Patrijarh Irinej za Newsweek: Na Artemija gledam kao na sektaša, o krstu kod Kraljeva ne znam ništa

[Дејан]

Patrijarh Irinej podelio je sa nama svoja razmišljanja o odnosu sa vlastima, smenama u crkvi, plaćanju poreza, podizanju krsta kod Kraljeva, odnosu prema papi...

 

 

Foto: Nemanja Pančić, Patrijarh Irinej

Tokom devedesetih pa sve do kraja 2010. retko ko je od crkvenih velikodostojnika, posebno arhijereja, davao izjave za medije. Bilo je njih nekoliko koji su se u medije stalno gurali, poput vladike Amfilohije ili nedavno penzionisanog Filareta.

Međutim, oni su imali svoje traktate, retko kada je iko od njih odgovarao na neka neprijatna pitanja. Bilo je tu i onih episkopa koji su zbog unutrašnjih sukoba u Crkvi ili optužbi za teška krivična dela takođe uzimali deo medijskog prostora, ali u samoj Crkvi nije bilo nikoga koga ste mogli da pozovete i pitate kakav stav Crkva ili bar neko od zvaničnika ima prema nekoj temi. Osim jednog - nekadašnjeg episkopa niškog Irineja.

Bio je jedini koji se uljudno javljao na svoj mobilni i, ponekad šturo i brzo, a ponekad dugo i iscrpno, odgovarao na pitanja. To sam kod njega uvek cenio.

Foto: Nemanja Pančić, Patrijarh Irinej

Kada je krajem 2010. izabran za patrijarha, bio sam čak pomalo i tužan. Pomislio sam da će moja jedina direktna veza sa Crkvom sada zasigurno biti prekinuta. Bio sam ubeđen da će neki ljudi u mantijama mobilni telefon elegantno udaljiti odpatrijarha i da se više nećemo čuti.

Ali svega nekoliko meseci od trenutka kada je postao najveći među arhijerejima, rešio sam da pozovem poznati broj. Nakon nekoliko sekundi javio mi se poznati prodoran muški glas sa prepoznatljivim nazalima i odmah sam znao da je to patrijarh. Predstavio sam mu se i obratio onako kako bi mu se bilo ko pristojan obratio, sa Vaša svetosti, postavio pitanje i on mi je dao odgovor.

Ne tako često, ali smo nastavili da se čujemo i nakon toga. Ponekada, kada razgovaramo, pomislim na mnoge ljude koji ga sačekuju po raznim mestima u Srbiji i pognute glave čekaju da mu poljube ruku ne dižući pogled više od njegovog struka. Pomislim, kada bi oni znali da se sa patrijarhom može razgovarati i telefonom, jednostavno, kao sa nekim bliskim.

Istina, ni sam patrijarh ne stvara sliku o sebi kao o nedostupnom, ali se i ne odaziva svakome. Već godinama se čujemo uvek u isto doba dana, mada postoje periodi kada se nikome ne javlja. Nikada nisam saznao od čega ili od koga to zavisi.

Foto: Nemanja Pančić, Patrijarh Irinej

ARTEMIJE I VLADIKE

Kada sam pročitao vest da patrijarhova sestričina i njen muž pomažu raščinjenom nekadašnjem vladiki Artemiju da izgradi svoju crkvu, koju njegovi vernici zovu katakombe, pomislio sam da bi to mogla biti odlična prilika da se čujemo i da od te početne trivijalne vesti stignemo i do nekih važnih pitanja. Poštujući patrijarhovo vreme, nekoliko dana zaredom smo razgovarali, i to uvek u vreme kada vrelo julsko sunce već zađe za horizont.

Ta vest o patrijarhovoj sestričini i njenom mužu delovala je pomalo besmisleno.Pomislio sam, pa dobro, i da ga ona, uz muževljevu podršku, proglašava najvećim nevernikom, ima na to pravo, ali da li patrijarh uopšte ima sestričinu i, ako ima, koliko su bliski? Kada sam ga pitao, on mi je smireno odgovorio:

„Ja uopšte nemam informacije u vezi sa tim ljudima, a ni sa tim što rade. Ja sam jejedanput video pre nekoliko godina, tako da zaista ne znam šta je tu istina, a šta samo neka priča.“

Bilo mi je sasvim jasno da patrijarh ne deli neku bliskost sa sestričinom, ali je zanimljivo da se njenim novcem nedaleko od Arilja podiže crkva raščinjenog nekadašnjeg vladike Artemija. Znam da ga je patrijarh poštovao. Kosovo im je obojici bilo veoma važno. Patrijarh je završio bogosloviju u Prizrenu, a kasnije je tamo bio i profesor. Ali kada sam ga pitao kako gleda na te crkve raščinjenog Artemija, bio je veoma oštar:

Foto: Nebojša Mandić, Vladika Artemije

„Gledam kao na sve sektaše. Ono što sekte rade, radi nažalost i bivši vladika Artemije. Mislio sam da je obrazovan čovek, mudar i pametan, ali ono što sada čini, to je lišeno svake mudrosti i svakog poznavanja teologije i crkve, nje kao ustanove i nje kao organizacije. To je jedna tipična zastranjenost koja po svaku cenu želi da izvoje neku pobedu, bez obzira na istinu, bez obzira na istoriju i bez obzira na naše postojeće učenje u crkvi i o crkvi.“

Pre nekoliko meseci SPC je učinila raskid sa nekim frakcijama koje su mnogi označavali kao radikalne. I patrijarh veruje da je to bio krupan korak za Crkvu:

„Verujem da Crkva čini ono što treba da čini. Svi episkopi, sem Artemija, koji je zastranio toliko da je morao da bude raščinjen, zbog svog izvesnog ponašanja oslobođeni su svojih eparhija u sastavu našeg Sabora i sastavu naše Crkve.“

Podsećam ga, iako znam da i on to zna, da se mnogima od tih episkopa mnogo toga stavlja na teret. Kod Filareta se, osim neadekvatnog raspolaganja crkvenim novcem i maltretiranja sveštenstva, pominju i blud i razvrat, dok je vladika Gregorije takođe optužen za raskalašan život i finansijske malverzacije.

Prethodno je penzionisan i vladika Kačavenda, koji je takođe dovođen u vezu sa nedoličnim ponašanjem. Pokušavam da saznam da li su ovo pravi razlozi za njihovu smenu i penzionisanje, ali patrijarh ostaje zatajan:

Foto: YT, Vladika Filaret

„Crkva ništa nije radila bez razloga. Sve što je Crkva učinila ima svoju podlogu, ne samo kanonsku već i u životu tih eparhija. To što je učinjeno, nama nije nimalo milo, ali to je jedna od mera da sačuvamo čistotu crkvenog učenja i da sačuvamo imeCrkve da ostane neokaljano nečijim delima,a još manje nečijim životima.“

Ali pošto su neke vladike, uprkos teškim optužbama, ostale van domašaja zakona, kao što je to slučaj sa vladikom Pahomijem, interesovalo me je da li se u SPC razmišlja, u najmanju ruku, o još nekim penzionisanjima:

„To ne mogu da vam kažem. Nadam se da ovakvih slučajeva više neće biti, tačnije da neće biti razloga da se tako nešto učini.“

CRKVA I POLITIKA

Crkva i politika nekako se vode kao stalne teme u srpskom društvu. Pominjem patrijarhu da su svi koji su zainteresovani za funkcionisanje Crkve znali da je bilo izvesnih pritisaka da neke od pomenutih vladika ostanu bar još godinu dana da vode svoje eparhije. Novine su čak pisale da se Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, otvoreno zalagao za Filareta, ali očito da je vrh Crkve odoleo takvim pritiscima. Bio je to malo duži uvod koji je patrijarh strpljivo saslušao, a onda sam ga možda iznenadio kada sam mu postavio veoma direktno pitanje: Kakav je vaš trenutni odnos prema političkom vrhu?

Foto: nemanja Pančić, Patrijarh Irinej

„Crkva ima svoju misiju, ali hvala bogu, nemamo više onih komunističkih otpora. O nekim stvarima mi se sa vlastima dogovaramo, ali samo o onome što je od opšteg interesa za narod i Crkvu, i to, hvala bogu, funkcioniše na način da odgovara i nama i vlastima.“

Nekako mi je odgovor bio suviše kratak i nejasan pa sam ga zamolio za nešto konkretniji:

„Ovo je jedna snošljiva politika koja ozbiljno radi u interesu i jednih i drugih, ali postoji još mnogo problema koje Crkva nije rešila s državom. Veoma mali deo nekadašnjeg crkvenog imanja nam je vraćen.“

U njegovom glasu ne osećam ni oduševljenje niti prezir prema novim vlastima, mada me interesuje da li im je sadašnja vlast možda obećala povraćaj imovine:

„Mi sa vlašću razgovaramo, pregovaramo i razumemo probleme države, zato i čekamo i nadamo se da će doći bolje vreme koje će omogućiti da se to pitanje reši.“

Kako je vreme tokom našeg razgovora odmicalo, sve više sam sticao utisak da patrijarh daje sve kraće i kraće odgovore. Odlučim da promenim tempo i da mu postavim pitanje o onome što mu njegovi protivnici stavljaju na dušu kao najveću jeres.

Foto: Beta / Milan Obradović; Patrijarh Irinej

Vernici okupljeni oko Artemija, ali i neke druge manje pravoslavne skupine, kao što su ziloti, zameraju mu na ekumenizmu (jedinstvo svih hrišćanskih crkava, prim. aut). Iako je patrijarh o ekumenizmu uvek govorio kroz sebe, sada je prvi put tu poruku poslao i vernicima:

„Jedan pravoslavac ne može da bude protiv ekumenizma. Mi se svaki dan molimo za sjedinjenje božjih crkava i molimo se Bogu za one koji su zastranili da se vrate crkvi i da se vrate istini. Čitavo pravoslavlje to želi i na tome radi: da one razlike koje su nekada postojale eliminiše i da ponovo dođe do nekakvog jedinstva. Nažalost, željeno jedinstvo je daleko, barem ono što pravoslavna crkva želi, a dugo vremena je i bila razjedinjena od one istine koja crkva u svom predanju nosi sa sobom.

Tako da jedan iskreni pravoslavac ne može biti protiv ekumenizma. Ali kakvog ekumenizma? Onakvog u kom je motiv doći do istine. Prave, vanljudske, koja je prisutna u crkvi, a ne nekog političkog ekumenizma.“

Čim se pomene ekumenizam, teško je zaobići i pitanje o Rimokatoličkoj crkvi. Mada, to i nije toliko važno koliko me je istinski interesovao njegov odnos prema sadašnjempapi Franji:

„Ima simpatičnih stvari koje on čini i koje pozdravljam, ali je to još uvek daleko od našeg pozdravljanja onoga što on želi i što on radi. Čekamo da vidimo šta će biti s njegovim pogledima na svet i šta će se sve desiti imajući u vidu i stanje u Katoličkoj crkvi, na šta će sve to da izađe.“

 „KOME SLUŽITE“

Odlučio sam da se vratim na još jednu aktuelnost -podizanje ogromnog krsta kod Kraljeva. Zapravo, na planini Stolovi na vrhu Usovica, kako pišu dnevne novine, biće podignut pravoslavni krst visine 33,5 metara i težak 40 tona. Čak se pominje i cena od oko 100.000 evra. Ali patrija rh mi kaže da on o tome ništa ne zna:

„Za to prvi put čujem. Mislim da su to samo priče. Mi smo mislili da kod Niša podignemo jedan krst. To je bilo u našem programu, ali taj plan za sada još nije realizovan.“

Kažem mu da se izvesni sveštenik Ljubinko Kostić predstavlja kao predsednik odbora za podizanje ovog krsta i da mi je čudno da ga niko o tome nije obavestio:

Foto: Tanjug / Dragan Stanković, Patrijarh Irinej, Aleksandar Vučić, Milorad Dodik

„Ja sam već rekao, prvi put čujem za to i uopšte ne znam da li je istina to što me pitate. Možda njegov nadležni vladika zna nešto više o tome, ali nas u Sinodu niko nije izvestio o tome niti nas je išta u vezi sa tim pitao.“

Pomislio sam da će se nakon mog insistiranja naljutiti i spustiti slušalicu, mada to nikada nije uradio, ali ipak nastavljam. Kažem mu da deo javnosti otvoreno pita da li je tih 100.000 evra možda moglo da se potroši na nešto važnije, imajući u vidu činjenicu da u Srbiji živi dosta siromašnih ljudi, ali sam dobio potpuno neočekivan odgovor:

„Pa lepo je videti krst na nekom uzvišenju, kao što je to kod Skoplja ili kod Kragujevca.Pa šta bi falilo da se vidi i u Kraljevu?“

Foto: Nemanja Pančić, Patrijarh Irinej

Ponovim mu da nije problem u krstu, već u 100.000 evra. Ali time sam zaslužio još jedan svedeni odgovor:

„Pa ja ne znam koliko bi takav krst mogao da košta. Nije to mali novac koji navodite, ali to treba sve videti sa onima koji to žele da rade.“

Nekako mi ovih 100.000 evra nije baš dalo mira i znajući da ću sa sledećim pitanjem završiti naše noćne razgovore, pomenem da Crkva možda i može sebi da dozvoligradnju jednog takvog krsta, imajući u vidu da je jedna od retkih institucija u zemlji koja ne plaća poreze.

Iako mi je natuknuo da su mi neka pitanja „levičarska“, a neka „soroševska“, ipak mi je dao odgovor:

„Crkva plaća poreze, mi smo samo nekih poreza oslobođeni, ali ne svih. Ne znam tačno kojih je sve poreza Crkva oslobođena, uostalom, ništa mi ne činimo van zakona, mi ga poštujemo. Čekamo priliku da se reši povraćaj crkvene imovine i to je glavni razlog zašto se ne plaćaju porezi na ono što bi moglo biti oporezovano. Kada sve bude vraćeno što je Crkva imala i što joj je oduzeto, onda će i Crkva plaćati poreze.“

I taman kada sam odlučio da ovde bude kraj, dogodi se neočekivani obrt.

Foto: Nebojša Mandić, Patrijarh Irinej

„A kome vi služite“, pita mene patrijarh.

„Mislim da ste želeli da me pitate nešto drugo, Vaša svetosti, ali nije problem da vam i na ovo pitanje odgovorim. Služim samo istini i nikom i ničem drugom sem istini“, kažem mu odsečno.

„To je najvažnije“, odgovori patrijarh. „Ako istini služite, onda će vam sve ovo što sam vam rekao biti veoma jasno.“

Pomislim sada je definitivno kraj, ali patrijarh ima još jedno pitanje: „A kako ćete ovo preneti, onako kako vi mislite ili onako kako ste čuli?“

Kažem mu kratko: „Onako kako ste mi rekli.“

Nakon toga, čuo se samo šum i zvuk prekinute veze. Patrijarh nikada ne govori doviđenja, zbogom ili prijatno. 

Piše: Želimir Bojović

http://www.newsweek.rs/srbija/54011-patrijarh-irinej-za-newsweek-crkva-placa-poreze-na-artemija-gledam-kao-na-sektasa-o-krtu-kod-kraljeva-ne-znam-nista.html