Интегрални текст ("Хаванске") декларације Папе Фрање и Патријарха Кирила

[Бранко Тапушковић]

Горди Албион се, дакле, љути, сматрајући да је Епископ Рима поклекао. Сад ми здраворазумски не би требали много да ликујемо у смислу побједе, напротив. Унијаћење је дефинитивно "пуштено низ воду" од стране Папе Франциска ( Њофре   ), а сад предстоји нимало лак задатак да се то утуви усијаним главама, јер су многи, како неко прокоментариса прије, још увијек у 17.вијеку у односу на Православље. Много ће још воде протећи ријекама док ми Правослвани не будемо њима шизматици. Овај сусрет би требало посматрати као сусрет двојице најпозванијих, а забринутих за судбину човјечанства уопште, што се из Декларације веома јасно види. Криза породице, друштва, брака евидентна је у свакој парохији. Хришћани, и једни и други, страдају од Индонезије до Кеније, физички, а духовно се страда широм свијета. Посебно обраћање омладини мора да обрадује сваког, на млађима свијет остаје, ако им старији што оставе. Почело се од онога што је заједничко, а о ономе у чему се разликујемо може се разговарати, не одбацујући унапријед и не осуђујући за непоправљивост, сви смо ми помало блудни синови.