Šta mi znamo o Bogu i šta znači poznanje Boga?

[Pancakes]

 

***

/odlomak iz besjede Sv.Vasilija Velikog na spomen Svetog mučenika Mamanta/

 

"Šta, međutim, znači poznavati? Shvatiti suštinu, izmeriti veličinu ili pojmiti o Božanstvu ono što razmetljivo obećavaš? Međutim, zar ti prethodno nisi shvatio meru poznanja? Šta mi znamo o Bogu? Ovce moje slušaju glas moj (Jn. 10,27). Vidiš li kako se shvata Bog? Kroz slušanje Njegovih zapovesti i kroz ispunjenje onoga što se čulo. Poznanje Boga znači čuvanje Njegovih zapovesti. "Šta, zar nije ispitivanje suštine Božije, razmatranje nadsvetskog i poimanje nevidljivog". Ja poznajem svoje i moje mene poznaju. Dovoljno ti je da znaš da je Pastir dobar i da je dušu svoju položio za ovce. To je granica poznanja Boga. Koliki je Bog, kolika je Njegova mera, kakav je u suštini - jesu pitanja koja predstavljaju opasnost za onoga ko pita i nedoumicu za onoga ko odgovara. Najbolji lek za njih jeste ćutanje. Ovce moje slušaju glas moj, rekao je On, i ne raspravljaju, tj. nisu neposlušne i ne prepiru se. Čuo si: "Sin". Međutim, nemoj zalaziti u način rođenja, nemoj podvoditi pod uzrok ono što je neuslovljeno i nemoj sečenjem razdvajati ono što je jedinstveno. Zbog toga te jevanđelista unapred ograđuje. I ranije si čuo i sada slušaš: U početku beše Slovo, kako ne bi pomislio da je Sin rođen na ljudski [način] ili da je potekao iz nebića. On ti je rekao Slovo označivši bestrašće. Rekao ti je beše stoga što je vanvremen i rekao ti je u početku, kako bi Rođenog sjedinio sa Ocem. Vidiš li kako poslušna ovca sluša glas svog Vladike. U početku, i beše, i Slovo. Nemoj pitati: "Kako beše". "Ako beše, onda nije rođen, a ako je rođen, onda ne beše". Onaj ko govori tako nešto više nije ovca. Odnosno, ovčja koža je [spolja], dok iznutra govori vuk. Njega treba smatrati opasnim. Ovce moje slušaju glas moj. Čuo si Sina. Shvati Njegovu sličnost sa Ocem."Kažem "sličnost" zbog nemoći jačih tela. Jer, uistinu (ne plašim se da ću prećutati istinu) nisam naklonjen klevetama. Reći ću i "istovetnost", pri čemu treba zadržavati lična svojstva Oca i Sina. U ipostasi Sina zamisli obličje Oca da bi sačuvao tačan smisao obraza i da bi bogobojažljivo shvatio: Ja sam u Ocu i Otac u meni (Jn.14,10). Pri tome nemoj [zamišljati] slivanje suština, nego istovetnost crta."