Мање сиве економије – већа потрошња

[Crveni Baron]

Мање сиве економије – већа потрошња

 

Наши саговорници кажу да су порезници бољим радом успели на тржишту да надокнаде пад плата у јавном сектору и пензија

Мање робе на „бувљацима” више новца у буџетима (Фото Д. Јевремовић)

Страшно смо се плашили резултата за фискалну консолидацију, јер кад смањите плате у јавном сектору и скрешете део пензија, онда наравно очекујете да падне потрошња, казао је премијер Александар Вучић у интервјуу „Недељнику”. Међутим, људи су изгледа решили да троше више него раније. Зато што су схватили да ми имамо сигурну будућност и да они могу да рачунају да ће ствари 2016. кренути на боље, објашњава Вучић.

Како каже, први резултати су показали, већ у новембру и децембру, да је ситуација боља од очекиване, а тренд се наставио и у првим месецима 2015. године.

Како је могуће да потрошња расте, ако њени главни извори, а то су плате и пензије падају? Одакле онда долазе те паре, ако штедња није смањена? Према подацима Народне банке Србије на крају фебруара штедња становништва била је 1.039 милијарди, док је у новембру прошле године била 1.029 милијарди динара. Кредити становништву, као трећи извор потрошње, кад се одузму курсне разлике, такође нису повећани. Мало је вероватно да су коверте које рођаци из иностранства шаљу грађанима Србије сада издашније, јер откако је криза почела дознаке бележе пад.

Шта је објашњење овог својеврсног економског парадокса? Како је могуће да више трошимо ако немамо више пара? Према подацима званичне статистике у периоду јануар-фебруар, у поређену са истим периодом прошле године, промет је и даље у благом расту од 1,4 одсто. На месечном нивоу забележен је пад од пет одсто, али то је последица чињенице да је у јануару потрошња сезонски већа због празника. На годишњем нивоу, ипак, бележи се благи пад промета у трговини на мало (0,8 одсто).

Саговорници „Политике” сматрају да решење ове енигме заправо лежи у бољем раду Пореске управе, односно већем обухвату сиве економије.

– То што није забележен пад потрошње јесте успех – каже Милојко Арсић, професор Економског факултета. – Али питање је шта су извори те потрошње. Плате и пензије чине чак 80 одсто дохотка грађана и питање је шта је повећало потрошњу ако су главни извори смањени. Кредити становништву, кад се одузму курсне разлике стагнирају. Већа потрошња није дошла ни из штедње коју грађани држе у банкама. Једино ако није из сламарица. Ипак, чини ми се да је то најпре последица бољег обухвата сиве економије – каже Арсић и додаје да промет у трговини на мало није најпоузданији показатељ потрошње.

Он, такође, додаје да се прецењује ефекат смањења плата и пензија на укупну потрошњу, јер оне чине тек трећину јавне потрошње.

Ако је обухват сиве економије већи, то опет не значи да је реално, више новца потрошено, него да се то сада само види на папиру. Што, према речима Арсића, јесте добра ствар, али не значи да смо више пара потрошили.

На питање да ли то значи да ће због већег обухвата сиве економије и бруто домаћи производ (БДП) бити већи, па ће по том основу Србија, опет, на папиру забележити и економски раст ове године, Арсић, одговара негативно. Како каже, у наш БДП, односно све оно што привреда и грађани створе за годину дана, улази и процена сиве економије.

Са Арсићем је сагласан и Горан Николић, сарадник Института за европске студије. По њему раст потрошње највероватније значи да је значајан део послова из сиве зоне утеран у легалне токове.

– Бележимо раст потрошње, а пали су нам главни извори новца те потрошње. Ми ћемо ове године имати већу потрошњу само на папиру – закључује Николић.

 

А. Телесковић

[Agnostik]

Srbiju napred da vuce moze samo izvoz a ne potrosnja. 

 

A rast izvoza se smanjio.