Bogorodica - Kovčeg Novog Zaveta i Nova Eva

[Ignjatije]

Bogorodica - Kovčeg Novog Zaveta i Nova Eva

 

 

Jedna od prvih optužbi koje protestanti upućuju tradicionalnim hrišćanima jeste i ova: mi dajemo devici Mariji preveliki značaj, koji na osnovu Biblije ona ne zaslužuje. Mi je smatramo „Bogorodicom“, iako Biblija nigde nju ne tretira kao „Bogorodicu“, niti joj daje bilo kakav značaj u odnosu na druge žene. Mi smatramo da je ona „prisnodjeva“ (večno devica), iako Biblija kaže da je Isus imao „braću i sestre“.

Ovaj tekst treba da odgovori na ove optužbe. Iznećemo osnove učenja o Bogorodici, ali i mnošto biblijskih dokaza o njenom značaju. Iznećemo i tekstove prvih hrišćanskih apologeta iz perioda pre Konstantina. Na taj način ćete saznati šta ZAISTA verujemo kada je u pitanju Bogorodica, i šta ZAISTA Sveto Pismo o njoj govori i uči. I iznenadićete se kada vidite koliko su vaše optužbe neosnovane i kratkovide. Biblija glasnim glasom proriče i govori o njoj, u Starom i u Novom Zavetu.

 

 

Prva optužba: Zašto je Marija nazvana „Bogorodica“?

 

Reč „Bogorodica“ (grčki: Theotokos) znači „ona koja je rodila Boga“, ili „ona koja je nosila Boga u utrobi“. Svi znamo da je to tačno, i protestanti potpuno neosnovano optužuju pravoslavce zbog ovog naziva. Znamo šta Sveto Pismo govori: silom Duha Svetoga, devica Marija je zatrudnela i kroz nju se Reč Božija utelovila i došla na svet u telu Isusa Hrista. Ne možete poreći da je Isus Hrist Reč Božija (Jovan 1:14), ne možete poreći da je Reč Božija Bog (Jovan 1:1) i ne možete poreći da je devica Marija nosila Boga, Reč Božiju, u svojoj utrobi. A ako je nosila Boga (Reč Božiju) u svojoj utrobi, onda je „ona koja je nosila Boga u utrobi“ (Theotokos). Ako je rodila Boga koji je u njoj začet Duhom Svetim, onda je sasvim zasluženo nazvana „Bogorodica“ (Theotokos). Kako možete ovo da osporite? Da li se kroz nju Reč Božija (Bog) utelovila? Jeste. Da li je Reč Božija postala Telo kroz Mariju? Jeste. Da li je Marija donela na svet (rodila) utelovljenog Boga (Reč Božiju)? Jeste. Pa kako onda nije ispravno nazvati Mariju Djevu „Bogorodicom“? Kažete da tog imena nema u Svetom Pismu? Pa nema ni imena „Biblija“ u Svetom Pismu, pa vi opet Sveto Pismo tako nazivate. U Bibliji nema čak ni govora o tome da je ta knjiga Reč Božija, pa vi opet Bibliju nazivate „Reč Božija“. Kada vi prestanete da koristite termine koji ne postoje u Bibliji, tek onda imate pravo da prebacujete nama jer koristimo termine koji ne postoje u Bibliji. Biblija je jasno rekla da je Marija rodila Isusa, da je Isus Bog, te samim tim, Marija je rodila utelovljenog Boga. Zato je ona „Bogorodica“. Ne možete nikako reći da to „nije biblijski“.

 

Druga optužba: Zašto tvrdimo da je Marija ostala večna devica (prisnodjeva), kada Pismo kaže da je Isus imao braću i sestre?

 

Zar vi zaista mislite da mi NE ZNAMO da je Isus imao braću? Zar vi niste znali da je Isusov brat, jedan od 70 apostola, apostol Jakov, napisao poslanicu Jakovljevu? Mi to znamo već 2000 godina, i da je taj Jakov bio Isusov brat, i da je on bio među 70 apostola, i da je napisao poslanicu, i da je bio vođa crkve u Jerusalimu, i da je mučenički postradao za Hrista (kamenovala ga ulična rulja po nalogu jevrejskog prvosveštenika). Zar mislite da mi to ne znamo? Naravno da znamo. Pa ipak i dalje smatramo Mariju prisnodjevom. Jer taj Jakov (i ostala Hristova braća i sestre) nije bio Marijin sin. A za to imamo i istorijske dokaze (među ranohrišćanskim piscima) i biblijske dokaze. Vi nemate NIKAKVE dokaze da su to bila Marijina deca.

U ovom odeljku neću izneti SVE biblijske dokaze o Marijinom večnom devičanstvu, jer će u odeljku o Kovčegu Zaveta biti izneti glavni dokazi u prilog večnog Marijinog devičanstva. Ovde ću izneti samo one biblijske dokaze koji se ne pominju u odeljku „Bogorodica – novi Kovčeg Zaveta“.

Prvo i osnovno, kada je Isus bio razapet na krstu, On je svoju majku poverio apostolu Jovanu na brigu. Josif je bio dosta stariji od Marije (videćemo kasnije da je bio udovac i imao decu iz prvog braka), i o Mariji nije imao ko drugi da se brine. Marijin sin Isus je na samrti. Isus poverava apostolu Jovanu da se brine o Mariji. Zašto? Ako je Marija imala još (mlađe) dece, onda bi po zakonu i običajima brigu o njoj preuzela njena deca, Isusova (mlađa) braća i sestre. Pa zašto onda Isus poverava (protivno svim običajima i Mojsijevom zakonu) brigu o svojoj majci nekome ko im nije nikakav rod (apostolu Jovanu)? Pa zato što Marija NIJE imala drugu decu, samo Isusa. Nije imao ko da se brine o njoj posle Isusove smrti. Josif je mrtav, Isus je mrtav, Josifova deca nisu dužna da se brinu o maćehi, a sem toga, zašto bi Isus rušio običaje i kršio Mojsijev zakon i zdravu logiku? I apostol Jovan bio je jako mlad u to vreme, zašto bi Isus „natovario“ Jovanu svoju majku, ako je ona imala još dece koji su OBAVEZNI da se brinu o njoj?

Protestanti često citiraju stih iz Mateja 1:25 da dokažu da je Marija posle rođenja Isusa imala seksualne odnose sa Josifom. Ali, kao što ćemo videti, ovaj argument će im se olupati o glavu. Upravo ovaj stih dokazuje da Marija NIJE imala odnose sa Josifom posle rođenja Isusa Hrista. 

Stih glasi ovako: „I ne znaše za nju dok ne rodi Sina svog prvenca, i nadede Mu ime Isus.“ (Matej 1:25). Protestanti odmah tu podižu svoj glas i kažu: eto, DOK NIJE RODILA, on je nije „znao“ (imao odnose s njom). To znači da je POSLE rođenja Isusovog on nju „znao“ (imao odnose s njom). Međutim, to NIJE istina! Protestanti ovde elegantno ignorišu sopstveni princip za proučavanje Biblije (Sola Scriptura), ali mi ćemo upravo taj princip i primeniti, da vidimo šta znači ovaj izraz: „I ne znaše za nju dok ne rodi Sina“. Kako Biblija koristi taj izraz; „dok“? Videćemo upravo sada. U grčkom originalu, upotrebljena je reč „eos“. Pogledaćemo u Septuagintu (prevod Starog Zaveta na grčki) i Novi Zavet, da vidimo šta „eos“ u ovakvim frazama znači u Bibliji. Sola Scriptura na delu.

2. Samuilova 6:23 „I Mihala kći Saulova ne ima poroda do (eos) smrti svoje.” (doslovan prevod: nije imala dece dok nije umrla”). Septuaginta koristi reč “eos” (dok, do). Da li to znači da je Mihala imala poroda posle svoje smrti? Ne, to upravo znači da NIKADA nije imala poroda.

Matej 28:20 “Evo, ja sam sa vama, do (eos) svršetka sveta”. Da li ovo znači da će nas Isus napustiti nakon “svršetka sveta” (smaka sveta i Drugog Dolaska)? Ili znači da nas NIKAD neće napustiti?

Tako isto: "ne poznade je dok ne rodi sina" znači: "NIKAD je nije poznao".

Jasno je da pisac (Matej) govori o BEZGREŠNOM ZAČEĆU, i želi da naglasi da je Isusa rodila devica, i da Isus nema „zemaljskog“ oca (Josifa). I baš zato, da bi to naglasio, Matej koristi taj izraz, da ukaže da je Isusa rodila devica, a ne zato da bi nagovestio da je Marija imala odnose sa Josifom posle Isusovog rođenja.

Svedočanstvo prvih hrišćana o Mariji Bogorodici

Najstariji dokument o Mariji datira iz godine 120. Podsetiću vas: najstariji manuskripti jevanđelja i poslanica koje smo našli do danas, mlađi su od ovog spisa. Ovaj spis napisan je u vreme kada je sećanje Crkve na Mariju i apostole još uvek bilo veoma sveže. Spis se zove „Protojevanđelje Jakovljevo“. Ovaj spis upravo opisuje biografiju Isusove majke Marije. I taj spis nedvosmisleno i eksplicitno iznosi da je Marija bila „prisnodjeva“ (večna devica), i da bi ostala večna devica čak i da nije rodila Isusa.

Ukratko, Protojevanđelje Jakovljevo piše sledeće: Ana i Zaharija (Marijini roditelji) bili su jako stari i nisu imali decu. Pošto su silno želeli da dobiju dete, Gospod se smilovao na njih (jer behu jako pravedni i verni). Kada je Ana dobila objavu od Boga da će dobiti ćerku, Ana se zavetovala da će posvetiti to dete službi Gospodnjoj u Hramu. Setimo se majke proroka Samuila, koja je na isti način zavetovala svoje dete (1. Samulova 1:11). Dakle, Ana se zavetovala da će njena kći biti sluškinja u Hramu Gospodnjem, a to su žene radile vekovima (1. Samuilova 2:22). Kada jedna žena bude određena da služi pri Hramu, kao Marija, ona je obavezna da ostane devica do kraja života i da se odrekne majčinstva. Dakle, još tada je Marija bila određena na večno devstvovanje. Čak i da nije rodila Hrista, ona bi ostala devica, jer je imala službu pri Hramu. Takve device su morale da imaju svog „skrbnika“ i „čuvara“, tojest, „supružnika“ koji bi je čuvao i brinuo se o njoj. Takav skrbnik (muž) ne bi smeo da ima odnose sa devicom koja je zavetovana Gospodu i obavlja službu pri Hramu. Zato je za njenog skrbnika (čuvara i muža) odabran star čovek, udovac koji je već imao decu (Josif). Mlad čovek, bez dece, verovatno ne bi mogao tako lako da se uzdrži i možda bi poželeo da ima decu. Zato je i odabran starac, koji već ima decu, i kome Marija nije potrebna u smislu širenja porodice. Međutim, kada je otkriveno da je Marija trudna, nastao je problem, i to za oboje. Josif je morao da izađe pred sveštenike i sadukeje koji su upravljali Hramom, i da podnese optužbe da je „isprljao i obeščastio“ devicu Gospodnju i napravio joj dete. Mariju su takođe optužili da je prekršila svoj zavet prema Gospodu i Hramu, i to je bio kraj njene službe pri Hramu, iako je ona tvrdila da je čista pred Gospodom i da je i dalje devica. Protojevanđelje po Jakovu eksplicitno tvrdi da je Marija ostala devica do kraja života, i da bi svejedno ostala devica čak i da nije rodila Isusa, jer je bila zavetovana da ostane „devica Gospodnja“ kao žena koja služi pri Hramu.

Svi glavni „crkveni oci“ poput Tertulijana, Origena, Atanasija, Epifanija, Hipolita, Jeroma, Avgustina, Kirila Aleksandrijskog, Sofronija I Jerusalimskog, Jovana Damaskina, potvrđuju ovakav stav i često citiraju i pozivaju se na Protojevanđelje Jakovljevo. Nećemo ih sve citirati, da tekst ne bude predugačak. Ali ćemo ipak citirati jednog, Hipolita, mučenika koji je postradao 235. godine. Hipolit se i dan-danas smatra jednim od ključnih svedoka koji opisuje život rane Crkve. Evo šta je on napisao 210. godine o Bogorodici:

„Ono što pobožni vernici ispovedaju po pitanju spasenja je [sledeće]... Tvorac svega vidljivog i nevidljivog utelovio se u presvetoj prisnodjevi Mariji, koja beše mudrog duha i nežnog tela...“ (Protiv Berona i Heliksa, Fragment VIII)

Zapazite izraze koje Hipolit koristi: presveta prisnodjeva Marija (prisnodjeva = večno devica). Zapazite takođe da Hipolit ovo navodi usput, i uopšte ne pokušava da objasni niti da dokaže ovakav stav (da je Marija prisnodjeva). On to navodi kao opšte poznatu i prihvaćenu činjenicu, navodi ono u šta hrišćani tog vremena veruju!

Znamo mi odlično da protestanti ne prihvataju ove izvore kao „bogonadahnute“ pisce, ali svejedno, to su ISTORIJSKI dokazi da je rana crkva prvog i drugog veka VEROVALA da je Marija uvek bila „prisnodjeva“ i da nije imala dece. Ne možete apsolutno nikakvim argumentima da pobijete ovu činjenicu: hrišćani su ODUVEK verovali u Marijino prisnodjevstvo. Jedna sekta koja se pojavila malo kasnije u hrišćanstvu (ebioniti), bila je prva skupina među hrišćanima koja je osporila Marijino prisnodjevstvo, ali ta skupina je takođe osporila i istinu da je Isus Hrist BOG.

Tu je i prorok Jezekilj koji još u Starom Zavetu poručuje da „vrata kroz koja je prošao Gospod ostaju DOVEKA zatvorena“ (Jezekilj 44:1-2)! Marija je bila DEVICA, Gospod je u nju ušao kroz ZATVORENA vrata (netaknutu utrobu). I niko neće ući na ta vrata, reče Gospod!

Zapazite takođe da i vodeći reformatori i osnivači protestantskih denominacija dele isti stav kao i mi: Marija je ostala devica do kraja života. Tu su se složili i Žan Kalvin, i Huldrih Zvingli, i Martin Luter i Džon Vesli. Citiraćemo Martina Lutera: „O meni je počela da kruži nova laž. Tvrdi se da sam propovedao i pisao kako Marija, majka Božija, nije bila devica ni pre ni posle rođenja Hristovog, i da je začela Hrista sa Josifom i da je imala još dece posle Isusa“ U istom delu, na drugom mestu, Luter kaže sledeće: „Izraz koji je upotrebljen u jevanđelju po Mateju („i ne znaše za nju dok ne rodi Sina svoga prvenca“) je uobičajeni idiom, kao kada bih ja rekao „Faraon nije poverovao Mojsiju dok se nije udavio u Crvenom moru“. Iz ovoga ne sledi zaključak da je Faraon poverovao Mojsiju kasnije, posle davljenja; naprotiv, to upravo znači da NIKADA nije poverovao. Shodno tome, kada Matej kaže da Josif nije poznao Mariju telesno dok nije rodila svoga Sina, to ne znači da ju je on posle poznao; naprotiv, to znači da je NIKADA nije poznao.“ (Martin Luter, „O Isusu koji je rođen kao Jevrejin“). Dakle, Martin Luter ima isti stav kao i ja!

Kao što vidimo, protestanti ne samo da odbacuju najstarije verovanje hrišćanske Crkve, već odbacuju i stavove sopstvenih „otaca“ i osnivača njihovih denominacija. Kao što vidimo, prvi hrišćani su bili nedvosmisleni oko toga da je Marija ostala devica do svoje smrti i da nije imala dece osim Isusa. Zašto bi je prva Crkva zvala “devicom” ako je ona posle Isusa rodila Josifu decu? Pa nisu oni bili baš toliko neobavešteni, da je ona imala decu, ZNALI BI, ne bi je od prvoga dana nazvali “prisnodjevom”. Ali naravno, protestanti znaju bolje? Znaju bolje i od prvih hrišćana pa čak i od svojih sopstvenih osnivača? Znaju bolje od svih, a pritom se usuđuju da kažu da su “braća i sestre” Hristove bili Marijina deca, iako odlično znamo da Biblija naziva braćom čak i one koji nisu braća, recimo, Avraam i Lot su “braća”, a da ne pominjem da je Biblija rekla da su Lavan i Jakov “braća” iako je Lavan Jakovu UJAK! I to čak Septuaginta koristi ISTU REČ“adelphoi” u Postanku 14:14 i 29:15, koja se koristi i u Novom Zavetu za “braću” Isusovu! Mi sad možemo da nagađamo, da li su to bila Isusova “polubraća” (Josifova deca iz prvog braka), ili braća od strica/tetke/ujaka (npr. deca Marije Kleopove), ali je činjenica da ovo nije NIKAKAV dokaz da su ta deca MARIJINA deca.

 

Treća optužba: mi dajemo devici Mariji preveliki značaj, koji na osnovu Biblije ona ne zaslužuje

 

Marija Bogorodica, Majka Božija, opisana je u Bibliji (Stari i Novi Zavet) kao velika svetinja, čak jedna od najvećih svetinja posle Hrista. Možda će vas iznenaditi sledeća istina, ali to je isključivo vaš problem. Vi čitate Bibliju, pa ipak ne možete da vidite ono što u Bibliji jasno piše:

Marija Bogorodica je KOVČEG NOVOG ZAVETA!!! Velika svetinja i veoma značajna ličnost, i paralele između Marije i Kovčega Zaveta u Bibliji su eksplicitne i neoborive. Niko ko čistoga srca i poštene duše čita Bibliju, ne može da kaže da ovakav stav nije ispravan.

Odgovarajući na ovu treću optužbu, mi ćemo vam ujedno izneti i učenje Pravoslavne Crkve o Mariji Bogorodici. Ona je najznačajnija osoba u Bibliji, posle Isusa Hrista, pošto je ona Kovčeg Novog Zaveta. Ona nije Bog i mi se njoj ne klanjamo kao Bogu niti kao Spasitelju, ali je smatramo značajnom osobom, baš kao što je i Kovčeg Zaveta bio značajan predmet i srce starozavetnog Hrama. Kao što su Jevreji poštovali Kovčeg Zaveta, tako i mi poštujemo Majku Božiju. Tu nema obožavanja, već ogromnog poštovanja i uvažavanja. U nastavku teksta sledi biblijska analiza ovog učenja o Mariji Bogorodici.

Pre nego što krenemo u analizu, citiraćemo reči anđela Gavrila, koji se Mariji obraća s velikim poštovanjem i kaže: „Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama.” (Luka 1:28). Marija je blagodatna (= milosti puna, blagodati puna). Gospod je s Marijom. Ona je blagoslovena među [svim] ženama. Ko ste vi, da umanjujete tu čast koju joj je Gospod udelio?

 

Bogorodica kao Kovčeg Novog Zaveta i Nova Eva

 

Kao što je već rečeno, Marija Bogorodica je Kovčeg Novog Zaveta. Kao što je starozavetni Kovčeg bio tvorevina koja je nosila Božije prisustvo (shekina) u sebi, tako je i Marija stvorenje koje je nosilo Božije prisustvo, tojest samog Boga Hrista u sebi. Utroba Device Marije bila je HRAM u kome se nalazio Gospod, koji je tu njenu utrobu posvetio (učinio svetom) samim Svojim prisustvom tokom devet meseci. Kako bi onda Josif, kao pobožan čovek, mogao da oskrnavi svojom požudom nešto što je sam Gospod svojim prisustvom posvetio? 

Za analizu ćemo koristiti Starozavetne stihove i učenja o Kovčegu Zaveta, potom izveštaj iz Jevanđelja po Luci, i najzad, opis Kovčega iz Otkrivenja. Završićemo citatima ranih hrišćanskih pisaca koji potvrđuju naš stav, i videćemo da su i najraniji hrišćani delili to isto mišljenje kao i mi. Protestanti nemaju apsolutno nikakvog pokrića kada pokušavaju da poreknu ovu činjenicu: I Biblija i rana hrišćanska Crkva se slažu da je Marija Kovčeg Novoga Zaveta.

(1) Marija = Kovčeg Zaveta u jevanđelju po Luci

Čitamo jevanđelje po Luci i događaj kada (trudna) Marija odlazi u posetu svojoj rođaci Jelisaveti, koja je u tom trenutku takođe trudna i nosi Jovana Krstitelja. Marija se pozdravlja sa Jelisavetom, i dete (Jovan Krstitelj) je zaigralo u utrobi svoje majke, i Jelisaveta se napunila Duha Svetoga kada ju je Marija pozdravila (Luka 1:41). Možete li osporiti Marijin značaj? No, idemo dalje. Jelisaveta uzvikuje:

„Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje. I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda mog k meni?“ (Luka 1:42-43)

Opet, napunivši se Duha Svetoga, Jelisaveta ponavlja reči anđela Gavrila i naziva Mariju „blagoslovenom među [svim] ženama“. Sada da se skoncentrišemo na reči „I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda mog k meni?“

Veoma bitne reči, reči koje imaju svoje poreklo u Svetom Pismu. Znamo da je Jelisavetin muž bio sveštenik, i znamo da su Jevreji imali običaj da uče Sveto Pismo napamet i citiraju ga. Jelisaveta ovde CITIRA SVETO PISMO (Stari Zavet)!!!

I ne samo to. U stihu Luka 1:42, upotrebljena je jedna veoma retka i specijalna reč „ἀνεφώνησεν” (=povika, u prevodu Vuka Karadžića: “povika zdravo”). Ova reč se javlja samo jednom u celom Novom Zavetu, ovde u stihu Luka 1:42. Za one koji ne znaju šta “anephōnēsen” znači, odmah ćemo razjasniti: ova reč ima LITURGIJSKU upotrebu i koristi se SAMO u kontekstu Kovčega Zaveta. U Septuaginti, ova reč se javlja 5 puta, u stihovima 1. Dnevnika 15:27; 16:4, 5; 16:42, i 2. Dnevnika 5:13. Kad pročitate te stihove, videćete da su u pitanju posebni povici koji su se uzvikivali ISKLJUČIVO pred Kovčegom Zaveta! Ali, idemo dalje, ima još iznenađenja za sve “neverne Tome” među protestantima.

Luka 1:43 „I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda mog k meni?“

2. Samuilova 6:9 „I uplaši se David od Gospoda u onaj dan, i reče: Kako će doći k meni kovčeg Gospodnji?“

Ovo je ključni tekst i ključni događaj, i apostol Luka pokazuje da je Marijina poseta Elizabeti identična događaju kada je Kovčeg Zaveta „došao“ Davidu. U Septuaginti, 2. Samuliova 6:9 i u Luci 1:41 imamo identičan odabir reči. 

„I kako to da k meni dolazi majka Gospoda moga?“ (Luka 1:43)

„I kako to da k meni dolazi Kovčeg Gospoda [moga]?“ (2. Samulova 6:9 – Septuaginta)

Ali naravno, mi nismo tako površni da na osnovu jednog jedinog stiha izgradimo celo učenje. Ovo je samo početak. Priča se nastavlja, sloj po sloj pokrivala se podiže sa ove velike biblijske istine. Kao što je stari Kovčeg Zaveta bilo mesto u kome Bog obitava na zemlji, tako je i Marija bila „mesto“ u kome je Bog (Isus) obitavao od trenutka utelovljenja (začeća) do trenutka kada se rodio. Idemo dalje sa paralelama.

Šta se dešava u nastavku priče o Davidu i Kovčegu? 

2. Samuilova 6:14 „I David igraše iz sve snage pred Gospodom, i beše ogrnut oplećkom lanenim.”

Luka 1:41 „I kad Jelisaveta ču čestitanje Marijino, zaigra dete u utrobi njenoj, i Jelisaveta se napuni Duha Svetog”

Zapazite ne samo da i David i Jovan Krstitelj „igraju“ pred Gospodom (Gospod je u Marijinoj utrobi u tom trenutku), već i ova napomena o „oplećku lanenom“ je takođe zanimljiva. Ovaj laneni oplećak je nosilo jevrejsko sveštenstvo. A Jovan Krstitelj vodi poreklo od Arona, prvog sveštenika Izrailja!

Ali, idemo dalje sa paralelama. Nemojte misliti da ne znamo šta pričamo i da silujemo tekst.

2. Samuilova 6:11 „I osta kovčeg Gospodnji u kući Ovid-Edoma Getejina tri meseca, i blagoslovi Gospod Ovid-Edoma i sav dom njegov.“

Luka 1:56 „Marija pak sedi s njom oko tri meseca, i vrati se kući svojoj.“

Kada je kovčeg „došao“ Davidu, David ga nije odneo u grad Davidov (Jerusalim), već u kuću Ovid-Edoma Getejina. Tu je kovčeg ostao tri meseca. Isto toliko je i Marija ostala u poseti Jelisaveti i Preteči (Jovan Krstitelj).

2. Samuilova 6:12 (takođe, 1. Carevima 8:9-11) – „I javiše caru Davidu govoreći: Gospod blagoslovi dom Ovid-Edomov i sve što ima radi kovčega Božijeg. Tada otide David, i prenese kovčeg Božji iz kuće Ovid-Edomove u grad Davidov s veseljem. „ - Kovčeg se vraća nazad u Jerusalim, i Božije prisustvo i slava se otkrivaju u Hramu

Luka 1:56; 2:21-22 – Marija se vraća kući da bi se kasnije pojavila u Jerusalimu, gde je predstavila utelovljenog Boga u Hramu

Dodatne paralele:

2. Mojsijeva 40:34 “Tada oblak pokri šator od sastanka, i napuni se šator slave Gospodnje.“

Luka 1:35 „I odgovarajući anđeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji.“

Sila svemogućeg Boga pokrila je šator od sastanka gde se nalazio Kovčeg, isto kao što je „pokrila“ (osenila) i Mariju u trenutku začeća Hristovog. U Septuaginti i u Luki 1:35 opet je upotrebljena ista, veoma retka reč: epischiadze (2. Mojsijeva 40:34-35 u Septuaginti). Slučajnost? Vi, draga braćo protestanti, zastupate Sola Scriptura princip, pa izvolite, PORECITE ovo sve i recite da je sve to “slučajnost”...

(2) Marija = Kovčeg Zaveta u Otkrivenju

Drugi bitan novozavetni tekst o Kovčegu Zaveta i Bogorodici nalazimo u Otkrivenju, 11. i 12. poglavlje. Odmah da napomenemo bitnu činjenicu: kada su pisane novozavetne knjige, one nisu bile podeljene na poglavlja i stihove. Ta podela je naknadno (posle mnogo vekova) učinjena radi lakše sistematizacije. Otkrivenje je napisano u kontinuitetu, bez podele na poglavlja i stihove, pa se početak glave 12 smatra nastavkom glave 11.

Otkrivenje 11:19 „I otvori se crkva Božija na nebu, i pokaza se ćivot zaveta Njegovog u crkvi Njegovoj; i biše sevanja munja, i glasovi, i gromovi, i tresenje zemlje, i grad veliki.“

Odmah u sledećem stihu, Otkrivenje 12:1, čitamo sledeći izveštaj:

Oktrivenje 12:1-6 „I znak veliki pokaza se na nebu: žena obučena u sunce, i mesec pod nogama njenim, i na glavi njenoj venac od dvanaest zvezda. I beše trudna, i vikaše od muke, i mučaše se da rodi. I pokaza se drugi znak na nebu, i gle, velika crvena aždaha, koja imaše sedam glava, i deset rogova; i na glavama njenim sedam kruna; I rep njen odvuče trećinu zvezda nebeskih, i baci ih na zemlju. I aždaha stajaše pred ženom koja htede da se porodi, da joj proždere dete kad rodi. I rodi muško, sina, koji će pasti sve narode s palicom gvozdenom; i dete njeno bi uzeto k Bogu i prestolu njegovom. A žena pobeže u pustinju gde imaše mesto pripravljeno od Boga, da se onamo hrani hiljadu i dvesta i šezdeset dana.”

Dakle, Jovan vidi Kovčeg Zaveta na nebu. Znamo da je zemaljski Kovčeg Zaveta izgubljen još vekovima pre Hrista. Kakav značaj ima taj stari Kovčeg Zaveta danas, u vreme kada više ne živimo po Zakonu, već po milosti i po Hristovoj žrtvi? NIKAKAV. Odmah u sledećem stihu, Jovan vidi TRUDNU ŽENU koja rađa muško dete, sina koji će pasti sve narode s palicom njegovom, dete koje je uzeto k Bogu i prestolu Božijemu! Ko je ova žena? Znamo da je dete Isus Hristos, jer ko bi drugi upravljao svim narodima palicom gvozdenom (Otkrivenje 19:13-15)? Ko je majka ovog deteta? Marija, Majka Božija, Bogorodica.

Zapazite sve paralele ovde: žena je trudna, muči se da rodi (Marija je bila trudna sa Hristom). Aždaja (sotona) želi da „proždere“ to dete. To vam je plastični opis cara Iroda koji je želeo da ubije bebu Hrista. Žena beži u pustinju, kao što Marija beži sa Isusom u Egipat (koji se nalazi u pustinji Sahari). Žena rađa Boga, kao što Marija rađa Hrista. Žena rađa dete koje će biti uzeto k Božijem prestolu, kao što se Hrist uzneo u nebo i seo s desne strane Oca. A samo jedan stih pre toga (Otkrivenje 11:19) Jovan pominje Kovčeg Zaveta u nebeskom hramu!

Zašto Marija nosi krunu sa 12 zvezda? Jedan prosečan protestant će reći: zato što je ta žena simbol Crkve koja je osnovana preko 12 apostola. Ako protestanti kažu da je ova žena iz Otkrivenja 12 u stvari Crkva, onda moraju da nam kažu kako je to Crkva „rodila muško dete (Hrista)“. Valjda je bilo obrnuto, valjda je Hrist „rodio“ (osnovao) Crkvu, a ne Crkva Hrista!

(3) Sadržaj Kovčega Zaveta

Još jedan neosporivi dokaz da je Marija novi Kovčeg Zaveta: sadržaj starog Kovčega Zaveta ukazuje upravo na to.

Starozavetni Kovčeg u sebi je nosio znake stvarnog Božijeg prisustva (shekina) među narodom Božijim (Izrailjem). Tako je i Marija u sebi nosila stvarno prisustvo Božije među narodom Božijim.

Kovčeg je sadržavao kamene ploče koje su pisane prstom Božijim, tojest, REČ BOŽIJU. Marija je nosila utelovljenu Reč Božiju u svojoj utrobi.

Kovčeg je nosio manu (hleb) sa neba, Marija je nosila u sebi hleb života (1. Korinćanima 10:1-4, a takođe i Jovan 6:48-50)

Kovčeg je nosio Aronovu palicu, simbol sveštenstva. Aron je bio prvi sveštenik u Izrailju. Marija je nosila u sebi Isusa Hrista, našeg Prvosveštenika (Jevrejima 3:1).

(4) Marija u Jevanđelju po Jovanu – NOVA EVA

U Jevanđelju po Jovanu imamo jednu jako zanimljivu paralelu, gde vidimo da je Marija takođe i NOVA EVA. Kao što je Isus „novi Adam“, koji je obnovio nesavršeni pali svet u koji nas je uvukao naš praotac Adam, tako je Marija „nova Eva“ koja je uradila ono što prva Eva nije, koja je „ispravila“ Evinu neposlušnost. Kao što je kroz Adama na svet došao greh, a kroz novog Adama (Hrista) greh je pobeđen, tako je i kroz Evu na svet došao greh, a kroz Mariju je greh pobeđen, jer je ona rodila bezgrešnoga Hrista na bezgrešan način, i ostala poslušna i verna Gospodu onako kako Eva nikada nije bila.

Apostol Jovan u jevanđelju daje hronologiju od 7 dana. Započinje jevanđelje rečju „u početku“, čime nas vraća na Postanak i prvi dan stvaranja. Zanimljivo, u nastavku teksta, Jovan daje hronologiju događaja od tačno sedam dana, i zanimljivo je šta se dešava u sedmom danu u jevanđelju po Jovanu.

DAN PRVI

1. Mojsijeva 1:1 „U početku stvori Bog nebo i zemlju“.

Jovan 1:1-3 „U početku beše Reč, i Reč beše u Boga i Bog beše ta Reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz nju nastali, i bez nje nije ništa postalo što je postalo“

1. Mojsijeva 1:3. „I reče Bog: neka bude svetlost, i bi svetlost.“

Jovan 1:4.5 „U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima. I Videlo se svetli u tami, i tama Ga ne obuze.”

DAN DRUGI:

Jovan 1:29 “A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: Gle, jagnje Božije koje uze na se grehe sveta. “

DAN TREĆI

Jovan 1:35 “A sutradan, opet, stajaše Jovan i dvojica od učenika njegovih, I videvši Isusa gde ide, reče: Gle, jagnje Božije.”

DAN ČETVRTI

Jovan 1:43 “A sutradan namisli izići u Galileju, i nađe Filipa, i reče mu: Hajde za mnom.”

DAN SEDMI:

Jovan 2:1-9 – I treći dan bi svadba u Kani galilejskoj, i onde beše mati Isusova. A pozvan beše i Isus i učenici Njegovi na svadbu. I kad nesta vina, reče mati Isusova Njemu: Nemaju vina. Isus joj reče: Šta je meni do tebe ženo? Još nije došao moj čas. Reče mati Njegova slugama: Šta god vam reče učinite. A onde beše šest vodenih sudova od kamena, postavljenih po običaju jevrejskog čišćenja, koji uzimahu po dva ili po tri vedra. Reče im Isus: Napunite sudove vode. I napuniše ih do vrha. I reče im: Zahvatite sad i nosite kumu. I odnesoše. A kad okusi kum od vina koje je postalo od vode, i ne znaše otkuda je (a sluge znahu koje su zahvatile vodu), zovnu kum ženika”

Znamo da je Isus nazvan “novim Adamom” (1. Korinćanima 15:45). Šta je radila Eva u sedmi dan? 1. Mojsijeva 3:6 – Eva je navela Adama da kuša zabranjeni plod i padne u greh. Nova Eva (Marija) u sedmi Jovanov dan moli Isusa da izvede svoje prvo čudo.

A možete još jednu paralelu da izvučete. Eva je poslušala sotonu: 1. Mojsijeva 3:4-4

Marija se pokorila Bogu i Njegovoj volji, nije Ga odbila, kao Eva što je učinila. Luka 1:38 „A Marija reče: Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj. I anđeo otide od nje.”

Kao što je Isus (novi Adam) ispravi zlo koje je počinio prvi Adam, tako je Marija ispravila zlo koje je počinila prva Eva i učinila je ono što je Eva trebalo da učini, a nije: POKORILA SE BOGU!

Kroz Evu je u svet ušla SMRT. Kroz Mariju je u svet ušao ŽIVOT („Ja sam Put, Istina i ŽIVOT“, govori Gospod – Jovan 14:6)

(5) Kovčeg Zaveta u Devterokanonu

Iako protestanti arogantno odbijaju da uvaže devterokanonske knjige (tzv. „mlađi kanon“) kao deo Svetog Pisma, opet ostaje činjenica da je ovaj prošireni kanon bio u upotrebi u vreme Hrista i apostola (sve do 100. godine, kada su ga fariseji izbacili). Međutim, mi ćemo vas „poštedeti“ nekih jasnih proročanstava o Bogorodici iz Devterokanona, i samo ćemo se pozabaviti istorijom starozavetnog Kovčega. Čak i ako izbacimo te stihove koji prorokuju o Mariji, i ako samo istoriju Kovčega pogledamo, opet ćemo naći paralele koje će vas ostaviti bez teksta.

Čitamo kako je prorok Jeremija sakrio kovčeg Zaveta na planini Nebo (2. Makabejcima 2:4-8)

„Neki od onih koji iđaše za njim [Jeremijom] išli su za njim zato što su hteli da obeleže put, ali ipak nisu uspeli da nađu taj put. Kada je Jeremija čuo za ovo, izgrdio ih je [rekavši]: „To mesto treba da ostane nepoznato, sve dog Bog ponovo ne okupi svoj narod i izlije svoju milost na njega. Onda će vam Gospod otkriti sve, i slava Gospodnja videće se u oblacima, kao što se ukazala i u vreme Mojsijevo i onda kada se Solomon molio da Mesto [tojest Hram] bude slavom posvećeno.“

Kovčeg Zaveta neće videti niko sve dok ne dođe vreme izlivanja milosti Božije i okupljanja naroda Božijeg, dok ne dođe vreme kada će Bog otkriti sve! Pitam vas: KOJE JE TO VREME? Kada se izlila milost Božija? Kada je Hrist došao na svet. Kada se okupio narod Božiji? Kada je Isus osnovao svoj narod, svoju Crkvu. Kada je Bog otkrio sve? Onda kada je preko Hrista otkrio svetu SVE, čak i samoga sebe („Ali Sin koji je u naručju Božijemu, On vam objavi Boga“, reče apostol Jovan). Kada će Kovčeg biti ponovo viđen? Doslovno, u Otkrivenju 11:16, kada Jovan vidi Kovčeg Zaveta na nebu, i odmah potom govori o ŽENI KOJA JE RODILA HRISTA (Otkrivenje 12:1-6). Sve se uklapa SAVRŠENO. Čak i proročanstvo Jeremijino da će se Kovčeg Zaveta pojaviti U OBLACIMA (na nebu, Oktrivenje 11:19)! Sve, do najsitnijeg detalja!

(6) Rani hrišćanski pisci o Mariji kao Kovčegu Zaveta

Da, čak i ovaj dokaz imamo, a vi i dalje nemate nijedan. Ne samo da ignorišete Bibliju i rane hrišćane, već ignorišete i osnivače sopstvene denominacije!

Sv. Hipolit (170 – 236) – „U to vreme pojavi se Spasitelj od Device, Kovčega Zaveta, i donese Svoje Telo na ovaj svet iz tog Kovčega, koji beše ukrašen čistim zlatom iznutra, zlatom Reči Božije (Hrista) a spolja Duhom Svetim.“ (Hippolytus, In Dan.vi)

Sveti Ćirilo (315 – 387) – „Kovčeg Zaveta bi bio simbol i slika Hristova, jer ako pogledamo na način na koji je začet Jedinorodni [sin Božiji], videćemo da se to desilo u hramu Device, kao Kovčegu koji je Reč Božija uzela kao mesto svog prebivanja.“ (St. Cyril, De ador. In Spir. Et Verit., str. 293)

Sveti Atanasije (296 – 373) – „O uzvišena Device, zaista si veća čak i od najvećih stvorenja. Jer, ko ti je po veličini jednak, o prebivalište Reči Božije? S kojim stvorenjem bih te ikada mogao uporediti, O Device? Uzvišenija si od svih njih, o Kovčegu Zaveta, obučena u čistotu umesto u zlato! Ti si Kovčeg u kome se nalazio zlatan sud sa istinskom manom, tojest, telo u kome je Bog prebivao!“ (Homily of the Papyrus of Turin)

Sveti Dionizije (umro 264. godine) – „Nije On [Hrist] u bilo kome slugi počivao, već u svom svetom Kovčegu, u Mariji, Majci Božijoj“ (St. Dionisius, Heb. IX, 11:24)

Sv. Geoirgije Taumaturgus (213 – 270) – „Kovčeg je sama Devica, ukrašena iznutra i spolja, koja je primila blago opšteg posvećenja. Ustani, o Gospode, iz naručja Očevog, da ponovo podigneš pale potomke naših praroditelja“ (Orat. in Deip. Annunciat, Int. Opp. S. Gregory Thaumaturg)

Čak i koptska Crkva u Etiopiji, koja je zasebna i oduvek odvojena od Pravoslavne i Rimokatoličke, ima svoje himne koje takođe posmatraju Mariju Bogorodicu za Kovčeg Zaveta. Na primer:

„I zvaće te voljena, o ti, blagoslovena među ženama, jer ti si druga prostorija koja se naziva Svetinja nad Svetinjama, gde se nalaze tablice Zaveta sa deset zapovesti, zapisane prstom Božiji... Ti si čista posuda zlatna u koju je položena mana, onaj hleb koji je došao s neba, hleb života za ovaj svet.“

Ili ova: „Kovčeg beše ona za jednu osobu Svete Trojice. Ona je taj Jerusalim, grad proroka, i prebivalište radosti za sve svete.“

 

***********

 

Zaključak: Kovčeg Zaveta bio je velika svetinja, srce Hrama i srce Izrailja. Kroz njega je Bog govorio (2 Mojs. 25: 1,18,22). Anđeo Gavrilo, i Jelisaveta, pošto se napunila Duha Svetoga, nazvali su Mariju “blagoslovenom među SVIM ženama”! Ko ste vi da joj umanjujete svetost i značaj? Ko ste vi da se usudite da pomislite i KAŽETE da je pobožni Josif imao smelosti da odvede Kovčeg Zaveta u krevet i ima s njom seks i decu? Kao što je SVE u Starom Zavetu bilo simbol nečega što se ispunilo u Novom Zavetu, pitam vas onda: šta je simbolizovao Kovčeg Zaveta? Nojeva barka bila je simbol hrišćanskog krštenja (1. Petrova 3:18-22). Obrezanje je bila preslika krštenja (Kološanima 2:11-12). Bronzana zmija je bila simbol raspeća Hristovog (Jovan 3:14), pashalno jagnje je bilo simbol Hristove žrtve (1. Korinćanima 5:7). Onda je i Kovčeg Zaveta simbol NEČEGA u Novom Zavetu? ČEGA, ako ne Marije, Majke Božije? Ko je nosio „prisustvo Božije“ u sebi? Ko je nosio „hleb života“ u sebi? Ko je nosio „Reč Božiju“ u sebi? Ko je nosio „prvosveštenika“ u sebi? KO, AKO NE MARIJA? Kako onda smete čak i da pomislite da bi ona bila kao sve druge žene, kada joj je i anđeo Gavrilo rekao da je „blagoslovena MEĐU SVIM ŽENAMA“? Pokajte se i molite Boga za oproštaj jer tako rđavo mišljenje imate i o Josifu pravedniku, i o Mariji, Majci Božijoj.

Da završimo podsetnikom: Marija je “blagoslovena među svim ženama”, to je rekao i anđeo Gavrilo i Jelisaveta pošto se napunila Duha Svetoga. Sama Bogorodica je izjavila da će je svi budući naraštaji nazivati “blaženom” jer je velikom učini Bog! (Luka 1:48.49). Zašto protestanti vređaju onu koju su i Gavrilo i Jelisaveta nazvali “blagoslovenom među svim ženama”? Zašto je ne nazivaju “blaženom” kao što je u Svetome Pismu i zapisano?

Marijo, Majko Gospoda našega, moli se Bogu za naše spasenje!

 

(preuzeto sa foruma "Sektolomac")

 

Na slici je ikona Bogorodice Trojeručice, najčuvenije ikone Bogorodice u celom pravoslavnom svetu. Pripada srpskom narodu, a nalazi se u manastiru Hilandar na Svetoj Gori. Po predanju, naslikao ju je lično apostol i jevanđelista Luka. Tokom prvih vekova hrišćanstva, zbog progona, ikona je predata na čuvanje jednoj hrišćanskoj porodici iz Damaska. Početkom osmog veka pojavila se jeres ikonoborstva (pokreta koji se protivio ikonama i uništavao ih). Jovan Damaskin, čija porodica je čuvala ovu ikonu, borio se protiv ove jeresi pišući i govoreći narodu protiv ikonoboraca. Zbog toga mu je odsečena desna ruka. Jovan Damaskin pao je pred ikonu Bogorodice u svom domu, držeći odsečenu desnicu u levoj ruci i molio se pred ikonom da mu se ruka isceli. Cele noći se molio, da bi se ujutru čudo zaista i dogodilo: Jovanu Damaskinu je odsečena desna šaka ponovo prirasla za ruku. U znak zahvalnosti, Jovan Damaskin je nastavio da piše u odbranu ikona i dodao je srebrnu šaku ikoni Bogorodice, koja je tada prozvana "Trojeručica". 

Posle ovog događaja, Jovan Damaskin, do tada svetovnjak, odlučuje da se zamonaši. Napušta Siriju i odlazi u Palestinu, gde se zamonašio, ponevši sa sobom ikonu Trojeručice. Posle pet vekova, u taj manastir (lavra svetog Save Osvećenog) dolazi mladi monah carskog porekla, Rastko Nemanjić, ili Sava, kako mu beše monaško ime. Nakon velikih čuda koja su se dogodila tokom Savine posete ovom manastiru, iguman mu poklanja Trojeručicu i Sava je odnosi u Hilandar (Sveta Gora Atoska u Grčkoj). Do dana današnjeg, ikona Bogorodice Trojeručice je igumanija manastira Hilandara, i tokom njenog boravka u Hilandaru i na teritoriji Srbije, dešavala su se mnogobrojna neobjašnjiva čuda. Ko god je imao priliku da se nađe u blizini ove ikone (povremeno je donose u Srbiju, jer pripada srpskom narodu), može da oseti neverovatnu silu i blagodat i prisustvo Duha Svetoga. Pozivam sve koji ovo čitaju da obavezno odu da vide ovu ikonu kada sledeći put dođe u Srbiju, i da se sam uveri u blagodat Božiju kojom je ova ikona čuvana tokom 20 vekova.

http://sektolomac.net/bogorodica---kov269eg-novog-zaveta.html

 

[VaSa110]

Imao sam strpljenja da ovo sve pročitam. Jedno pitanje: Koje je nacionalnosti bio Isus?

[Ignjatije]

Imao sam strpljenja da ovo sve pročitam.

 

Мило ми је.

 

Jedno pitanje: Koje je nacionalnosti bio Isus?

 

Јеврејин по телу.