Над почецима српске писмености: откриће Димитрија Синаита

[Дејан-Марковић]

Над почецима српске писмености: откриће Димитрија Синаита

 

Петог сајамског дана, у четвртак 29. октобра, у сали „Иво Андрић“ одржана је трибина о најновијем научном открићу деловања Димитрија Синаита, читав век пре Мирослављевог јеванђеља: „Над почецима српске писмености: откриће Димитрија Синаита.“ О овом значајном открићу које помера устаљене парадигме о почецима српске писмености, говорили су др Александар Милановић, професор Филолошког факултета у Београду, др Виктор Савић из Института за српски језик САНУ и др Драган Хамовић, уредник програма Сајма књига (модератор). Из излагања учесника трибине, посетиоци су имали прилику да се ближе упознају са открићем нашег научника.

 

Наиме, на основу свог вишегодишњег истраживања, Виктор Савић је утврдио да је наш најстарији књижевник Димитрије Синаит, који је живео и стварао готово читав век пре Светога Саве и 80 до 90 година пре него што су написани Мирослављево јеванђеље и Повеља Кулина бана. Његово истраживање се у извесној мери ослања на резултате ранијих истраживања спроведених у иностранству и настало је у дијалогу с њима, а ово сазнање је од прворазредног значаја за српску културу и писменост.

 

Он је истраживао древне рукописие из манастира Свете Катарине на Синају, међу којима доминирају српски ћирилички рукописи. О њиховој старости и пореклу први је 1988. светску јавност обавестио грчки професор Јоанис Тарнанидис. За Димитрија Синаита се зна од тада, али наша научна јавност на то није обраћала пажњу све док Виктор Савић није доказао да је он писао српском редакцијом – директно анализирајући прву страницу Кијевских листића, који су одавно доступни науци, и Димитријеве записе из недавно објављеног фототипског издања Димитријевог псалтира, приређеног трудом аустријског професора Хајнца Микласа који се „нашим“ Димитријем највише бавио до сада.

 

Радећи на снимцима тих рукописа Виктор Савић је дошао до сазнања да су писани српским књижевним језиком и писмом тога доба, што се потврђује неопозивом блискошћу с језиком сачуваних споменика насталих касније, у XII, XIII и XIV веку. Кључни споменик преко ког је аутор вршио анализу текстова јесте први лист Кијевског мисала и он закључује: „У Димитријевом раду видимо врло архаичне текстове српске редакције. Наслаге старинске ортографије која се у српској средини дуго и упорно држа-ла, пре свега у црквеним текстовима, збуњивале су истраживаче у анализи и препознава-њу споменика са српскога говорног подручја. Јасан увид у Димитријеву писану заоставштину, као и правилно тумачење редакцијских одлика Маријиног јеванђеља (за које је недавно показано да је ипак први представник српске редакције, а не „само“ старословенски споменик написан на српском терену), пружају нам сигурност у идентификовању најстаријих српскословенских споменика. Пред нама искрсава до сада замућен и несагледив књижевнојезички континуитет од краја X до истека XII века. Сигурно је, дакле, да српскословенска писменост има документован и непрекинут низ од ранога средњег века до новога доба (крај X – средина XVIII века). Српска писана реч у прва два века превасходно је глагољска, а у осталих шест – ћириличка.“

 

После овог открића, несагледивог значаја за српску културу и науку, тек следе нова истраживања и читања Димитријевих текстова, не само палеолингвистичка, већ и лингвистичка, књижевна и историјска, а овим се почеци српске писмености померају најмање век уназад, до неких нових научних открића.

 

30.10.2015.

 

http://sajamknjiga.rs/2015/10/30/nad-pocecima-srpske-pismenosti-otkrice-dimitrija-sinaita/