Hajnrih Hajne

[Danijela]

Hajne je koristio nemački jezik za sastavljanje stihova i bio je jedan od retkih koji su to umeli da rade, pa je time stekao izuzetnu slavu, kao najuspeliji u svoj generaciji posle Getea. U stihovima je postigao najveću popularnost preuzimanjem pučkog pevljivog tona nemačke narodne pesme. Hajneove pesme su toliko melodične da su ih često komponovali mnogi kompozitori. Psihološku stvarnost koju je stvorio u delima podstaknuta je nostalgičnim sećanjem na dve velike nesrećne ljubavi (prema rođakama Amali i Terezi), ali i na drugim temama (prirodi, političkim idejama, životu, savremenom društvu), pa je na taj način uspeo da u svojoj poeziji dosegne izuzetno značajne visine.

 

 

Umeo je da se poigrava sa stilističkim sposobnostima, dajući svojim stihovima objektivan ton, čak i kada je izražavao lična osećanja.

Originalnost Hajneove poezije ogleda se u tome što je nastojao da negira svaki sentimentalizam, što mu je dozvoljavalo da koristi predmete romantizma sa ironijom i realizmom.

Kod Hajnea Orjent je predstavljao mesto srećnih i nesrećnih, jednostavnih i osetljivih ili rafinisanih osećaja. U mnogim njegovim pesmama Orijent ima važnu ulogu.

[Danijela]

Kraj tanahna šadrvana

 

 

 

Kraj tanahna šadrvana

gdje žubori voda živa,

svakog dana šetala se

sultanova kćerka mila.

 

Svakog dana jedno ropče

stajalo kraj šadrvana,

kako vr'jeme prolazilo,

ropče blijeđe, blijeđe bilo.

 

Jednog dana pitala ga

sultanova kćerka draga:

"Kazuj, robe, odakle si,

iz plemena kojega si?"

 

"Ja se zovem El Muhammed,

iz plemena starih Azra,

što za ljubav život gube

i umiru kada ljube!"