Postoji li „Srpska vazduhoplovna industrija“?

[Милан Ракић]

U prethodnim nedeljama do stručne i šire javnosti probilo se nekoliko vesti koje su u sebi sadržale sintagmu iz naslova. Prvo veće dešavanje u formi višednevnog industrijskog „speed-datinga“ bilo je praćeno samo nekoliko dana kasnije posetom ekipe sa Istoka.

 

Višegodišnji post pozitivnih vesti u jednoj skoro zaboravljenoj industriji okončan je međutim dve godine ranije. Dolazak Etihada u Srbiju i iznenadno interesovanje vazduhoplovno/odbrambenog sektora Ujedinjenih Arapskih Emirata rezultiralo je tada optimizmom, mogučnostima i nekim novim reflektorom koji je bio usmeren na zemlju sa skoro vekovnom tradicijom u ovoj oblasti ali i višedecenijskim zaostajanjem. Od dugo najavljivane fabrike kompozitnih delova očigledno nije bilo ništa dok su posredni benefiti, na žalost, ostali na nivou teorijskog razmatranja.

 

Država i industrija se nisu organizovale. Nije iskorišćena tadašnja atmosfera, dolazak Etihada mogao je biti spinovan mnogo konkretnije i srpska vazduhoplovna industrija mogla je pod izgovorom te vrste investicionog poverenja sebe dodatno da promoviše napolju.

 

Otkriće „velikog S“

 

Pripremajući neke promotivne i multimedijalne projekte u poslednje dve godine došao sam u kontakt sa iznenađujućim ali i anonimnim primerima privatne incijative kada je srpska vazduhoplovna industrija u pitanju. Pre nego što kandidujem ideju da slovo „S“ ove sintagme od sada bude pisano kao veliko, postaviću vam par pitanja.

 

Znate li da je pre nekoliko nedelja na teritoriji Srbije prvi put poleteo novi dizajn generalne avijacije, prvi nakon aviona Lasta 2009. godine? Da li ste čuli da će jedna državna kompanija uskoro na Zapad izvoziti proizvode koji će se koristiti zaproizvodnju najnovijih letelica sa i bez ljudske posade? Znate li da je nedavno u Ujedinjene Arapske Emirate uspešno izvezen i pušten u upotrebu prvi vazduhoplovni deo iz Srbije? Da li ste upoznali nekoga od skoro 50-ak vazduhoplovnih inženjera koji rade u nekoliko manjih privatnih projektnih biroa koji aktivno rade za Boing, Erbas i druge globalne igrače? Znate li koliko je domaćeg talenta otišlo u nekoliko poslednjih decenija van zemlje i koliki je sada njihov uticaj u tim istim globalnim igračima? Da li ste čuli da je u beogradskom predgrađu uskoro pred otvaranjem nova fabrika aviona i bespilotnih letelica?Znate li koliko je velika zajednica proizvođača ovih letelica i koliko su neke od njih tehnološki napredne kada je reč o materijalu od kojih su izrađene?

 

U sledećih nekoliko meseci Tango Six portal pružiće vam i više nego detaljne odgovore na ova pitanja. Otkrićemo vam jedan paralelan svet koji se do sada plašio šire medijske pažnje jer su rasli u izrazito neprijateljskom domaćem okruženju. Gradili su svoje biznise i nisu imali vremena za priče koje su po pravilu pričane ili na pogrešan način ili sa negativnim fokusom.

 

Slavna istorija

 

Srpska vazduhoplovna industrija – nekada kao deo veće regionalne priče, nekada sama – bila je uvek ponos njenih direktnih učesnika i zainteresovanih entuzijasta. Prvi pokušaji prvog leta 1841. godine, prvi let pola veka kasnije, 15. nacija na svetu koja je formirala svoje ratno vazduhoplovstvo, prve vazduhoplovne regulative, prva borbena upotreba avijacije.

 

Do sada svi već napamet znamo da je pre Drugog svetskog rata u Srbiji postojalo šest fabrika za proizvodnju vazduhoplova i dve koje su proizvodile njihove motore. Sa zaposlenih 6000 radnika proizvedeno je više od 1.500 letelica. 1946. formirana je prva naučno-istraživačka institucija dok je Univerzitet u Beogradu unapređivao svoju vazduhoplovnu priču započetu još 1919. godine.

 

Ujedinjeni narodi nečega što se u modernom konzumerizmu zove „Adria regija“ a nekada se zvalo „SFRJ“ dali su gas i sve do 1992. godine digli na noge diva kojem, po mnogim projektima, nije bilo premca u ovom delu sveta. Nekoliko domaće razvijenih borbenih klipnih i mlaznih aviona, licencna proizvodnja i transfer tehnologije na okvirima ravnopravnog partnerstva, nacionalna aviokompanija koja je godišnje prevozila 5 miliona putnika na 80 destinacija, do 5 kontinenata. Prvi smo tada leteli najnovije Boinge a za pojedine putničke avione proizvodili smo komponente.

 

Zatim su nas, kao Srbiju, malo unazadili raznim bombardovanjima, pa smo onda sami sebe unazadili da bi se sve potom svelo na nepoštovanje te silne tradicije i jedina briga postala je ko će biti postavljen na koju funkciju kako koji talas nove ideologije ili uskog interesa usledi.

 

Perspektiva

 

U Srbiju je od 2000. godine ušlo više od 24 milijarde dolara stranih investicija. Malo, gotovo ništa, nije „ušlo“ u vazduhoplovnu industriju koja je, na njenu nesreću, u većini postala poligon za zloupotrebu vojno-komercijalnih avanturista. Oni su zatim pod mantrom „integrisanog tržišnog nastupa“ (čitaj: grotesknih improvizacija jer im se može) stavili šapu na ono malo državnih firmi koje su opstajale, borile se i ono najbitnije – upošljavale školovan inženjerski kadar koji bi bez njih samo brže otišao do zelenijih trava.

 

Privatni poduhvati na nešto većem proizvodnom nivou, koji su imali hrabrosti da o svojim mukama javno pričaju, i dalje se bore. Neka državna preduzeća imaju prednost kvalitetne (ali i prekobrojne) radne snage i niske cene rada, dok je jedini bitan aerodrom u zemlji u procepu između nemilosti MMF-a i potrebe punjenja državnog budžeta. Preostali, politički večno perspektivni, aerodromi žive svoj kletvu „posedovanja dovoljno široke i dugačke betonske piste“ i na sve načine, uspešno i manje uspešno, bore se za svoje mesto pod suncem.

 

Istoriju znate, trenutnih muka, problema i obećanja ste se naslušali. Ono što smo u Tango Sixu odlučili je da preokrenemo dosadni i neinspirativni narativ koji u većini slučajeva ionako dobro poznajete. Rešili smo da Srpsku vazduhoplovnu industriju predstavimo na do sada nezabeležen način. Više ni jednom rečju nećemo pomenuti istoriju (osim krivično-tabloidne drame koju ćemo nastaviti da pratimo), nećemo lamentirati nad perspektivama i drugim društveno-političkim floskulama.

 

Proglašavamo moratorijum na negativne vesti kada je ova priča u pitanju. Obećavamo da, isključivo u ovom segmentu, nećemo drmati kolevku idealnog narativa samo zbog višeg cilja – želje da pokrenemo priču, istaknemo male ali najneumornije borce. Želje da stanemo na njihovu stranu i ohrabrimo ih da više pričaju, da se ne plaše uroka sopstvene promocije i želje da nekim novim mladim ljudima pokažemo da postoje i druge profesije osim pilot, stjuardesa (na Bliskom Istoku) i mehaničar.

 

Vazduhoplovna industrija jedna je od najprofitabiljnijih, najinovativnijih i najinteresantnijih industrija na planeti. U Srbiji postoji impresivan broj pojedinaca i organizacija koje pre svega bezgraničnim entuzijazmom pomeraju granice preduzetništva, industrijskog razvoja i priče u kojoj smo bili neko i nešto pre nekoliko decenija. Vreme je da ponovo velikim slovom pišemo Srpska vazduhoplovna industrija i da ispričamo neke nove, sveže, priče.

 

Petar Vojinović, T6