Ново чудо Свете Ксеније петроградске

[Guest]

Ради спасења и љубави према ближњима, узела је на себе подвиг јуродивости (безумна Христа ради), а за своје трудове, молитве, постове, странствовања и са смирењем претрпљене поруге, добила је од Бога дар прозорљивости и чудотворства. Блажена Ксенија се често јављала и притицала у помоћ свима који су је са вером призивали. Њена капелица на Смоленском гробљу препуна је благодарности људи за учињена чуда по њеном молитвеном заступништву. Ево једног у низу чуда које сотвори Блажена.

 

 

 

Један задивљујући догађај одиграо се у Санкт-Петербургу. Двадесетосмогодишња медицинска сестра Оксана Попова уснила је страшан сан: њеног 22- годишњег брата Димитрија тукли су и шутали ногама неке пијане силеџије. ,,Преда мном су га истукли до смрти“ – препричавала је свој сан Оксана, једном познанику. ,,Окрвављена глава се ваљала у прашини, а они су ударали по њој ногама. Вриштала сам и пробудила се у хладном зноју.”

Када је девојка свој сан испричала баки, ова је уздахнула и од узбуђења испустила из руку кутлачу коју је држала. Испало је да је и бака уснила исти такав сан; и она је уснила Димитрија како лежи крвав у прашини под ногама силеџија. Када се увече мајка вратила са посла и она је испричала сан који је уснила. Испоставило се да је то исти онај сан који су усниле Оксана и бака. У њиховом стану је наступила ужасна тишина.

Убрзо се и Димитрије вратио са факултета и рекао да ће да оде до понедељка код пријатеља у приградско насеље Кавголово. Није било никакве могућности да га задрже, а када су му испричале сан који су усниле он се само осмехнуо и отишао од куће.

Три жене које су остале у стану обухватио је ужас. Пошто нису имале никакву моћ да било шта учине, разишле су се по својим собама и не договарајући се почеле су да се моле. Како се касније показало, све три су се молиле (такође не договарајући се), једној светитељки – блаженој Ксенији Санкт-Петербургској коју су у тој породици поштовали више од свих других светитеља. Сат времена после поноћи на вратима је изненада зазвонило звоно.

На прагу је стајао Димитрије сав црвен у лицу од мраза. На питање зашто се са пола пута вратио кући, момак је узбуђено одговорио: ,,Предомислио сам се!” Испивши чашу вотке да би се загрејао, Димитрије је отишао да спава, а ујутру је испричао баки, мајци и сестри шта му се догодило. На једној од станица, у његов вагон ушла је чудна, не баш за зиму добро обучена жена са марамом и села преко пута њега. Од продорног погледа њених плавих очију Димитрије се просто укочио. На следећој станици у њихов вагон је упала група крупних, пијаних момака. Седећи близу њих, они су пили пиво и гласно и безобразно псовали.

Димитријева сапутница је одједном устала и ухвативши га за рукав повела са собом према излазу. Покушао је да се успротиви али је у себи чуо самоуверен и мек женски глас: ,,Идемо!” На следећој станици изашли су из воза. Када су се врата вагона затворила и воз полако почео да се креће, Димитрије је успео да види како у вагону у којем су они били почиње туча. Осврнувши се око себе видео је да стоји потпуно сам на снегом прекривеној платформи. У трен ока, сав презнојен од страха, младић је претрчао пругу и ускочио у следећи воз који га је одвезао назад кући. Сутрадан ујутру, Оксана је повела брата на Смољенско гробље у малену капелу где почивају мошти блажене Ксеније Санкт-Петербургске.
Студент који није веровао у Бога погледао је у икону светитељке и побледелим уснама прошапутао: ,,Господе, то је она!”

 

 

Извор: Мегаполис. 09.02.2004.

 

 

www.стxениа.спб.ру

За Фондацију Пријатељ Божији
Са руског превео: чтец Дејан Ђуричић

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!