Човек Жоја Написано Март 6, 2016 Пријави Подели Написано Март 6, 2016 ЈЕВРЕМ ОБРЕНОВИЋ – скица једне политичке каријере – ,,Ма у ком чину био, Јеврем је обично зван ’Го- сподар Јеврем’, па се знало ко је” Најмлађи брат кнеза Милоша, Јеврем (Теодоровић) Обреновић (1790–1856), за време свог активног учешћа у политичком живо-ту (1816–1842), био је једна од најзначајнијих и најзанимљивијих фигура политичке и културне сцене Србије. Био је управник (обор–кнез) нахија (Шабачке, Ваљевске, Соколске и Београдске), губернатор (градоначелник) вароши београдске, командант Подрињско-савске војне команде, председник Савета, намесник (1835, 1839–1840), почасни члан Друштва српске словесности и један од највећих мецена свог доба у Србији. На његово име наилазимо у радовима скоро свих историчара који су обрађивали теме везане за периоде прве владавине кнеза Милоша (1815–1839), кнеза Милана (1839) и прве владавине кнеза Михаила (1839–1842); о њему су писали савременици, његовог имена има и у објављеним и у необјављеним изворима из тог доба а срећемо га и на страницама новина које су тада почеле да излазе на српском језику у Кнежевини и јужној Угарској. Занимљиво је да му се – и поред свега – модерна историјска наука још није одужила биографијом или, барем, скицом за портрет. Овај рад је покушај да личност Јеврема Обреновића, макар у вези са његовом политичком каријером, ставимо у рам једне засебне историографске теме. У трагању за свим димензијама животописа овог Обреновића истраживач ће се врло брзо сусрести са чињеницом да постоји чак неколико засебних тема без чије подробније обраде није могуће ваљано осветлити, реконструисати и оценити једну тако слојевиту личност. Рецимо, врло брзо се може доћи до закључка да су за Обреновићеву политичку каријеру и однос према култури, као два најважнија вида његовог деловања, пресудан утицај имали: однос с кнезом Милошем, породица, његова сопствена личност (склона ,,новачењима и напретку", али и самосталности и самосвојности) и хроничне болести које су га пратиле током целог живота. У овом раду ограничили смо се само на скицирање његове политичке каријере. Цео рад у ПДФ-у Аутор: Небојша Јовановић Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се. Сваки човјек најприје добро вино износи, а када се опију, онда лошије; а ти си чувао добро вино до сада. Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука