Симеон солунски

[Viktor Ljvovic]

Овде ћу постављати преводе неких делова из списа св. Симеона. Он се, у својим делима, претежно бавио литургијским животом цркве. Преводи су аматерски и сигурно могу бити бољи. 

 

                                                                  О покајању и исповести

 

                                                                                глава 7.

 

                                                   Како треба да седе духовник и онај који се исповеда

 

     Не приличи да се на немаран и површан начин спроводи (тајна) покајања: већ духовнику приличи да седи на прикладном, свештеном и издвојеном месту, без узнемирености и са побожношћу. Још приличи да је радостан и благе душе и лика, показујући кроз понашање божанствену љубав. Ономе који се исповеда приличи да и он седи храбро, са страхом Божијим и побожношћу пред духовником, боље рећи пред самим Христом: зато што тада личност духовника показује Христа, и кроз њега се исповедамо Христу, који једини даје опроштај. Још приличи да онај који се исповеда буде, у истини и смирењу, подстакнут да каже све без сумње и да не сакрије било шта. 

[Viktor Ljvovic]

                                                 Одговори на нека питања најсвештенијег митрополита Гаврила

 

                                                                                          Питање 49.

 

                                                               Зашто постимо среду и петак и остале постове,

                                                                као да лаици могу да посте толике постове?

 

   

     Постимо среду и петак. Среду, јер је тада био заверенички састанак Јудеја против Спаситеља. Петак, због остварења њиховог завереништва, јер га тог дана распеше. Тог дана је, по мишљењу неких, и Адам умро, приближивши се дрвету. Истог дана је, током шестог часа, и наш Спаситељ био прикован на дрво и умро је у девети час. Девети час беше кад се он и у рају појавио, (тамо) где је Адам преступио заповест и том смртоносном одлуком изазвао ''земља јеси и у земљу ћеш отићи'', и Адам постаде мртав, иако претходно беше бесмртан.   

[Viktor Ljvovic]

                                                                                      О тајнама Цркве

                             

                                                                                              Глава 5.

 

                                                                                          О хиротонији

 

     

     Хиротонија нам даје власт и силу нашег Творца и Моделара. Пошто ни једно створење није без њега постало, он је дошао и да нас носи у наше добро биће. Кроз његову силу, која је примљена од нас, дао нам је његово свештенство, и кроз то свештенство се код нас извршавају сва свештенодејства и тајне, и нико не може постати свет без свештеника. Осим тога нас је, још од почетка, учинио начелницима и владарима видљивог света, а у садашње време нас опет и још боље изнова успоставља као начелнике, кроз свештенство. Зато и Давид говори:''Поставићеш их за начелнике над читавом земљом'', због кључева Небеса које нам је предао. 

[Viktor Ljvovic]

                                                                                  О обреду свештених хиротонија

 

                                                                                                    Глава 22.

 

 

                                                                      О презвитеру и зашто се хиротонише са 30 година

 

     Хиротонија презвитера, који се још назива литургом од стране божанственог Дионисија, као што смо често говорили, се врши да би он могао да спроводи у дело службе. То јест заједницу (причешће), крштење и молитве: ипак, он нема преносиву благодат, нити може да начини другог свештеника. Ова хиротонија се врши на исти начин од почетка. Он прво бива испитиван од стране свештеноначелника (владике)  у погледу свог живота и година узраста. 

    Он треба да је тридесетогодишњег узраста. Зато се и назива презвитер (старац), надвисујући младићке године, и имитирајући Христа по годишту. Јер и он је тада, када је примио крштење и Очево сведочанство у Духу (што беше као хиротонија од Оца), почео да подучава, и тада је имао 30 година, као што пише Лука. Дакле, због наликовања Христу, свештеник треба да је таквог узраста, јер се поставља као Христов свештеник, учитељ и литург божанствених (дарова).  

[Viktor Ljvovic]

                                                                           О божанственом храму и онима у њему

 

                                                                                                     глава 48.

 

                                                                                 Како се блиставо одвија улазак (вход)

                                                                                               божанствених дарова

 

 

     Улазак часних дарова бива блистав са таквом пратњом чтечева, ђакона, свештеника, са лампадама и свештеним посуђем. Док једни предводе, други следе за њима, зато што то, као што рекосмо, иконизује други долазак Христов, у ком он жели да дође са славом. Зато испред иде омофор са крстом, који објављује Исусов небески знак, који он планира да покаже, као и самог Исуса. После тога следе и ђакони, који су на месту чина анђела. Затим и они који држе божанске дарове, а после њих и сви остали, и они који на глави држе свештено платно на којем је насликан Исус као наг и мртав.