(АУДИО) Шта се догодило испод дрвета познања добра и зла? - др Зоран Јелисавчић

[Guest]

Предавање мр Зорана Јелисавчића асистента на Православном Богословском факултету у Београду на тему "Шта се догодило испод дрвета познања добра и зла" које је недавно одржао у Земунској гимназији у Београду.

 

 

 

http://www.svetigora.com/audio/download/10021/17.02.2012_Zoran_Jelisavcic.mp3

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[ivona]

Заиста добро предавање иако предавач одлута фантастичним дигресијама, врати се увек на основу теме, која је заиста обимна и сагледљива из толико углова. Проф.Бојанин је написао једну изнимну књигу са сл. називом ''Под дрветом познања добра и зла'' коју више него прерпоручујем јер богословљу требају овакве фине анализе људске природе сагледане кроз искуство науке и делимично научан метод колико је он могућ у психијатрији или психологији. Овај догађај је свакако важан и бавимо се њиме било да говоримо о онтологији или етици и што је баш Бојанин сјајно приметио указује на извесну антиципацију људске историје као њену репетитивност у смислу тога да се свака личност нађе испод овог дрвета познања и има шансу да ухвати руку Бога као и онда кад ју је нудио након Адамовог промашаја у рајском врту.

Наравно има ту доста ствари које психијатрија или психологија не могу да дотакну, устручавајући се да се баве бићима и значењима која трансцедирају стварност чула, али оне јесу битне у теологији било у области сотирологије или христологије, а то је за почетак и питање ''змије'' или неке енергије, бића како каже овај уважени предавач које остаје у домену симбола или мита, али је за историју Цркве свакако биће које има личност и свој део одговорности у овом промашају, а кога светоотачка мисао свакако не заобилази нити релативизира као део нашег унутрашњег психолошког живота који добије негативно усмерење воље. Да, најважније су последице, али ми улазимо у последице свакодневно и да, давајући на одговорности некоме поред нас самих можемо лако упасти у Адамову замку кад је пребацио одгворност на Бога јер му је он дао жену и на Еву јер му је она дала плод, АЛИ препознавајући, у смислу евхаристије, Христа као живог Бога преображавамо се ка апсолутном Добру, али настављамо да постојимо у оквиру датости коју је увек могуће третирати кроз погрешно усмерење слободе и уз одмагање Злог од кога тражимо заштиту од Бога и поред свих наших напора. Занимљиво ми је исчитавајући новију литературу на ову тему, доста се избегава причати управо и о овоме, претпостављам јер је ово јако клизаво тло за богословску савремену мисао која ,руку на срце ипак жели примирје са феноменолошким наукама, и дошла би у озбиљну невољу да себе представи митолошком и неозбиљном, јер ко још у 21 веку говори о Ђаволу?! Говори библија, свети Оци, и свако ко се усуди на крене на разрачунавање са својом палом вољом, тада га сусретне и то је итекако део онтолошких дилема као и етичких ,али биће још прилике да се о томе прича,надам се