Sladak miris Hristove žrtve?

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Ugledajte se dakle na Boga, kao ljubazna deca, I živite u ljubavi, kao što je i Hristos ljubio nas, i predade sebe za nas u prilog i žrtvu Bogu na slatki miris.

 

Na osnovu ovih stihova se može zaključiti da je Hristova žrtva bila mila i prijatna Bogu. Zašto je Bogu bila potrebna tako strašna,ljudska žrtva i takva patnja Sina Njegovog?Kako je miris Njegove žrtve mogao da mu bude sladak?Sin vazda ljubljeni strada bičovan,razapet,prikovan na krst a Bogu je to milo i slatko?I uopšte zašto je Bogu bila potrebna bila kakva žrtva a posebno tako strašna,kakva je ljudska koju mu je Isus prineo?

[Ненад Р.]

Овде није реч да ли му је пријатно или не , јер је Господ Послао Сина Свог како би Он Подучавао народ правој вери и вредностима и на крају Прихватио све грехе људи на Себе и Победио смрт и на такав начин омогућио људима да могу да се спасу. Господ је све то урадио ради спасења нас људи и иза свега стоји само то неограничена љубав Господа према свом људском роду .

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Овде није реч да ли му је пријатно или не , јер је Господ Послао Сина Свог како би Он Подучавао народ правој вери и вредностима и на крају Прихватио све грехе људи на Себе и Победио смрт и на такав начин омогућио људима да могу да се спасу.

A morao je da strada na takav način da bi prihvatio grehe?Apostol Pavle naziva to slatkim mirisom i prilogom Bogu.Čak i Petra kad ga odvraća od stradanja naziva sotonom i kritikuje da ne misli što je Božije.Kao da je upravo to Božija volja i da On to želi što se uklapa sa onim Hristovim da ga mimoiđe čaša ova ali neka bude volja Njegova(Oca).Tako ispada.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Какав наслов!!!     :fmqmtx:

Pa šta se sablažnjavaš?Apostol Pavle je tako opisao Hristovu žrtvu.

[Ненад Р.]

А како би на другачији начин прихватио грехе ?

И ми обични смртници када прихватимо нешто што је други лоше урадио , ми прихватамо бреме , терет , а не благодет .

Исус је као Богочовек Прихватио грехе свих људи и Страдао на крсту.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

А како би на другачији начин прихватио грехе ?

И ми обични смртници када прихватимо нешто што је други лоше урадио , ми прихватамо бреме , терет , а не благодет .

Ne znam iskreno ali ispada da to što je on pretrpeo smo trebali mi da pretrpimo od strane Boga jer to zahteva Njegova pravda.Meni je žao Hrista i Njegovog stradanja i iskreno ne razumem Boga koji je Ljubav a traži da mu se prinose žrtve,bilo kakve a posebno ljudska.

[Ненад Р.]

За те жртве смо сами криви . Ти вероватно знаш да када је Бог Створио Адама и Еву , Он није никакву жртву Тражио од њих , већ су живели у рају . Имали су мала ограничења која су прекршили.

[horatio]

Па, добро, бре, људи узмите читајте нешто....

[Благовесник]

 

Ugledajte se dakle na Boga, kao ljubazna deca, I živite u ljubavi, kao što je i Hristos ljubio nas, i predade sebe za nas u prilog i žrtvu Bogu na slatki miris.

 

 

Dobrovoljni kenosis je taj miris, taj slatki miomiris zrtve ovaplocenog (utjelovljenog) bozanstvenog Logosa Bozjeg  ugodan Bogu (Bogu Ocu).  Na kenosis je spreman i dobrovoljno saglasan od pocetka, od predvecnog saveta Svete Trojice (od onog "da nacinimo coveka kao sto smo mi" sto ce vidimo ukljuciti i Njegovo unizenje), i nadalje, spremnost na tu zrtvu projavljuju i reci pri  javljanju i obecanjima Evi i Adamu, Avraamu pod Mamrijskim hrastom, Narodu Bozjem preko proroka i mesijanskih obecanja, simvolike pashalnog jagnjeta... 

Da bi nas spasao potrebno je bilo da se Bozji Logos  unizi i to uniženje jeste žrtva (koja zapocinje samim zacecem i zaodevanjem  u haljine pale prirode, u prirodu koja je neprineta tj. neuznesena  Bogu). Prvobitni nacin i zelja Boga Oca je sjedinjenje bez kenosisa tj. bez zrtve,  u odezdu proslavljenu, no zbog praroditeljskog greha kenosis je neminovan, cime ovaplocenje Logosa Bozjeg cini zrtvom. On se oblaci u rite i sustinu prirode koja se po svom izboru vratila u prah! Pristanak na to je zrtva i celokupno sve ono sto je ucinio do Vaskrsenja  i Vaznesenja (Uznesenja ilovače na presto Božji).

To je bila fundamentalno potrebna zrtva, jer ako se ne sjedini sa semenom ljduskim (tj. Avraamovim jer je to seme izabrani predstojatelj ljudskog roda u spasenju, tj. sjedinjenju sa Bogom)  ne moze ga spasiti, a ako se sjedini radja se u  prirodi koja je svojom sustinom i svojstvima odvojena od Boga, jer se do krstenja tj. sjedinjenja sa Vaskrslim Gospodom radjamo u odvojenosti od Boga.

Tvorevina ili tvar je odvojena od slave i zivota na prestolu Bozjem,  sve do dogadjaja Hristovog  prinosa (evharistije)  kroz Tajnu veceru, Krst i Vaskrsenje-Vaznesenje (zato su te tri stvari kljucne za nase spasenje tj. Liturgiju).  

 

Sta je kenosis?

"KENOZA (gr. κενοσις ispražnjenje, osiromašenje, uniženje, smirenje): stanje uniženja ili ispražnjenja koje Sin Božiji prihvata u Svome Ovaploćenju, kao akt poslušnosti prema Ocu: "Koji budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak s Bogom; nego je sebe ponizio uzevši obličje sluge, postao istovjetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovjek; unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu" (Filip. 2,6-8). To je stanje koje se ne može adekvatno shvatiti niti opisati. U sistematskoj teologiji, kenoza se shvata kao posledica ipostasnog jedinstva. U Hristu, Bog postaje učesnik u životu čoveka: "prima naše grehe i umire za nas" (Jevr. 2,9), da bi čoveku dao mogućnost da dođe do Boga. U Ovaploćenju Svome, Bog obavija Svoje Božanstvo, da bi se spustio do čovekovog stanja, uzevši obličje "sluge" (διακονος). "Neobuhvatnog Logosa Očevog, ti si obuhvatila Bogorodice, kad se On ovaplotio", da bi se tako Sin Božiji poistovetio sa Sinom čovečijim. On se spustio priklonivši nebesa (καταβασις) da bi pokazao kako ikonomija spasenja nije mašta (φαντασια), nego stvarnost i delo poslušnosti."

 

Nakon poziva Bozjeg   tvar ili svet  odbija taj priziv. U Novozavetnoj epohi bozanstveni Logos Boziji (prisnije receno - Sin Bozji) nizlaznom putanjom pokusava da ostvari cilj, ali taj put Boga Logosa podrazumeva  kenosis (Bozanstveno unizenje) tj. u tom smislu zrtvu!  Ta zrtva tj. zrtvovanje,  Bogu Ocu je "slatki miris" Ljubavi.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Hvala Veljo.Lep odgovor.Ti u principu smatraš da je žrtva zapravo Hristova poslušnost Bogu Ocu i to nazivaš ,,uniženjem,,.Ali zar nije Sin oduvek poslušan Ocu bilo da je u telu ili da je Duh?Ako jeste onda tu nema nikakvog uniženja osim možda načina smrti i stradanja uopšte.

[Благовесник]

 

Šta mislite, da Isus nije umro na krstu ili bilo kojom drugom nasilnom smrću, da li bi ostario i umro?

Verujem da je stario i da bi u starosti umro.

 No, i bez ubistva sa predumisljajem, Njegov zivot na zemlji bio bi i jeste krstonosan, uznošenje stvorene prirode i savrseni izraz ljubavi prema Bogu Ocu.

[Благовесник]

  Ali zar nije Sin oduvek poslušan Ocu bilo da je u telu ili da je Duh? Ako jeste onda tu nema nikakvog uniženja osim možda načina smrti i stradanja uopšte.

Obostrana ljubav i poslusnost  izmedju Boga i Njegovog Logosa ("Znam da me svagda slusas" Jn 11, 42 kaze Bogu Njegov Logos),

i Duha koji kao treca ipostas ishodi iz te ljubavi  Boga (Oca) prema Logosu i Logosa prema Bogu, nije unizenje, dakle, ta obostrana poslusnost nije unizenje.  

Ne unizava dakle poslusnost, nego unizenje dolazi od samog tog cina ovaplocenja jedinorodnog Boga Logosa u palog Adama tj. smrtno i neproslavljeno, neprineto telo i samim tim svojevoljno pristajanje na stradanje koje nije svojstveno sustini bozanstvenog Logosa Bozjeg. No u tome je i sladost, sladost Hristove zrtve. Nije volja Bozja da se nasladjuje zrtvovanjem Njegovog Logosa, vec nije bilo drugog nacina tj. drugog puta spasenja tvorevine, jer je ostala neprineta Tvorcu i nesjedinjena sa Njegovim Logosom. Zato se Logos Bozji morao prvo sjediniti s njom i nakon toga prineti je Tvorcu. U tome je zrtva Njegova. Bozanstveni Logos Tvorcev silazi da se sjedini  s njom, cime nuzno uzima i posledicu Adamove sustinske odvojenosti od Boga na sebe, da bi postavsi tvar stao u poziciju mogucnosti njenog isceljenja i uzdignuca (vaznesenja) i njenog slobodno-voljnog prinosenja Bogu (Ocu), na ono mesto koje joj je pripremljeno od pocetka, na presto slave Bozje. 

[Благовесник]

U tom svetlu moze nam biti jasnije ono kod Isaije: "On bolesti nase ponese i nemoci nase uze na se, a mi misljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i muci." 

[Благовесник]

Evo celog poglavlja, veoma je poucan.

 

 

 

Ефесцима, глава 5

 

1. Угледајте се дакле на Бога, као љубазна деца,

3 Мој. 11:45, Мат. 5:45, Лука 6:36, Ефес. 4:32

 

2. И живите у љубави, као што је и Христос љубио нас,   и предаде себе за нас у прилог и жртву Богу на слатки мирис.

1 Мој. 8:21, 3 Мој. 1:9, Јован 13:34

 

3. А курварство и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што се пристоји светима;

4. Тако и срамотне и луде речи, или шале, што се не пристоји; него још захваљивање.

Рим. 1:28

 

5. Јер ово да знате да ниједан курвар, или нечист, или тврдица (који је идолопоклоник), неће имати дела у царству Христа и Бога.

Откр. 22:15

 

6. Нико да вас не вара празним речима; јер ових ради иде гнев Божји на синове непокорности.

Јер. 29:8, Мат. 24:4

 

7. Не бивајте дакле заједничари њихови.

2 Кор. 6:14

 

8. Јер бејасте некада тама, а сад сте видело у Господу: као деца видела живите;

Иса. 9:2, Лука 16:8, Јован 8:12, 1 Јов. 2:9

 

9. Јер је род духовни у свакој доброти и правди и истини.

10. Истражујте шта је Богу угодно.

Псал. 19:7, Псал. 19:11, Рим. 12:2, Рим. 14:18, Филиб. 1:10, Јевр. 12:28

 

11. И не пристајте на безродна дела таме, него још карајте.

3 Мој. 19:17, Јов 24:13, Јов 24:17

 

12. Јер је срамно и говорити шта они тајно чине.

13. А све за шта се кара, видело објављује; јер све што се објављује, видело је;

Јевр. 4:13

 

14. Зато говори: Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос.

Иса. 60:1, Језек. 37:4, Јован 5:25, Рим. 6:4, Ефес. 2:5

 

15. Гледајте дакле да уредно живите не као немудри, него као мудри;

16. Пазите на време, јер су дани зли,

17. Тога ради не будите неразумни, него познајте шта је воља Божија.

Рим. 12:2, Кол. 4:5, 1 Сол. 4:3

 

18. И не опијајте се вином у коме је курварство, него се још испуњавајте духом,

19. Говорећи међу собом у псалмима и појању и песмама духовним, певајући и припевајући у срцима својим Господу;

Кол. 3:16, Јаков 5:13

 

20. Захваљујући за свашта у име Господа нашег Исуса Христа Богу и Оцу;

Јов 1:21

 

21. Слушајући се међу собом у страху Божијем.

Филиб. 2:3

 

22. Жене! Слушајте своје мужеве као Господа.

1 Мој. 3:16

 

23. Јер је муж глава жени као што је и Христос глава цркви, и он је спаситељ тела.

24. Но као што црква слуша Христа тако и жене своје мужеве у свему.

25. Мужеви! Љубите своје жене као што и Христос љуби цркву, и себе предаде за њу,

26. Да је освети очистивши је купањем воденим у речи;

Јован 3:5, Јован 15:3, Јевр. 10:22

 

27. Да је метне преда се славну цркву, која нема мане ни мрштине, или таквог чега, него да буде света и без мане.

28. Тако су дужни мужеви љубити своје жене као своја телеса; јер који љуби своју жену, себе самог љуби.

29. Јер нико не омрзну кад на своје тело, него га храни и греје, као и Господ цркву.

30. Јер смо уди тела његовог, од меса Његовог, и од костију Његових.

31. Тога ради оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.

32. Тајна је ово велика; а ја говорим за Христа и за цркву.

33. Али и ви сваки да љуби онако своју жену као и себе самог; а жена да се боји свог мужа.

 

 

 

 

 

http://biblija.info/ekavski/49_EFE/49EFE005.HTM