Патријарх Павле у сећању, песмама и анегдотама

[Баба]

 

 

 

 

Боже мили на свему ти хвала

и на дану овоме недељноме

кад се служе свете летурђије

по свој земљи с истока на запад.

Службу служе божји свештеници

саслужује православни народ,

смртни људи који су на земљи

служе службу у својим црквама

Бога моле за своје спасење

и прилазе светоме путиру

све по реду од деце до старца

причешћем се ваздижу на небо.

Са неба се анђели спуштају

на сав верни народ православни

сваком носе од Господа даре

благодати многе изобилно

на све душе грешне и честите.

На небеској светој литургији

Господ седи на својем престолу,

Лицем својим небо обасјава.

С десна му је Света Богомајка,

Огрнута звезданом порфиром,

Свети Сава жезал придржава,

А народа ни броја се не зна,

Више га је но на небу звезда.

Измешани Свеци с Анђелима.

Када прође време од причешћа

благи Христос позва светог Саву

па говори светитељу Сави:

"Чедо моје Немањићу Саво,

радост ћу ти данас учинити

нову радост у новоме веку.

Прибројаћу твоме српском стаду

свету душу патријарха Павла

кротку душу смиренога раба

слугу мога старог патријарха.

Ти ћеш Саво отићи пред њега

са свим збором српских светитеља

и са мноштвом мојијех ангела

и са светим апостолом Павлом."

Свети Сава учини поклоне

и са хором небеских ангела

и са збором српских светитеља

винуше се право у Србију

и стадоше пред старог патрију.

Стари Павле српски патријарше

по причешћу очи затворио

само на трен, па их отворио

кад погледа има шта да види

пред њим стоји светитељу Саво

са свим збором српских светитеља

и са хором многијех ангела

сузе му се слише низ образе

а лице му засија од среће

те говори светитељу Сави:

"Свети Саво небески ангеле

зар због мене убогог да дођеш?"

Свети Сава обриса му сузе

целива се трипут с патријархом

и одоше у небесно царство

те стадоше пред Господа Христа

док трајаше света литургија

у Небесном Царству Христовоме

дадоше му небеске одежде

ангели га свети обукоше

и предстаде пред часну трпезу

свети српски патријарше Павле

са светијем Јован Златоустим

и са њима три стотине владика

и три иљаде часних свештеника

Свештеника Божјих угодника.

Кад се Света Литургија сврши,

сви приђоше светом патријарху

с целивом га радо дочекаше

и у Царство Божије примише.

[o aca]

ЕВО НЕЧЕГА ШТО НИЈЕ ОД МЕНЕ АЛИ БИХ ВОЛЕО ДА ПОДЕЛИМ СА ВАМА. ПЕСМУ ЈЕ НАПИСАО ГОСПОДИН БОШКО МАРИНКОВ:

Г О Ј К О

Долази ти Гојко, Господе,

а знамо да се никада нисте ни растајали.

Или можда јесте,ради нашег спотицања?

Вама је познато.

Тада би са једном маслином обилазио

сва места наших падова и вољу твоју под прстима имао.

А,Ти си по доброти благоизволео Љубав нам точити

и метати је међ' нашу мржњу.

Као чашу или какав пехар опточен миром

излио си га по свим нашим несрећама

да би нам људски лик нетакнут био и спокојан,

а свако је видео шта је хтео, говорио је.

Не долази ти празних руку, Домаћине!

Потрудили смо се да му чак и по џеповима

оставимо нашу неслогу да се са њом бори

и да се моли, и узео је.

На ципелама носи прашину крајишких поља

и пар каменчића од крша приморског

и није му тешко.

Вез надбедреника руком девојака македонских

би урађен и потсећа на царски.

И Крст косовски му је око врата.

Да, онај ломљени и бачен Ти знаш где...

Непоштени смо али немамо куд и немамо са чим.

Све злу окренусмо

и преврнусмо и сваки пласт сена не би ли пронашли

какву поган да се сладимо.

Немамо пред Твоју светлост него са њим!

Испраћамо Ти данас Гојка, Господе

како је коме дато и како ко уме

и не слутећи величанственост дочека.

[Guest Оливера]

Anegdote o patrijarhu

Kad su ga lekari VMA pitali kako se oseća, u dahu je izustio:

- To me pitajte kada ostarim, još sam ja mlad.

Kad se sa ortopedskom hodalicom pojavio u Patrijaršiji, prvo se našalio na svoj račun:

- Eto, ja sam samo malo pao, pa sad moram da guram ovo čudo.

Jedan beogradski boem istrčao je iz kafane „?” kad je video patrijarha da ulazi u Sabornu crkvu. Preplićući jezikom rekao mu je: „Nas dvojica smo najbolji ljudi na svetu”, a patrijarh mu je na to odgovorio:

- Jesmo, al’ kad popijemo ništa ne valjamo.

Upozoravajući na štetnost duvana, često je umeo da kaže:

- Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.

U vreme građanskog rata u bivšoj SFRJ, jedan karikaturista ga je nacrtao kao ratnika opasanog bombama i sa „škorpionom” o pojasu. Na to je rekao:

- Vi ste mislili da ćete lako sa mnom. Mislite da sam ja slabačak, a evo kako me drugi vide.

Pošto je bio poznat da ide kroz Patrijaršiju i gasi sijalice kako se “uzalud ne bi trošila struja”, jednom je uhvatio mladog činovnika da posle radnog vremena na kompjuteru gleda zabavne sajtove. Kad je čuo patrijarhov glas iza leđa, sledio se, a Pavle mu je rekao:

- A ti na to trošiš struju?

Idući u crkvu na Banovom brdu usred leta bio je uporan da se koristi autobus. Kad je njegov pratilac potegao argument da je vrućina, da su autobusi “prepuni razgolićenog ženskog sveta koji ide na plažu na Adu Ciganliju” i da nije zgodno, patrijarh nije popustio:

- Znate, svako vidi ono što želi.

Izlazeći iz Patrijaršije, upitao je svog pratioca:

- Čija su to tolika luksuzna kola parkirana?

- Naših vladika. Došli su njima na Sabor - odgovorio je pratilac.

- O, Bog ih video! Šta li bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?! - duhovito je prokomentarisao gospodin Pavle.

-Kad je na jednom prijemu bivši ambasador SAD Voren Zimerman pitao patrijarha Pavla šta može da učini za SPC, patrijarh mu je odgovorio:

- Samo nemojte da nam odmažete, na taj način ćete nam pomoći.

Izvor: Blic

 

Jedan beogradski boem istrčao je iz kafane „?” kad je video patrijarha da ulazi u Sabornu crkvu. Preplićući jezikom rekao mu je: „Nas dvojica smo najbolji ljudi na svetu”, a patrijarh mu je na to odgovorio:

- Jesmo, al’ kad popijemo ništa ne valjamo.

Ово му је супер  :smiley:

[Александар Милојков]

А једном док је био Сабор у току, по обичају оде на вечерње у Саборну цркву. Када виде паркиране бесне лимузине испред Патријаршије, упита једног свог ђакона: "Чија су ова луксузна аута?" Ђакон одговори: "Наших владика, дошли њима на Сабор." На то ће Патријарх: "Бог их видо, шта би тек возили да нису дали завет сиромаштва!"

[Драган άσημος :)]

Малоприје сам сједио у друштву својега дједа, који броји чини ми се преко 80 год.

Каже он:"Како кажу да је, а и јесте тако како кажу...Павле је постио, мало јео, живио тим животом (мисли по Богу-побожно) и разболио се. Некако ми не сједа да се такав човјек, човјек који је живио тим животом разболи. Није он требао да се разболи."

Деда мисли да није заслужио да се разболи, будући да је живио изузетно побожно.

И видим на њему да заиста тако мисли и да га заиста то мучи, тј. не може себи да растумачи, да је неко ко је живио као патријарх Павле требао да допадне болести, и како га (деду) тумачим, мисли да то није у реду.

Нисам знао шта да му кажем.?!?

[sasluzitelj]

evo malo novih bogosluzbenih pesama svetome patrijarhu nasem  prst ka dole

Tropar glas 4 Kao angel u telu zasijao si Svetoj Crkvi podvizima mnogim ukrasivsi sebe svetilo rodu bio si u vreme stradanja primerom besprekornoga zivljenja okrepljivao si bogotrazitelje Pavle bogomudri moli Hrista Boga da spase nas

kondak glas 8 zemlja svetosavska danas raduje se i sa njome citava Vaseljena jer molitvenika i zastupnika toplog pred Gospodom dobi svestenomudoga arhijereja Pavla Bogonosnog koji primerom casnim zasija kao neugasna luca zivota evandjeljskoga

stihire

Novim Bogovidcem Mojsijem pokazao se jesi svetitrelju Pavle jer oganj bozanske ljubavi video u svakom coveku svedoceci zalog Gospodnji o ljubavi kojom sav si goreo buduci nam svetilo i ukazatelj puta koji vodi u zivot vecni

Casna je pred Gospodom smrt prepodobnih njegovih glagola David psalmopojac, tajna svedocenja reci ovih ispuni se u vreme nase jer snmrcu tvojom pokaza se slava Vaskrsloga Gospoda i spasa nasega, kome si zivotom citavim posluzio arhipastiru crkve Hristove naslednice trona svetosavskog Pavle Bogonosni moli Ga neprestano da se milost vecnosti na nas izlije

Nebojavljeni tajnik zasija Crkvi zemaljskoj pronasavsi blazenstvo Crkve nebeske casni arhipastir i proslavljeni podvizni pohvala roda Srpskoga Pavle svecasni sa svima svetima roda nasega neprestano uznosi molitve pred Prestolom Boga visnjega koji te slavom netruleznosti ovenca

Mnogocenim sasudom mira blagodat od svoj vrlinom evandjeljskog zivljena sokolio si i privevsi zemne podvige krajukao svetilo vere zasijao si svima koji spomen tvoj pocituju Pavle svehvalni starce nas

Glasnom trubom napojenom Duhom Svetim pokazao se jesi arhijereju Bogonosni srpskoga roda svetilnice i pohvalo, propovednice zivota evandjeljskoga neumorni cuvaru gradine Gospodnje sveblazeni pastiru stada poverenog Pavle bogomnadahnuti moli Logosa Vecnoga da sa tobom udeo vecnosti nasledimo

velicanije

Velicamo te starce blagodatni i sa ljubavlju celivamo svete podvige tvoje koje si Hristu kao dar ljubavi prineo vecno se sa Njim radujuci

 

stihira

Danas crkva svetosavska torzestveno slavi oca i pastira svoga svetitelja Pavla Bogomudroga, svedocanstvenika novojavljenog evandjelja vecnoga, koji zivotom svojim cvrstinu dijamantsku pokaza sijajuci kao neugasiva luca nama koji spomen njegov sa ljubavlju proslavljamo

[Александар Милојков]

Патријарх и није био болестан. Занемоћао је и умро од старости.

[ивањушка]

Господ ме удостојио да будем на сахрани нашег патријарха.Ништа нисам видела,али какав се мир осетио,радост и блага туга.Окретала сам се да видим лица других људи и схватила сам да се и они тако осећају.Заиста се излила благодат Божија(где ли су сад зилоти) на све присутне, и заиста је свет наш Патријарх.Па ко би нас Србе овако ујединио и изазвао последњих дана овакву доброту, мир, поштовање, љубав,јединство,...Па ми смо после Његове смрти комлетно као народ постали бољи,макар за делић,за милиметар.После страшних моралних и свих других падова, еви и ми најзад да се мало придигнемо,да се сетимо правих вредности,да се подсетимо шта је љубав и како она изгледа. :drugarstvo: 0442_feel

Свети блажени Павле моли Бога за нас!!!

[Дража]

[Guest]

Када је са епископима возом путовао за Аустрију на један од екуменских сусрета, баш у њиховом вагону није било грејања. По изласку из воза, све владике су се жалиле на хладноћу и како су се смрзли, а патријарх им је, алудирајући на вишак килограма и њихово сало рекао: "А мени није имало шта да се смрзне."

Узречица му је била: "Бог те видео..."

 

Кад су га лекари ВМА питали како се осећа, у даху је изустио: "То ме питајте када остарим, још сам ја млад."

 

Упозоравајући на штетност дувана, често је умео да каже:"Да је Бог хтео да човек пуши, уградио би му оџак."

 

Излазећи из Патријаршије, упитао је свог пратиоца:"Чија су то толика луксузна кола паркирана? Наших владика. Дошли су њима на Сабор", одговорио је пратилац. "О, Бог их видео! Шта ли би тек возили да нису дали завет скромности?!"

 

Кад је фотограф Вицан Вицановић пожелео да фотографише патријарха Павла, обратио му се речима: “Ваша светлости (уместо Ваша светости), на шта му је патријарх врцаво одговорио:

“Кад сам већ светлост, шта ће ти блиц”?

[Guest]

Један наш колега новинар, који станује близу Патријаршије, често је у џепу јакне свога сина налазио бомбоне. Знајући да му их није купио, питао је сина одакле му. Малишан је одговорио: "Дао ми мој друг Паја." После неког времена оцу је већ то постало чудно јер није могао да се сети ниједног друга свога сина по имену Паја, па је упитао: "Који ти је то друг?" Дечак је ко из топа одговорио: "Па наш патријарх. Кад год пролази поред паркића у ком се ми играмо, он купи бомбоне па нам подели. А ми га волимо јер нам је другар, па га зовемо Паја."

 

Једном другом приликом, у зимско доба, деца су се играла у близини Патријаршије. Био је изузетно хладан и ветровит дан, а патријарх је пролазећи туда децу позвао да се склоне од кошаве и уђу у Патријаршију на сокић. Сва деца осим једног дечака појурила су за патријархом, само се један задржао на степеништу испред врата. Патријарх га је упитао зашто не улази, а дечак је рекао: "Ја не могу, нисам крштен."

Патријарх му је на то одговорио: "Само ти уђи, синко. То су новотарије да се деца крсте кад се роде. Некада су се момци крстили пред војску, кад су зрели и знају шта желе. Ако и ти то будеш хтео кад одрастеш, ево, ја ћу те крстити. А сад уђи слободно."

 

Пробијајући се ка гласачкој кутији кроз људе наоружане камерама, фотоапаратима и касетофонима, у покушају да прође на једну, па на другу страну, патријарх је у једном моменту казао:“Ако не могу фронтално, могу дијагонално.”

 

Патријарх Павле доста је полагао на црквено појање. Јер, како је говорио, најприроднији религиозни доживљај јавља се у цркви и на литургији, када се човек преда духовној музици. Још као дечака у родној Славонији, Гојка Стојчевића су запазили да лепо пева, па су га прозвали – Пјевалица. У току студија био је секретар Хора студената Православног богословског факултета у Београду. И касније, када се замонашио, Павлу је певница у храму била омиљено место. Једном приликом за време богослужења, патријарх Павле, родитељски, тихим гласом, упозори богослова који је био за певницом: - Синко, обратите мало више пажње…, чини ми се да то не радите баш како би требало! Овај одговори, помало увређено: - Па, знате, Ваша светости, свака птица пева својим гласом. Патријарх ће на то: - Јесте, синко, али у шуми. Ово је црква!

 

Док је био епископ рашко-призренски, дуго је избегавао и да се за његове и уопште епархијске потребе набави аутомобил. Говорио је:„Док свака српска кућа на Косову не набави кола, нећу ни ја.“ На крају је пристао да се набави само један „варбург“, пошто није био скуп, а био је погодан за превоз робе, разних црквених ствари и других потрепштина. Епископ Павле ретко је у њега седао, јер је углавном пешке ишао. Од манастира до манастира, од цркве до цркве, дуж и попреко по епархији… Зато и није знао какви све аутомобили постоје. А кад је једном код њега у посету дошао, својим „пежоом“, епископ жички Стефан, са којим је био изузетно близак још из Богословије, и кад су кренули тим његовим аутомобилом да заједно обиђу нека места у епархији, реча владика Павле:"Е, брате, Стефане, баш ти је добар овај твој „варбург“!"

[раб.аџија]

On 11/15/2011 at 16:24, Martirije рече

Излазећи из Патријаршије, упитао је свог пратиоца:"Чија су то толика луксузна кола паркирана? Наших владика. Дошли су њима на Сабор", одговорио је пратилац. "О, Бог их видео! Шта ли би тек возили да нису дали завет скромности?!"

Зато је он путовао градским саобраћајем

Цитат

а једном приликом док се трамвајем враћао у патријаршију, десило се нешто што је за то време било сасвим необично. у трамвају пуном путника, који је ишао према главној београдској аутобуској станици, неко наглас изусти:

-ево га патријарх!

и крену да затражу благослов. нагрнуше потом и многи други. створи се велика гужва. возач заустави трамвај и нареди да сви, осим патријарха, изађу напоље. остави отворена само једна врата и онда заповеди:

а сад један по један...

и тако сви, без гужве, приђоше и узеше благослов од патријарха.

Цитат

Kod mene na parohiju je znao da dođe na slavu, naravno, uvek gradskim prevozom. Svaki put su ga sveštenici jurili do stanice moleći ga da ga odvezu nazad, na šta su uvek dobijali odgovor: "Ma šta vam je, deco, pa evo tu je autobus".

 

 

Blazene uspomene Patrijarh Srpski Pavle

[url=http://www.4shared.com/photo/sD-xDDxj/25g7xbt.html]

[Guest]

http://srpska-pravoslavna-crkva.blogspot.com/2009/11/patrijarh-pavle-1914-2009.html

 

 

http://srpska-pravoslavna-crkva.blogspot.com/2009/11/patrijarh-pavle-1914-2009.html

 

http://srpska-pravoslavna-crkva.blogspot.com/2009/11/patrijarh-pavle-1914-2009.html

 

   

http://srpska-pravoslavna-crkva.blogspot.com/2009/11/patrijarh-pavle-1914-2009.html

http://valentinaterzic.blogspot.com/2010/11/15.html

http://duborez.5forum.net/t1006p60-sprske-crkve-i-manastiri-nas-ponos

 

http://www.spc.rs/sr/patrijarh_pavle_da_ne_budemo_robovi_greha

 

http://www.spc.rs/sr/patrijarh_0?page=5

[gavrosaurus]

Нисам од оних од којих експлицитно затражисте помоћ али ако дозволите, верујем да одговор лежи у чињеници да он јесте био пастир нас, обичног света, скроман, драг и обичан (али свакако не ординаран) човек који је био и брат, и друг, и отац али и Његова Светост Патријарх Српски Господин Павле, то је свако од нас срцем осећао, свако од нас би му дао да га води, ма где јер он пут зна најбоље; Патријарх Павле је био човек дела, по њему смо видели шта је Православље, не мораш да знаш ништа осим Оченаша али кад видиш њега, јасно је какав Православац треба да буде — миран, кротак, мудар, свестан али безазлен, напросто добар, човечан. Он је огледало на коме моја маленкост спознаје колико је искривљена. А сам Бог зна како тежак Крст је носио овај омалени човек горостасног карактера и снаге. Он нас је задивио, и зато нам је био и рођак и Патријарх, у души је то свак знао. И заиста, нека му је слава и хвала за све то је учинио за нас, мало стадо своје јер знам да је било ужасно тешко одржати нас све на окупу свих ових година. Стога је и Крст Његове Светости Патријарха Српског Господина Иринеја ништа мање тежак и судбоносан, нека би му од Господа сва помоћ дошла.

[Danijela]

Snežana Milković, unuka pokojnog partijarha Pavla, napisala je knjigu „Moj deda patrijarh Pavle“, u kojoj piše o svom najranijem dečjem sećanju na patrijarha, pa do njegovih poslednjih dana. Milkovićeva, unuka brata pokojnog Pavla, kaže da su druženje i razgovori s njim bili dragoceno iskustvo koje je moralo da se ispriča.

 

 

Snežana sa svojim deda Popom, kako ga je zvala

 

- Imala sam potrebu da pričam o tome, pa sam često prepričavala sadržaje naših razgovora svojim ukućanima i prijateljima koji su rado slušali, a onda sam počela i da zapisujem jer sam želela da ih sačuvam od zaborava - priča Milkovićeva.

Ona kaže da bi Pavlu bilo drago što ono što je nju pokušavao da nauči nije ostalo samo u njenoj glavi, već možda još u nečijoj mudre priče nađu mesto. Milkovićeva je dilemu da li treba da se usudi da piše o patrijarhu razrešila onog trenutka kada je shvatila da je deda Pavle privatno živeo po principima koje je patrijarh Pavle proklamovao, i da onaj deo njegove ličnosti koji je malo ko poznavao samo dopunjuje i izoštrava sliku o njemu.

 

Deda Pavle, ili „moj deda Popa“, kako ga je Snežana oduvek zvala, bio je rođeni brat Dušana, oca Snežanine majke, koji je poginuo za vreme Drugog svetskog rata. Ono što joj prvo padne na pamet kada pomisli na deda Pavla jeste slika njegovog nasmejanog lica.

 

 

- Bio je izuzetno duhovit, istog časa bi smislio neki šaljiv komentar, a onda bi se slatko smejao, potpuno bezazleno, kao dete, celo lice mu se smejalo. Bilo je stvari koje nije odobravao u mom ponašanju u nekim periodima mog odrastanja, kao što svi odrasli uvek imaju primedbe na mlađe, ali nikada nije bio zlurad niti je kritikovao - priča Snežana.
Kada je bila dete, patrijarh Pavle je bio episkop raško-prizrenski i živeo je u Prizrenu. U to vreme je retko dolazio u Beograd nekim poslom, ali nikada se nije desilo da ne dođe kod njih, pa makar i nakratko. Kada je postao patrijarh i doselio se u Beograd, dolazio je vrlo često, nekad i dva puta u nedelji, sve dok je njegova sestra Agica, s kojom su živeli u istom domaćinstvu, bila živa.

 

 

- Kasnije je znatno ređe dolazio u moju kuću, a kada su počeli njegovi problemi s nogama i kako je bivao stariji, viđali smo se tako što sam ja odlazila u Patrijaršiju. Njegove posete su bile praznik za sve ukućane, svi bismo se okupljali oko stola za kojim je uvek sedeo, na istom mestu, i otimali jedni drugima reč trudeći se da iskoristimo svaki trenutak susreta i pitamo nešto o čemu smo hteli njegovo mišljenje ili je možda ostalo nedorečeno od prethodnog susreta - kaže Snežana, i napominje kako nikome nije bilo neprijatno da išta pita jer je on bio uvek raspoložen da čuje i odgovori.

 

 

Lična biblioteka patrijarha Pavla

Iza patrijarha Pavla ostalo je oko 8.000 knjiga. Većina njih je s posvetom autora ili izdavača. One su deo fonda Biblioteke Patrijaršije, ali bibliografsku vrednost procenjuje NBS, koja će ih sistematizovati i napraviti elektronski katalog do avgusta 2014. U ostavštini je Novi zavet, koji je uporedo na grčkom, latinskom i italijanskom, a tu je i „Istorija prve srpske pravoslavne crkveno-školske opštine u Australiji“, kao i knjiga o Johanu Sebastijanu Bahu.

 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/406946/Ispovest-Moj-deda-patrijarh-Pavle