Secanja iz Pristine 1999.

[Jadranka1]

Evo,otvoricu novu temu i pricacu polako,malo po malo,kako mi vreme dozvoli,ono sto sam svojim ocima videla...

Potpisan je Kumanovski sporazum.Neki nasi pripadnici PJP preko puta nase zgrade su bili u nekom siptarskom stanu i kada se vest rascula,raspalili su iz pusaka ,tako da smo mi polegali po podu,da nas ne pobiju...Nasi Srbi,nas Srbe...

Pitali smo se sta dalje...Ostacemo po svaku cenu...Rusi su upali ,prosisali kroz grad,mi Srbi Pristine smo se poslednji put sakupili u centru da ih docekamo,ali kada su tenkovi otisli,a nisu se zaustavili,sve je bilo jasno...Sutradan panika,narod ne zna sta ce,gde se...16.6.odlazim na fakultet,nama jos nije bilo jasno u kakvoj smo opasnosti...Nasa vojska junacki pakuje stavi iz podruma mog fakulteta,sa jedne strane,a KFOR tenkovi su parkirani ispred fakulteta ...Nikom nista...Mi studenti ne znamo sta da radimo,ispiti se odlazu,moj za Vidovdan...Eh...Jos uvek setam sa sestrom pokojnom po gradu,preko dana,naravno,da vidimo sta se desava..Kolone Siptara,peske,kolima,ulice zakrcene,prasina,vode nema,smece na sve strane...Zagusljivo...Siptari nam dolaze na vrata da kazu da idemo,da smo dosta sedeli(u svom),pisu svoja imena po svim vratima u ulazu nase srpske zgrade...Neki komsije panicno beze,neki kradu stvari sa pijace,trpaju u kola i beze za Srbiju,neki odlucni da ostanu,neki iz drugih zgrada isterani upadaju u napustene srpske stanove,dobro je,da nas ima vise...Nocima ne spavamo,tenkovi KFOR-a parkirani ispred zgrade,tu okolo nas je dosta Srba,ali ta zastita nije dovoljna...Odlaze vrlo brzo i teror se pojacava...Tata i ja cistimo kola za svaki slucaj ,ako treba da bezimo,Siptar prilazi i pita ima li srpskih stanova u nasoj zgradi...Kazemo da nema,a on ulazi u ulaz i prva vrata kamenom udara...Stari Srbin sa terase vise DEVOJKO,ZOVITE POLICIJU,e tad sam shvatila sa smo OSTAVLJENI...Kazem starini NEMA,CARE...Isterani smo svi 10.7.,dobro smo opstali i do tada...29 srpskih stanova,svi smo isterani na ulicu,po kisi,a njih je bilo ko zna koliko,posle se pokazalo da su neki od njih bili iz privremene vlade Kosova,tog siptarskog.Nista,nije mi prvi put da idem bez icega,tako su nas i braca Hrvati isterali,pa smo preziveli....

[Jadranka1]

Zaboravih,odoh ja na Vidodan na fakultet,da vidim sta bi od ispita,tamo neki Kanadski vojnici,neki nasi profesori,ne znaju engleski,pokusavaju da im objasne da samo zele svoje radove da uzmu i jedan kompjuter dodeljen od Min . prosevete za naucni rad...Ne daju nam da udjemo...I vratismo se svi...I dalje nesvesni opasnosti...

2.7.  su srusili spomenik Vuku i Njegosu,isli smo da vidimo,tog dana su ubili profesora .... koji je sa suprugom posao kolima da uzmu njenu majku iz starog dela grada,ali zaustavljali su kola i kada su videli sa je Srbin,ubili su ga...Ta je vest odjeknula,ali nismo hteli da idemo ni dalje...

[Jadranka1]

10.7. kada smo isterani iz svog stana,presli smo sa malo prnja u susednu zgradu koju je KFOR obezbedjivao.Tu je uspeo da obezbedi,a nasu nije ...Nikada nije bilo dovoljno ljudi...Isli su po stanovima da obilaze Srbe,ali cim oni odu,Sitari navale,cak  stavise,znaju gde su Srbi,jos im lakse...Dzabe nalepnice na vratima da se ne diraju ti ljudi...

Nas narod je gladovao,nije mogao da uzme ni plate,ni penzije,nije bilo prodavnica,ono sto je bilo,opljackali su Srbi jos za vreme bombardovanja i neposredno posle...Tako je bilo dok KFOR nije "ukapirao" da su tamo dosli da stite Srbe od Siptara,a ne obrnuto...Podelili su nam neke njihove kutije sa hranom,konzervisanom,nekoliko kamiona,pa smo sestra i ja delile to ljudima koji su dolazili ispred te zgrade u kojoj smo nasli prazan srpski stan,a culi su Srbi iz okoline,pa su i oni dolazili...Jos mnogo organizacija je donelo pomoc u hrani i odeci,obuci..Mi smo volontirale jos sa nekoliko nasih mladih ljudi,sta drugo...Po ceo dan u 4 zida,ne sme iz stana da se izadje...Navalili i Siptari kada su videli da Srbi dobijaju pomoc,ali su im rekli da to nije za njih...

[Jadranka1]

Ne secam se svega,ali pokusacu...

Secanje prvo

Mlada devojka trci i vice na engleskom,razumljivom,da im se pomogne...Iz zgrade su do nase...Ona,majka nepokretna i blago mentalno retaridrana sestra su joj ostale u stanu.Siptari su im upali u stan,pokupili sta su hteli,zakljucali ih i pobegli.Ona je skocila sa prvog sprata i dotrcala da zove u pomoc...Mi mladji iz zgrade smo potrcali sa par vojnika da im pomognemo,nasli kljuc ispred zgrade i izneli smo majku na cebetu,neke najonsnovnije stavari i prebacili ih u nasu zgradu...Posle par nedelja nasle su kupca za svoj stan i otisle...Sta su drugo mogle...

[Jadranka1]

Secanje drugo

U sred noci cula se jaka detonacija,sve se zatreslo,svi smo izasli,mislili smo da smo napadnuti...Ne...Napadnut je Srbin u zgradi ispod nase...Postavljen je plasticni eksploziv na njegova metalna vrata od stana,pozvonili su mu,otvorio je...Sastrugali su ga sa zidova...On i otac mu,smenjivali su se u cuvanju stana...Dolazili su naizmenicno iz Gracanice,te noci je red bio na sina...26 godina,imao je cerkicu bebu...Zgrada je demolirana,pale stepenice,jedva su usli unutra...Roditelji su dosli sutradan da traze njegovo telo...Irac im kaze da mu je zao...Na 100 m od patrole KFOR-a.

[Jadranka1]

Secanje trece

Jos na samom pocetku,stari covek trci place...Govori da je cuo da mu je sin upucan...Pedijatar,na radnom mestu...Siptarka sa detetom je usla i drzeci dete pucala u njega...Stari covek je plakao,trazio da ga KFOR odvede do bolnice,ali mu kazu da ne mogu bas do bolnice jer nije njihova oblast,to je samo preko ulice,neka ide sam...On place...Plasi se...Gde ce...Nedugo posle toga mu kazu da je sin u Skoplje prebacen...On pasos nema da ode da ga vidi...

[Jadranka1]

Secanje cetvrto

Stari bracni par,na 6. spratu nekada srpske zgrade,ostali su sami,svi su otisli...Patrola KFOR-a je na par zgrada od njih...Dzabe...Jedne noci u julu su im provalili dupla vrata,drvena,usli,ali deda je imao pusku...UNMIK policiji je najbitnije bilo da mu se puska oduzme i da se napise prijava...Nije pucao ,samo ih je uplasio...

Zelja im je bila da jos jednom sinu odu na grob,umro im je bio sa nekih 20 i nesto godina...KFOR ih je otpratio na dan pre selidbe...

Pitate se kako su stanovi prodavani.Advokati Siptari su spartali od Srbina do Srbina i nudili da kupe,pa preprodavali...Na lep nacin,nisu pretili...Bar neko posten...

[Jadranka1]

Secanje peto

Stara Srpkinja na poslednjem spratu visoke zgrade,ostala sama,muz i deca u Srbiji,ona junak cuva stan...Komsinica Siptarka joj je pozvonila,ona je na poverenje otvorila,kad ono,bacen i zapaljen benzin i ceo okvir vrata i prag u plamenu...Stara majka prekace prag i zadobija teske opekotine,ja onakve opekotine nisam videla u zivotu,plikovi na potkolenicama velicine 6x6 cm...Otisla je nedugo zatim,cim je to zaleceno...Sta je drugo mogla,da ceka nesto gore?

[Guest nikolastojanoviccuprija]

BOG da dusu prosti svima koji su dali zivote dole i stradali zaista mucenickom smrcu i BOG neka da utehu njihovim najmilijima !

Sve ovo je potresno i strasno ali je zalosno jer su ti ljudi dole ostavljeni na milost i ne milost od strane svoje drzave i na njima lezi najveci teret krivice !

[Jadranka1]

Secanje sesto

Stara zena,babica je bila dok je radila,zivela je u glavnoj ulici,na tri zgrade od patprle KFOR-a.Obilazili su je redovno,imala je neko obolenje jetre...Mali stan,jedna soba ,u njoj i kuhinja i sto i krevet...Patrola je otisla samo hleb da joj kupe,dok su se vratili,nisu je prepoznali od batina i morali su da je odvedu u bolnicu...Kosovo Polje...A i pre toga je prebijana,gazene su joj noge,razbijen nos,ali nije isla, rodbina nije htela da je primi,tako su porucili...Iz jednog sela kod PR...A u njenom stanu su ostali paketi sa nalepnicama na kojima su bila imena te rodbine,kome sta ostavlja(jorgane,cebad,jastuke).Jelisaveta...

[Jadranka1]

Secanje sedmo

U ulici paralelnoj sa glavnom,majka sa dva mala decaka i svojom majkom...Patrola kuca na vrata,ali one ne mogu da pomere ceo regal od jedno 3 oramara u nizu koji su nagurale ...Deca u odeci zaspala na bracnom krevetu...Tata u Caglavici...Zena i deca u PR....Otisli su nedugo nakon tih napada zbog kojih su namestaj premestili na iza vrata...

[Jadranka1]

Secanje osmo

Stari bracni par,Bog im nije dao decu...Muz bolestan,senilan,prica neke stvari od pre 20 godina ,a misli da se juce zbilo..Ne da nokte da mu zena odsece,pa su dugi jedno 3 cm...Ona bila laborant u bolnici...Voleli se bas...Bolest i starost...Cuvao ih komsija Siptar kojeg us oni sakrili kada su nasi pretresali zgradu...23.3.2000. patrola je dosla da ih obidje kao i uvek,radovali su se...Donosili im vojnici i prevodioci i neki policajci ponesto sto im je trebalo...Tog dana su dugo kucali,dugo...Na kraju su morali da razbiju vrata ,dupla,staklena,pa drvena...Milka lezi mrtva na podu,a deda sedi nepokretan na krevetu...Prebacen je u bolnicu...Komsija se odmah stambeno prosirio...Milka prebacena u mrtvacnicu,ali ne znam sta je dalje bilo...

[Jadranka1]

Secanje deveto

Stara zena je dozivela one iste noci u julu kada su starom bracnom prau oduzeli pusku,da joj razbiju ulazna vrata udaranjem,otisci stopla su svuda bili,a KFOR je ranije postavio bio gredu da osigura vrata,ali vrata su pukla preko te grede,pa su joj KFOR-ovci prebacili vrata iz dnevne sobe na ulaz...I ona je za nekoliko dana otisla...Kako je ovo lako reci,a koliko je puta pretrnula dok je slusala te udarce u vrata i lomljenje vrata i navalu Siptara...

Rece jednom igumanija Pecke Patrijarsije da smo mi Srbi morali malo da pritrpimo...Sta je ova zena jos morala da trpi da bi bila rodoljub?Ne samo ona,jos mnogi drugi...

[мирођија]

 

    Нису могли да притрпе јер су били ОСТАВЉЕНИ.Од свих нас који хрлимо,а не знамо где,који

    патимо,а не знамо за туђе патње.

   

[PD]

0110_hahaha и чекамо наставке, не мораш журити јер сигурно није лако пребирати по сећањима и отварати ране незарасле.

0110_hahaha

0110_hahaha