Majke ti!

[Баба]

Samo nekoliko sati nakon sto je interventnim ekipama policije i hitne pomoci prijavila nasilje u porodici zrtva biva tesko pretucena.

 

(Foto ilustracija)

Poziva dezurnu sluzbu 92 i dolazak policije iscekuje na ulici, ne usudjujuci se da se vrati u stan. Policija ne dolazi. Pada mrak. Zima je, pocetak februara. Promrzla, malaksala i u bolovima, upucuje se ka beogradskom Urgentnom centru. Pretuceno telo, tesko svega 38 kg, ne uspeva da izdrzi. Kolabrira.

Javna govornica udaljena je svega nekoliko metara...

Pozivom koji ce uslediti zapocet je kafkijanski proces sa zastrasujucim ishodom.

U pokusaju da sprece da ovaj audio snimak naslovljen "Majke ti!" izadje iz njihove ustanove zaposleni u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoc pribegli su krsenju Zakona o dostupnosti informacija od javnog znacaja, falsifikovanju transkripta razgovora, davanju lazne izjave kao odgovor na zalbu Poveriocu za informacije od javnog znacaja, pretnjama i sprovodjenju tih pretnji u delo...

To je Srbija, za neupucene.

 

[Баба]

Srbija za neupućene

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Friday, 28 November 2014

http://www.sigurnakuca-beograd.com/kontakt.

 

Postovani,

obracam vam se kao zrtva takozvanog "porodicnog nasilja", odnosno nasilja od strane srodnika u prvom stepenu srodstva sa kojima delim zakonsko pravo stanovanja u petosobnom stanu u Beogradu.

Za pomoc sam se prvi put obratila u maloletnom uzrastu, moleci za zastitu od onih koji su me podvrgli fizickom, psihickom i seksualnom zlostavljanju takvog intenziteta da je to dovelo i do pokusaja (ili "pokusaja") samoubistva. Umesto pomoci, dobila sam uveravanja tipa: "Oni su nam obecali su da vise nece..." i prinudni povratak medju one od kojih sam bezala cak i po cenu zivota. Bekstvo u smrt je zapravo bio paradoks - uvid u moje licne dnevnike iz tog perioda pokazuje da su neke od povreda koje su mi zlostavljaci nanosili lako mogle imati smrtni ishod.

Nakon sticanja punoletstva i osnova pravnog obrazovanja, a time i uvida u sopstvena ljudska prava, zauvek sam obustavila plakanje pred zaposlenima u drzavnim ustanovama, moljenje i samopovredjivanje, i otpocela sa insistiranjem na primeni zakonskih akata. U periodu od 2001. do 2011. godine obratila sam se svim nadleznima u drzavi - policiji, sudovima, centrima za socijalni rad, zastitniku gradjana. Obracanje je bilo i usmeno i u pisanoj formi, a potkrepljeno medicinskom dokumentacijom: izvestajima iz Urgentnog centra o telesnim povredama, kao i izvestajima Vojnomedicinske akademije o psihickoj patnji kojoj sam bila izlozena ("posttraumatski stresni sindrom", "porodicno nasilje", "predlaze se smestaj u sigurnu kucu" i sl.) .

Vise od deset godina se jedini odgovor nadleznih sastojao u ubiranju finansijskih sredstava za sopstvene licne dohotke. Naime, za dela kao sto su udaranje pesnicama u lice, cupanje pramenova kose iz temena, davljenje, hvatanje za kosu te udaranje glavom o zid, sutiranje u stomak... nasilnicima je svaki put, bez izuzetka, nalagano da uplate novac u budzet RS. Primaoci su bili budzetski korisnici - policija, sudovi, centri za socijalni rad, zastitnik gradjana - dakle, upravo oni kojima sam se obracala radi zastite od nasilja. Novac od nasilnika su ubirali po osnovu "narusavanja javnog reda i mira", sto je, stice se utisak, znacilo da su zbog mojih krvnih podliva i otoka na licu patili stanovnici Srbije koji su bili izlozeni jednom takvom uznemiravajucem prizoru, a ne ja.

Plati (drzavi) pa udri (mene), udri (mene) pa plati (drzavi), i tako iz meseca u mesec, iz godine u godinu, iz decenije u deceniju... Bila sam poput zrtve trgovine ljudima koju njen vlasnik za odredjenu novcanu nadoknadu iznajmljuje osobama izopacenih seksualnih sklonosti da na njoj izivljavaju svoje sadisticke porive. Cinjenica da je mojim telom trgovala drzava samo je dodatno pogorsavala moj polozaj i otezavala mogucnost izbavljenja. Vremenom, jedinu preostalu sansu za spas od nasilja videla sam u medjunarodnom sudu...

Otprilike 2010 godine otpocela sam prikupljanje dokaznog materijala za tuzbu protiv Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava. Trazila sam uvid u svoje arhivirane zdravstvene kartone, kopije policijskih izvestaja sa intervencija, slala elektronska pisma MUP-u raspitujuci se za dogadjaje za koje je morala podneti krivicna prijava po sluzbenoj duznosti... Svaki takav pokusaj bio je uzaludan. Nakon podnosenja pisanih podnesaka nailazila sam na ignorisanje, a prilikom licnih dolazaka u lokalnu stanicu MUP-a na sprdnju tamo zaposlenih. Situacija se promenila nakon sto sam saznala za postojanje Zakona o dostupnosti informacija od javnog znacaja i mogucnost podnosenja zalbi Poveriocu. Intervencije Poverioca po mojim zalbama naterale su drzavne organe i institucije koji su moje zahteve za dokumentacijom do tada ignorisali, da na njih odgovore. Metode kojma su se sluzili prilikom tih odgovora ilustrovacu primerom Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoc.

Nakon podnosenja mog zahteva za transkripte dva telefonska poziva upucena GZZHMP-u na dan kada sam tesko povredjena od strane nasilnika, Zavod je pristupio falsifikovanju transkripata oba poziva. Iz prvog transkripta su uklonili ono sto nisu zeleli da se u njemu nadje navodeci neistinu da je govor pozivaoca na tom mestu nerazumljiv (audio snimak pokazuje drugacije). U drugom transkriptu su, doduse, ostavlili informaciju da mi je prvobitno bila uskracena medicinska pomoc, ali su iz transkripta uklonili deo snimka koji pokazuje da mi je pomoc uskracena na vulgaran nacin, ulicarskim recnikom neprimerenim predstavnicima drzavne zdravstvene institucije (deo originalnog audio snimka postavljen je na Youtube pod nazivom "Majke ti!"). Znajuci da su transkripti koje su izdali falsifikovani, ponovo sam se obratila GZZHMP zahtevajuci umesto transkripata originalne audio zapise. Iako je po zakonu bio duzan da na njega odgovori, GZZHMP je zahtev ignorisao. Podnela sam zalbu Poveriocu, koji ju je usvojio i nalozio GZZHMP da mi ucini dostupnim audio zapise na osnovu kojih su sacinjeni sporni transkripti...

Fast forward nekoliko meseci (radi suzavanja ionako predugog pisma), zajednickom akcijom MUP-a i pomenutog GZZHMP oduzeta mi je mogucnost da prikupljene dokaze o njihovim protivzakonitim postupcima, krsenju profesionalne etike i falsifikovanju isprava u cilju prikrivanja istih, iznesem pred medjunarodnim sudom.

Razlog je jednomesecno lisenje slobode kome sam bila podvrgnuta, praceno torturom, prinudom da potpisem izjavu u kojoj sebe proglasavam mentalno obolelom osobom i pretnjom trajnim lisenjem poslovne sposobnosti. Nesto vise o tome moze se saznati iz moje molbe za prisustvo sudjenju jednom od nasilnika, koju sam podnela pocetkom ove godine Odgovor na molbu nisam dobila, kada sam dosla na rociste zatekla sam na vratima sudnice rukom ispisanu cedulju da se sudjenje odlaze, a odmah zatim ukinuta je jedina mogucnost informisanja gradjana o terminima sudjenja i toku postupka - ona preko internet portala suda (sadrzaj molbe dostupan je na internetu na adresi: http://nalsvss.blog.rs/)

Sve detalje jednomesecnog "specijalnog drzavnog tretmana" koji je doveo do toga da odustanem od tuzbe protiv RS, ni danas, nakon ri godine, nisam u stanju da iznesem. Razlog je posttraumatski stresni sindrom (dijagnostifikovan na VMA odmah nakon mog pustanja na slobodu) cije sam simptome opisala u pismima nacelniku psihijatrijskog odseka ziriske univerzitetske klinike (sadrzaj pisama takodje je dostupan na gore pomenutoj internet adresi).

Razmatrala sam mogucnost trazenja azila (do trenutka kada sam ucutkana bila sam prikupila sam prilicno obimnu dokumentaciju o teskom krsenju ljudskih prava kome sam bila izlozena), ali su me obeshrabrili vise nego jasni signali iz inostranstva da je Republika Srbija "sigurna zemlja", te su stoga svi zahtevi za azil koji dolaze od strane njenih drzavljana - lazni.

Svaka pomoc ili savet koji ste u mogucnosti da mi pruzite su dobrodosli.

Unapred hvala.

[Баба]

Ko traži naći će

Posted on February 21, 2016by alexandarlambros

 

Zamislite sledeću situaciju: Imate muža nasilnika koji vas s vremena na vreme izmlati, nekad ozbiljno, pa su vam potrebni dani i nedelje da otoci splasnu a modrice prođu, nekad onako rekreativno (a vi ćete već znati zbog čega). Poveravate se prijateljici, najboljoj koju imate, i pitate je šta vam je činiti. I ona vam kaže da nemate drugu alternativu nego da ostanete s mužem u braku i da trpite batine.

Možda biste pokušale da situaciju razmotrite nešto racionalnije. Šta ako ga napustite, sklonite se kod rodbine ili prijatelja, nađete posao, zatražite pomoć od drugarice u inostranstvu, na kraju krajeva izvedete nešto skroz dramatično, poput Džulije Roberts u „Spavati s neprijateljem“.

Ali, vaša najbolja prijateljica ne odustaje. Vi jednostavno nemate alternativu i morate trpeti zlostavljanje muža do kraja. Kraja čega? Pa života. Vašeg ili njegovog.

Ako pobegnete, naći će vas. Ubiće boga u vama. Još gore naudiće nekom u porodici. Nikada nećete naći posao, ako pokušate legalnim putem, podmitiće sudiju itd, itd …. Ukratko, defetizam u svom punom sjaju.

Ovu hipotetičku situaciju možete zameniti bilo kojom drugom situacijom.   Slabo zarađujete, mrzite posao koji obavljate, debeli ste, gej ste a živite u Jagodini gde gejeva po službenoj statistici nema … šta god, pustite mašti na volju, poenta je ista. „Nemaš alternativu“ može da izjavi samo neko ko vam ili nije prijatelj, ili mu je pomoć još potrebnija nego vama.

Uvek, ali UVEK postoji alternativa. Stvar je jedino u tome što ste prinuđeni biti mudriji nego neko ko nije u vašoj situaciji.

„Nemanje alternative“ je mantra nemoćnih, glupih i prestravljenih. Nemanje alternative je rečenica od koje mi se doslovno povraća kao i od „Otvori svoje srce za Hrista“. „Nemanje alternative“ je mentalni modus koji nikada nikoga nigde nije odveo u čitavoj istoriji čovečanstva.

Postoji i ono drugo shvatanje „nemanja alternative“. Ovo prvo bilo bi u smislu „nemaš alternativu sem da se pomiriš sa sudbinom i pristaneš da te sudbina zlostavlja“. Drugo poimanje je nemati alternativu do izvući se iz govana. Grebati i kopati, snalaziti se, boriti se, biti pametan, kreativan i maštovit. A za to je potrebno ogromno samopouzdanje i vera u sebe i u to da je dručiji život moguć. To je ono kabalističko „nevolja kao prerušeni blagoslov“ bez koga ni sami ne biste nikada saznali za šta ste sve kadri i sposobni. Ali to nije nikako isto kao ovo prvo nemanje alternative. Jer ovo nemanje alternative ima mnoštvo alternativa a na vama je da pronađete onu koja vam odgovara i vrši posao.

Evropska unija / NATO nemaju alternativu uz uvoz belog luka u zemlju bogatu oranicama je ovo prvo nemanje alternative. Uzgajiti beli luk i ne uvoziti ga je ovo drugo.

Tačno je da će siledžija učiniti sve da vas ponovo pokori, zastraši i naudi ako mu se suprotstavite. Ali nije tačno da to nema alternativu i da ste osuđeni na prokletstvo. Jedino prokletstvo, na koje samo sami sebe možete osuditi, jeste ne učiniti izbor. Jer ko ne učini izbor, kako to jednom Koeljo negde reče, umire u očima boga.

To što niste našli alternativu ne znači da ona ne postoji.

 

https://alexandarlambros.wordpress.com/2016/02/21/ko-trazi-naci-ce/#comment-972

[Баба]

jedna anketa:

 

https://docs.google.com/forms/d/1H_9qTEFy4saNZrq7fmanP3Z2Jb7J-y3diz9ysmowFHo/viewform?c=0&w=1

[Баба]

http://www.sigurnakuca.net/pocetna.4.html

[Anika]

Страшно... У Ургентном су катастрофа. Ја сам давно имала саобраћајку и одвезли су ме тамо. Не да ми нису ништа помогли, него су ми рекли да нема никакве фрактуре (а касније је утврђено да је било прелома), погрешно су ми ставили завоје и због тога сам следеће 3-4 седмице имала модрице. Било ми је боље тек кад сам ангажовала приватног доктора.

[ВИЛМА]

OK, verujem da je prošla torturu, samo mi ovaj deo sa plaćanjem NIKAKO nije jasan. Kome je šta platila ? Da prijaviš nasilje u policiji - ne plaća se ništa. Ceo postupak u Centru za socijalni rad (za nasilje) - ne plaća se ništa. NE znam doduše za zdravstvo.

[Иван ♪♫]

плаче ми се... 

[Sanja Т.]

Боже Господе...мало је рећи да је ово страшно.

 

@Вилма, можда се мисли на плаћање казне, типа, ремећење јавног реда и мира, коју плаћа онај... (не знам ни како да га назовем)  -злочинац.

[ВИЛМА]

Nemam pojma, ali žrtva SIGURNO ne plaća ništa u Centru, a ni nasilnik.

[Јелена011]

Moram reci da uopste nisam iznenadjena...

Vilma, ne ona, nego je nasilniku valjda nalozeno da plati nesto, da li mandatnu kaznu il sta god...u stilu platio je kaznu, uplatio lupam 5000 za kaznu pa mogao da se vrati uobicajenim aktivnostima...

 

Meni samo iz ovoga nije jasno...

Ako je bila prvo maloletna, jel to znaci da je nasilnik otac?

Ako vec nije vezana brakom a jelte boji se da ga prekine, zasto se ne ukloni iz porodicne kuce?

Nije prvi put da cujem da neko ko bi trebao da se bavi nasiljem samo nastavlja da ga siri, ali nemoguce da su sve sigurne kuce popunjene u toj meri. Mozda zvuci grozno ali meni nesto ovde ne stima.

Puno zena zrtava nasilja znam, i one su poprilicno obespravljene, ali one koje su u toj meri lisene svih mogucnosti ne mogu ovako da pisu niti da vode blog i slicno, nego su obicno neobrazovane, bez posla, bez dostupnih informacija i slicno. 

Prosto mislim da je neki red - ukloni se od nasilja, potrazi psiholosku pomoc, osnazi se, zapocni zivot pa pisi o tome logicniji.

Onaj ko ne moze da se ukloni od nasilja ne pise o tome jer prosto nema priliku za to. 

Iako mi nije nemoguce da se ovako nesto desi, cini mi se jako malo verovatno, no opet mi smo zemlja sumanutih ljudi.

 

Ovaj blog ne radi, ali opet kakve veze ima zastitinik gradjana.

Jel zena resila da tuzi Srbiju ili da se skloni od nasilja a niko joj ne pomaze.

Logicnije je da se obrati centru za soc rad, nekoj od organizacija koje se bave zastitom zena, poverenicom za rodnu ravnopravnost mi ima opet vise logike, viktimolosko drustvo srbije ili slicno, a ne zastitnik gradjana...

 

Evo linka ka organizacijama koji se time bave, ne mogu da kopiram sve ovde, nece da mi napravi tabelu...

 

http://www.vds.org.rs/OrgIInstKojePruzajuPomocZrtvama.htm

 

 

 

 

[Лапис Лазули]

OK, verujem da je prošla torturu, samo mi ovaj deo sa plaćanjem NIKAKO nije jasan. Kome je šta platila ? Da prijaviš nasilje u policiji - ne plaća se ništa. Ceo postupak u Centru za socijalni rad (za nasilje) - ne plaća se ništa. NE znam doduše za zdravstvo.

Ako sam dobro shvatila nasilnici su placali otstetu drzavi sto ih je prijavila pa nastavljali sa time.

Koliko snage treba da ima jedna ZENA da trpi sve to i jos se ovako nosi sa ovim svim jos gorim ustanovama!!!!

Mada realno da sam na njenom mestu nikad mi ne bi palo na pamet da u takvom stanju trazim zemaljsku pravdu bolje da je tu snagu potrosila da nadje posao skloni se i sredi svoj zivot.

Bozja pravda ih svakako ceka!

[Јелена011]

Hehe, lapis zena svaka ima tu snagu, ne znam zasto ali valjda smo genetski evolutivno naucene da mozemo da istrpimo svasta.

 

Samo ova prica malo ima supljina, ona i dalje trpi nasilje a cilj joj je da tuzi drzavu za krsenje ljudskih prava iako i dalje trpi nasilje, malo je to cudno prosto iz prakse.

Evo Vilma je soc radnik, ona se susretala sa raznim ljudima i neljudima, postoje prostim recnikom neke zajednicke karakteristike ljudi nasilnika i zrtava nasilja, nekako to ima svoj "tok", ima nesto sto je prosto slicno kod svih prica gde postoji nasilje...

Ova malo vise odstupa, dovoljno da se nama koji se susrecemo s tim malo cesce upali lampica da nesto u ovoj prici nije bas kako treba.

 

Mene ne bi cudilo da je ova zena posto je zrtva dugogodisnjeg nasilja jednostavno preplavljena tolikim dozivljajem i osecajem bespomocnosti, ali da je siftovala problem, pa umesto u nasilniku vidi problem u drzavi i potpuno se na to fokusirala i nista osim toga ne vidi. Sto je nekako i logicno pogotovo kad si od detinjeg uzrasta izlozen tome, da se prosto disociras emotivno od nasilja, ali da krivca tj odgovornog vidis drugde, kao i spasioca...

Jer bivajuci dete koje biju, dete ne zna nista, samo vapi za pomoci, i tu je negde fiksirala da drzava treba da pomogne, a ona uporno ne pomaze i sad je sva ljutnja presla na drzavu. Samo sto ona vise nije dete i treba joj pomoc da nauci da moze sama i da je dovoljno jaka i sama i da ima ogromnu hrabrost i snagu vec sama. Da bi odnegovala sebe i reparirala sebe uz psiholosku pomoc naravno, da moze da izadje iz tog zacaranog kruga.

 

Zrtve nasilja imaju ponekad taj problem, da fiksiraju ocekivanja u drugome, da misle "samo kad bi..." se nesto desilo il neko ih konkretan zastitio sve bi bilo u redu i gumicom odneseno.

[ВИЛМА]

Jela sve objasnila 

[Лапис Лазули]

Hehe, lapis zena svaka ima tu snagu, ne znam zasto ali valjda smo genetski evolutivno naucene da mozemo da istrpimo svasta.

 

Samo ova prica malo ima supljina, ona i dalje trpi nasilje a cilj joj je da tuzi drzavu za krsenje ljudskih prava iako i dalje trpi nasilje, malo je to cudno prosto iz prakse.

Evo Vilma je soc radnik, ona se susretala sa raznim ljudima i neljudima, postoje prostim recnikom neke zajednicke karakteristike ljudi nasilnika i zrtava nasilja, nekako to ima svoj "tok", ima nesto sto je prosto slicno kod svih prica gde postoji nasilje...

Ova malo vise odstupa, dovoljno da se nama koji se susrecemo s tim malo cesce upali lampica da nesto u ovoj prici nije bas kako treba.

 

Mene ne bi cudilo da je ova zena posto je zrtva dugogodisnjeg nasilja jednostavno preplavljena tolikim dozivljajem i osecajem bespomocnosti, ali da je siftovala problem, pa umesto u nasilniku vidi problem u drzavi i potpuno se na to fokusirala i nista osim toga ne vidi. Sto je nekako i logicno pogotovo kad si od detinjeg uzrasta izlozen tome, da se prosto disociras emotivno od nasilja, ali da krivca tj odgovornog vidis drugde, kao i spasioca...

Jer bivajuci dete koje biju, dete ne zna nista, samo vapi za pomoci, i tu je negde fiksirala da drzava treba da pomogne, a ona uporno ne pomaze i sad je sva ljutnja presla na drzavu. Samo sto ona vise nije dete i treba joj pomoc da nauci da moze sama i da je dovoljno jaka i sama i da ima ogromnu hrabrost i snagu vec sama. Da bi odnegovala sebe i reparirala sebe uz psiholosku pomoc naravno, da moze da izadje iz tog zacaranog kruga.

 

Zrtve nasilja imaju ponekad taj problem, da fiksiraju ocekivanja u drugome, da misle "samo kad bi..." se nesto desilo il neko ih konkretan zastitio sve bi bilo u redu i gumicom odneseno.

Tacno lako je razmisljati konstruktivno kad se oko tebe ljudi ponasaju iole konstruktivno.Treba razumeti uziveti se u razmisljanje zrtve i to tako teske zrtve.Najveci zlocin nad njom je taj sto su joj psihu zlostaviljali da ona ne moze da sebe stavi ispred svega vec trazi spasenje tamo gde ga ocito ne dobija.Zaista je za zrtve nasilja potrebna vrlo strucna i visoko osecajna a racionalna osoba i godine strpljenja i ljubavi da se pomogne.Negde sam slusala u nekoj emisiji kako se npr.prostitutke (cesto ako je bila mlada kada je primorana na to neformirana)da se zaljubi u makroa koji je drzi da bi mogla bsihicki da prezivi tu torturu da se ne ubije pa onda preklopi mozak negde i pocne da umislja da on nju cuva brine se o njoj ne moze toliku strahotu realno da prihvati a da ne poludi.

Vrlo je to osetljivo ali na zalost pravni sistem je zadnji koji ima OSECAJA.To je hladna masinerija ljudi koji cekaju kraj radnog vremena,a 8 h dnevno slusaju samo o tudjim problemima sve im je isto otupeli nacisto.l treba stvarno cudo da se dogodi pa da neko iz tog lanca istupi prema bas njoj od svih mucenih i zlostavljanih pa kao pojedinac da pokaze saosecanje i pomogne.Pakao-pakao live streaming.Sta neko prezivi u sred mira gore od bilo kog rata.