Данас је међународни дан детета

[Данче*]

Светски дан детета: Обезбедити им поштовање

БЕОГРАД -

Светски дана детета обележава се данас, а заменица заштитника грађана за права детета Гордана Стевановић сматра да у Србији има помака, али да је потребно уложити додатне напоре како би се деци обезбедило поштовање и остваривање њихових права.

Као неке од кључних проблема она је истакла да још увек није изграђен ефикасан систем заштите деце од насиља, да нису развијене услуге подршке и помоћи деци са сметњама у развоју и тешко болесној деци, као и њиховим породицама, нити свеобухватан приступ деци која живе и раде на улици као групи која је вишеструко маргинализована и угрожена.

"Деца жртве насиља немају на располагању довољне заштитне и мере помоћи и подршке. Мере превенције и заштите које треба да предузимају различити органи недовољно се примењују, а међу органима не постоји пуна сарадња и размена информација", рекла је Танјугу Стевановић.

Она је истакла да се навршило 10 година од када је Влада Србије усвојила Општи протокол за заштиту деце од злостављања и занемаривања и шест година од доношења последњег Посебног протокола, али да процес заштите који су ти документи прописали често не тече на начин који обезбеђује дететову пуну заштиту и рехабилитацију, а мере превенције су недовољне и засноване на повременим активностима, углавном школа.

Као пример она је навела случајеве вршњачког насиља у школама код којих се често уочава неблаговремена реакција школе, склоност да се у решавање проблема не укључују други органи и службе, али и одсуство активности других установа, чак и када им се школе обрате.

"Деца са сметњама у развоју и инвалидитетом још увек немају на располагању доступне и разнолике услуге подршке и помоћи током школовања. Иако су направљени помаци у примени инклузивног образовања, неопходно је развијати услуге подршке, јер образовање у редовном образовном процесу и у вршњачкој групи представља операционализацију права детета на образовање које подстиче развој дететових капацитета до крајњих граница ", сматра Стевановић.

Како каже, бројни примери добре праксе показују значајне позитивне ефекте укључивања деце са сметњама у развоју у редован образовни процес, а са друге стране, право деце на квалитетно образовање у редовном образовном систему је гарантовано Конвенцијом о правима детета и другим међународним документима које је потврдила Србија и националним законима.

Према њеним речима, подршка мора да постоји и изван образовног процеса како би се деца са тешкоћама у развоју у пуној мери укључила у друштво и његове токове.

"Систем још увек није обезбедио услуге за децу са тешкоћама у развоју и тешко болесну децу којој је потребна стална нега и помоћ, због чега су најчешће пружаоци услуга за децу - њихови родитељи. Те породице препуштене су саме себи. Родитељи деце којој је потребна стална брига и помоћ често се налазе испред тешких избора: да ли напустити посао и одрећи се прихода који за неке породице значе обезбеђење егзистенцијалних потреба или се радно ангажовати, а бригу о детету препустити другим лицима изван породице", рекла је Стевановић.

 

Тежак положај деце која живе и раде на улици

Стевановић је истакла да је посебно тежак положај деце која живе и раде на улици.

Наводећи да је реч и о вишеструко маргинализованој и угроженој деци која живе у екстремном сиромаштву, она је навела да је рад на улици често једини начин да они обезбеде основну егзистенцију.

"Угрожено је њихово здравље и безбедност. Некада су жртве експлоатације и дечијег рада, осујећено је њихово право на образовање и правилан развој", рекла је Стевановић, додајући да њихов положај захтева промишљен и системски осмишљен одговор.

Међутим, и поред свих проблема, она је истакла да су до сада начињени битни кораци.

Тако је, према њеним речима, Србија међу првим државама у Европи потврдила Конвенцију Савета Европе о заштити деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања, што је врло значајан корак у уређивању система превенције и заштите деце од сексуалног насиља.

Како је рекла, Србија је протекле деценије донела и веома важне прописе и стандарде у области заштите деце од насиља, као што су Породични закон, Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично-правној заштити малолетних лица, Закон о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима (Маријин закон), Општи и посебни протокол за заштиту деце од злостављања и занемаривања.

Како каже, они представљају добар полазни оквир за успостављање и унапређивање система превенције и заштите деце од насиља, који треба примењивати и даље унапређивати.

Наводећи да се поново суочавамо са повећавањем броја социјално и економски угрожених породица са децом, заменица Заштитника грађана је истакла да сиромаштво деце и њихових породица мора бити један од приоритета државе, без обзира на економске мере штедње.

"Држава мора да проналази начине да деци обезбеди остваривање права на адекватан животни стандард. Мере опоравка економије не могу бити на терет интереса и права деце на живот, опстанка и развоја", закључила је Стевановић.

 

Гојковић: Напредак у правима деце, постоје осетљиве групе

Председница парламента Маја Гојковић изјавила је да је Србија направила значајан напредак у унапређењу дечијих права, али да и даље постоје осетљиве категорије, чији је положај неопходно побољшати, попут деце улице, деце без родитељског старања и деце са сметњама у развоју.

Гојковић, која је и председница Одбора за права детета, навела је да је Скупштина Србија посвећена стварању законских предуслова да се права деце додатно унапреде, примењујући европске стандарде и обавезе које су преузете потврђивањем Конвенције о правима детета.

"Иако је Србија направила значајан напредак у унапређењу права детета и стварању законодавног оквира за заштиту деце, подаци нас упозоравају да још увек постоје осетљиве категорије, чији је положај неопходно додатно побољшати", рекла је Гојковић, а саопштено је из њеног кабинета.

Према њеним речима, посебна пажња се мора посветити рањивим категоријама, међу којима и деци улице, деци без родитељског старања и деци са сметњама у развоју, како би им се помогло да превазиђу препреке са којима се суочавају.

Гојковић сматра да забрињавају и подаци о броју деце која су била изложена различитим облицима физичког и психичког насиља, што указује на потребу додатног развијања система заштите деце од насиља.

Скупштина Србије и Одбор за права детета, навела је, наставиће активност на стварању једнаке шансе за сву децу и изградњи друштва у коме ће њихова права бити у потпуности заштићена.

Светски дан детета проглашен је 20. новембра 1954. у Генералној скупштини Уједињених нација, пет година касније, 20. новембра 1959. УН су усвојиле Декларацију о правима детета, а 30 година потом и Конвенцију о правима детета, коју је Србија прихватила.

Дечија права су утврђена Конвенцијом о правима детета, коју су ратификовале 193 земље, а основни принципи су право на живот, опстанак и развој, најбољи интерес детета, право на партиципацију као и право на недискриминацију.

 

http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/svetski-dan-deteta-obezbediti-im-postovanje_661291.html