Срби у долини Неретве суочени са „националним инжењерингом“ Хрватске и континуираним „крсташким ратом“ Католичке цркве

[Дејан-Марковић]

Срби у долини Неретве од 1995. године суочени су са „националним инжењерингом“ Хрватске и континуираним „крсташким ратом“ Католичке цркве да у потпуности промени етнички састав становништва. Од најмање десетак етнички чистих или претежно српских села, данас су то још једино Пребиловци, а одлуком кантоналних и општинских власти да издаје у закуп земљиште око Храма Васкрсења у чијој костурници су посмртни остаци 4.000 невиних жртава усташа из 1941, шаље се јасна порука Србима да нису добродошли.

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

Ово, у интервјуу за „Вести“, истиче Миленко Јахура, председник Управног одбора Српског националног друштва Пребиловци.

Његова изјава да је земљиште око цркве већ дато у закуп неким Хрватима изазвало је огромну пажњу јавности.

Начелник општине Чапљина је ту информацију одмах демантовао, а Јахура каже да је реч о закулисним радњама које су могуће зато што у БиХ још нема правне сигурности по питању власништва непокретности.

– Начелник је демантовао да је издато у закуп око 10 хектара земље Хрватима, већ пет хектара једном Србину. Међутим, потврдио је да се земља издаје у закуп без претходног обавештавања Пребиловчана.

Проблем је што се и даље не зна чија је то земља. Према катастру, она правно припада држави, али према грунтовним књигама, то је земља која је вековима била у колективном власништву Срба из Пребиловаца. Они су ту напасали стоку и пре него што су дошли Турци. То су историјске чињенице.

Дакле, због оваквог замешатељства, могуће је да неко и моју имовину прогласи државном или да је прода, а да ја то и не сазнам. Већ је у Пребиловцима на црквишту била велика дивља депонија, али од тога се одустало после повратка Срба у село. Ово је ваљда нов начин да се промени састав последњег етнички чистог српског села.

*Шта хоћете да кажете?

– Пребиловци су остали једино село у коме још није дошло до промене етничке структуре. „Колонизација“ је почела са престанком рата. Хрвати су у свим српским или мешовитим селима јужно од Мостара изградили насеља за своје избеглице од којих се нека зову Бобаново, Шушково… У Тасовчићима имамо три хрватска насеља, у Клецима исто три, исто толико код манастира Житомислић и свим селима дуж тока Неретве вештачки је постигнута огромна хрватска већина. Свако то насеље је добило и велики бетонски крст којим ваљда треба да се остали упозоре да се покаже да је то „католичка земља“. Ситуација није боља ни северно од Мостара где су углавном живели Срби, а сада су тамо углавном већина Хрвати, али и муслимани.

*Да ли је било назнака да ће „колонизација“ стићи и у Пребиловце?

– Новембра прошле године, генерални викар мостарског бискупа, дон Жељко Мајић одржао је говор незабележен за неког црквеног великодостојника. Он је, између осталог, казао да канонизоване жртве усташког злочина у Пребиловцима, а није ни употребио назив села већ га је назвао „сусједном узвисином“, нису невине, односно да су „чашћене“ и још много тога. После је скратио говор на интернету, али сачувао сам оригинал.

*Како да о томе јавност не зна апсолутно ништа?

– Није нико ни реаговао. Ни у БиХ, ни у Србији, мада сам на потребу реаговања указао представницима СПЦ. Можда су мислили да је то само инцидент и ништа више, али се показало да је то заправо била најава другачијег односа према Пребиловцима.

*Недавно је и један хрватски водитељ у Загребу упозорио на српске свештенике „кољаче“. Има ли ту везе?

– У питању је јединствен, дуготрајан однос Римокатоличке цркве према Србима без обзира да ли су у Загребу, Славонији или Херцеговини. Степен испољавања насиља зависи само од менталитета локалног становништва и менталитета тих свештеника, а у Херцеговини су увек били најекстремнији.

*Значи ли то да се усташтво „повампирило“ и у Босни?

– Код народа тај покрет никада није замро, већ је био притајен, а неговао се у породици, и у цркви. Наравно, држава се донекле борила против тога, али јасно је да није могла да га сузбије због масовности.

„Није ти ово Бањалука“

Миленко Јахура кажа да екстремизам у долини Неретве није видљив као другде, мада је крајем 2014. и сам био жртва.

– Затекао сам човека како бере нар на имању једног Србина. Када сам га упозорио да то не ради, пришао ми је и запретио: „Није ти ово Бањалука. Ово је Хрватска, истерао сам те 1991, истераћу те и сада“. Случај сам пријавио полицији, али до данас нема никаквог одговора – каже наш саговорник.

Остварили сан о Херцег Босни

*Срби су маштали о „Великој Србији“, а Хрвати о „Великој Хрватској“ са Херцег Босном?

– Хрвати су током последњег рата остварили своју државу у БиХ – „Херцег Босну“. Додуше, не у изворној идеји да граница буде на Дрини. Онда су 1995. године морали да се одлуче: „Херцег Босна“ или „Крајина“ и одустали су од те државе, али само формално. У пракси, та држава и даље постоји. На рачунима за струју који стижу и Хрватима и Србима и муслиманима лепо пише „Електропривреда хрватске Херцег Босне“.

————-

Срби у долини Неретве суочени са „националним инжењерингом“ Хрватске и континуираним „крсташким ратом“ Католичке цркве: Хрватима сметају и српске кости!

http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/vesti/srbi-u-dolini-neretve-suoceni-sa-nacionalnim-inzenjeringom-hrvatske-i-kontinuiranim-krstaskim-ratom-katolicke-crkve-hrvatima-smetaju-i-srpske-kosti/