Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

[Зоран]

Митрополит Амфилохије и Епископ Теодосије служили парастос поводом једанаесте годишњице злочина над Србима у Старом Грацку

У Старом Грацку, код Липљана, данас је обележена 11. годишњица од злочина у коме су албански екстремисти, припадници ОВК, мучки убили 14 Срба. Парастос убијеним жетеоцима, пред спомен-плочом у центру Старог Грацка, служио је Мјестобљуститељ Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске Г. Амфилохије са Епископом Липљаниским Теодосијем, јерејем Савом Шмигићем, секретаром Епархије и свештенством.

Митрополит Амфилохије се присутнима обратио следећим речима:

"Од свих злочина, браћо, учињених прво од моћника који су тиранију подигли са земље на небо 1999. године, па онда и злочина немалих учињених у грађанском рату на Косову и Метохији последњих деценија, посебно место по свирепости, по безумности, заузима злочин који је учињен на данашњи дан овде над невиним жетеоцима. И као што је косовски божур никао из крви невино побијених косовских витезова који су бранили свој образ, веру и отаџбину, тако ће и из пшеничног класја ливаде на којој су пострадали жетеоци изнићи нешто што је неуништиво и незаборавно. На првом месту то је памћење тога злочина и те свирепости. Јер заборавити тако свирепи, нечовечни и безбожни злочин, значило би дати могућност да се и у будућности такви злочини понављају. Ко год је кроз историју градио своју судбину и своје достојанство на таквим злочинима, пре или касније тај је од Бога био прозван и призван и обележен тим и таквим злочином. По народној "Бог је спор, али је достижан". Свака неправда, а поготово таква неправда, и крв проливена у таквом злочину вапије к небу, као крв оних мученика описаних по Отркивењу Јовановом, као крв свих оних који су невино кроз историју у било ком времену и било ком народу пострадали.

Звучни запис беседе Митрополита Амфилохија 11 МБ

http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/media/audio/aem_starogracko_230710.mp3

+Зато смо ми данас овде да пред лицем Божијим споменемо од руку злотвора пострадале жетеоце овога древнога места, да се помолимо Богу за њих да их Господ упокоји тамо где сија светлост лица Његовога. Овде смо да се приберемо пред њима и да се опоменемо њиховом жртвом, не само ми, већ да се преко нас опомену сви они који су злочине чинили, без обзира откуда долазили и ко они били - и они који су бомбардовали свету косовску земљу и крвљу је невиних залили, или они који су после тога избезумљени мислили да злочинима могу да граде своју срећу.

Нека би Господ упокојио од руку злотвора пострадале, и правдом својом обасјао све нас и све који живе на овој земљи и нека би Господ својом правдом "која није по бабу ни по стричевима већ по правди Бога истинога" умудрио и уразумио моћнике, владаре и судије овога света да када суде и судове доносе о било коме па и нама, да ти судови буду судови сагласни Божијој и људској правди. Јер ако правда не буде мера подједнака за све, пре или касније одлука свакога суда и сваке власти, она ће се претворити, као што рече наш Свјатјејши Патријарх, у јабуку раздора, у извор нове мржње, нових сукоба и нових несрећа. А то нико не жели, понајмање они који су овде и на овим просторима својом крвљу и својим сведочењем посведочили верност правди и истини Божијој, који су својом крвљу залили косовске божуре и крвљу својом залили пшеницу покошену и не покошену у Старом Грацку. Господ њима покој да подари, а нама да подари вере, верности, мира, и нама и свима који са нама живе да Господ подари мира, да бисмо сви могли да схватимо да зло никада добра нити је доносило, нити доноси нити ће доносити. Бог душу да им прости."

+Међу мештанима и члановима породице на прастосу су били и секретар Скупштине Србије и председник држвне Комисије за нестале Вељко Одаловић и директор здравственог центра у Грачаници др Рада Трајковић.

"Било је тужно и после 11 година се клањамо љдима који су мучки убијени на њивама а да за то нико није до данас одговарао", казала је Трајковићева. Рада Трајковић је такође рекла да је као и сви пристуни на парастосу изразила жаљење што убице нису процесуиране и што не постоји воља да одговорни за тај злочин одговарају. "Специјалне међународне истражне екипе су у континуитету водиле истрагу, имају сазнања, али према ономе што знам, ради се о значајној личност Ослободилачке војске Косова, чије би хапшење дестабилизовало ситуацију у Покрајини", казала је она и додала да је то оно што њавише боли све Србе.

Након парастоса у помен убијенима одржан је поетски час. У знак сећања на 14 убијених жетелаца у селу је јуче поцео меморијални фудбалски турнир чије ће се финале оџати данас после подне.

Пре 11 година, 23. јула из заседе на њивама, у атару српског села Старо Грацко код Липљана, убијено је 14 жетелаца, међу којима је био и седамнаестогодишњи дечак. Убијени су Милован Јовановић, Јовица и Раде Живић, Андрија Одаловић, Слободан, Миле, Новица и Момир Јанићијевић, Станимир и Боско Декић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепсић. УНМИК полиција је у октобру 2007. године ухапсила косовског Албанца, Мазлума Битићија, из се+ла Велики Алас код Липљана због сумње да је учествовао у том убиству, али је Битићи пуштен након два месеца услед "недостатка доказа".

Албански екстремисти из оближњег села  Велики Алаш више пута су оскрнавили гробље пострадалим српским жетеоцима, не дајући мира покојницима. Овај злочин, као и убиство српске деце у Гораждевцу 2003. год. само су неки од најтежих злочина који су почињени од стране албанских екстремиста у присуству међународне заједнице на Косову и Метохији.

[Зоран]

Поводом нове медијске кампање одбеглих монаха и присталица Дејана Виловског

28. Јул 2010 - 5:45

САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ

одговор на медијску кампању групе одбеглих монаха и бранилаца Дејана Виловског

Призрен-Грачаница, 28. јули 2010. год

Поводом ко зна којег по реду „јавног писма“ групе одбеглих монаха из Епархије Рашко-призренске (уз уобичајена манипулисања именима и бројем дописаних „потписника“), као и неодговорних ставова које у јавности и медијима износе ревносни „бранитељи“ рашчињеног Дејана Виловског, Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска налази за потребно да још једном подсети јавност на став Цркве о овим питањима:

1. Монаси и монахиње који су самовољно и противно црквеним правилима напустили своје манастире и приватно се настанили на територијама других Епархија без благослова тамошњих Архијереја налазе се у статусу црквено-канонских преступника. По одлуци Мјестобљуститеља Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске Митрополита Амфилохија против одбеглих клирика већ је покренут црквено-судски поступак и у току је припрема оптужница. Одбеглим монасима биће пружена прилика да буду саслушани од стране Епархијског суда и дата могућност да се врате у своје манастире и мирно живе у својим светињама, у складу са монашким заветима које су дали. У противном, Црква ће морати да поступи у складу са постојећим канонима и правилима. Епископ Артемије, умољен од Његове Светости Патријарха Српског и Св. Арх. Синода, јавно је и безусловно позвао одбегло монаштво да се врати у своје манастире „ради љубави, мира и јединства у СПЦ“. Уколико се четрдесетак одбеглих монаха и монахиња не одазове на овај позив тиме ће показати или да не поштују и не признају црквени поредак на који их својеручним потписом позвао Епископ Артемије (коме кажу да су беспоговорно послушни) или да сам позив није био довољно искрен и убедљив.

2. Став који је изнесен у најновијем „саопштењу“ одбеглих монаха и монахиња, по коме ће се они вратити у своје манастире само уколико се на чело Епархије Рашко-призренске врати умировљени Епископ Артемије представља својеврсну уцену и непоштовање, како одлука, тако и самог Св. Архијерејског Сабора који је на основу утврђене канонске одговорности трајно разрешио Епископа Артемија управљања Епархијом Рашко-призренском. Св. Архијерејски Сабор не делује на принципу уцена, петиција или протестних окупљања и сличних „догађања народа“, поготово не у случају када услове Сабору Епископа поставља група монашких лица која већ месецима отворено крши црквено-канонски поредак и покушава да наметне безакоње као норму понашања у Цркви. Део тих одбеглих монаха се преко антицрквених сајтова и изјава у штампи користи најгрубљим увредама и светогрдним карикатурама на рачун Патријарха и Епископа СПЦ, што је сасвим супротно монашким заветима и хришћанском благоћешћу. Штавише, оваквим уценама одбегло монаштво само отежава и свој црквено-канонски положај и додатно компромитује личност Епископа Артемија, ради кога тврде да су се одметнули, јер стварају пара-црквену групацију која функционише ван епископалне структуре Цркве. Одлука Св. Архијерејског Сабора о трајном разрешењу Епископа Артемија дужности Епархијског Архијереја је канонска, правоснажна и извршна. Она није резултат исхитрених одлука или било каквих „притисака“, већ озбиљне пастирске бриге Саборских отаца о јединству Цркве и, колико год то изгледало некоме тешко разумљиво, крајњег снисхођења према личности Епископа Артемија. Ову одлуку је, уосталом, сам Епископ Артемије лично прихватио и потписао пред Св. Архијерејским Сабором, па стога не може бити речи о „присилном и неканонском разрешењу“ или „прогону“, како недобронамерни тврде, а самим тим ни о евентуалној ревизији одлука Св. Арх. Сабора.

3. Коришћење интернет сајта „Манастира Црне Реке у егзилу“ уз грб и име Епархије Рашко-призренске представља отворено расколничку и противзакониту активност групе монаха око протосинђела Николаја (Николића), бившег црноречког игумана, и јеромонха Наума (Мирковића) који води овај сајт. Уколико овај интернет сајт не буде угашен у најскорије време, поред црквено-канонских мера које су већ предузете против поменутих клирика, Епархија ће бити приморана да покрене и кривичну пријаву због неовлашћеног коришћења имена Епархије и злоупотребе обележја СПЦ. Ова група одбеглих монаха, која је самовољно, без икакве присиле, напустила своје манастире, свакодневно засипа јавност неистинама и текстовима рашчињеног Дејана Виловског, разним писмима „(само)протераног монаштва“, текстовима о „терору и безаконим одлукама Синода“ и разним другим антицрквеним текстовима секташке садржине који вређају углед Цркве. Лица која воде овај сајт не представљају ни СПЦ, чији канонски поредак не признају, ни Епархију Рашко-призренску, од које су се својевољно одметнули, као ни манастир Црну Реку, која има своју канонску управу са игуманом манастира протосинђелом Јованом.

4. Црквено-канонски статус рашчињеног Дејана Виловског (бившег протосинђела Симеона) потврђен је правоснажном пресудом Великог црквеног суда СПЦ и ова одлука је неопозива. Св. Арх. Синод СПЦ је већ обавестио Помесне Православне Цркве о статусу овог бившег клирика СПЦ. Упорно настојање Виловског да се у јавности и даље представља као „архимандрит“, иако је рашчињен и изопштен из црквене заједнице, може се упоредити са распопом Мирашем Дедеићем, који је такође рашчињен и изопштен из Цркве због свог антиканонског деловања, при чему и он, као Виловски, наставља да обмањује јавност представљајући се као „свештено лице“. Тврдња Дејана Виловског да му је суђено као клирику друге (Грчке) Цркве је нетачна јер је још 4. марта ове године Митрополит Пирејски Г. Серафим вратио Патријарху Српском Г. Иринеју канонски досије тадашњег протосинђела Симеона, кога је претходно, на основу неканонског отпуста од стране Епископа Артемија, привремено примио у своју Митрополију. Виловски је, треба подсетити, за то време наставио да обавља дужност архијерејског заменика Епископа Рашко-призренског (о чему постоје писмена сведочења), па је у том периоду истовремено „деловао“ као клирик две Помесне Цркве са пуним знањем Епископа Артемија. С обзиром да је црквено суђење Виловског Св. Арх.Сабор СПЦ на челу са блаженопочившим Патријархом Павлом тражио још у мају 2006. год., када је поменутог службено саслушала Комисија Св. Арх. Синода, а потом и на наредним саборским заседањима, Црквени суд га је поред одузимања свештено-монашког чина, због додатних преступа изопштио из црквене заједнице на три године. Монашки завети јесу лична ствар сваког монаха, али монашку схиму даје Црква и она означава припадност клиру конкретне Епархије, па се у случају преступа канонски може одузети право на коришћење монашке схиме тј. монашког лика (на јелинском „апосхиматизмос“ αποσχηματισμός). У сваком случају, Виловски у Грчкој, као ни у једној другој Помесној Цркви нема статус свештеномонаха и као таквог га не признаје ниједан православни Епископ.

5. Питање кривичне одговорности Дејана Виловског је питање српског тужилаштва и судова Републике Србије. Одлука Ареопага да поништи првостепену одлуку екстрадикционог суда у Солуну о изручењу Виловског и не преда га државним органима Србије нема никаквог утицаја на његов црквено-канонски статус који је већ решен на основу доказаних канонских одговорности. Ова одлука Ареопага још мање има везе са статусом умировљеног Епископа Рашко-призренског Г. Артемија, јер Ареопаг није расправљао о Епископу Артемију, као што се Св. Архијерејски Синод и Сабор нису бавили његовим политичким и личним уверењима, већ питањима утврђене канонске одговорности. Зато „логика помешаних лончића“ г. Чворовића и г. Тапушковића, који упорно покушавају да са становишта грађанског права тумаче црквена и канонска питања, нема никаквог ретроактивног утицаја на одлуке Великог црквеног суда, а још мање на одлуке Светог Архијерејског Сабора СПЦ. Реч је пре свега о непримереном мешању у унутрашња питања Цркве од стране људи који суштински не познају црквено-канонски поредак и износе своја лична мишљења. Без обзира како се кривични поступак против Дејана Виловског буде развијао пред српским судовима и да ли ће од стране Цркве бити евентуално покренуте друге кривичне пријаве због финансијских злоупотреба које су вршене у време претходне Епархијске управе, то нема и неће имати никаквог утицаја на одлуке и ставове црквених тела СПЦ. Истина, уколико Виловски настави са лажним представљањем и са оним што црквена правила називају „обесним понашањем“, могуће је очекивати да се истоме продужи рок изопштења из црквене заједнице.

Одлука екстрадикционог суда да не изручи оптуженог неизбежно не потврђује његову невиност, јер би у том случају браниоци те логике могли да се сложе, например, са властима у Сарајеву да је Ејуп Ганић чија екстрадикција није одобрена Србији аутоматски доказао невиност за недела за која се терети. И Ганићева одбрана избегла је екстрадикцију на основу приче о „политичком прогону у Србији и непостојању могућности правичног суђења“, што је, иначе у свету, уобичајени изговор за избегавање одговорности пред лицем правде. Заиста је необично да Србији због истих разлога нису изручени ни још нека друга оптужена лица за којима је расписана потерница. Сви они су се одговорности пред српским судовима ослобађали истом логиком као Дејан Виловски, оптужујући Србију за политичи прогон. Уосталом, човек који себе сматра невиним остао би у својој земљи и међу својим народом и доказао невиност, а не би бежао мењајући возила у току ноћи да би у Грчкој тражио својеврсни политички азил, али то је већ питање морала и савести о чему свако нека донесе закључке.

6. Коначно, сумануте тврдње које су изнешене пред Ареопагом о постојању „политичког и верског прогона" у Србији (као да је реч о Ирану или Северној Кореји), чиме је грубо оклеветана СПЦ и држава Србија, само додатно показују на шта је све спреман Виловски и они који га подржавају, па чак и по цену гажења националног достојанства народа коме припада. С обзиром да се адвокат Тапушковић позива на чињеницу да су дела за која се сумњичи Виловски почињена на „територији на којој Србија, како је сам рекао, „нема контролу“ тј. на Косову и Метохији, што је такође речено и на грчком суду, испада да се овим de facto не признаје ни постојање државе Србије ни њених правних ингеренција на Косову и Метохији. Да ли би по тој логици Виловском можда требало да суди албански суд у Приштини, пошто Албанци „ имају контролу над том територијом“ кад већ Србија, по г. Тапушковићу, ту контролу више нема. Имајући у виду да је Епископ Артемије претходних година био изложен управо критици више Архијереја и дела јавности због исувише компромисног односа према међународној заједници и идеји учешћа Срба у албанским инстититуцијама и с обзиром да је Свети Архијерејски Сабор 2009. год. осудио продају црквене имовине косовским Албанцима за 150.000 евра у Ђаковици 2007. год. (о чему постоји детаљна документација) сасвим је апсурдно говорити, а још апсурдније и поверовати, да сада цео Сабор архијереја СПЦ на челу са Његовом Светошћу Патријархом Српским „прогони“ Епископа Артемија и Виловског зато што наводно они представљају једину сметњу црквеном и државном признању самопроглашене независности на простору јужне српске покрајине. Јефтина политизација једног у основи чисто канонског и црквеног питања само је неуверљиви покушај „завођења за Голеш планину“ и обмањивања јавности. Од бившег асистента на Крагујевачком универзитету г. Чворовића смо сазнали за „откриће“ да неправедна одлука МСП у Хагу представља једну од последица „прогона“ Епископа Артемија и Дејана Виловског. Можемо само да се надамо да ускоро неће изаћи са новим „пророчанством“ да ће одлуке Св. Арх. Сабора, које он сматра неканонским, као и његов неуспех да прође реизбор за предавача-сарадника на Крагујевачком универзитету, проузроковати неку планетарну катастрофу.

Информативна служба Епархије Рашко-призренске

[Милан Меденица :)]

јадничак, толико зна да је крив да ће све живо да потегне не би ли икад крочио више у Србију.

[Зоран]

Свечано прослављен Илиндан - Митрополит Амфилохије служио Св. Литургију у Вучитрну, а Владика Теодосије у Лешку

2. Август 2010 - 11:21

Мјестобљуститељ Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске Митрополит Амфилохије данас је служио Св. Литургију у храму Св. Пророка Илије у Вучитрну. Иако је храм још у процесу обнове и предстоје завршни радови на крову као и радови на рестаурацији фресака, у овом мученичком храму који је пострадао у мартовском погрому 2004. године окупило се око 200 верника из оближњих српских енклава и са севера Косова. Митрополиту Амфилохију саслуживали су намесник митровички протојереј-ставрофор Милија Арсовић, јереји Никола Вучетић и Радета Дончић (обојица из Митровице), јереј Миломир Влашковић из Прилужја као и јерођакон Петар Дечанац. Верници су пристигли углавном аутобусима које је обезбеживала Косовска полиција. Полиција је такође обезбеђивала и простор око цркве јер у Вучитрну нема Срба повратника и постоје још безбедносни ризици.И поред свих потешкоћа Епархија Рашко-призренска организовала је ово богослужење управо на овом страдалном месту како би показла да се Црква њен верни народ не одричу својих светиња и да се литургијским сабрањима учвршћује везаност за своје пострадале светиње које се најпотпуније обнављају молитвом. Напорима Комисије за обнову Савета Европе један део радова на цркви је већ завршен, али још преостаје доста посла. Парохијски дом је потпуно обновљен као и нови зид око порте храма. Више надгробних споменика на оближњем гробљу је порушено и треба да се обнови. Иначе у храму Св. Илије у Вучитрну није служена Св. Литургија од 1999. године.

Пре почетка Св. Литургије извршено је мало освећење храма, а после Литургије пресечен је славски колач и приређен ручак за свештенство и вернике. У Св. Литургији учествовали су и секретар Министарства за КиМ г. Оливер Ивановић као и председник општине Вучитрн Драгиша Мурганић. Након славе у Вучитрну Митрополит Амфилохије је посетио манастир Соколицу где га је срдачно дочекала игуманиија Макарија са сестрама.

Викарни Епископ Теодосије служио је Св. Литургију за празник Св. Поророка Илије у Лешку, на Северу Косова, у храму Успења Пресвете Богородице где се традиционално прославља Илиндан.као народни сабор. Владики Теодосију саслуживали су протојереј ставрофор Мирослав Попадић и још осам свештенослужитеља, а у Св. Литургији учествовало је око 200 верника, већином са севера Косова. Епископ Теодосије је такође посетио и манастир Врачево код Лешка где га је дочекао игуман манастира јеромонах Василије са братијом.

[Зоран]

Епископ Теодосије служио Литургију на слави манастира Тушимља

29. Август 2010 - 17:11

Викарни Епископ Липљански Г. Теодосије служио је данас с благословом Мјестобљуститеља Епархије Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија Свету Архијерејску Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у селу Тушимља. У овом манастиру се традиционално одржава црквени сабор у прву недељу после Празника Велике Госпојине. Владика Теодосије је служио  Литургију уз саслужење пет свештенослужитеља и у присуству око 200 верника из околине и осталих делова Србије. Након Св. Литургије пресечен је славски колач, а игуман манастира протосинђел Сергије са својом братијом и домаћином данашње славе Радојком Пендићем из Тушимља приредили су ручак за све присутне.

[Зоран]

Саопштење поводом саслушања одбеглих клирика

6. Септембар 2010 - 13:45

Црквени Суд Епархије Рашко-призренске позвао је за 6. и 7. септембар ове године на саслушање окривљене јеромонахе и јерођаконе који су напустили антиканонски неке од манастира Епархије Рашкопризренске, њих 17 на броју. Позвани (сем једнога од њих јеромонаха Бенедикта, бившег настојатеља Манастира Св. Архангели код Призрена) су се појавили пред Црквеносудском Комисијом 6. септембра у Епархијској канцеларији и притом одбили да буду саслушани, уручивши председнику Комисије јереју Саву Шмигићу своју заједничку писану изјаву насловљену Администратору Епархије Рашкопризренске, у којој наместо да одговоре на постављана питања од стане Црквеносудске комисије, подносе своју оптужницу, како против надлежних власти у Епархији Рашко-призренској, тако и против одлука Св. Арх Сабора и Св. Арх. Синода, везаних за промене у Рашко-призренској Епархији. Црквено-судска Комисија ће о овоме поднети свој извештај и наведену представку – оптужницу Црквено-судском тужиоцу на даљи Црквено-судски поступак.

Из Канцеларије Црквеног Суда Епархије Рашко-призренске

[Зоран]

НАЈАВА: Немањин Светопетровско-дежевски Сабор, код Петрове Цркве у Расу, 12. септамбар 2010. год

6. Септембар 2010 - 19:32

С благословом Мјестобљуститеља Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске 12. септембра ове године код Петрове цркве у Расу одржаће се Светопетровско-дежевски сабор.

Свечаност ће почети Св. Архијерејском Литургијом коју ће служити Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије уз саслужење архијереја и свештенства СПЦ. Певаће црквени хор "Бранко Нушић" из Косовске Митровице.

После Св. Литургије биће приређен културно-уметнички програм у коме учествују академик Веселих Ђуретић,  Проф. др Славенко Терзић, песници  Добрица Ерић и Момир Војводић, књижевник Велибор Величковић, група песника из Косовске Митровице, глумци Мирко Бабић и Милош Радовић, Културно-уметничко друштво РАС и Певачка група "Рашанке".

Немањин Светопетровско-дежевски Сабор се одржава у сарадњи Епархије Рашко-призренске (Архијерејско намесништво Новопазарско) и Удружења "Рас" из Новог Пазара.

Епархија Рашко-призренска позива верни народ да се у што већем броју одазове на овај сабор којим се обележава вишевековна успомена на Св. Симеона Немању и његове светородне потомке у храму у коме је Св. Симеон Немања примио Св. Крштење и у селу Дежеви, где се родио Свети Сава.

[Зоран]

Митрополит Амфилохије служио на празник Усековања главе Св. Претече у Урошевцу

11. Септембар 2010 - 22:18

слика

http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/foto03/urosevac_110910b.jpg

Мјестобљуститељ Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске Митрополит Амфилохије данас је на празник Усековања главе Св. Јована Претече служио Свету Литургију у храму Св. цара Уроша у Урошевцу. У Светој Литургији учествовало је око 200 верника, већином прогнаника из Урошевца, који су привремено расељени по Косову и Метохији или централној Србији. Митрополиту Амфилохију саслуживали су архимандрит Партеније из Солуна, протојереј-ставрофор Живојин Којић, арх. намесник призренски, протојереј станиша Арсовић, протојереј Александар Нашпалић (који је одликован протојерејским чином пред почетак Литургије), јереј Звонко Костић, војни свештеник грчког КФОР-а о. Анастасије и ђакон Игор Балабан.Након Свете Литургије одслужен је помен свим који своје животе положише на Косову и Метохији за веру и отачаство до данашњих дана.

Митрополит Амфилохије је после тога поздравио кокманданта грчког контингента и његове војнике који су учествовали у Литургији. Том приликом он представницима грчког КФОР-а уручио архијерејску захвалницу са старање и бригу о благољепију храма Св. Цара Уроша у Урошевцу. Храм је био запуштен и зарастао у коров и само захваљујући официрима и војницима грчког КФОР-а покренута је акција сређивања порте и храма који је у доброј мери оспособљен за службу. Иначе храм Св. Цара уроша је само чудом Божијим остао сачуван јер је три пута нападан и приликом мартовског погрома 2004. године запаљен је сав мобилијар храма. Међутим, икона Св. Цара Уроша и Јована Крститеља остале су потпуно сачуване као сведочанство молитвене заштите коју ова двојица светитеља пружају овом мученичком храму. Страдало се на овим просторима кроз целу историју, од Св. Цара Уроша који је и сам овенчан мученичким венцем. Поред цркве се налази спомен плоча подигнута скопском митрополиту Вићентију и његовом протођакону Цветку који су спаљени живи од Бугара у првом Балканском рату 1913. Трагови страдања видљиви су и на новом православном урошевачком гробљу које је Митрополит Амфилохије са свештенством посетио и одслужио помен онима који у њему почеивају.

Напослетку Митрополит Амфилохије је са свештеницима посетио грчку базу "Рига од Фере" код Урошевца и поклонио се у војној капели Св. Георгија. Том приликом Митрополит је разговарао са три стрпске старице, старе Урошевчанке које од мартовског погрома 2004. год. живе у грчкој војној бази. Грчки војници су организовали послужење за госте показавши своје традиционално гостопримство.

У вечерњим часовима Митроплит Амфилохије је гостовао на телевизији ТВ Јединствоу Новом Пазару поводом сутрашњег Немањиног Светопетровско-дежевског Сабора који ће се одржати код Петропавловске цркве и у селу Дежеви. Након сутражњег Сабора Митрополит Амфилохије, Архијереји и свештенство ће учестовати у вечерњим часовима сутрадан на свечаној Академији која се одржава под именом „Државотворна улога Стефана Немање“. На Академији је предвиђено да учествују уважени гости: академици Веселин Ђуретић и Србољуб Живановић, Проф. др Славенко Терзић. гђа Љиљана Булатовић, пјесници: Добрица Ерић, Момир Војводић, Вељко Ћулафић, Мићо Николић и певачка група Рашанке. Академија и сутрашњи сабор се организују у сарадњи Епархије Рашко-призренске – Српске православне црквене општине за Рашку област и Удружења „РАС“ из Новог Пазара.

Викарни Епископ Теодосије данас је Свету Литургију служио у манастиру Грачаница где се окупило неколико десетина верника.

ФОТОГАЛЕРИЈА

http://picasaweb.google.com/102202149557496692107/UROSEVAC11SEPTEMBAR2010?authkey=Gv1sRgCK6tx6_B9p7LwwE&feat=flashalbum#5516170514355878002

[Зоран]

Приводе се крају припреме за свечано устличење Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја у Пећкој Патријаршији

29. Септембар 2010 - 17:17

Последњих дана септембра активно се приводе крају припреме за устоличење Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја које је најављено за 3. октобар. Организациони одбор на челу са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом Амфилохијем активно ради на организацији дочека званица као и логистичким припремама за свечаност која ће према очекивањима окупити неколико хиљада верника. Викарни Епископ Теодосије, који је у Комисији одређен за припрему самог манастира већ је данима у Пећкој Патријаршији где заједно са дечанским монасима надгледа завршне радове у манастирској порти и прилазима манастиру. У оквиру читавог пројекта за припрему манастира Пећке Патријаршије коцком је поплочан прилазни пут од главне капије до уласка у порту, док је у самој порти саграђена нова гостопримница са новим мокрим чвором за посетиоце манастира. Најобимнији радови су изведени на самом објекту Патријархове резиденције где је постављена нова дрвенарија, преуређени мокри чворови и набављен нови намештај. Посебна екипа Градског зеленила радила је на уређивању травњака и цветних насада као и постављању око 1500 м2 травнатог бусена. Посебно важни послови обављају се на уређењу храма. Екипа Завода за заштиту споменика културе завршила је знатан део чишћења фресака, постављају се нови теписи и црквени намештај, док патријархов трон у коме ће бити устоличен нови Српски Патријарх треба да украси икона Господа Христа. У радовима у Пећкој Патријаршији учествују и припадници италијанског КФОР-а који ће бити одговорни за безбедност манастира и учесника ове свечаности.

Према програму свечаности Св. Архијерејска Литургија коју ће уз саслужење више архијереја СПЦ и других Помесних православних цркава служити Његова Светост Патријарх Иринеј почеће у 10.00 часова да би одмах након Литургије Патријарх свечано био узведен у трон српских патријараха. Након обраћања присутним гостима и верницима у храму и кратке изјаве за штампу испред цркве, за преко 300 званица биће приређен свечани ручак. За присутне поклонике на више места у манастирксом комплексу делиће се храна. С обзиром да због великог броја верника који треба да се окупе у манастиру директан пренос Литургије који ће снимати екипа РТС биће уживо преношен и на посебним екранима тако да ће сви присутни бити у могућности да доживе овај свечани чин који ће бити обављен у средишњој и најстаријој цркви патријаршијског комплекса - храму Св. Апостола.

Од важнијих гостију, поред високопреосвећених митрополита и архиепископа, представника Помесних православних цркава, биће присутни и великодостојници других верских заједница. Од политичких представника Србије очекује се долазак Председника Републике Бориса Тадића, а најављен је долазак и једног броја амбасадора из Београда као и представника мисије УН, КФОР-а и ЕУЛЕКС-а из Приштине. Како је више пута истакнуто у саопштењима Цркве ова свечаност имаће пре свега верски и духовни карактер јер поред самог чина устоличења Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја, она треба да покаже и значај Пећке Патријаршије као духовног седишта СПЦ и Косова и Метохије као колевке српске православне духовности и културе

[Зоран]

Епархија Рашко-призренска изражава протест и незадовољство због одсуства међународне осуде напада на српске поклонике у Пећи

6. Октобар 2010 - 14:38

Монахиња Нектарија из Жиче показује оштећења на манастирском комбијуЕпархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска изразила је међународним представницима на Косову и Метохији најоштрији протест и незадовољство због одсуства међународне реакције на каменовање верника који су се у недељу враћали са устоличења Његове Светости Патријарха Српског г. Иринеја. Најмање десетак аутобуса и личних аутомобила је нападнуто каменицама од стране Албанаца који су се oд раних поподневних часова окупљали по улицама Пећи које воде из правца Пећке Патријаршије. Неколико аутобуса и мањих возила је оштећено, а најмање једна особа је повређена и пребачена у болницу.

Иако је реч о нападима који ни на који начин нису били испровоцирани и који су без икакве сумње били етнички и верски мотивисани, ниједна међународна канцеларија или институција на Косову и Метохији није јавно осудила овакво вандалско понашање. Представник самопроглашене владе Косова Мемљи Краснићи чак је дао изјаву да је беПоломљен прозор на аутобусу поклоника из Грачаницеседа Његове Светости Патријарха, који је позвао на миран саживот свих на Косову и Метохији, "мешавина религије и политике" и да је изјава "апсурдна и без икаквог стварног ефекта". Оваквим ставом представник самопроглашених институција, који се није ни речју осврнуо на нападе који су уследили након устоличења, дао је и формално оправдање за насиље које се одвијало на улицама града Пећи. Водећи косовски медији такође су негативно оценили устоличење Патријарха Иринеја са својим уобичајеним оптужбама против српског народа и Цркве. Присуство лидера ултра-радикалне организације "Самоопредељење" Албина Куртија тог дана у Пећи такође није била случајност. Његове агресивне и претеће оцене свечаног чина устоличења Патријарха Српског које су емитовали водећи косовски медији само су наставак вишегодишње кампање против СПЦ коју спроводи ова екстремна организација. Претње и постављање светогрдних плаката којим се вређа личност Патријарха Иринеја још један је показатељ мржње радикално оријентисаних Албанаца и њихове спремности да понове насиља у којима је протеклих година уништено 150 српских православних храмова, нажалост у присуству међународних снага мира. Наравно, у свим оптужбама пропуштена је чињеница да се Устоличење одржавало у граду у коме данас живи само 18 грађана српске националности од 20.000 предратног српског Полицајци Косовске полиције и Еулекса мирно пролазе поред свеетогрдних плакатастановништва. Оваква ситуација најбољи је показатељ слобода и квалитета друштва који се на Косову и Метохији гради последњих година.

Иако је према саопштењу Косовске полиције ухапшено шест изгредника, општи утисак оних који су били нападнути камењем јесте да полиција у више случајева није реаговала и да је допустила окупљање лица са већом количином камења. Запрепашћује да ни локална полиција ни међународне снаге нису предвидели или желели да виде да групе екстремиста спремају јавни линч српских поклоника.

Припадник "Самоопредељења" са светогрдним плакатом на леђимаОдсуство међународне осуде медијске харанге и напада на возила српских поклоника са жаљењем се може окрарактерисати једино као прећутно толерисање верског и етничког насиља које не води напретку међунационалних односа на Косову и Метохији и обесхрабрује Србе да слободно долазе у посету својим светињама у складу са својим верским правима и слободама, којима се међународни покровитељи Косова и те како хвале. Истовремено, Епархија се захваљује Косовској стратешкој акционој мрежи (КСАМ) која обухвата 60так невладиних организација и која је издала саопштење осудивши насиље на улицама Пећи (саопштење доносимо у прилогу).

Најбољи одговор оваквим изливима етничког и верског насиља на улицама Пећи, на које су косовски Срби већ годинама навикнути, представља сама свечаност Устоличења Патријарха Српског која је протекла, мирно и узвишено, представљајући на најдостојанственији начин вишевековну традицију најстарије постојеће институције на Косову и Метохији.

Из канцеларије Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске

Грачаница-Призрен

''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

У прилогу следи саопштење Косовске стратешке акционе мреже (КСАМ):

Реакција  КСАМа на каменовање возила у Пећи

После устоличења патријарха Иринеја у Пећкој патријаршији, у Пећи су каменована путничка возила са верницима СПЦ

КСАМ  упозорава јавност да овакви напади нису реткост

Након овог, ко зна ког по реду, немилог догађаја, Косовска стратешко акциона мрежа (КСАМ) жели да скрене пажњу јавности и надлежних органа на угроженост слободе кретања српске заједнице. И десет година након завршетка конфликата на Косову и Метохији не може се са сигурношћу рећи да за српски живаљ постоји слобода кретања као основно људско право, загарантовано највишим међународним стандардима и законима.

Као пример за то служи и наведени инцидент који се десио у Пећи, а односи се на каменовање аутобуса и аутомобила у којима су се налазили углавном Срби, али и новинари свих националности као и одређени број иностраних грађана који су дошли да присуствују устоличењу 45. поглавара Српске православне цркве, патријарха Иринеја.

Једна жена је повређена, према информацијама које је добио  наш тим, а више аутобуса и кола је оштећено у нападу каменицама. На аутобусима из Грачанице, Никшића и београдске „Ласте“, поломљена су стакла. 

Оно што је такође проблематично јесте и то што су током свечане литургије у једном делу улице која од Патријаршије води ка граду били излепљени плакати са ликом патријарха Иринеја, на којима је на енглеском језику било исписано „Ратни злочини“ и „Иди у пакао“.

Напади очигледно имају за циљ да унесу дозу страха у српску популацију у циљу обесхрабривања за даљи наставак живота на Косову, као и да дестабилизују крхке међуетничке односе. Овакви инциденти не доносе добро никоме, како Србима који живе на Косову, тако и већинској албанској популацији, јер се руши имиџ Косова као мултиетничке регије, регије која претендује да постане саставни део Европске Уније и која треба да оствари основне стандарде на путу ка уједињеној Европи.

Косовска  стратешко акциона мрежа (КСАМ) упућује апел надлежним косовским институцијама, косовској полицији и локалној самоуправи града Пећ, да у најкраћем року предузму одговарајуће потезе, ухапсе све оне који су одговорни за овај по свему судећи организовани напад, а све у циљу гарантовања права на безбедно и слободно кретање свих грађана на Косову.

''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

'Косовска стратешко акциона мрежа (КСАМ) је мрежа једнаких и активних организација, која, без обзира на етничку, верску или друштвену припадност сврсисходно жели да учествује у процесима доношења одлука унутар оквира демократског, правно уређеног институционалног система, уз пуно поштовање људских права и права мањинских заједница. Мрежу чине 60 невладиних организација и појединаца.

++++++++++++++++++++++

ВЕСТИ КИМ РАДИЈА О КАМЕНОВАЊУ ВОЗИЛА СА ПОКЛОНИЦИМА И НОВИНАРИМА

Каменовање верника по повратку из Патријаршије

03.10.2010. 16:47

Више каменица засуло је у Пећи аутобусе “Ласте”, превозника из Грачанице, Лепосавића и Никшића, који су се враћали са церемоније устоличења Патријарха Иринеја у Пећкој Патријаршији, сазнаје КИМ радио.

На аутобусима је причињена материјална стета, поломљенио је неколико прозора али према досадашњим информацијама нико од путника није повређен. Како КИМ радио сазнаје аутобус Никшић превоза потпуно је полупан а каменован је и италијански аутобус КФОР-а који је за Гораждевац превозио децу из Гораздевца, инаце учеснике у организацији  устоличења.

Новинарка Миомирка Цанковиц била је у каменованом аутобусу. „У граду нас је чекала група људи која је аутобус засула каменицама“ изјавила је за Чанковић.

Поводом овог инцидента, ухапшене су три особе, које се тренутно налазе у притвору а према последњим информацијама каменовано је најмање десет аутобуса.

Инаце, синоћ су улице Пећи које воде до Манастира, биле облепљене сликама српског патријарха са порукама на енглеском “ратни злочинац” и “иди у пакао”, док су јутрос биле окачене албанске заставе на  готово свим стмбеним објектима у Пећи.

Окупљање Албанаца у близини Пећке Патријаршије

03.10.2010. 16:59

На око 200 метара од главног улаза у Пећку Патријаршију окупило се око 150 углавном млађих Албанаца који носе заставе Републике Албаније и нове косовске заставе.

Како КИМ радио сазнаје групе Албанаца окупљене су на већини раскрсница у Пећи где стоје и чекају повратак верника из Пећке Патријаршије.

У року од два сата по повратку из Пећке Патријаршије до сада је каменовано 10 аутобуса међу њима и аутобус са децом из Гораждевца која су учествовала у програму на церемонији устоличења.

Извештаја о повређенима за сада нема.

[Зоран]

Прослављена манастирска слава у Соколици, Епископ Теодосије положио камен темељац за цркву у Србовцу код Звечана

14. Октобар 2010 - 19:23

Поводом празника Покрова Пресвете Богородице, славе манастира Соколице, Викарни Епископ Липљански Теодосије служио је данас Свету Литургију у овом манастиру уз саслужење архијерејског намесника митровичког, протојереја-ставрофора Милије Арсовића, протојереја Бранислава Дикића, јереја Николе Вучетића, јеромонаха Фотија (настојатеља манастира Девине Воде) као и јерођакона Силуана Григоријатског и Петра Дечанца. У Светој Литургији учествовало је око 200 верника који су се окупили у овој светињи да заједно са игуманијом Макаријом и њеним сестрама прославе празник заштитнице манастира Соколица. Светој Литургији је присуствовао и др Драгиша Миловић, председник општине Звечан са својим сарадницима. Након освећења славског колача и послужења у манастирској гостопримници, мати Макарија је за све присутне приредила славски ручак.

У раним поподневним часоовима Епископ Теодосије је посетио село Србовац, општина Звечан како би свечано положио камен темељац за нови сеоски храм који ће бити посвећен Васкрсењу Христовом. Владику Теодосија и свештенике митровичког намесништва дочекао је народ са децом која су Владики пожелела добродошлицу хлебом и сољу. Након полагања темеља у Србовцу Владика Теодосије је посетио манастир Пећку Патријаршију која прославља као главну храмовну славу Успење Пресвете да би честитао празник мати игуманији Февронији и њеним сестрама. Данас је Покров Пресвете Богородице свечано прослављен у овом манастиру где се окупио велики број верника како би са пећким монахињама поделили радост празника и добили благослов Пресвете Богородице Пећке.

[Зоран]

Митрополит Амфилохије служио Свету Литургију и одржао предавање у Шилову код Гњилана

17. Октобар 2010 - 22:54

Након повратка из Русије, Мјестобљуститељ Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске Митрополит Амфилохије служио је данас Свету Литургију у Шилову код Гњилана уз саслужење уз саслужење архијерејског намесника протојереја Драгана Којића, протојереја Радивоја Живковића пароха гњиланског, јереја Срђана Миленковића из Пасијана, јереја Звонка Костића из Витине, јереја Веље Стојковића, секретара Епархије Рашко-призренске јереја Саве Шмигића и јерођакона Петра Дечанца. Још у септембру ове године Митрополит Амфилохије је обећао да ће посетити Шилово и том приликом одржати предавање о Св. Ави Јустину. У Св. Литургији учестовао је већи број мештана Шилова и Косовског Поморавља. После Свете Литургије Митрополит Амфилохије је са народом обишао оштећени споменик Светом Кнезу Лазару који се налази поред цркве. Споменик је после рата пренешен из центра Гњилана где су га албански екстремисти оштетили покушавајући да га униште. Мештани Шилова гледају на овај споменик као посебан благослов у свом селу. Потом је Митрополита и свештенство са великом радошћу многобројних укућана угостио домаћин Живко Стојановић, бивши сеоски учитељ.

Беседа Митрополита Амфилохија на Литургији 113мб

http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/media/audio/silovo_aem_liturgija_171010.mp3

Предавање Митрополита Амфилохија о Св. Ави Јустину 80мб

http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/media/audio/aem_predavanje_silovo_171010.mp3

У 11.30 часова у пуној сали Дома културе у Шилову Митрополит Амфилохиј је у организацији протојереја Драгана Којића и Зорана Ковачевића, одржао предавање о Св. Ави Јустину Поповићу који доносимо у аудио снимку. Након предавања Митрополит Амфилохије и Епископ Теодосије који је данас служио Св. Литургију у Липљану отпутовали су за Врање где ће на позив Епископа Врањског Г. Пахомија учествовати у освећењу прве цркве посвећене Светом Мученику Јустину Философу и Светом Ави Јустину у дворишту његове обновељне родне куће. У склопу свечаности у част светог Аве Ћелијског биће одржана и свечана академија у Саборном храму Свете Тројице у Врању.

[Зоран]

О СУЂЕЊУ ОДБЕГЛИМ КАЛУЂЕРИМА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ

(о "саборном одговору" на оптужнице)

На више анти-црквених интернет сајтова, и то уочи празника Покрова Пресвете Богородице, објављен је "Саборни одговор Митрополиту Амфилохију на оптужнице упућене десеторици избеглих монаха-клирика". Текст одбеглих и без благослова приватно настањених клирика Епархије Рашко-Призренске се може више посматрати из више углова, али је, без сумње, у овом моменту најинтересантнији у црквено-правном погледу.

Одговор одбеглих клирика је најпре објављен на приватном анти-црквеном интернет сајту, који је везан за личност и дело умировљеног Епископа Рашко-Призренског г. Артемија, а потом је пренет и на другим интернет сајтовима сличне оријентације и профилације.

"Саборном одговору" претходи уводни текст иза кога је потписано "уредништво", а не уредник тог анти-црквеног сајта одбегли јеромонах Наум (Мирковић), бивши сабрат Манастира Црна Река. "Уредништво" се добрано потрудило да обмане јавност о предлогу казни које је црквено-судски тужилац Епархије Рашко-Призренске (ЕРП) предложио Црквеном суду. Сходно тач. 6. чл. 69. Правила и поступка за црквене судове СПЦ, црквено-судски тужилац је дужан да у оптужници предложи казну против клирика против кога је покренут црквено-судски поступак. У том погледу, црквено-судски тужилац ЕРП није прекршио ниједно црквено или процесно правило. "Уредништво" сајта везаног за личност и дело умировљеног Епископа г. Артемија је јавност обмануло навођењем неистина да је за одбегле клирике - јеромонахе Варнаву (Димитријевића), Романа (Папића), Јована (Милојевића) и Висариона (Шуловића) предложена "казна лишења свештеничког чина на пет, односно три године". Такав навод није тачан из простог разлога што казна "лишења свештеничког чина на пет или три године" не постоји у Правилима и поступку за црквене судове СПЦ (чл. 55.). Црквена правила за свештена лица мирског и монашког реда прописују казну привремене забране свештенодејства, а не лишења свештеничког чина на одређени временски период.

"Правни саветници" одбеглих јеромонаха против којих је, на основу важећих црквених правила, покренут црквено-судски поступак по свему судећи нису довољно упознати са Правилима и поступком за црквене судове СПЦ. Из тих, али и из других разлога, одбегли клирици у црквено-судском поступку праве катастрофалне грешке које им само доносе непоправљиву штету, јер ст. 7. чл. 57. Правила и поступка за црквене судове СПЦ прописује да се "правилно одузети чин не може никада вратити".

Клирицима није примерено да у току трајања црквено-судског поступка објављују списе предмета. Истина, у црквеним правилима то није ни забрањено, али се од одговорног и савесног свештенослужитеља, чак и у случају да је неправедно оптужен пред надлежним Црквеним судом, првенствено очекује да адекватним доказима у прописаном црквено-судском поступку докаже своју невиност и евентуалну неоснованост навода из оптужнице. Непримерено је да клирик своју невиност доказује саопштењима за јавност по медијима, а да, сходно важећим нормама црквеног права, са конкретним доказима заправо одбија да одговори на оно што му се оптужницом ставља на терет. Као што је познато, Црквени суд Епархије Рашко-Призренске до сада није објавио ниједан документ, па ни оптужнице против одбеглих клирика против којих је покренут црквено-судски поступак. Приступ одбеглих клирика ЕРП до сада јасно доказује да оптужени немају доказе којим би доказали своју невиност. Црквеном суду у таквој ситуацији једино преостаје да у сваком појединачном поступку то констатује, утврди кривицу и на основу прописаних правила изрекне пресуду.

Одбегли клирици ЕРП су, судећи по њиховим јавним иступима у вези црквено-судских поступака који су против њих покренути, направили и још неколико веома великих процесних грешака. Њихови невешти "правни саветници", очевидно руковођени логиком и правилима световног процесног права, нису имали у виду или у сазнању да не постоји колективна одговорност у црквено-судским поступцима. Из тих разлога нема ни колективног суђења него је сваки поступак против свештених лица мирског или монашког реда појединачан, јер сваки свештенослужитељ или клирик искључиво има личну одговорност.

Истина је да монаси и јеромонаси једног манастира чине манастирско братство, али они то не постају одједном, саборно и заједно него сваки у своје време, а на основу предлога духовног оца или настојатеља манастира и по благослову надлежног епископа. И у току монашког живота, сваки клирик је пред Богом и Црквом Божијом лично одговоран за свој чин. Нису, дакле, настојатељ и манастирско братство одговорни за свештенички чин једног јеромонаха него ту одговорност носи свештенослужитељ коме надлежни епископ на рукоположењу предаје Свети Агнец у руке уз изговарање велике опомене: "Прими залог овај, јер ћеш за њега бити испитан на Страшном суду Христа Бога нашега".

Више је него очевидно да "чувари правног поретка СПЦ" у случају црквено-судских поступака против одбеглих клирика ЕРП на непримерен начин покушавају да посветовњаче или секуларизују црквено-судски поступак уношењем непостојеће колективне одговорности. Приговори и примедбе такве врсте, који се упућују надлежним црквеним судовима, немају никакве важности и не могу бити разматрани у црквено-судским поступцима.

Из напред наведених разлога, одбегли клирици су покушали да Црквеном суду наметну неку нову и до сада непознату праксу. Колико је познато, против сваког одбеглог клирика је у посебном предмету покренут црквено-судски поступак и они су о томе обавештени актима Црквеног суда. Сваки одбегли клирик у свештеничком чину је од стране Црквеног суда уредно позван на саслушање како би одговорио на питања која су од важности за вођење црквено-судског поступка. Иако су позиви за саслушање гласили на свако појединачно име одбеглог јеромонаха, оптужени су Црквеном суду доставили заједничку, "саборну изјаву" на питања која су сами себи поставили. При томе, они су пренебрегли чл. 66. Правила и поступка за црквене судове СПЦ који прописује да "ако се лице оптужено за црквену кривицу не одазове позиву, или одбије да прими позиве и одлуке суда, или на њих неће да одговори, сматраће се да дело признаје и поступак ће се окончати без његовог учешћа".

Након одбијања да у току саслушања дају одговоре на питања Црквеног суда ЕРП, црквено-судски тужилац је, на основу прикупљених доказа, приступио писању оптужница за сваког одбеглог клирика против кога је покренут црквено-судски поступак. Црквени суд је, како се види, оптужнице доставио, а одбегли јеромонаси су их уредно примили и то је од велике важности за даљи ток поступка.

Уместо да су се одбегли клирици потрудили да у прописаном року од 14 дана Црквеном суду доставе аргументован одговор на наводе из оптужнице, они су, вероватно по савету својих невештих и невичних "правних саветника", применили претходно демонстрирану световњачку стратегију тражећи у Цркви непостојећу колективну одговорност. При томе, нису имали у виду да ст. 2. чл. 70. Правила и поступка за црквене судове СПЦ прописује да "у одговору оптужени у границама оптужнице може изнети све што сматра потребно у своју одбрану".

Судећи по објављеном тексту "саборног одговора", оптужени јеромонаси се нису придржавали ни овог црквеног правила. Они су занемарили чињеницу да црквено-судски постпупци, који се против њих воде, немају никакве везе са статусом умировљеног Епископа г. Артемија те да су то, у црквено-судском погледу, потпуно различити и некомпатибилни правни предмети.

Уместо да су Црквеном суду и читаоцима, кад су се већ одлучили да објаве свој "саборни одговор", аргументовано побијали наводе из оптужница изношењем својих доказа, оптужени јеромонаси су се бавили изрицањем вредносних судова "о непримереној намери, исконструисаним и кривотвореним оптужницама пуним нетачних и искривљених података, црквено-судском претресању, пребирању по њима, сваљивању кривице, вербалном деликту" итсл.

У прилогу своје одбране, оптужени јеромонаси су се на непримерен начин бавили и личношћу црквено-судског тужиоца оптужујући га за некакве изјаве енглеској новинарки Викторији Кларк наводно изречене још 2000. године. И у овом сегменту "саборног одговора" се јасно види непознавање црквених правила од стране оптужених јеромонаха и њихових "правних саветника". Треба знати да је његов тадашњи надлежни архијереј био Епископ г. Артемије те да он, за разлику од дела своје духовне деце - одбеглих клирика, није сматрао да у том случају постоји кривица и није покретао црквено-судски поступак (као што је покретао црквено-судске поступке против других свештеника).

Оптужени јеромонаси су оптужницу потпуно неправилно доживели као већ изречену пресуду. На жалост, напред описани иступи у црквено-судском поступку, који се по црквеним правилима, само могу карактерисати као "обесни", као и остајањем у кршењу црквеног поретка, управо оптужени јеромонаси најзначајније доприносе да Црквени суд усвоји предлоге казни из оптужница. Такво понашање оптужених јеромонаха није објашњиво ни прихватљиво ни из једне црквене перспективе.

Интересантне су, али црквено-правно неприхватљиве тезе о "селективном кажњавању". Колико је познато, до сада су сви одбегли клирици кажњени од стране надлежног Архијереја или забранама свештенодејства до окончања црквено-судског поступка (јеромонаси) или забраном Светог Причешћа (монаси и монахиње). Као што се види, није реч о "селективном кажњавању".

Зашто је црквено-судски поступак најпре покренут против настојатеља манастира и јеромонаха? Управо због тога што је њихова одговорност највећа. У Цркви немају исту одговорност игуман и монах или јеромонах и монах. У овом случају је пастирски поступљено и то након вишекратног одбијања одбеглих клирика да се на позиве надлежног Архијереја врате у Цркву и искажу канонску послушност одлукама највиших црквених тела. У таквим ситуацијама, прво се процесуирају најодговорнији, а то су настојатељи манастира и јеромонаси. У прилог таквом приступу сведочи и ст. 4. чл. 57. Правила и поступка за црквене судове СПЦ који прописује да од стране Архијереја изречена "казна привремене забране свештенодејства не може трајати више од године дана". Већ је прошло скоро пет месеци од када су одбегли клирици прекршили више Светих Канона и црквених правила и од како су стављени под забрану свештенодејства. У овом случају, имајући у виду сложеност и вишестепеност црквено-судског поступка, поступљено је у складу са црквеним правилима. Уосталом, да ли би другачији приступ имао канонског утемељења и оправдања? На то питање се нису обазирали оптужени јеромонаси и њихови "правни саветници".

Од свега овога, најтужнији је онај део "саборног одговора" да одбегли клирици "не прихватају будуће црквено-судске и административно-канонске одлуке", како су је назвали, "принудне управе у Епархији". То једино може да значи негирање целокупног канонског предања, јерархијског устројства, Устава СПЦ и Правила и поступка за црквене судове СПЦ, а такав приступ неминовно захтева и много теже казне од оних које је у оптужницама предложио црквено-судски тужилац.

Интересантан је број потписника "саборног одговора". Њих је укупно 38, а тај број је далеко мањи од бројева 80, 100 или већих који су неистинито пласирани у јавности како би се створио утисак о наводној "монашкој катаклизми у Епархији Рашко-Призренској".

Жалосно је колико јеромонаси (неки од њих су чак и духовници многим мирјанима) и монаси не познају устројство Цркве, црквено право и црквено-судски поступак. Неки од њих су више година били чланови Црквеног суда Епархије Рашко-Призренске. Ипак, у овој привидно сложеној, а црквено-правно веома јасној правној ствари још увек има наде за оптужене јеромонахе. Уколико се поврате Цркви, искажу канонску послушност и покајнички, тј. монашки одговоре на пресуду Црквеног суда Епархије, Велики црквени суд може уважити њихов призив (жалбу).

По свему судећи, тај поступак се ближи крају, а оптуженим јеромонасима још није касно да промене своје нецрквене "правне саветнике" и искажу монашко смирење у Цркви Христовој.

Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска

Грачаница-Призрен

[Зоран]

Епископ Артемије рашчињен одлуком Св. Архијерејског Сабора - манастир Девине воде враћен под канонску власт СПЦ

19. Новембар 2010 - 21:14

После упознавања са свим релевантним чињеницама и исцрпне расправе, Свети Архијерејски Сабор је, са великом жалошћу, али и одлучно стајући у одбрану светог и спасоносног јединства Цркве, због доказаних и од њега самога потврђених најтежих канонских кривица - свештенослужења под важећом забраном свештенодејства, одбијања послушности Сабору, стварања раскола и насилног заузимања појединих манастира Српске Православне Цркве у Епархији рашко-призренској, чак уз учешће наоружаних појединаца и физичко угрожавање монахâ у тим манастирима - лишио умировљеног Епископа рашко-призренског Артемија епископског чина и вратио га у ред монахâ.

(из званичног Саопштења Св. Архијерејског Сабора СПЦ)

http://www.spc.rs/sr/vanredno_saopstenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_srpske_pravoslavne_crkve_19_novembra_2010

У наставку следе остале вести Инфо-службе Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске.

Истовремено, новоизабрани Епископ Рашко-призренски Теодосије вечерас је око 19.00 часова у пратњи свештенства и народа са севера Косова као и српске полиције ушао у манастир Девине Воде који је данас рано поподне насилно окупиран од стране присталица рашчињеног Владике Артемија. Епископ Теодосије је вратио канонску управу у овај манастир, где се сада налази настојатељ манастира јеромонах Фотије са монасима верним СПЦ. Након преузимања овог манастира из рука расколника, Владика Теодосије је продужио до манастира Дубоки поток како би успоставио канонски поредак и у овом окупираном манастиру СПЦ.

Полиција Србије данас је привела неколико насилника (следбеника рашчињеног Владике Артемија) код манастира Црна Река, где су они провалили у доњи део конака Манастира. Монасима Кипријану и Мартинијану (који су показали посебно агресивно и насилничко понашање) одређен је, како се још незванично сазнаје, притвор од 48 часова, док су остали учесници покушаја насилне провале у манастир Црну Реку, међу њима и јеромонах Николај Негојевић (бивши игуман овог манастира) дали изјаве у полицији. С обзиром да су одбегли монаси Епископа Артемија безаконо и антиканонски служили Св. Литургију у Дубоком потоку и учествовали у низу насилних радњи против канонских манастира СПЦ, они су тиме починили читав низ нових литургијских и канонских кривица за које су запрећене најтеже казне. Осим тога, за сва лица за која има доказа да су учестовала у кривичним преступима заједно са рашчињеним Владиком, покренуте су кривичне пријаве при судовима Републике Србије. Очекује се да ће се вечерас и у манастир Дубоки Поток вратити канонски ред и поредак и да ће узурпатори заједно са монахом Артемијем напустити ову светињу и вратити управу канонском игуману Ромилу. Владика Теодосије је по уласку у Девине Воде одмах посетио затвореног игумана Ромила који је претрпео бројна шиканирања и претње јер није желео да допусти узурпаторима да уђу у манстирску цркву.

Након овог врло тешког и мучног дана, с правом се може рећи да је поред свих непријатности које су се издешавале ипак побеђује Црква и канонски поредак у СПЦ. Без обзира што рашчињени Владика Артемије и даље не призанје одлуке Св. Архијерејског Сабора и тиме продужава своју борбу против Цркве, Владика Теодосије је у манастиру Дубоки поток са игуманом Ромилом, канонским игуманом манастира.

ДЕМАНТ:

Епархија Рашко-призренска најоштрије одбацује неистине тврдње лутајућих монахиња рашчињеног Епископа Артемија да је Епископ Рашко-призренски Теодосије данас наводно "лично учествовао у њиховом избацивању и физичком насртају". Епископ Теодосије је у манастир ушао као канонски Епископ Рашко-призренски и без икакве примене силе обавестио узурпаторе да морају да ослободе просторије узурпираног манастира. Том приликом није примењена никаква сила (иако су исту данас Артемијевци применили приликом узурпације манастира). Постоје сведоци овог догађаја, а њему присуствовао и инспектор српске полиције, тако да ће све лажне изјаве бити адекватно процесуиране.

[Зоран]

Група побуњених монаха и бивши Владика Артемије коначно напустили манастир Дубоки Поток, Сви манастири под контролом Епархије

20. новембар 2010 - 18:26

Будући да је након одлуке Св. Архијерејског Сабора о свом рашчињењу бивши Епископ Артемије одбио да се повинује овој одлуци и са својим присталицама напусти узурпирани манастир Дубоки Поток, новоизабрани Епископ Рашко-призренски Теодосије је с благословом Мјестобљуститеља Епархије Митрополита Амфилохија морао да затражи помоћ локалних Срба из КПСа на северу Косова (*) и обезбеди да група насилних узурпатора напусти овај манастир СПЦ и преда га канонској управи.

Полиција, коју у овом делу Косова сачињавају искључиво Срби, достојанствено је обавила свој посао и извела узурпаторе ван манастира без употребе силе. Поред побуњених монаха око бившег Владике је било и десетак цивила, који су такође били ангажовани у данашњим насилним акцијама. Пошто је Српска Православна Црква већ покренула кривичну тужбу против расколничке групе коју води рашчињени Епископ Артемије, очекује се да ће сви учесници у овим немилим догађајима бити убрзо кривично процесуирани по законима Републике Србије због насилне узурпације имовине СПЦ и угрожавања јавне безбедности и мира.

Представници ЕУЛЕКСА нису се мешали у посао полиције нити су улазили у манастир. Потпуно су нетачне злонамерне тврдње да је ангажована албанска јединица Роса или специјалци. У Дубоком Потоку су били ангажовани само локални Срби који имају добре везе са свештенством и народом и који су у овој нимало лакој ситуацији показали завидну професионалност и стрпљивост. Зато је извођење узурпатора трајало скоро до 4.30 ујутро. Мањи инцидент је направио сам бивши Владика Артемије који се закључао у собу и није желео да изађе и поред вишеструких умољавања полиције. Тек када је благослов дао игуман манастира протосинђел Ромило, полицајци су развалили браву, после чега је бивши Владика сам сишао у кола и одвезао се у правцу административног прелаза заједно са својим присталицама.

Мимо свих залудних очекивања следбеника бившег Владике, расколничка дружина која је данас у једном тренутку држала под контролом два манастира није имала у свом насилничком деловању подршку локалног становништва. Штавише, у неким срединама грађани су сами притекли у помоћ епархијском монаштву и свештенству да заштите светиње од покушаја узурпације (Бањска, Улије, Врачево). Народ на Косову и Метохији посебно је с пажњом примио вест о одлуци Св. Архијерејског Сабора, чиме је уклоњена свака дилема о евентуалним намерама рашчињеног Владике Артемија и насилника које је довео са собом. Коментаришући поступке бившег Епископа, Горан Арсић председник Косовског округа је изјавио јуче за КИМ Радио: "Владика Артемије од кад је смењен чини многа дела на уштрб српској заједници на Косову и Метохији. Направио је много разједињености међу српским народом, а ово је само још један доказ да он пошто пото жели да и онако мало српског народа разједини на партије или на оне који су за њега или протв њега”.

Након извођења расколничке дружине из манастира Дубоки Поток, сви манастири Епархије Рашко-призренске су поново под контролом канонске управе Епархије и у њима се наставља редован монашки и богослужбени живот. У покушају узурпације имовине Епархије Рашко-призренске насилници нису успели да уђу ни у један храм захваљујући присебности и храбрости посебно протосинђела Ромила и јеромонаха Фотија, игумана манастира Дубоки поток и Девине воде. Новоизабраном Епископу Рашко-призренском Теодосију посебно је помогао у завођењу канонског поретка у овом делу Епархије намесник митровачки протојереј-ставрофор Милија Арсовић са свештеницима намесништва и верним народом. Епархија је посебно захвална српској полицији на простору Новог Пазара која је присебном акцијом спречила насилни упад "Артемијеваца" у манастир Црну Реку.

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА ЕРП Грачаница-Призрен 20. новембар 2010.

НАПОМЕНА: С обзиром на бројне клевете које се шире од стране присталица рашчињеног Владике да је коришћена "Тачијева Косовска полиција" и сл., а што долази већином од оних који нису ни били на Косову у последње време, треба напоменути да на северу Косова раде Срби у КПС која није под командном структуром Приштине. Ово је једина полиција у српским општинама на Северу Покрајине која представља чврст ослонац безбедности Србима на северу КиМ.

Извор: Епархија рашко-призренска