Tihovanje

[Filip Barac]

Postovani,
Psem vam u nadi da ce mi neko odgovoriti na temu Tihovanja. Molim vas objasnite mi gde i kako da naucim Tihovanje?

Hvala Filip

[Danijela]

Dobro došao, Filipe.

 

 

Tihovanje je nevidljiva molitva

 

Svim tim bučnim sredstvima monah odagnava preduslove za molitvu i za monaški život. Zbog toga se, koliko god je to moguće, ne treba koristiti bučnim pomagalima. Sve ono što danas ljudi smatraju sredstvima koja im olakšavaju život, u suštini ne koristi tom cilju. Monah u takvim uslovima ne može da nađe ono zbog čega je postao monah.

Tihovanje je izuzetno važno. Čak i ako se čovek ne moli, samim tihovanjem, on se zapravo moli. Tihovanje je nevidljiva molitva, jer je za molitvu važno isto onoliko koliko je čoveku neophodno disanje, iako se ne vidi. Onaj ko duhovno dela, dok tihuje uranja u umnu molitvu.Znaš šta znači "uranja"? Malo dete se tako umiri i opusti u majčinom toplom naručju, ne govori. Sjedinjuje se s njom, opšti s njom. Zbog toga mnogo pomaže ako je manastir daleko od sveta, od arheoloških nalazišta, od bučnog života u svetu, pa čak i od ljudi.

Tišina na mestu udaljenom od sveta, uz podvizavanje sa rasuđivanjem i uz neprekidnu umnu molitvu, veoma brzo donosi i unutrašnje tihovanje - mir u duši - što je neophodni preduslov za duhovno istančano delanje. Tek tada čoveka više ne ometa nikakav spoljašnji nemir, jer mu se, u suštini, samo telo nalazi na zemlji, a um mu je na nebesima.

 

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/CuvajteDusuStaracPajsije/Lat_CuvajteDusuStaracPajsije75.htm

[Danijela]

ЖИВО БОГОЗАЈЕДНИЧЕЊЕ САВРШАВА СЕ У СТАЊУ ТИХОВАЊА, КОЈЕ ПРИВОДИ БЕСТРАШЋУ

 

Онај код кога су почели да се јављају ове спонтане тежње ка удубљивању у себе и та усхићивања ка Богу и, особито, онај код кога су почели да делују потпуно предавање себе Богу и непрестана молитва, спреман је и способан да ступи у тиховање. Само он и јесте кадар да поднесе овај подвиг и да га плодоносно прође. Задржавати таквога човека у општежићу и саживоту са другима немогуће је.

Шта је Арсенија Великога терало од људи? То стремљење унутра, пред Бога. "Волим вас", говорио је он, "али не могу бити заједно са Богом и са људима". "Истински тиховатељ", каже свети Јован Лествичник, "не желећи да се лиши сладости Божије, удаљава се од свих људи, без мржње према њима, и то утолико више уколико се они усрдније с њим зближавају".

Исписујемо за разумевање тиховања (безмолвија) неопходно 27. слово Лествице: "Постоји тиховање спољашње, када неко, оделивши се од свих, живи сам. И постоји тиховање (безмолвије) унутарње, када неко у духу сам са Богом пребива не у грчевитој напетости, но слободно, као што слободно груди дишу и очи гледају. Они су саприпадни, али прво не може постојати без другог. Зато је тиховатељ (безмолвник) управо онај ко се упиње да биће бестелесно, душу своју, држи у границама телесног дома. Нека келија тиховатељева држи у себи тело његово, а тело има у себи кућу свога разума".

 

Nastavak ovde:

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/PutKaSpasenju/PutKaSpasenju38.htm

[Filip Barac]

Hvala najlepse.

 

Filip

[Danijela]

Nema na cemu.

[Božena]

Tihovanje - pravoslavni pristup meditaciji

     
   
Autor: Milan Živkovic   

Mada na Zapadu koncept molitve preovladava, pravoslavlje je u svojim starijim i novijim spisima i u praksi sacuvalo koncept tihovanja, zasnovan na Hristovom iskazu "Cartvo je Nebesko unutra, u vama". Tihovanje je, kao i meditacija, okretanje pažnje unutrašnjem svetu, da bi se dosegnulo Carstvo Nebesko - odnosno, stanje blažene i ciste svesti i postojanja koje je skriveno duboko u nama. Evo šta jedan od hrišcanskih svetaca, sveti Teofan Zatvornik (18. vek, Rusija), i naš monah Tadej govore o tome...

Trud za postizanjem istinske unutrašnje sabranosti glavni je zadatak svakog duhovnog podviga, jer ona predstavlja prostor u kojem se sve što je duhovno odigrava, kao: nevidljive borbe, bogomislije i molitva. Bilo šta da radiš, vežbaj se u unutrašnjem tihovanju. Kad božanska blagodat deluje na ljudsko srce, onda se covekovo saznanje useljava u srce, a sa njim i sve snage tela i duše. Iz toga sledi, kao zakon unutrašnjeg sabiranja, da držiš postojano svoju svest u srcu i sabiraš smelo u njemu um, volju i osecanje.

Unutrašnje tihovanje je najsigurnije sredstvo za održavanje duhovne plamene revnosti. Sabrani covek gori, jer on sabira sve snage slicno suncanim zracima u žiži, da bi zatim proizvele jaku toplinu i razgorele se. Sa unutrašnjim sabiranjem povezana je toplota: Duh u neku ruku srece samog sebe i uzbuduje se od radosti. Unutrašnje tihovanje znaci spremnost i snagu za delanje. Onaj koji je sabran je jak, kao uredena vojska, dok je rasejani slab i stalno pada.

Ostati sabran u sebi

Unutrašnje sabrani ima uvid u svu svoju unutrašnjost: onaj koji stoji u sredini nadgleda sve radijuse istovremeno; a ko se udalji od centra, može da sagleda samo jedan radijus. Unutrašnje sabrani ima uvid u sve pokrete unutrašnjih sila i može njima da upravlja. Rasplamsavanje duha, sile i moci osecanja, pretstavlja istinski duh plamene revnosti. Stoga uvek važi zahtev: ostani unutra u sebi, i neceš nikad prestati da revnuješ. Tako je molitvena sabranost osnovni uslov duhovnog života. Njeno razvijanje zavisi od vec spomenute tri snage duše i od njima pripadajucih telesnih funkcija: 1) pažnja uma pri tihovanju cula; 2) napregnutost, postojanost volje pri napetosti mišica; 3) trezvenost srca pri uzdržavanju od lenosti i telesnih uživanja.

Odnos sa Bogom se gradi postepeno

Unutrašnje povlacenje s pocetka je kratko i površno, kasnije se ucvršcuje i postaje neizmenljivo – cesto se satima ostaje pred Bogom. Ko ovo stanje jednom okusi, on može na njega da se podseca, za njim da žudi, njemu da teži – ali ono se ne može ni dovesti ni zadržati – ono dolazi samostalno. Nama ostaje samo jedno: kad se to stanje približi, da ga cuvamo i damo mu mogucnost da dejstvuje, prema našim mocima. Ako se pazi na stremljenje povlacenja u sebe i ako mu se, koliko je to moguce, sledi, onda ce se prebivanje pred Bogom dogadati sve cešce i duže dok ne postane trajno. Cim to nastupi, Carstvo ce se Božje u nama otvoriti."

Iz knjige "Unutrašnji covek Srca – kazivanja pravoslavnih svetaca o tihovanju" (izbor iz "Dobrotoljublja")

Šta je najvažnije u duhovnom životu?

Najvažnije je, mislim, cuvanje srca u miru. Ne uznemirujte se ni po koju cenu. U srcu treba da vlada mir, tišina, cutanje, tihovanje. Misleni haos je stanje padših duhova – (demona, duhova koji su otpali od Boga). Naš um, medutim, treba da je sabran, jedinstven, pažljiv. Samo u jedinstveni um može se useliti jedinstveni Bog.

Poruke oca Tadeja,

Iz knjige: "Kakve su ti misli takav ti je život"