СОДОМ

[Danijela]

Док сам се шетао ходником на оном спрату телевизијског центра где смо ишчекивали снимање емисије, било је веома живо. Очито је Украјина настављала да тражи таленте па су у ишчекивању позива на сцену, још увек сасвим младе, скоро голе девојке, трептале намазаним трепавицама, правиле буку у шминкерницама, истрчавале на пуш-паузе и брбљале са пријатељима и родитељима, држећи на уху мобилне телефоне.

 

 

Било нас је двојица, и ми смо прекраћивали време занимљивим разговором. Мој саговорник је био познавалац Старог Завета. Отварајући у мислима сандук библијских блага, додиривали смо се неких од његових драгуља уживајући у њиховој лепоти. Натпис „Креће снимање“ био је још замрачен над нашим студијом.

 

О чему све тад нисмо причали: о благословима које је Јаков дао на самрти својим синовима; о златном телету; о десет племена несталих без трага и гласа, о првом Храму. Наш разговор се некако дотакао и теме Содома. Содом је, чинило ми се, јасна ствар. Управо су неприродан блуд, брутално насиље и содомија његова јасна обележја. Испоставило се да није ствар само у томе. По ко зна који пут се показало да ми можемо из навике мислити о нечему и сматрати ствар јасном (и до краја решеном) чак и онда кад је ствар нејасна, нерешена и неразјашњена у потпуности.

– Содом – то није само сексуална содомија, тј. настраности сексуалног живота – говорио је мој познаник. Сексуална содомија је само део опште содомије – и то њен споредни део.

– А шта значи „општа содомија“? – упитао сам, право говорећи, збуњено.

– То је изопачавање свих сегмената живота и губитак човечности. Она се најјаче манифестује у губитку способности разликовања добра од зла, и, као последица тога, у изопачавању правосуђа. Неправичност судова, тотална, вапијућа и неподношљива неправда су исти фактори Содома, као што је и сексуална страст између два мушкарца.

Ми смо успут разговарали, лаганим ходом пролазећи поред кандидаткиња за „звезде“. Заобилазећи их, понекад смо се нехотице и сударали са њима.

– Ево, рецимо, погледај ове девојке – настављао је мој саговорник. – Оне ходају голе међу мушкарцима који им нису ни очеви, ни мужеви. Притом су убеђене да тако и треба. То је Содом. Оне су изгубиле осећај за меру, стид и правичност. Са тим су и њихови родитељи сагласни. И све је то – Содом. Само пробајте да им кажете да се оне лоше понашају, да су развратнице и брука својих породица. Оне ће нагрнути на вас као јата птица на стрвину, појешће вас, а ви нећете моћи ништа да им докажете или објасните. То и јесте Содом. Њихови родитељи, узгред буди речено, поступиће са вама исто тако.

Онда сам почео да се присећам свега оног што сам читао у Светом Писму о сличним стварима.

Али у тебе беше чело жене курве, и не хте се стидети (Јер. 3, 3).

Шта се види на лицу њиховом сведочи против њих, разглашују грех свој као Содом, не таје; тешко души њиховој! Јер сами себи чине зло (Ис. 3, 9)

Грешити и не црвенити се, хвалити се грехом, зарађивати на безакоњима – ето то је Содом. И то није ни близу све.

Многе ствари су скривене велом ноћи. Зато се оне и дешавају ноћу. Међутим, људи губе стид, и светлост речи уносе онде где би требало да буде тамно. Они се смеју и говоре отворено о својим гресима, поносни на њих, као да је то победа на бојном пољу. А то је содомска свест. Увек сам то потајно у себи осећао, а сада сам почео и да разумем.

Ми смо наставили наш разговор.

Старо предање каже да у Содому бејаху четворица судија: Шакрај, Шакрурај, Зајфа и Мацли-дин. Прва двојица су добили име од речи „шекер“, то јест „лаж“, трећи – од речи „зајфон“ што значи „фалсификатор“, а име четвртог значи „онај који изопачава правосуђе“.

Изопачено правосуђе – ето то је Содом. Тебе су опљачкали, а ти си им још и дужан. Ово је – Содом. Ти си се обратио суду и осиромашио од правних трошкова, а ипак правду ниси постигао. И ово је – Содом. Одузели су ти имовину, лишили те наследства или слупали у скупим колима, а ти си се још испоставио и као кривац – ето ти правог правцатог Содома, без икаквог позивања на сексуалне гадости. Тек после ће се неправедне судије, чистећи се наредном „победом“, над жртвом смејати, наслађивати и у пијаном стању чинити гадости. Управо ове гадости ми називамо „содомом“, али сами „содом“ је оно што се дешава раније, тј. безакоње.

Окрутност и нехуманост су знаци изопаченог постојања. Ви – говорио је Исаија –придодајете кући кућу и истерујете сиромашног. Као да живите сами на земљи.

И он је такође говорио да би Израиљци, да им Господ није сачувао остатак, били као Содом и да би постали слични Гомори.

Нехуманост, обмана и тотална суровост – све су то генеричке одлике Содома, и ми у њему живимо. Срећом, истополне забаве и полна гнусоба је још увек културно далеко од нас. Али није само у томе ствар. Содом се огледа у луксузу и пљачки, као и у злим неправдама такође. А тамо пак иза високе ограде Содомског дворца, подигнутог на сузама покорних становника земље, нико неће спречити насељавање свакојаке сексуалне перверзије. И тако се то догађа. Тако и јесте.

Отелотворени и актуелизовани Содом – то су „Колимске приче“ В. Шаламова, где се лопужа карта за џемпер који је тек послат споља његовом цимеру. Лопужа прокоцкава туђи џемпер, а човек је сагласан да га скине само заједно са кожом. Ћутке и смирено секу га до смрти скидајући са њега џемпер, и даље настављају да играју. Ова блудничка слика је слика Содома, чак иако нема никаквог наговештаја педерастије у њој.

Содом је и када интелектуалац „штампа роман“ криминалном ауторитету, то јест улизујући се, и „до ситних цреваца“ таквом ауторитету поједностављује смисао класичног дела, било да је то „Ромео и Јулија“ или „Фауст“. Овај несрећни интелектуалац још може и да се, причајући, улагује истом том ауторитету, зарађујући део лоповског следовања, а то се већ ни са чим не може упоредити. Можда педерастије и нема, али Содома има и он је очигледан.

Далеко од тога да је ово одбрана сексуалних настраности!

Ово је покушај да се прошири разумевање проблема до својих правих размера, а не до локалних граница које су утврђене произвољно. Содом није просто настрани блуд, већ изопачени живот у целини и, само као његова последица, изопачени сексуални живот. Јер како уопште остати у неизопаченој сфери сексуалног живота, ако је цео живот изопачен?

Доктор Бетелхајм у својој књизи „Просвећено срце“ описује случај у концентрационом логору. Припадник СС јединице примећује двојицу радиша, који раде с пола снаге. Он им, кипећи од беса, наређује да копају гробницу и да легну у њу. Њих двојица поступају по наређењу. Затим СС-овац тражи извршиоца казне и погледом проналази неког пољског кнеза из „бивших“ (људи са ознакама племства у Содому пролазе најгоре од свих. Њих брзо примећују и брзо уништавају. Содому требају само представници просечног човечанства).

– Закопавај их – говори официр бившем кнезу.

– Нећу – одговара затвореник.

Следи ударац кундаком у фацу.

– Закопавај!

– Нећу.

Још један ударац. Пољак не попушта.

– Добро – рече официр. – Вас двојица – марш горе.

Они се пењу.

– Лези! – чује се команда. И Пољак леже на место оне двојице.

– Закопавајте га!

Наредба је упућена оној двојици која су до малопре лежала у својеручно ископаној гробници. Они полетно засипају Пољака земљом. Када је овај већ сасвим покривен грумењем земље, чује се команда „Стој!“

– Ти – говори Немац обраћајући се Пољаку – напоље! Вас двојица – назад у гробницу!

– Закопавај их – опет Немац говори Пољаку. И овог пута тек изашли из земље Пољак закопава ову двојицу до краја, до смрти. Циљ је постигнут. Циљ није само убити једну особу, већ сломити другог човека и људе натерати да убијају једни друге. То је – Содом. То је паметни и хладнокрвни тријумф зла.

Када човечанство долази до сличног степена разврата, онда се оно, као по правилу, не лечи. Или се лечи, али само великим проливањем крви. Једино много крви лечи велики разврат, и у томе лежи и објашњење свеопштег потопа, и огња, проливеног на Содом и Гомору. Овде се указује на то зашто крвави сукоби с времена на време протресају Васељену.

Свакидашњи Содом је томе узрок, и ко не жели много проливене крви, он мора да тежи моралном очишћењу. У супротном ће свака људска неправда неумољиво доводити до катастрофе, као што се и све отпадне воде које носе блато и прљавштину, сливају у канализацију.

У педерастији ми мрзимо само једну маску Содома, а у потпуности се саживљавамо са другим њеним лицима и облицима. Ми презиремо оне мушкарце... Нећемо описивати оно шта раде ови назови-мушкарци.

Али ово није једини облик отелотворења содомске свести. Неправичност судова, пакосна радост због туђег бола и понижења, богаћење на сузама обичног човека – све је то Содом и једино Содом. И казна за та изопачења је одговарајућа.

Наставили су да позивају голе девојке на сцену, које су на крилима срамне и неостварљиве наде на сцени настављале да играју. А ми смо се кретали посред живог Содома и разговарали о њему, ужасавајући се час стварношћу, час дивећи се дубини Божанске речи.

Јер мисао да содомљане не стварају само ноћни клубови и барови са истим назначењем, већ и правни факултети и остале сличне институције – стварно тешко улази у главу.

Убрзо је управник позвао у студио и нас. Дошло је време за снимање емисије, због које смо ми и дошли. Изнад улазних врата се упалио натпис „Тишина! Снимање у току“.

Камера више не пуцкета. Нечујно ради бројка, и пред лицем Господа над војскама се пише бележница о свему што се дешава на лицу земље.

А ми живимо унутар Содома и толико смо се саживели са тим, да више не примећујемо већину изопачености и неправди. И ако је могуће макар ишта променити, онда се треба мењати старо за ново што је брже могуће. А ако се не може ништа променити, онда је неопходно да барем задржите веру и да не очајавате, јер праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе (Јевр. 10, 38).

Протојереј Андреј Ткачов

Са руског превела: Наташа Јефтић

13 / 07 / 2012

 

http://www.pravoslavie.ru/srpska/54847.htm

 

Ова порука се налази на насловниј страни Поука. Погледајте!

[Volim_Sina_Bozjeg]

ово је сјајан текст, ненаметљив и не допушта недореченост, која убија данашњи свет.

[Candy Butcher]

Ostao sam bez reči, stvarno odličan tekst... A prvo kad sam pročitao naslov mislio sam da je neka glupost.

[obi-wan]

Tekst izuva od pocetka do kraja!

[Ненад Р.]

Текст је одличан и ја сам уживао читајући.

[Kaludjerovic Sreten]

odmah copy paste u folder  da citam 

[Панарет]

Ми презиремо оне мушкарце

 

Баш хришћански... 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Баш хришћански... 

No dobro ja ovo gledam i na jedan drugi nacin.... Mi mrzimo one muskarce *aj da kazemo pederastija, posto je u tekstu takav termin*, Dakle mi mrzimo one  muskarce.... a ljubitelji smo drugih osobina sodome.

 

Ne bi trebalo da skupljas, drugacije no sto recimo pcele skupljaju, dakle probaj da nalazis med u ovom nam zivotu kakav je.

 

Zamisli, koliko znaci jedna kap meda, kad ti se spusti secer.

 

kap po kap, jedan potok a od izvora zavisi, da li ce kasnije biti reka a mozda i okean.

[NinaD]

Izgleda da autor ne pravi razliku između ugrožavanja drugih i slobode da se sa sobom radi šta se želi.

To što neko radi sa sobom što želi, a ne ugrožava drugog time, ne znači da će meni kao hrišćaninu biti svejedno i da neću žaliti zbog njegove propasti nemoćna da mu pomognem. Nije ni važno da li ugrožava meni, nekog drugog ili nikog jer ugrožava sigurno nekog, sebe samog.

[Панарет]

Јер мисао да содомљане не стварају само ноћни клубови и барови са истим назначењем, већ и правни факултети и остале сличне институције – стварно тешко улази у главу.

 

 Стварно тешко  улази у главу...

 

Текст је по мом мишљењу параноичан. Голе девојке које су дошле на снимање и неправедно правосуђе, све у истој линији...па мислим и сам аутор је дошао на снимање у исти телевизијски центар...Зашто је дошао ако је све то содом?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Autor je takodje samokritican.

[drvce]

 Стварно тешко  улази у главу...

 

Текст је по мом мишљењу параноичан. Голе девојке које су дошле на снимање и неправедно правосуђе, све у истој линији...па мислим и сам аутор је дошао на снимање у исти телевизијски центар...Зашто је дошао ако је све то содом?

Ko Dante Aligijeri, krenuo u setnju.

[cloudking]

To što neko radi sa sobom što želi, a ne ugrožava drugog time, ne znači da će meni kao hrišćaninu biti svejedno i da neću žaliti zbog njegove propasti nemoćna da mu pomognem. Nije ni važno da li ugrožava meni, nekog drugog ili nikog jer ugrožava sigurno nekog, sebe samog.

Niko ti ne brani da zalis koliko god zelis, problem je sto kod mnogih ta zal brzo krene fizicki da se manifestuje...

Vidis meni je zao sto se mnogi od vas ne bave umetnoscu, jer sa ja njome bavim i znam koliko oslobadja. Ali ta moja zal mi ne daje za pravo da vam dosadjujem konstantno pricama o tome kolko ste izgubljeni bez umetnosti ili da vam poturam olovke i papire i forsiram da crtate i slikate kako bi se "oslobodili".

A ja znam da bi ste se oslobodili. Licno sam tu slobodu osetio i jedan sam od retkih sa tim blagoslovom (irony intended).

Eto vidis... I ja imam nesto za sta verujem da je jedini put "spasenja" pa nikog ne maltretiram time...

poenta je- neka svako radi na svom spasenju najbolje sto ume i neka ne dira druge. A ako si uporan i dosledan u putu sopstvenog spasenja, uticaces svojim licnim primerom i na druge. A kod hriscana danas toga nema. Svi bi da svima utuve u glavu "sta je najbolje za njih" a gotovo niko to ne svedoci svojim primerom.

Kada je nesto ispravno i kvalitetno, svedocenje licnim primerom bi bilo i vise nego dovoljno da utice na druge ljude. Medjutim ako nije, onda si primoran da druge direktno ubedjujes i vrsis pritisak...

Ispravite me ako gresim ali upravo u bibliji pise nesto vrlo, vrlo slicno ovome sto sam napisao?

Isus nije rekao "utuvite svima" nego "misionarite"... (Parafrazirano)

[NinaD]

Ako se meni pojavi neki prepodobni i pokusa da mi pomogne protivno mojoj volji, dobio bi samo jedno upozorenje, a onda bih ga jednom za svagda naucio da ne gura nos tamo gde mu nije mesto.

Niko ne može da ti pomogne protivno tvojoj volji. 

[Deja Vu]

A kod hriscana danas toga nema. Svi bi da svima utuve u glavu "sta je najbolje za njih" a gotovo niko to ne svedoci svojim primerom. Kada je nesto ispravno i kvalitetno, svedocenje licnim primerom bi bilo i vise nego dovoljno da utice na druge ljude. Medjutim ako nije, onda si primoran da druge direktno ubedjujes i vrsis pritisak...

 

Eto lepo si izneo kako izgleda hricsnstvo, jer i ono kaze da mi licnim primerom uticemo na druge ljude. Samo se ne bih slozio sa generalizacijom da toga kod hriscana danas nema. Mozda nema kod vecine, ali sam siguran da ima onih pravih svuda u svetu.

 

Sad je bas neko na drugoj temi pisao o "pomaganju" metalcima da se oslobode svoje omiljene muzike.

 

Ma ko je to pisao da nama treba pomoci?