Божић,смисао и пракса код нас

[МилошБГ]

 Отварам ову тему,јер ме искрено занима како ви дочекујете Божић,како га славите,какве обичаје имате...

 

 

Почећу наравно од себе и своје породице...

 

Бадњи дан и бадње вече

 

Прво неколико дана раније нам долази породица,сестра,зет који живе у иностранству и које нисмо видели по неколико месеци...за Бадњи дан печемо печеницу која у мојој породици је обавезна и није прошла година без печенице ма колико имали или немали ма колика криза или не тај дан печенице мора бити. Преко дана радимо око тога,жене праве посну трпезу за тај дан и довршавају ствари за Божић,поподне одемо у мало даљу цркву на паљење бадњака то буде између 16 и 18 сати,на куповину неких потрепштина типа свеће и слично. За паљење бадњака увек буде препуна порта цркве,тискање уз масу,поздрављање са онима које нисмо видели годину дана можда баш од прошле бадње вечери... И буде прелепо,сад су се разноразни продавци досетили да тај дан поред цркве продају кувано вино,кувану ракију,наравно бадњаке и све то употпуњује слику о том догађају. Кад постимо до тада а искрено и нажалост ретко потраје пост до Божића или Бадњег дана...одемо то јутро на Бадњи дан на службу и причестимо се или пак на поноћну Божићну литургију.

 

Претходних година парохијска црква је организовала за Бадње вече осим службе,велико послужење за верни народ,исто бесплатно све посна храна,кувана пића,чајеве,кафу,алкохол,обично коњица полиције или војска буде присутна,са разгласа иду духовне песме,па на крају и ватромет. Нажалост та пракса се више не практикује пошто је објашњење да су се бунили људи чији су преминули сахрањени на гробљу где је парохијска црква па се то ту на тај начин више не практикује. Али заиста је било лепо,јер смо ипак све комшије ту на једном месту,сви су разгаљени,весели,осећа се присутност духа и душа се натопи неком благодати,лепо се осећаш и све ти је нешто милина.Ту сретнеш заиста многе које ниси дуго видео,многе којима се изненадиш...

 

Увече смо кући,на Бадњој вечери,уносимо бадњак у кућу који смо купили то јутро или пак дан пре,онај који уноси а то будем ја буде обасипан пшеницом,новцем,орасима...по уносу бадњака се молимо Богу. Окадимо сто,кућу,упалимо свећу,очитамо Оче Наш,Богородице Дјево,Символ вере и честитамо једно другом бадње вече уз наравно лепе жеље. После тога следи вечера која је наравно посна и некако се увек усталио тај обичај да на столу имамо бар 12 врста хране за 12 апостола,то сам баш читао у неком Божићњем броју неких новина да је обичај у Русији,ето ми смо давно почели са тим а да нисмо знали одакле је али неко је негде то чуо и практикујемо дуже време...и увек вечера почиње са пребројавањем јел има толико =) Трудимо се да вече прође у гледању духовних садржаја ако их има на телевизији или макар у причи о духовности и духовним стварима.

 

После вечере обично идемо на поноћну литургију или пак останемо кући у зависности од времена...код нас није свуда у 00 сати поноћна литургија,углавном је у већим храмовима,међутим ту кад је лоше време је тешко прићи,гужве су велике,заглављивања у снегу и сл. Било је путева да смо се враћали кући јер једноставно нисмо имали где да станемо.

 

Божић

 

Обично било да смо на поноћној литургији било да смо кући ја дочекам Божић и чекам 00 сати,некако ми је то нормално. Ујутру устајемо рано и свима честитамо уз радосни поздрав Христос се роди! Ваистину се роди! Божић уз наравно такође лепе жеље,мајка устаје најраније и меси чесницу у коју ставља дрен и новчић. Пошто имамо мало ћеркицу има пар места на које нас позивају да она буде положајник,па онда раним јутром одлазимо тамо где родбини честитамо Божић,где бацамо пшеници,бомбоне,паре,орасе... На сваком месту се мало задржимо уз разговор,лепе жеље,неко послужење...Нажалост за Божић из тог разлога не стигнемо да одемо на службу,обично,јер места на која идемо да будемо положајници нису баш ни близу,па док све то завршимо заврши се и служба. Онда код нас долазе наши положајници који дођу нама,а положајници се дарују неким новцем,пакетићем,слаткишима,који се спреме раније.

Кући обичај је да до 12 сати уз прво молитву Богу као и за Бадње вече,кађењем ломимо чесницу и откривамо ко је шта извукао,ручамо,наздрављамо неким добрим вином које смо оставили за Божић. После тога нам долази родбина у госте и тај дан прође весело и лепо,наравно стално смо на телефонима,честитамо фамилији,пријатељима,другарима...рођење Христово уз жеље да их Господ дарује добрим здравље,срећом која ће их пратити и свим добрим.

Исто се трудимо колико толико да тај дан одише неким духовним темама,да се заобиђу неке ружне ствари,теме и сл. Слушамо духовне песме...

 

 Оно што је мени постало карактеристично да после сваког Божића код мене бар наступи празнина и чудан осећај да ти се све пребрзо завршило,да је све прошло јако брзо,што се каже бедак и ружан осећај. Сви се враћамо нормалним текућим стварима,послу,па чак и греховима и гресима којим тим светим данима не прибегавамо и које их остављамо у неком мрачном кутку своје личности тих дана, и као да бивамо истргнути из најрадоснијег празника који је ипак ту око нас стално. 

 

Углавном сам описао све наше обичаје које су везане за  рођење Христово...Надам се да ћемо предстојеће дочекивати још лепше,свечаније и поготово још достојније,са још већим врлинским стварима,постом,већом молитвом...а пре свега да будемо здрави и сви на окупу још дуго. 

 

Христос се роди!