Протојереј Драгослав Ћорковић: О духу подозрења и несмирености

[Guest]

У име Оца и Сина и Светога Духа! Амин!

 

Побожна браћо и сестре,

 

српска црква у Штутгарту

 

Говорећи беседе ми свештеници се увек служимо науком светог Јеванђеља и науком светих отаца, и њу углавном и проповедамо. Извор нам је, дакле, свето Јеванђеље, које не само што нам даје поуке из библијске прошлости, него итекако утиче или треба да утиче на наш садашњи живот, на путу ка спасењу и обожењу. Беседа не би требало да буде политичка нити би проповедник требало себе да истиче као судију друштвенога рада или појава, али онај који поучава има моралну одговорност како према својој пастви тако и пред самим Богом, и, ако је нужно, одреаговаће на одређена збивања у својој заједници. Данашња спрега и веза са светим Јеванђељем биће предочена на примеру послушности Богу као и подсећањем на узвишеност и одговорност свештеничког чина!

„Ко вас слуша, мене слуша; и ко се вас одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се онога који је мене послао“ (Лук. 10, 19; Мат. 10, 40; Јов. 13, 20).

 

„Ко вас слуша, мене слуша!“ Драга браћо и сестре, у данашњем светом Јеванђељу чујемо како је света породица, света Богородица и праведни Јосиф, по рођењу Богомладенца три пута слушала и без приговора или питања, понизно и у љубави и вери, послушала заповести Божије и иселила се, најпре, у Египат, да би, по смрти Иродовој, уследио повратак у земљу Израиљеву; и вративши се, не настанише се у Јудеји него, опет по заповести Божијој, у Назарету, да се испуни пророштво, да ће се Назарећанином назвати. Ова света породица итекако је пример данашњој породици и, опет,  сваком појединцу, како смирено и скрушено треба примити и слушати и примењивати заповести Божије, тј. слушати самога Господа. Замислите, да вам данас неко каже да треба да се селите, да напустите све ово овде што сте стекли, а да је то по вољи Божијој, како бисте ви поступили? Било би мргодовања, осуде, питања, критике, сумње, итд, итд. А то само по питању ове једноставне заповести. А како је, тек, са осталим питањима и дешавањима која нас се и у овој нашој хришћанској заједници и чак појединачно тичу? Шта нам то показује, какви смо ми то људи? Нећу да судим, јер ко сам ја да судим туђем слузи? Ко сам ја, или ко је свако од вас, који можда види трн у оку брата свога, а не види балван који му из ока вири? Ја не судим, само постављам питање, да би се свако понаособ, од свештеника до мирјана, упитао и запитао, и по вољи Божијој себи а и Богу дао одговор.

 

 

Гледајте, дакле, и не осуђујте. Гледајте да ви, који имате породицу, ваша породица буде послушна и Богу угодна као ова света породица, јер породица је света Црква у малом! И не осуђујте и не судите, да и вама ваш Господ небески не буде судио. Јер само онај који је без греха, нека баци први камен. О, Господе, како ли се то све слаже и уклапа, о, Господе, како је то тако једноставно и чисто, а толико мало ушију ово чује и разумева, и толико мало њих у своја срца усађује ове свете заповести. Шта друго усађују у срца своја? Непослушност, паметовање, оговарање, клеветање, ругање и исмејавање. Није узалуд наш преосвећени владика, на Бадњи дан, упутио нама ону поуку, баш по овом питању. Нећу сад то да поновљам, него, прочитајте на сајту наше Епархије поново, ако нисте схватили или ако нисте чули. Драга браћо и сестре, "Domnului să ne rugăm" (Домнулуј се не ругам) на румунском значи и пева се, у преводу: „Господу се помолимо“; нека вас ове речи подстакну, пошто слично звуче као: „У дому се не ругам“, да се овде налазите у Храму Господњем! На овом светом олтару, где се на свакој Литургији сам Господ Бог наш, Исус Христос, рађа и приноси као жртва, где се разапиње на крсту и где васкрсава и где се светиње дају светима – и где се са самим Господом сједињујемо! Налазите се, дакле, у светињи над светињама, не заборавите то кад год се налазите у овом светом храму и на овом светом месту и када критикујете или исправљате једни друге а поготово ваше свештенике! Драга браћо и сестре, „не судите да вам се не буде судило“, јер ко смо ми да судимо туђем слузи? Колико год је узвишена служба свештеника, толико је велика одговорност његова пред Богом! Господ каже у Лук. 12, 48: „Коме је год много дато, много ће се искати од њега“. Сваки обичан човек сам одговара за своје спасење; свештеник, ипак, мора дати одговор пред судом Божијим не само за себе, него и за стадо које му је Бог поверио. На ову велику одговорност подсећа апостол Павле у својој посланици Тимотеју када говори: „Заклињем те, дакле, пред Богом и Господом нашем Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима, јављањем својим и Царством својим: Проповедај реч, настој у време и невреме, покарај, запрети, утеши. Са сваком стрпљивошћу и поуком.“ (2 Тим. 1 – 2). Ето због чега су многи велики и свети људи, бојећи се одговорности, избегавали да приме свету тајну свештенства. А и ви, драга браћо и сестре, имајте то све на уму, када вам падне на памет да судите, коригујете и исправљате свештенике ваше - они ће свој одговор још одговорније дати пред престолом Свевишњега на страшном његовом Суду!

Света Црква такође има своје елементе и инструменте, свој начин и време када исправља и поправља, управљајући заједницом. А када свештеник погреши или згреши, не кудите га, ни њега нити било ког брата својега, него се молите за њега Свевишњему, да свако од нас прими благодат Светога Духа и да му Господ опрости грехе наше као што и ми опраштамо дужницима својим, и да и њих и нас не уведе у искушење него да нас избави од злога! И не судите, да вам се не суди (Мт. 7,1) јер видите трун у оку брата својега, а брвно у оку своме не осећате? (Мт. 7, 3 и Лк. 6, 41). Послушност, смирење и љубав, то су врлине и особине којима на своме појединачном и заједничком путу ка обожењу и просветљењу треба да тежимо, а не суд или осуда!

А зашто смо такви? Одличан одговор даје нам један од новојављених Светитеља свете васељенске православне Цркве – Свети Пајсије Светогорац. Кад је неко дошао код њега и почео да осуђује друге људе или свештенике, он им је навео један предиван и једноставан пример, који и за нас може да буде уочљив, разумљив и доследан! (Старији Пајсије на Светој Гори, по Јеромонаху Христодулу, стр. 43-44). Свети Пајсије делио је људе у две категорије. Трећа категорија не постоји, те људи припадају или једној или другој врсти. Изводим укратко његове речи: „Први личе на муве. Главна особина муве јесте да је привржена прљавштини. Нпр, ако се мува нађе у врту пуном цвећа са прелепим мирисима, она ће то игнорисати и сешће на неку прљавштину на земљи. Она ће одмеравати околину и осећаће се удобно у том лошем мирису. И ако би мува могла говорити, и кад би је упитали да вам покаже једну ружу у врту, она би вам одговорила: „Ја не знам шта је ружа и како она изгледа. Ја само знам да нађем отпад, смеће и прљавштину“. Тако постоје људи који личе на муве. Људи који одговарају тој категорији научили су да мисле негативно, и увек траже лоше ствари у животу, игноришући и одбијајући присуство доброга. Друга категорија је налична пчели, чија главна особина је та да увек гледа и тражи нешто слатко да на то седне. Ако се пчела нађе у соби пуној прљавштине, и да је тамо у ћошку један мали комад слаткога, она ће игнорисати смеће и сести на врх слаткога. Ако питамо пчелу да нам покаже где је сво то смеће и прљавштина, он ће нам одговорити: „Не знам, ја вам само могу рећи где можете наћи цвеће, слатко, мед и шећер“. Она само зна за добре ствари у животу и она игнорише сво зло. То је друга категорија људи, који имају позитивно мишљење и који виде само добру страну ствари. Они увек покушавају да покрију зло да би сачували своје ближње; супротни су људима који траже и потражују зло, да га изведу на површину. И тако, кад неки дођу па стану да осуђују друге, и ставе ме у ту неугодну ситуацију, ја им наведем овај пример. Потом их упитам да одлуче којој категорији желе да припадају; тако ће, можда, наћи људе своје врсте, да се са њима социјализују.“

Нека Свевишњи Господ опрости грехе наше и грехе ваше, и подари вам смирење, да ваша срца испуни љубављу како би ваша особина била - послушност Богу и његовим заповестима, да бисмо постали пчеле које ће сабирати и узгајати добро, лепоту, доброту и љубав, у све дане живота вашега, у све векове векова ваших. Ко има уши да чује, нека чује. Молитвама светих отаца наших, Господе Исусе Христе, помилуј и спаси нас. Амин!

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!