је у првим послератним данима долазио на прославу Св. Саве у Саборну Цркву у Бг.

Све док нису после пар година неким декретом раздвојили државу и цркву.

 

Dal je moguce?

 

Uzgred zar nisu drzava i crkva vec bile razdvojene?

[Иван ♪♫]

Није то ни у комунизму тако глатко текло. Најжешћи комунизам је заправо био тамо између 1950 и 1960

 

Знаш шта ми се чини, да смо ми Срби такви слободољупци али и инаџије, да код нас ништа тог типа не може да успе    Па види колико се код нас икад поштовао и данас поштује било који закон  

[Guest]

.

 

Anegdota za staljina, naravno pitanje da li je i tacna:

 

Stoji staljin ispred ogledala, gleda sebe i kaze: "I ti si mi malo sumnjiv"!

 

 

.

[Guest]

.

 

Anegdota ne direktno za staljina, nego posle njegove smrti, ali u vezi njega. Naravno, opet, pitanje da li je i tacna.

 

Na nekoj sednici CK u Čekoslovačkoj, kojoj je prisustvovalo rukovodstvo SSSR i hruscov sa njima, konstatuje se da neke stvari ranije nisu bile sasvim povoljne za Čekoslovačku, kako je možda moglo, zato sto je staljin radio tako kako je radio. (Tačne reči u tom smislu).

Tada neko iz sale, od mnogobrojnih, dobaci:

 

"Što mu neko nije predlagao drugačije?"

Tada hruščov dreknu: "Ko je to rekao?"

U sali muk, niko da se javi.

Na to će hruščov: "E, zato"!!

 

 

 

.

[Милан Ракић]

Тито је у првим послератним данима долазио на прославу Св. Саве у Саборну Цркву у Бг.

 

А у Свечаној сали Гарде, 27. јануара 1946. године, одржан је и Официрски бал, у поводу Светог Саве