Никл поспешио бујање живота

[Guest ja]

Геофизика

Никл поспешио бујање живота

Ишчезавање поменутог метала пре две милијарде и 400 милиона година на Земљи омогућило нагомилавање кисеоника у атмосфери, што је утрло пут вишећелијским организмима

Прадавни океани на Земљи

Несташица никла потпомогла је, на својеврстан начин, бујање потоњег живота на Земљи. Веровали или не, сви сложени организми, појава вишећелијских биљака и животиња у непосредној је спрези с количином овог метала на површини планете!

Да се нису знатно смањили износи пре две милијарде и 400 милиона година, не би се тако нагло и толико много нагомилао кисеоник у Земљином гасовитом омотачу.

(У Периодној таблици Димитрија Ивановича Мендељејева сјајни сребрнасто бели метал, жилав и тешко топив, назван по богу Нику, открио је 1751. шведски металург Аксел Фредерик Кронштет, а налази се на 28. месту и улази у састав живог света).

Оксигенација (гомилање кисеоника) неповратно је променила услове на космичком „четвртом камену” од Сунца, а то је погодовало настанку напредних облика живота, сматра Доминик Папино из Геофизичке лабораторије Карнегијеве задужбине (САД), један од потписника скорашњег чланка у часопису „Нејчер” (Nature). Помањкање је уочено у стенама које обилују гвожђем у северезопадном Мичигену, што поткрепљује да је опало растварање у прадавним океанима.

На плавозеленој планети у то доба преовладавали су једноћелијски организми (прокариоти), попут бактерија и плавозеленигх алги. Вишећелијски (еукариоти), с ДНК у ћелијском једру – које сврставају у треће велико гранање на стаблу живота – појавили су се тек када се накупило кисеоника у изобилним количинама. На тој грани су размештене све вишећелијске биљке и животиње.

Одраније је познато да је нагло повећање количине кисеоника у атмосфери убрзало ишчезавање метана. У стенама старим око две милијарде и 400 милиона година истраживачи предвођени Куртом Конхаусером са Универзитета Алберта у Едмонтону (Канада) установили су да је ниво никла изненада опао уочи наглог нагомилавања кисеоника у атмосфери.

Проучили су трагове хемијских елемената у наталоженим стенама на неколико места у свету, познатим по везивању гвожђа, чија се старост процењује од три милијарде и 800 милиона до 550 милиона година. Већином су се обликовале пре него што је у атмосфери и океанима набујао кисеоник.

Пре оксигенације на нашој планети су претежно обитавали једноћелијски метаногени организми који су у великим количинама испуштали метан, спречавајући гомилање кисеоника у Земљином гасовитом омотачу. А да би одржали властити метаболизам, они су били принуђени да уносе метал никл којег је, пре око две милијарде и 700 милиона година, било 400 пута више у првотним океанима!

За само 200 милиона година износ се преполовио, а у следећих 300 милиона метаногени организми, лишени својих хранљивих састојака, увелико се се повукли. Пут цијанобајктеријама био је прокрчен, затим су на позориницу ступили све сложенији организми и, на крају, вишећелијски (еукариоти). Зашто је наступила свеопшта несташица никла?

Научници претпостављају да га је на површини понестало због промене температуре Земљиног огртача (плашта): из утробе планете, с већих дубина, изливало се све мање лаве богате никлом који је, углавном завршавао у прадавним морима и океанима.

Догодио се, дакле, огроман преокрет у еволуцији наше планете који је суштински утицао на животну средину и каснију историју живота.

Стефан Вукашин

[објављено: 16/05/2009]

   

пошаљите коментар | погледајте коментаре (0)

Повезани текстови

Нојев потоп на ушћу Дунава

Мањак сунца боли

Водоник избели косу

Од челика тврђе десет милиона пута

Предвидео воду на Марсу

Српкиња крпи ослабела срца

Нестају жене уског струка

Смртоносни плес

Мушкост у јајима

http://www.politika.rs/rubrike/zivot-i-stil/Nauka/Nikl-pospeshio-bujanje-zivota.sr.html