Borovnica - Vaccinium myrtillus

[ribar]

Borovnica - Vaccinium myrtillus

Borovnica je grmić, visok do 50 cm. Kod nas raste u velikom mnoštvu gradeći prizemnu floru mnogih naših vlažnih i hladnih planinskih bukovih i četinarskih šuma i čistina. Listovi su naizmenični, tanki, duguljasto-jajasti, 2—3 cm dugački i imaju perastu nervaturu. Cvetovi su ružičasto-beli, zvonasto-cevasti, pojedinačni i obešeni. Cveta od maja do juna, a ukusni plodovi u obliku bobica sazrevaju od jula do septembra. Lekoviti su zreli plodovi i lišće. Plod je modrocrna, okrugla, sočna bobica.

Bobice su dosta prijatnog, nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa. List se bere u proleće, sve dok biljka cveta, a plod sasvim zreo. Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica, sok iz zrelih bobica, sirup i vino. Sastav: Osušene bobice sadrže flobatanin, smešu raznih antocijanskih heterozida boja borovničinog soka, invertni šećera, organske kiseline, uglavnom limunove, jabučne i ćilibarne, pektin, vitamin C, karoten i dr.

U listu ima pirokatehinskih tanina, arbutozida, nekoliko flavonskih heterozida i dr. Upotreba: Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica, sok iz zrelih bobica, sirup i vino. Zbog tanina i pektina borovnica deluje kao blago sredstvo protiv dijareja i katara creva, raznih upala sluznice itd. Iz zrelih plodova borovnice spravlja se naročiti ekstrakt, od koga se izrađuju dražeji za jačanje očnog vida jer povoljno deluje na vidni purpur. Pošto je taj lek, skup najbolje je piti čist, zdrav, neprevreo sok, od borovnice. Može se napraviti i kompot od osušenih zrelih plodova i istu svrhu. Zrele bobice su prijatno dijetetsko sredstvo za jačanje, protiv dečijih proliva i akutnog enterokolita odraslih. Zbog prisutnog arbutozida, list deluje slično medveđem grožđu i diuretično. Upotrebljava se i protiv šećerne bolesti. Borovnica nije škodljiva i može se stalno upotrebljavati. Spremaju se čajevi za lečenje ulkusne bolesti, proliva, nedostatka apetita, šećerne bolesti i drugih.

Narodna imena: barovnica, boribnica, borovača, borovinka, borovnjača, brosnica, brusovnica, burum, divo-grozje, ofinki, crna borovnica, crna ja­goda, brusnica, crvenozrna borovnica, brašnjača, brosničak, brusnik, me čje grožđe, strušljinke, crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L.), u listu ima gotovo iste sastojke, pa se u nedostatku borovnice može upotrebiti kao diuretik i za lečenje upale bubrega i bešike.

[ribar]

Borovnica carica!

Možda se s pravom pitate može li tako sićušni plod da zaštiti od bolesti srca i krvotoka, raka i mentalnog propadanja. Borovnice mogu - i više od toga! Prema najnovijim istraživanjima...

1 - Zaustavljaju rak u začetku!

Borovnice su najbolji prirodni izvor pterostilbena, antioksidanta koji za 57 % smanjuje prekancerozne lezije debelog creva, i kempferola, flavonoida koji takve ranice smanjuje za 40 % u slučaju raka jajnika.

2 - Obaraju krvni pritisak i holesterol!

Obilje antioksidanta u ovom šumskom voću blokira štetno dejstvo slobodnih radikala na krvne sudove, smanjujući rizik od srčanih bolesti, otkrivaju istraživači. Borovnica spušta holesterol efikasno kao statini, ali bez neželjenih dejstava ovih lekova, nagoveštavaju preliminarna laboratorijska istraživanja.

3 - Podmlađuju moždane ćelije!

Grickanje borovnica vam može pomoći da mislite brzo kao pre 10 godina! Zasluga pripada enzimima koji grade nove nervne ćelije u mozgu i olakšavaju postojećim da "razgovaraju" jedna sa drugom.

4 - Štite od infekcija!

Za razliku od drugog voća, borovnica ne oboleva ni od jedne bakterijske infekcije, ističe naučnica Ejmi Hovel. A ta moć da se suprotstavite bakterijama prelazi na vas kad ih jedete!

5 - Jačaju ženske kosti!

Naučnici su otkrili da plave bobice sprečavaju i osteoporozu, usporavajući propadanje kostiju koje dolazi sa menopauzom. "Ponašaju se kao estrogen, gradeći kosti", kažu oni.

Bolje za vas. - Borovnice ne sadrže masti ili holesterol. Bogate su vlaknima, a siromašne kalorijama: 1 šolja = 84 kalorije.

One su br. 1. - Borovnice "pucaju" od antioksidanta. U njima ih ima više nego u 40 drugih vrsta voća i povrća!

Neuništive! - Istraživanja pokazuju da smrznuta ili osušena borovnica sadrži istu količinu antioksidanta kao sveža. Čaša soka vredi koliko i činijica svežih plodova. Termalna obrada borovnicama ne oduzima lekovita svojstva, pa ih slobodno možete savljati u kolače i mafinse. Sjajan način da još dublje "usadite" u jelovnik ovo istinsko čudo prirode!