Папири за лажне послове у иностранству – 200 евра

[Срђан Ранђеловић]

Најугроженији су грађевинци и медицински радници јер је за тим занимањима велика потражња у иностранству

 

(Илустрација Срђан Печеничић)

 

 

 

Тражећи посао, Стана П. пријавила се на оглас који је пронашла на интернету. Има богату радну биографију, али изненадила се када јој је после само неколико размењених мејлова експресно понуђено запослење у Љубљани. Преговоре је водила посредством „Скајпа”, а потенцијални послодавац одбијао је видео-позиве. Дописујући се, Стана је закључила да би, ако прихвати тај посао, добила плату од 1.500 евра, стан и храну, речју – благостање. Њен супруг држао се старе филозофије – не једе се све што лети. Фирму која наводно има своје представништво и у Београду, проверио је на сајту Агенције за привредне регистре (АПР) и о њој није пронашао ни слова. То је овом брачном пару био довољан разлог да селидбу одложи за нека боља времена и реалније пословне понуде.

 

Стана се на срећу није упецала на овај фантомски оглас за посао у иностранству. Многи јесу и остали су „кратких рукава”, кажу у Полицијској управи за град Београд. 

 

– У већини случајева, оштећени нигде и не оду. „Послодавци” од њих извуку око 200 евра правдајући то као трошкове за лекарске прегледе, превођење докумената… Када дође време да се обећања о брзој и лакој заради и добрим условима рада остваре, нестају без трага и гласа са пуним џеповима – објашњавају у Сектору за сузбијање превара и фалсификата.

 

Преваранти су обично људи који су живели или радили „преко гране” и одлично познају прописе за упошљавање радника за рад у иностранству. Зато њихови сценарији делују веродостојније.

 

Један такав „послодавац” дневницом од 30 до 50 евра привлачио је људе да се пријаве за рад у Сочију уочи Зимских олимпијских игара. Овакве манифестације, истичу полицајци, преварантима дају ветар у леђа. Жртве знају да се на таквим местима заиста траже радници па имају више поверења у „послодавце”. Најугроженији су грађевинци и медицински радници јер је за тим занимањима велика тражња.

 

Послодавци оперишу тако што изнајме канцеларије или поставе огласе који им омогућавају да задрже свој „ен-ен” статус све време. Новац се најчешће уплаћује на руке или пост-нетом, док се најалавији преваранти не либе ни да оштећенима дају бројеве личних банковних рачуна.

 

– Људи су давали отказе у Србији и издвајали последње паре за „сређивање папира” за одлазак у иностранство. Десило се и да су неке жртве отишле до Бугарске, остатак новца исплатиле „послодавцу” и тек после неког времена схватиле да је он „испарио”, а да заказани лет уопште не постоји – кажу у полицији.

 

Како се заштитити од лажних послодаваца?

 

Једини начин, саветују у полицији, јесте да се од „послодавца” узму сви подаци о његовој понуди – где и шта се ради и која предузећа су извођачи радова. Амбасада земље у којој је понуђен посао може проверити да ли све то заиста и постоји. Ако је послодавац компанија, треба је потражити у српском АПР-у или пословном регистру земље у коју се одлази трбухом за крухом.

 

 

 

Политика

 

[Ленка*]

Па, ништа ново... Треба бити паметан и информисан. Само толико  

Много већи проблем од узимања 200е, код оваквих огласа тј. превара, представља опасност од трговине људима.

Тиме се бави невладина организација АСТРА, која, између осталог, пружа информације о безбедном и легалном запошљавању у земљи и иностранству http://www.astra.rs/sos-telefon-i-pomoc-potencijalnim-zrtvama-trgovine-ljudima/preventivne-informacije/