Реминисценције, регресије, анализе, сећања, поезија Десанке Максимовић, друштвене активности, друштвено прихватљива забава

[RYLAH]

Џорџ Фридман - човек који гланца кристалну куглу геополитике

Геополитика је често оспоравана као научна дисциплина. Чак има и таквих који је сматрају еквивалентом алхемије у природним наукама. Овде се нећемо бавити таквима претерано, сем што ћемо рећи да су незналице (лепо је кад пишеш свој блог, можеш шта оћеш да кажеш!).

Елем, геополитичких аналитичара има доста. Деведесетих година, кад је геополитика била популарна (посебно пошто је Бжежински избацио "Велику шаховску таблу"), они који се данас називају "политички аналитичари", називали су себе "геополитичарима", иако ни сами нису знали до краја шта је та наука и који су јој методи.

Данас их је далеко мање, и углавном оно што се данас назива геополитичарима ваља. 

Међутим, задњих двадесетак година у овој науци провејава једно име, човек за кога кажу да више није ни научник него пророк - Џорџ Фридман.

Јевреј рођен у Мађарској 1949. године, чији су родитељи чамцем преко Дунава превезли њега и сестру у Чехословачку и после бројних мука се докопали Америке. Искористио је све могућности које земља слободних и дом храбрих пружа. Његове бриљантне и веома дубоке анализе је просто задовољство читати (слушати). Када је раније давао "предвиђања" (заправо утемељене и учене анализе) многи су му се смејали. Касније, када се за коју годину остваривало то што је говорио, престали су да му се смеју и почели су помно да прате шта прича.

За разлику од Кисинџера или Бжежинског, никада није био на неком формалном положају. Један је од оснивача Стратфора, али је пре неколико година основао сопствену тинк тенк групу. Никада не наступа острашћено, што можда и јесте тајна његове невероватне способности да предвиди глобалне токове.

Како ово не би остале само празне речи, ево шта је човек пре годину и нешто испричао о Европи и европским перспективама кад је представљао своју нову књигу:

 

[Ћириличар]

Super, jos jedan covjek kojeg moram pratiti. Odlican je. Samo da nas zaobidje buduca oluja ( kao sto nece ).

[RYLAH]

Синоћ је умро Збигњев Бжежински, геополитичар, писац, саветник у неколико америчких влада, неформална "црна рука" америчке дипломатије. Његови савети су се слушали, а његова заоставштина, упркос његовом несумњивом генију, остаје контроверзна. Док једни хвале његову неоспорну дубину и генијалност, други га представљају као зликовца који је целе нације завијао у црно. 

Шта год да је потпуна истина о њему, остају његова дела, у којима је, у зависности од околности, писао о правцу којим ће свет и његова земља да иду у наредном периоду. Он је смислио термин "Велика шаховска табла", што је и наслов једне од његових књига, а тај термин се односи на свет, којим ће да доминира најбољи шахиста. 

У својој последњој књизи, "Америка - Кина и судбина света", он, као и у претходној, препознаје само једног шахисту који је довољно моћан да свој утицај остварује глобално и уређује свет према својим замислима, али, за разлику од "Велике шаховске табле", тај шахиста више није ни толико јак ни толико сам као деведесетих година.

Књигу је писао пре седам година, али данас, са избором Доналда Трампа, књига је актуелнија него икад. Зашто? Зато што се у политици Трампа, или макар у ономе што Трамп прича да жели да оствари, осликава већина онога што је Бжежински у књизи писао (толико и о томе да је Доналд био антисистемски кандидат). Колико ће оно о чему је Бжежински писао и бити остварено и да ли ће Америка да буде глобални шахиста и 2050. године, не зна нико од нас.

Али, свакако да свако ко жели да зна у каквом је стању свет тренутно, каква су стремљења које земље, какви су односи међу њима, и да боље разуме свет у коме живимо, треба да прочита књигу.

За оне који немају времена за читање, ту је аудио издање. Сам превод није сјајан, види се да је превод радио неко коме "високи" енглески, којим се користе академски кругови, не паше, али је свеједно разумљиво и интересантно кога интересује.