Човек Жоја Написано Март 5, 2016 Пријави Подели Написано Март 5, 2016 ПРОСЛОВ Књига у читаочевим рукама, Српска уметност 1690–1740, за штампу је приређен рукопис докторског рада одбрањеног на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, 26. јуна 2002. године, пред испитном комисијом у којој су били: проф. др Иван Ђорђевић (председник комисије), проф. др Мирослав Тимотијевић (ментор) и проф. др Александар Кадијевић (члан комисије). Сплетом околности, од 1988. године, када је први пут пријављена, до 2001, када је предата у коначној верзији, ова докторска теза имала је три ментора и исто толико наслова. Сасвим је природно да се нешто од генерацијских, специјалистичких и методолошких особености оних који су о раду менторски бринули (проф. др Гордана Бабић-Ђорђевић, проф. др Миодраг Јовановић и проф. др Мирослав Тимотијевић), одразило и на моја хтења, замисли и уверења. Већину добијених примедби и упутстава прихватила сам као драгоцене савете и добронамерне сугестије. Овом приликом своју посебну захвалност изражавам Балканолошком институту САНУ што је рукопис под овим насловом уврстио у свој издавачки план, као и Штампарији Српске патријаршије која га је преточила у књигу. Са задовољством помињем и оне који су ме, свако на свој начин, задужили несебичном помоћи и подршком да ова књига у што бољем руху угледа светло дана: академик Никола Тасић, др Душан Т. Батаковић, др Динко Давидов, дописни члан САНУ, проф. др Мирослав Тимотијевић, проф. др Зоран Николић, Јанко Радовановић, Градимир Станић, Ана Гавриловић, Зоран Сам, Душан Милијић, Милица и Зоран Шевкушић. Оно што ме је водило и бодрило у тренуцима великих искушења и запитаности није ли ми − препуштањем израде докторског рада под овим насловом – додељен Сизифов камен, било је разумевање којим сам била окружена, морална потпора оне врсте која се никад не заборавља. И овај пут показала се тачном мудра Вергилијева изрека: Omnia vincit amor. Ако већ није, нека она постане и идеја-водиља читаоца. Београд, 20. децембра 2005. Аутор: Љиљана Стошић Цела књига у пдф-у на http://www.balkaninstitut.com/pdf/izdanja/posebno/stosic.pdf Лапис Лазули је реаговао/ла на ово 1 Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се. Сваки човјек најприје добро вино износи, а када се опију, онда лошије; а ти си чувао добро вино до сада. Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука