Kapitalizam: Povratak Slobode ili Put u Ropstvo

[florenntina]

Verovali ili ne ali ovo je napisano 1945. a u decenijama koje su usledile na veliku nesrecu i prakticno potvrdjeno. Verujem da nijedan razuman covek posle ovga nece ni pomisliti a kamo li izgovoriti da je Srbiji potreban nekakav "planer" ili ne daj Boze "vodja" koji ce uvesti red. Naucimo da je to put koji neminovno vodi u ropstvo!

 

Put u Ropstvo u Ilustracijama

Posted Pon, 01/11/2010 - 09:22 by Anoniman

 

Put u Ropstvo (The Road to Serfdom) pisca Friedricha Hayeka (dobitnik Nobelove Nagrade za Ekonomske Nauke 1974 godine) je knjiga koja je značajno uticala na političke ideologije Margaret Thatcher i Ronalda Reagana i koncepte ‘Tačerizma’ i ‘Reagonomiksa’. Put u Ropstvo je među najuticajnijim i najpopularnijim izlaganjima klasičnog liberalizma / libertarijanizma.
 

Knjigu je originalno publicirao Routledge Press 1944 godine i nakon toga University of Chicago Press uSeptembru 1944 godine. U Aprilu, 1945, Reader's Digest je publicirao nešto kraću verziju knjige, koja je eventualno doprijela do preko 600,000 čitalaca. U Februaru 1945 slikovita verzija knjige je publicirana umagazinu Look Magazine, koja je kasnije napravljena u pamflet i distributirana od General Motorsa. Knjiga je prevedena u oko 20 jezika i posvećena je "Svim Socijalistitičkim Partijama".

Hayek dalje tvrdi da bi se nemoć centralnog planiranja shvatilo kao manjak potrebne moći u rukama države da implementira ideje koje su inače dobre. Takva percepcija bi ubijedila javnost da glasaju za veću moć države, i asistirala bi dolazak na vlast “jakog čovjeka” smatranim “sposobnim da uradi posao.” Hayek je tvrdio da bi se nakon ovih desavanja zemlja neminovno odvela u potpuni totalitarizam. Za Hayeka, “put u ropstvo” slučajno postavljeno od strane centralnog planiranja, sa demontažom slobodnog tržišta, završava sa uništavanjem svih individualnih ekonomskih i ličnih sloboda.

Hayekov centralni argument je da svi oblici kolektivizma vode logično i neminovno u tiraniju, i koristio je Sovjetski Savez i Nacističku Njemačku kao primjere zemalja koje su otišle “putem u ropstvo” i postigle tiraniju. Hayek je argumentirao da u sistemu sa centralnim planiranjem, distribucija i alokacija svih resursa i dobara bi bila prenesena na malu grupu, koja ne bi bila sposobna da obradi sve informacije relevantne za odgovarajućudistribuciju resursa i dobara koja su na raspolaganju centralnih planera. Neslaganje oko praktične primjene bilo kakvog ekonomskog plana kombinirano sa neadekvatnošću menadžmenta resursima bi neminovno iziskivalo prisilu da bi se mogli postići ikakvi rezultati.

Hayek je argumentirao da su države kao što su Sovjetski Savez i Nacistička Njemačka već otišle “putem u ropstvo", i da su različite demokratske nacije krenule istim putem. U knjizi Put u Ropstvo napisao je: "Princip da cilj opravdava sredstva se u etici individualizma smatra kao poricanje svakog morala. U kolektivističkoj etici to postaje nužno vrhovno pravilo."

Značajno je i to da je Hayek osporio opšti stav među Britanskim akademicima da je fašizam bio kapitalisticka reakcija protiv socijalizma, i umjesto toga tvrdio da su fašizam i socijalizam imali zajedničke korjene u centralnom ekonomskom planiranju i moći države nad pojedincem.

Kritika:

"U mome mišljenu to je velika knjiga...Moralno i filozofski slažem se gotovo sa njom cijelom: i nisam samo u slaganju, već u duboko potresenom slaganju".

--John Maynard Keynes

"U negativnom dijelu teze profesora Hayeka postoji mnogo istine. To se ne može reći previše često - u svakom slučaju, to nije rečeno skoro dovoljno često - da kolektivizam nije inherentno demokratski, već, naprotiv, daje tiranijskoj manjini takva ovlašćenja kakva španski inkvizitori nisu ni sanjali".

--George Orwell

 

 

Izvor: http://www.slobodaiprosperitet.tv/put_u_ropstvo

[florenntina]

Kapitalizam i običan čovek

Posted Ned, 11/03/2012 - 04:26 by Borislav Ristić

Autor: 

Walter E. Williams

Postoje argumenti koji su toliko besmisleni da samo intelektualci i političari mogu da veruju u njih. Među takvima je i onaj koji kaže da kapitalizam više koristi bogatima nego “običnom čoveku”.

Hajde da ga razmotrimo.

Bogataši su uvek znali kako da se razonode i uživaju u komforu svojih palata ili vila. Bogataši nikad nisu morali da se okušaju u težačkim poslovima ili da istresaju svoje tepihe, peglaju svoja odela i po ceo dan da dirinče na žezi da bi zaradili pristojan ručak; oni su za to mogli da unajme druge ljude. Danas obični čovek može da uživa u većini stvari koje su koliko juče bile dostupne samo bogatim ljudima. Kapitalistička masovna proizvodnja je radio i televiziju, usisavače, veš-mašine i mikrotalasne pećnice učinila dostupnim dobrima bogatijim među običnim ljudima; i na taj način ih poštedela teških poslova koje su morali da obavljaju u prošlosti.

Što je sa onima koji su se obogatili tako što su običnom čoveku omogućili udobniji život. Henri Ford je izuzetno profitirao od masovne proizvodnje automobila, ali korist za običnog čoveka zbog mogućnosti da kupi kola, prevazilazi sve što je Ford mogao da dobije. Pronalazači i firme koje proizvode penicilin, poliomielitis i vakcine protiv tifusa su mogli da se obogate, ali opet, obični čovek je taj koji je najviše profitirao. Nedavno su kompjuterski i softverski proizvodi toliko unapredili naše zdravlje, bezbednost i kvalitet života na način koji uveliko prevazilazi bogatstvo koje su njihovi kreatori mogli da zarade.

Evo malog testa. Stanite na ugao ulice i posmatrajte ljude koji prolaze pored vas. Onda, na osnovu njihovog izgleda, pokušajte da odredite koje osobe su bogate. Ne tako davno, to ne bi bilo tako teško utvrditi.

Obični ljudi ne bi bili adekvatno obučeni, sigurno ne bi nosili firmiranu odeću, niti bi imali lep nakit, a ne bi se ni vozili u kolima. Ako biste uporedili primanja današnjih putnika u avionu sa onima iz prošlosti, otkrili biste da su veći deo njih obični ljudi.

I to je jedna od najvećih koristi od kapitalizma; on je običnom svetu omogućio da uživa u stvarima u kojima uživaju i bogataši. Vi ćete reći: “Vilijamse, obični ljudi ne mogu da si priušte Rols Rojs i jahte!” Niste u pravu. Vlasnik Majkrosofta, Bil Gejts, je super-bogataš i može da si priušti vožnju Rols Rojsom i odlazak na jahting; ali, može i Vilijams – samo ne toliko dugo. Ja mogu da iznajmim Rols ili jahtu na dan, pola dana ili na jedan sat.

Kapitalizam je relativno nova pojava u ljudskoj istoriji. Pre kapitalizma su ljudi sticali veliko bogatstvo pljačkom, otimačinom i porobljavanjem svojih bližnjih. Kapitalizam je omogućio da se obogatite služeći svojim bližnjima. Kapitalisti teže da otkriju šta je ono što ljudi žele i da to što je pre moguće proizvedu i plasiraju na tržište. Evo pitanja za sve nas: da li ljudi koji svojim aktivnostima stvaraju nezamislivu udobnost, duži životni vek i više zabave za običan svet, i usled toga se obogate, zaslužuju sav onaj prezir i porugu kojima ih obasipaju intelektualci i političari? Da li su bogataši dužni da “daju nešto zauzvrat”? Šta nam još, na primer, duguju bogati izumitelji i proizvođači spasonosnih antibiotika? Oni već spasavaju živote i čine nas zdravijima.

Uprkos čudima koja je stvorio, kapitalizam nije kod javnog mnenja dobio na popularnosti. Jedan od razloga za to je što je kapitalizam uvek bio vrednovan u odnosu na nepostojeće socijalističke i komunističke utopije. Svaki zemaljski sistem bledi u poređenju sa utopijom. Ali za običnog čoveka je kapitalizam, sa svim svojim manama, superiorniji u odnosu na bilo koji drugi sistem koji je do sada izumljen da opskrbljuje naše svakodnevne potrebe i želje. 

Izvor: http://www.slobodaiprosperitet.tv/node/593

[florenntina]

[RYLAH]

Капитализам је свакако најбољи систем који је човеку познат, али ме нервирају овакве приче, јер звуче ко кад су ономад комунисти причали о комунизму. Ко да слушам и гледам Јеховине сведоке.

 

Капитализам, као ни било шта друго што направи човек, није без мана, без противречности, а посебно не без потенцијала да уништи друштво уколико се злоупотреби. Капитализам, као и било шта друго што направи човек, доводи до огромних противречности у друштву, неретко до експлоатације,а потенцијал за монополско понашање и израбљивање је од самог почетка огроман, зато је држава и морала да се умеша. Капитализам је у својим почетним фазама, док није био регулисан, однео и много људских живота, јер су услови у којима су људи живели и радили били ужасни.

 

И да поновим: мислим да бољи систем од капитализма не постоји, али овакве хвалоспевке ће нас успавати у мишљењу да је то савршен систем (а далеко је од тога), и успаваће нас у тражењу могућих алтернатива и/или модификација, зарад општег добра.

[florenntina]

Poenta cele price i jeste da je taj potencijal kod drzave i teorijski i emirijski neuporedivo veci samim tim sto se u kapitalizmu odnosi formiraju na dobrovoljnoj bazi za razliku od drzave koja ima ekskluzivno pravo prisile...  Evo ovde imas jako lepo i jednostavno objasnjenje da li kapitalizam izrabljuje radnike. I nemoj da se nerviras, nije dobro za ten

 

https://www.youtube.com/watch?v=2ptYeWaR-xc#t=365

[RYLAH]

Poenta cele price i jeste da je taj potencijal kod drzave i teorijski i emirijski neuporedivo veci samim tim sto se u kapitalizmu odnosi formiraju na dobrovoljnoj bazi za razliku od drzave koja ima ekskluzivno pravo prisile

 

Не знам који пут да поновим да капитализам не посотји, нити може постојати, без стабилног друштвеног система, односно неке врсте асоцијације људи на одређеној територији. За сад ту асоцијацију зовемо "држава". Како ћемо је сутра звати, ко зна, али капитализам не постоји тамо где нема државе са јаким институцијама да гарантује фер плеј и стабилност. Исто као што ни тржиште не постоји без људи или њихових повезивања, што је још један од неолибералних митова.

 

Тако да не знам зашто се ствара вештачка подела између капитала и државе. Могу некада да буду и у сукобу, што није добро ни за једно ни за друго, али не могу једно без другог. То јест, држава може без капитализма (али је доказано јача са капитализмом), али капитализам не може без државе.

 

 

 

I nemoj da se nerviras, nije dobro za ten

 

Не знам зашто мислиш да се нервирам? Савршено сам миран, пијем кафу и причам са људима. Ако си ти загрејана за ове теме више него што је нормално, ја нисам. И не треба ми неки клип да ме образује, образујем се на друге начине, хвала. А свој сам став образложио овде сто пута, да се не понављам. 

 

И рекао сам да је тренутно капитализам најбољи систем који имамо, али далеко од тога да је без мана.

[Juanito]

Капитализам је свакако најбољи систем који је човеку познат, али ме нервирају овакве приче, јер звуче ко кад су ономад комунисти причали о комунизму. Ко да слушам и гледам Јеховине сведоке.

 

А у чему је (у том смислу) разлика између ових проповеди о капитализму и проповеди о православљу?

[florenntina]

Pa naravno da kapitalizam "ne postoji" jer ne postoji ni sloboda pojedinca ni njegova sloboda izbora u kolektivistickim drustvima.

Zato je jako tesko i zamisliti da nam "majka" drzava ne samo da nije majka nego je zla macaha koja nas "za nase dobro" porobljava.

 

Rekao si " али ме нервирају овакве приче" pa sam naivno pomislila da pricas istinu

[Ignjatije]

А у чему је (у том смислу) разлика између ових проповеди о капитализму и проповеди о православљу?

 

Агент са запада почео да спамује тему. Доказ да је материјал квалитетан и болан за њих.

[Ronald]

Не знам који пут да поновим да капитализам не посотји, нити може постојати, без стабилног друштвеног система, односно неке врсте асоцијације људи на одређеној територији. За сад ту асоцијацију зовемо "држава". Како ћемо је сутра звати, ко зна, али капитализам не постоји тамо где нема државе са јаким институцијама да гарантује фер плеј и стабилност. Исто као што ни тржиште не постоји без људи или њихових повезивања, што је још један од неолибералних митова.

 

Тако да не знам зашто се ствара вештачка подела између капитала и државе. Могу некада да буду и у сукобу, што није добро ни за једно ни за друго, али не могу једно без другог. То јест, држава може без капитализма (али је доказано јача са капитализмом), али капитализам не може без државе.

 

 

 

 

Не знам зашто мислиш да се нервирам? Савршено сам миран, пијем кафу и причам са људима. Ако си ти загрејана за ове теме више него што је нормално, ја нисам. И не треба ми неки клип да ме образује, образујем се на друге начине, хвала. А свој сам став образложио овде сто пута, да се не понављам. 

 

И рекао сам да је тренутно капитализам најбољи систем који имамо, али далеко од тога да је без мана.

Naravno da trziste ne moze bez drzave, to je mit, mislim svako drustvo treba da brusi svoje institucije i to je jedan evolitivni proces koji je dugotrajan. Nedavno sam citao kjnigu od Elinor Ostrom, Evolucija nasih institucija za kolektivno djelovanje gdje ona lijpo objasnjava kako grupa ljudi moze da se organizuje i da stvori odredjenu vrstu institucija koje nisu ni privatne ni javne a odlicno funkcionisu vijekovima, nisam mogao da vjerujem koliko su ljudi imali  razradjene strategije za sprecavanje korupcije, nagrade i kazne, tu se radi o RZZ iliti resursi rijetkih zaliha. Najbolja paradigma u ekonomiji dolazi od pravnika i zove se Nova institucionala ekonomija, Hajek je u kasnijim godinama i sam mozemo reci biou njenim okvirima. Negativne eksternalije, kao sto su globalno zagrijavanje trziste ne moze da rijesi i to je svima jasno osim zadrtim libertarijancima koji veze o nauci nemaju. meni se Stiv koji jedno pise u knjigama a ovde ono prica malo drugacije smucio kad je za Mila Djukanovica rekao da je veliki drzavnik. A za Vukotica koji jedno prica, a u praksi je uvalio zadnjicu u nekoliko upravnih odbora nemam bas lijepo misljenje i ako mu hvala na privatnom ekonomskom fakultetu koji je nesumnjivo najbolji u regionu, ipak je i sam potvrdio da od kako je usao u privatne vode najljepse se osjeca kao socijaldemokrata. Zao mi je sto Stiv i znam to, ali ipak covjek njegovog renomea koji je za Pejovic-Furobtn model trebao i Nobelovu dobiti, ali ipak iz kurtoazije i zbog Veselina hvali Djukanovica jer ga lijepo docekaju, a nema pojma o Crnoj Gori. To nikako ne mogu da svarim. Najbolji od svih je Aleksandar Stevanovi jedini je usao u politiku i bar je iskren i svjestan da je teorija jedno a praksa drugo.

[RYLAH]

А у чему је (у том смислу) разлика између ових проповеди о капитализму и проповеди о православљу?

У томе што је православље веровање, које може, али и не мора, да се заснива на неким реалним основама, односно може да буде лишено рационалности.

 

Капитализам, као друштвени систем, или било који друштвени систем, уколико претендује да буде схваћен озбиљно, мора бити сагледан са свих аспеката, како би се виделе и позитивне и негативне стране тог система. Наравно, уколико систем није чисто утопијске или теоретске природе, без претензија да буде имплементиран, што капитализам свакако није.

[Зосима]

Kapitalizam i običan čovek

Posted Ned, 11/03/2012 - 04:26 by Borislav Ristić

 

Autor: 

Walter E. Williams

...................................

Ово је језиво објашњење,зашто капитализам одговара обичном човеку,са арументима типа,па и он може да вози јахту,ролс-ројс и да прима вакцине коју је богаташ својим капиталом измислио ...

А врхунац је ,ето,како је богаташ продужио живот обичном човеку и омогућио му да ужива у њему...

 

Да ли се срећа обичног човека огледа у тим стварима???

[florenntina]

Naravno da trziste ne moze bez drzave, to je mit, mislim svako drustvo treba da brusi svoje institucije i to je jedan evolitivni proces koji je dugotrajan. Nedavno sam citao kjnigu od Elinor Ostrom, Evolucija nasih institucija za kolektivno djelovanje gdje ona lijpo objasnjava kako grupa ljudi moze da se organizuje i da stvori odredjenu vrstu institucija koje nisu ni privatne ni javne a odlicno funkcionisu vijekovima, nisam mogao da vjerujem koliko su ljudi imali  razradjene strategije za sprecavanje korupcije, nagrade i kazne, tu se radi o RZZ iliti resursi rijetkih zaliha. Najbolja paradigma u ekonomiji dolazi od pravnika i zove se Nova institucionala ekonomija, Hajek je u kasnijim godinama i sam mozemo reci biou njenim okvirima. Negativne eksternalije, kao sto su globalno zagrijavanje trziste ne moze da rijesi i to je svima jasno osim zadrtim libertarijancima koji veze o nauci nemaju. meni se Stiv koji jedno pise u knjigama a ovde ono prica malo drugacije smucio kad je za Mila Djukanovica rekao da je veliki drzavnik. A za Vukotica koji jedno prica, a u praksi je uvalio zadnjicu u nekoliko upravnih odbora nemam bas lijepo misljenje i ako mu hvala na privatnom ekonomskom fakultetu koji je nesumnjivo najbolji u regionu, ipak je i sam potvrdio da od kako je usao u privatne vode najljepse se osjeca kao socijaldemokrata. Zao mi je sto Stiv i znam to, ali ipak covjek njegovog renomea koji je za Pejovic-Furobtn model trebao i Nobelovu dobiti, ali ipak iz kurtoazije i zbog Veselina hvali Djukanovica jer ga lijepo docekaju, a nema pojma o Crnoj Gori. To nikako ne mogu da svarim. Najbolji od svih je Aleksandar Stevanovi jedini je usao u politiku i bar je iskren i svjestan da je teorija jedno a praksa drugo.

 

Cikaska skola i skola javnog izbora, koliko je meni poznato, priznaju i problem javnih dobara i eksternalija. Istina, ima i nekih drugih koji smatraju da drzava ni tu ne treba da se mesa ali to su nesuglasice unutar klasicnih liberalnih skola. Sto se tice Elinor, slucajno sam masterirala na njoj tako da su mi ideje te skole poprilicno poznate... Ono sto sam upravo otkrila je rad jednog naseg coveka (Ivan Jankovic) koji je kritikovao nacin kako je ona videla resenje problema RZZ. Nisam jos stigla da ga procitam, bas me zanima jer jako cenim inace I.J. Sto se tice Vukotica, Stiva itd, za ovu temu mi je nebitno da li velicaju Djukanovica ili ne jer to vec ulazi u njihovu licnu (ne)moralnost.  Videa sam okacila jer lepo prezentuju prednosti i vrednosti slobodnog trzista a to mi je i bio cilj, da pokusam na jednom mestu da skupim sto vise izlaganja na nasem jeziku ili sa prevodom da bi ljudi koji koje to interesuje mogli da citaju, uce i razmisljaju... Cisto da znaju da postoji alternativa kolektivizmu a ne da rone suze za Titom k'o nesretni Rusi za Staljinom.

[florenntina]

Ово је језиво објашњење,зашто капитализам одговара обичном човеку,са арументима типа,па и он може да вози јахту,ролс-ројс и да прима вакцине коју је богаташ својим капиталом измислио ...

А врхунац је ,ето,како је богаташ продужио живот обичном човеку и омогућио му да ужива у њему...

 

Да ли се срећа обичног човека огледа у тим стварима???

 

Pa ogleda se. Da nije bilo "zlih kapitalista", ja ne bih sada preko okeana mogla komunicirati sa tobom i razmenjivati misljanja, zar ne?

[florenntina]

У томе што је православље веровање, које може, али и не мора, да се заснива на неким реалним основама, односно може да буде лишено рационалности.

 

Капитализам, као друштвени систем, или било који друштвени систем, уколико претендује да буде схваћен озбиљно, мора бити сагледан са свих аспеката, како би се виделе и позитивне и негативне стране тог система. Наравно, уколико систем није чисто утопијске или теоретске природе, без претензија да буде имплементиран, што капитализам свакако није.

 

Samo kada ga budemo sagledavali sa svih aspekata, moramo se potruditi i da sagledamo alternative pa da ih kompariramo. Tek tada ce nam slika biti celovita.