Реминисценције, регресије, анализе, сећања, поезија Десанке Максимовић, друштвене активности, друштвено прихватљива забава

[коЖељ њацИ]

Аси се расписао јеботе. Иначе потписујем сваку реч коју си написао.

 

Каже неки геј данас на тв, иначе живи у Амстердаму а Бграђанин је:

Данас родитељи обуку децу, скоцкају се и викендом иду у велике супер маркете. То су данас највеће и најпосећеније катедрале.

[Човек Жоја]

СУДСКЕ КОЛЕГЕ

 

Пала ми на памет она сцена из филма "Није него" кад Буда слика оног чичу у парку па чича после дође у школу да се жали директору (Никола Симић) и на крају му пружа руку и задовољно каже Биће то лепа парница

[Драшко]

Гледам случајно на Фоксу серију о суђењу О Џеј Симпсону (име му је ко пола Џеј Рамадановски пола Хомеро)

Врло је било узбудљиво све то и добро су приказали, касније сам погледао документарац...просто је интригантно.

Дал си упућен у ту причу, како ти се чини?

Да ли су те икад привлачили такви адвокатски изазови?

[RYLAH]

Не знам, нисам гледао ту серију, никако нисам имао времена, а око самог суђења знам само нешто овлаш, ни у то нисам упућен довољно да бих могао да коментаришем било шта.

 

Што се тиче тих случајева, волео бих тако нешто да радим, наравно, велики је изазов, али да би радио тако нешто мора још доста воде да протекне, из много разлога.

[Драшко]

Не знам, нисам гледао ту серију, никако нисам имао времена, а око самог суђења знам само нешто овлаш, ни у то нисам упућен довољно да бих могао да коментаришем било шта.

 

Што се тиче тих случајева, волео бих тако нешто да радим, наравно, велики је изазов, али да би радио тако нешто мора још доста воде да протекне, из много разлога.

No further questions!

 

 

Хвала

[Плутон]

Поштовани, како коментаришете ово? Позз.

 

--

 

Kafiće u Srbiji čeka bitna promena - imena

 

Kafići, hoteli, restorani, barovi i drugi ugostiteljski i smeštajni objekti u nazivu od 15. aprila neće smeti da koriste ove reči, propisuje Zakon o turizmu.

 

Podsetimo, izmene Zakona usvojene su pre pola godine.

 

To znači da "Bar Marija" može da se zove samo "Marija", a "Kafe poslastičarnica Una" mora da iz imena izbaci i reči "kafe" i "poslastičarnica". "Hotel Park" može da bude samo "Park", a nije jasno šta će raditi "Kafanica kod Bore" ili ugostiteljski objekat "Bistro".

 

Kafići su već pretrpeli bitnu promenu - suncobrani su promenjeni. 

 

итд.

[RYLAH]

 

Поштовани, како коментаришете ово? Позз.

Вероватно последица погрешног превода неког од страних закона, јер се код нас у току године донесе милијарду нових прописа да би се усагласили са иностраним, и тако имамо масу прописа који се једноставно не спроводе јер нису спроводиви код нас. Онда се провукло јер је закон мање битан и нико једноставно није гледао на ове тачке, јер се нико не интересује за ово, или немају стручно лице које би и неком у опозицији рекло да треба да стави амандман на ово.

 

Или то, или, много мање вероватно, неком идиоту пао неки болестан експеримент на памет. Али сумњам у то, јер је ово у директној колизији са прописима који регулишу истицање пословног имена, као и са прописима који регулишу регистрацију код АПР.

 

Непажња свих у ланцу, која ће да узрокује једноставно да се ова одредба уопште и не спроводи у пракси, сем кад евентуално неки инспектор добије жељу/налог да неког малтретира.

[RYLAH]

СЛАВЉЕЊЕ УМЕРЕНОСТИ

Са свих страна, у свим временским периодима, чује се слављење умерености. Умерености у јелу и пићу пре свега, али и умерености у свим осталим облатима живота. Умереност је стављена на пиједестал неке вечне и непролазне врлине, која гарантује успех и срећу у животу, здравље, мир и спокој, добре односе са околином и слично. Још од најранијих времена, умереност је проглашавана главном и највећом врлином којом се неко може подичити у животу. У старој Грчкој, на пример, попут појединих веома напредних држава данашњице у Европи, умереност је дигнута на ниво неформалног диктата целокупног друштва, па су се они неумерени гледали као неко ко баш и није психички здрав, и ког се треба клонити. У хришћанским верским круговима, умереност је по месту које заузима стављена тик испод порука из Светог Писма.

Међутим, да ли је баш тако? И да ли свет опстаје и напредује захваљујући умереним или неумереним људима?

На првом месту, како можемо схватити умереност? Умереност би била држање одређених страсти под контролом, неподавање тим страстима, а ако се страсти и искусе, што се свима дешава, онда то треба бити што краће и са што мање уживања. Свакако да је ово моја дефиниција, свако може имати неку своју дефиницију умерености, али је довољна за даљи разговор.

Бити умерен значи бити просечан, не искакати из своје околине по било чему. Ако бисмо занемарили здравствене импликације неумерености, умереност је сравњивање свих, једна врста социјалног консензуса о томе да није пристојно показивати да си у било чему другачији од било кога другог - да имаш више новца, више кондиције, више интелектуалних потенцијала, или више животне радости.

Свет нису напред водили умерени људи. Свет су водили људи који су крајње неумерени, који су ишли за својим страстима, и који су на тај начин истрајавали у својим убеђењима, или који су на тај начин откривали најдубље тајне своје и туђих душа, и на тај начин нам осветљавали пут напред. Достојевски је био страствени коцкар и неумерен у пићу. Тесла је био у стању да ради по дванаест и више сати. Фројд је био страствени пушач. Шекспир је пушио хашиш. Петар Велики није штедео ни себе ни свет око себе. Черчил је био страствени женскарош, алкохоличар и крајње неумерен у јелу. Листа је подугачка. Лав Толстој је, када је хтео да остане сам са својим мислима, ходао по неколико дана, док га родбина не би нашла одрпаног и изгладнелог негде успут и вратила кући.

Кад се, дакле, говори о умерености, мора се имати у виду да умереност није само умереност у јелу и пићу, која може бити и похвална, већ умереност у свему, ако је већ постављамо као универзални принцип.

Онда, следећи ту логику, морамо имати у виду да су и светитељи били крајње неумерени људи. Везивали се добровољно за стуб, проводили читаве дане у молитви без јела и пића, држали понекад проповеди које су трајале сатима, неуморно и не штедећи себе помагали људима како год да су могли, без компромиса и било какве умерености долазили у сукоб, неретко и физички, са сваким ко би одступио од чистоте предања или људскости... Дакле, један крајње неумерен живот, само на другом плану. Ако бисмо погледали и савремене монахе који би да се подвизавају, и то је један крајње неумерен приступ: изгладњују себе, измарају своје тело веома напорним физичким пословима, проводе сате у молитви, што неретко узрокује и озбиљне здравствене проблеме.

Стога, слављење умерености, онда када се не ради о здравственим разлозима, није ништа друго него слављење просечности у најбољу руку. Слављење умерености значи убијање оне страсти која је кроз векове водила људски род напред, и на материјалном и на духовном плану, и која је једина способна да пружи било какав резултат на свим плановима. Слављење умерености значи слављење комунистичког принципа по ком сви треба да порекнемо своје разлике, да порекнемо да постоје појединци са већим талентима у разним областима од других појединаца, и сви заједно, зарад неке политичке коректности, или да не бисмо случајно увредили неког саблажњивог појединца у својој околини, славимо медиокритете као највеће цивилизацијско достигнуће.

Ово свакако не значи да је алкохоличар који пије испред продавнице исто што и Достојевски, само зато што су обојица пили, или да је компулсивни женскарош нови Черчил. Њихова неумереност је лишена смисла, и није резултат некихз унутрашњих процеса, већ повлађивања животињским нагонима у себи, чији робови с временом постају. Али значи да "умерени" људи немају шансу да заиста спознају себе и своје мане, оно што је дубоко у њима, и да се у највећем броју случајева и не ради о људима који су достигли неки степен просветљења или прочишћења, већ о људима који своје страсти сузбијају искључиво због тога да им неко из околине не би пребацио било шта, и тако им нагризао ону лажну слику коју о себи, зарад своје сујете, праве пред светом.

Међутим, ако хоћемо напред, морамо се помирити са тим да свет може да напредује само захваљујући неумереним људима. Само су они у стању да понесу и поднесу терет напретка и вуку напред све остале. Само су они у стању да, занемарујући подругивања околине која је просечна у најбољем случају, иду напред, на свеопшту корист, којом год делатношћу да се баве.

[Н И Н Е]

Добро је бити умерен у свему осим у врлини. То што су неки генијални људи били неумерени у неким страстима не значи да им је то помогло да буду генијални, напротив. Мислим да би још више пружили човечанству да су имали бољу самоконтролу. Можда их живот не би водио истим путем али би дали допринос свеједно, на неки други начин.

[RYLAH]

2 minutes ago, Ниџока 1.1 рече

То што су неки генијални људи били неумерени у неким страстима не значи да им је то помогло да буду генијални, напротив. Мислим да би још више пружили човечанству да су имали бољу самоконтролу.

Откуд то можеш да знаш? Шта ако су једино на одређени начин могли да ослободе нешто из себе, или само у одређеним стањима да спознају нешто?

Неумереност је и када се молиш десет сати без престанка, и када радиш на неком открићу данима, и када пишеш роман не знам колико сати дневно, и када не једеш ништа три дана на почетку поста, и када постиш више него што мрсиш у току године... Све су то последице одређених страсти које покрећу човека.

Ако мислиш на неумереност у јелу и пићу, више пута сам се оградио горе у вези са тим, али далеко од тога да је то једина неумереност која постоји. Та врста неумерености само може да указује на неке друге ствари и страсти, ал не бих да препричавам оно што сам већ рекао.

[Н И Н Е]

3 minutes ago, RYLAH рече

Откуд то можеш да знаш? Шта ако су једино на одређени начин могли да ослободе нешто из себе, или само у одређеним стањима да спознају нешто?

Неумереност је и када се молиш десет сати без престанка, и када радиш на неком открићу данима, и када пишеш роман не знам колико сати дневно, и када не једеш ништа три дана на почетку поста, и када постиш више него што мрсиш у току године... Све су то последице одређених страсти које покрећу човека.

Не знам, претпостављам. Апостол Павле нас учи да се молимо непрестано тако да не видим то као неумереност. И на рад гледам као на врлину. Што се тиче поста неумереност је кад тело не може да издржи, иначе је пост добар. Свеци који су из наше перспективе претерано постили то су чинили управо да би били умеренији у неким другим страстима које су их тиштиле.

Мислим да неумереност у врлини и неумереност у греху треба раздвојити.

[RYLAH]

24 minutes ago, Ниџока 1.1 рече

Што се тиче поста неумереност је кад тело не може да издржи, иначе је пост добар. Свеци који су из наше перспективе претерано постили то су чинили управо да би били умеренији у неким другим страстима које су их тиштиле.

Што се првог тиче, светитељи су постили без обзира на здравље, били су крајње неумерени у посту. Што се тиче другог, не посте да би или умерени у било чему, него да би до краја следили своју страст ка сједињењу са Богом, коју ми видимо позитивно, али огроман део човечанства на то гледа као на крајњу лудост.

Али све ово није поента текста, тако да нема ни потребе на овај начин приступати реченом.

[Снежана]

Ово је време освете медиокритета.

[RYLAH]

Скоро савршена обрада Равеловог Болера у скоро савршеној сцени скоро савршене серије Легион. Толико добро одрађено да сам опет активирао ову тему после ко зна колко времена само да бих ово окачио.

 

[Снежана]