Са www.svetosavlje.org

[Дража]

ДА ЛИ ВЕЧНЕ МУКЕ ПРОТИВРЕЧЕ ЉУБАВИ БОЖИЈОЈ ИЛИ

САБЛАЗНИ ОРИГЕНИЗМА У НАШЕ ДАНЕ

ВАЛЕРИЈ ДУХАЊИН

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/VecneMukeDuhanjin.htm

"... Љубав се изражава у верности. Онај ко говори да воли, а сваки дан вара - лаже. Порочни човек воли сопствене страсти више од Бога. Како такав може у рају да сагледава светост Божију? Љубав према Богу се изражава у верности Његовим заповестима. Заповести претпостављају труд над собом, савладавање у себи онога што нам смета да будемо са Богом. Наши греси и страсти налик су на тињајуће угарке, који су у стању да се разгоре у паклени огањ, који ће неиздрживо палити душу у вечности... Суштина вечних мука није у томе да се грешници кажњавају из мржње према њима, већ зато што су они сами постали неспособни за љубав. Није суштина мука у гневном одбацивању оних који су одступили, већ у њиховом личном одбацивању Бога и Његове љубави која је усмерена ка њима. Заиста, како да се нађе у рају онај ко не воли Бога и ништа није урадио да покаже ту љубав у сопственом животу? То ће бити истинско мучење, пакао. У томе се и закључује суштина загробних страдања... Није ствар у кажњавању, већ у духовно-моралном достојанству човека. Наш реални живот, особине наше душе се у вечности преламају у стање које ће за њу бити потпуно природно - или блаженство, или мучење. Симпатија према Оригеновим погледима посебно је разумљива у наше дане, када желимо да поживимо овде на своје задовољство, али да се и тамо, иза гроба, не лишимо блаженства..."

[Из текста...]

[Дража]

О ЖИВОТУ У ХРИСТУ

СВЕТИ НИКОЛА КАВАСИЛА

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/ZivotUHristuKavasila/ZivotUHristuKavasila.htm

Причешће, Дечани

ПРВА БЕСЕДА

О ТОМЕ ДА СЕ ЖИВОТ У ХРИСТУ ОСТВАРУЈЕ КРОЗ СВЕТЕ ТАЈНЕ КРШТЕЊА, МИРОПОМАЗАЊА И ПРИЧЕШЋА

ДРУГА БЕСЕДА

КАКАВ ДОПРИНОС ЖИВОТУ У ХРИСТУ ПРУЖА БОЖАНСКО КРШТЕЊЕ

ТРЕЋА БЕСЕДА

КАКАВ ДОПРИНОС ЖИВОТУ У ХРИСТУ ПРУЖА ПОМАЗИВАЊЕ СВЕТИМ МИРОМ

ЧЕТВРТА БЕСЕДА

КАКАВ ДОПРИНОС ЖИВОТУ У ХРИСТУ ДАЈЕ СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ

ПЕТА БЕСЕДА

КАКАВ ДОПРИНОС ЖИВОТУ У ХРИСТУ ПРУЖА ОСВЕЋЕЊЕ СВЕТОГА ЖРТВЕНИКА

ШЕСТА БЕСЕДА

КАКО ЋЕМО САЧУВАТИ ЖИВОТ У ХРИСТУ, КОЈИ СМО СТЕКЛИ КРОЗ СВЕТЕ ТАЈНЕ

СЕДМА БЕСЕДА

КАКАВ ПОСТАЈЕ ПОСВЕЋЕНИК У СВЕТЕ ТАЈНЕ ПОШТО СВОЈИМ ТРУДОМ ОЧУВА

У СЕБИ БЛАГОДАТ КОЈУ ЈЕ КРОЗ ЊИХ СТЕКАО

[Дража]

"БОГОСЛОВЉЕ ЈЕ НАУЧНО, АКО СЕ ЊИМЕ СТРУЧНО ЗАНИМАШ"

МАТИ ВАССА ЛАРИНА

Линк на комплетан текст: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/BogoslovljeMatiVasa.htm

Богословље је предмет који традиционално саставља основу образовања на универзитетима Европе. У Русији се воде дискусије какво треба да буде богословско образовање и да ли постоје основе за укључивање теологије у списак научних специјалности. О европским традицијама предавања богословских дисциплина, доктор богословља и предавач на Институту за литургичка истраживања богословског факултета универзитета у Бечу, монахиња Васса (Ларина) говори у интервјуу за интернет часопис "Татјанин дан".

[Дража]

У ПРОЦЕДУРИ ПОВРАТКА ИЗ РАСКОЛА НЕ ТРЕБА ДА БУДЕ НИЧЕГ ПОНИЖАВАЈУЋЕГ

МИТРОПОЛИТ ВОЛОАМСКИ ИЛАРИОН

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/PovratakIzRaskola.htm

"Црквене поделе немају једнаку природу, и није свака од њих раскол. На пример, у историји се не једном дешавало да су се делови ове или оне помесне Цркве дуже време налазили ван међусобног општења из разлога историјске или политичке природе".

Прот. Љубо Милошевић

[Дража]

О. АЛЕКСАНДАР ШМЕМАН И МОНАШТВО

Мати Васса Ларина

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/VasaLarin_Smeman_i_monastvo.htm

"Границе између 'монашког' и 'световног' нису тако јасно одређене у пракси Цркве као што се чини да су у теорији. Заиста, антиномијске стране 'пустиње' и 'царства,' 'Марије' и 'Марте,' итд. често постоје паралелно једна поред друге у једној личности, као што се обе рефлектују у нашој литургијској традицији. Не бих рекла да Св. Игњатије Брјанчанинов није имао ништа од 'Марте' у себи, нити да о. Александар Шмеман није имао ништа од 'Марије.' Али наглашавање једне или друге стране доводи до различитих 'аспеката' активности у Цркви, различитих приступа. То може такође довести до тензије, омаловажавања вредности једног приступа или другог, или чак узјамног осуђивања".

[... Из текста]

[Дража]

ШЕТЊА ПРОТЕСТАНТА ПО ПРАВОСЛАВНОМ ХРАМУ

Свештеномученик ДАНИЛ Сисојев

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/SetnjaPravoslavniHram.htm

"...Дан, засићен пролећним сунцем, приближавао се крају. Била је једна од недеља Великог Поста. Московске улице и сокаци, који су се одмарали од бесконачне буке аутомобила, играли су се кристалним поточићима отопљеног снега. Са зграда и још нагих стабала падале су капи у дугиним бојама, звонећи као милиони стаклених звончића на сакосу вечног Првосвештеника. Шетао сам по пријатним сокацима Москве, дивећи се заслепљујућем небеском плаветнилу. У души је владала звонка тишина која настаје на врхунцу Четрдесетнице. Недалеко од позоришта на Таганки одједном ми се обратио неки младић с питањем: - Да ли сте читали Библију?...".

[... Из текста]

[Дража]

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

СВЕТИ АНДРЕЈ КЕСАРИЈСКИ

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/TumacenjeOtkrovenjaSvetiAndrejKesarijski/TumacenjeOtkrovenjaSvetiAndrejKesarijski.htm

СВЕТИ АНДРЕЈ КЕСАРИЈСКИ

ПРЕДГОВОР

Када су ме многи, имајући због велике љубави коју осећају према мени боље мишљење о мојој разборитости него што би требало, молили да протумачим Апокалипсу (Откривење) Јована Богослова и да ова виђења применим на времена која су затим уследила, често сам одлагао да се прихватим нечега што надмашује моје снаге, знајући да је разјашњење онога што је Свети тајанствено видео и што треба да се деси у будућности дело великог разума, просветљеног божанственим Духом. И ако су књиге древних пророка, које су многи већ протумачили, још увек пуне несагледиво дубоких тајни и биће то све до оног дана док знање, сада делимично, не постане савршено - мада већина тих књига говори о првом доласку великог Бога и Спаса нашег (неке, уосталом, говоре и о Његовом Другом доласку) - зар онда неће бити дрскост, нарочито од стране лица непричасног пророчком духу, да тумачи оно чему се чак ни крај не може сагледати? Како је, међутим, послушност боља од жртве (1. Сам. 15; 22), и како се, према апостолу, нада не постиђује (Рим. 5; 5), а љубав никада не престаје (1. Кор. 13; 8), то се, будући том љубављу везан са твојом богоподобном душом, Макарије, надам ћу кроз ту љубав задобити надокнаду за своје недостатке и награду за послушање - тај плод љубави - и укратко ћу, уз помоћ Бога Који ће ме умудрити, испунити оно што ми је заповеђено.

Као прво, ти и сам знаш да је свако богонадахнуто писмо дато од Духа у тројаком виду, као што се и човек састоји из три дела. Слова и само приповедање подложно осећању на неки начин као да чине тело списа, душу - његови сликовити изрази који читаоца узносе од чулног (видљивог) ка мисленом, а дух - указивања и созерцавање оног најузвишенијег и будућег. Прво доликује онима који се васпитавају у закону, друго - онима који обитавају у благодати, а треће стању блаженства у коме царује дух, потчинивши све телесне помисли и кретања. Прво се састоји у предаји догађаја који су се већ збили, али се они неретко у великој мери украшавају пређашњим призорима истине, друго - у указивању примерима и другим сличним поучним расуђивањима, као на пример трн кад дође у руку пијаноме (Приче Сол. 26; 9) или стиди се Сидоне, јер говори море (Иса. 23; 4) и сл. Треће, пак, или духовно се превасходно садржи у Откривењу Јована

Богослова. Истина, упоредо са оним историјским и сликовитим, духовно се у великој мери може видети и код других пророка, али Откривење њиме особито обилује. Стога је Бог и заповедио да је благовесте једино савршени у знању. Зато и ми приступамо објашњавању виђења блаженог Богослова не као они који су достигли дубину духа скривеног у њему јер се не усуђујемо, па чак немамо ни у виду тумачење свега у дословном смислу, него желимо једино да пружимо прилику уму да се у својим даљим тежњама вежба у презирању садашњости као несталне и да жели будућност као вечну. Савршено познање овога препуштамо божанској премудрости, која познаје и она времена у којима ће се испунити предсказано, а чије су нам испитивање апостоли забранили.

Предузевши ово ради послушања, поделили смо ово дело на 24 одељка и 72 поглавља по тројности суштаства - телу, души и духу, по броју двадесет четири старешине којима се, како ће даље бити потврђено, означава пунота оних који су благоугодили Богу од почетка до свршетка света. Даље расуђивање о овој богонадахнутој књизи сматрамо сасвим непотребним, јер су њену веродостојност посведочили блажени Григорије Богослов и Кирило, а пре њих Папије, Иринеј, Методије и Иполит. Од њих смо преузели подстицај, услед чега смо на неким местима и навели њихова размишљања, приступивши и сами овом делу, а ти, човече Божији, награди својим молитвама труд који, како ја мислим, много помаже скрушености кроз сећање на награде праведницима и казне за грешнике.

[Guest о. Агапије]

О. АЛЕКСАНДАР ШМЕМАН И МОНАШТВО

Мати Васса Ларина

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/VasaLarin_Smeman_i_monastvo.htm

"Границе између 'монашког' и 'световног' нису тако јасно одређене у пракси Цркве као што се чини да су у теорији. Заиста, антиномијске стране 'пустиње' и 'царства,' 'Марије' и 'Марте,' итд. често постоје паралелно једна поред друге у једној личности, као што се обе рефлектују у нашој литургијској традицији. Не бих рекла да Св. Игњатије Брјанчанинов није имао ништа од 'Марте' у себи, нити да о. Александар Шмеман није имао ништа од 'Марије.' Али наглашавање једне или друге стране доводи до различитих 'аспеката' активности у Цркви, различитих приступа. То може такође довести до тензије, омаловажавања вредности једног приступа или другог, или чак узјамног осуђивања".

[... Из текста]

Одличан текст брате Дражо.  dada

[Дража]

ДЕЧИЈИ ВРЛИНОСЛОВ

13 ВРЛИНА ДО БОЖИЈИХ ВИСИНА

Са благословом Његовог Преосвештенства

Епископа нишког Г.Г. Иринеја

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Knjizevnost/Vrlinoslov/vrlinoslov.htm

САДРЖАЈ:

Увод

1. Покајање

2. Послушност

3. Молитва

4. Уздржање

5. Расуђивање

6. Чистота (целомудрије)

7. Неосуђивање

8. Трудољубље

9. Правда

10. Милосрђе

11. Миротворство

12. Смирење (кротост, трпељивост)

13. Љубав

14. Блаженство

О књизи

[Guest свештеник Иван]

У ово је много добро! Хвала Дражо.

[Драган Јашић]

ДЕЧИЈИ ВРЛИНОСЛОВ

13 ВРЛИНА ДО БОЖИЈИХ ВИСИНА

Са благословом Његовог Преосвештенства

Епископа нишког Г.Г. Иринеја

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Knjizevnost/Vrlinoslov/vrlinoslov.htm

САДРЖАЈ:

Увод

1. Покајање

2. Послушност

3. Молитва

4. Уздржање

5. Расуђивање

6. Чистота (целомудрије)

7. Неосуђивање

8. Трудољубље

9. Правда

10. Милосрђе

11. Миротворство

12. Смирење (кротост, трпељивост)

13. Љубав

14. Блаженство

О књизи

Заиста дивно !!!!!!!!!! Дражо Бог ти дао свако добро

[Дража]

У ово је много добро! Хвала Дражо.

Богу хвала на свему. Хвала и свештеницима и браћи са Светосавља, Поука и других извора православне речи и духовности широм глобалне мреже због тога што нам несебично помажу да сигурније (са мање недоумица и страха) ходимо путем који води у Царство Небеско те да њиме, ако Бог да, покушамо усмерити и нашу децу. Свако добро свима часни оци и остала братијо.  bighugbighug

[uros]

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

СВЕТИ АНДРЕЈ КЕСАРИЈСКИ

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/TumacenjeOtkrovenjaSvetiAndrejKesarijski/TumacenjeOtkrovenjaSvetiAndrejKesarijski.htm

СВЕТИ АНДРЕЈ КЕСАРИЈСКИ

Одлично, хвала!

[Дража]

"ДАЈ ДА ПОПИЈЕМО!"

БОРБА ПРОТИВ АЛКОХОЛИЗМА

"Пијанство је подмукли непријатељ људског достојанства, рушилац личности, угњетач породице и подривач државе у свом каузалном исходу остварења зла. То је стање деструктивног односа према животу, а тиме и према Цркви као учитељици здравог живота. То је и геополитичко питање које је недавно званично подигнуто у Православној Русији, које је она прогласила за унутрашњег непријатеља број један. Та држава, поведена стратешким интересима на дуге стазе, у последње време много пажње поклања борби против алкохолизма. Ради тога Руска држава отвара сва врата својој Цркви да се суочи са овом болешћу друштва, која је у самој ствари опасна болест душе коју многи учитељи у неискуству и незнању не схватају озбиљно. Опхрван безнађем и разочарењима, а покренут у неправди "кнежева људских" и наш човек се све више хедонистички предаје овој авети која широко гута људе и драстично слаби наше друштво, а тако и наше опште народне интересе.

Ми скромно, и колико је у нашој моћи, барем симболично, овим чланком Јурија Максимова покрећемо борбу против алкохолизма који се све више шири у нашем народу. Алкохол је духовни и душевни убица, коначно и физички, он је подривач основе цркве као људског естаблишмента а тако и државе у њеној дужној изградњи стабилног друштва. Овом приликом молимо наше читаоце и пријатеље да нам помогну у приређивању текстова и књига који су посвећени борби протвив алкохолизма. Надамо се да ће и наша Црква да објави борбу против алкохолизма у Србији и тако почне да спасава наше озбиљно оболеле, и изгубљене у све већем безнађу наше понижене људе. Дај Господе силе и снаге, а пре свега мудрости, да истрајемо у овом важном замишљеном светом делу."

[Протојереј-ставрофор Љубо Милошевић]

ЂАКОН ГЕОРГИЈЕ МАКСИМОВ

"У БОРБИ ЗА ТРЕЗНУ РУСИЈУ"

Новомученици руски против алкохолизма

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/Alkoholizam/AlkoholizamMaksimov.htm

''Да попијемо'' - део 1.

''Да попијемо'' - део 2.

[Дража]

ТЕОЛОГИЈА КАО НАУКА, И НАША СЛОБОДА

У ОДСУСТВУ СЛОБОДЕ САГЛЕДАВАЊА ИСТЕ

Протојереј-ставрофор ЉУБО Милошевић

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/Teologija_i_sloboda.htm

А све у вези са (на Светосављу) објављеним чланком инокиње Вассе (Ларин):

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/VasaLarin_Smeman_i_monastvo.htm

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4597.msg204636.html#msg204636

Исечци из текста:

"Не може да се избегне конкретно и јасно питање: колико је наш "теолог" данас заиста информисан о нашим православним вредностима, а да није индоктриниран, усмерен ка исконструисаној форми, утврђеној на шаблонској коректности, а не на научним прилазима који користе све гране богословских наука? На прво место издвајамо доксолошко учење Православне Цркве, које својим животом у Телу Христовом - вековним Предањем, стоји изнад сваке индивидуе; или изнад свих локалних школских система; или изнад свих револтних покрета или утицаја других научних система (већином контролисаних и хипотетичких).

Зашто ово пишем? Претрагом по интернету, тражећи кључну реч "Шмеман" (требало ми за нешто), открио сам коментаре на чланак мати Вассе Ларин који смо ми овде објавили. Видим помињу и мене који сам уз потребну сарадничку помоћ чланак уредио и објавио.

*******

Читајући коментаре о поменутом чланку примећујем душевну настројеност хистеричног такмичења - навијања, и то уобичајеног српског типа - психолошки откривеног - рецимо у надметању навијача Партизана и Црвене звезде, и у том дељењу на поставкама опажања боја, а не и самог фудбала (и квалитета фудбала). Открива се стање патетичне личности, хистерије... А трагедија је ова: ако негде и у иностранству противнички тим игра, навијај за његовог противника. - Српска мржња, инат, злурадост, нехришћанство ... - шта ли је?

Чланак инокиње Вассе, непристрасно речено, јесте озбиљна студија једног озбиљног проблема који се открива у Шмеману, то јест у "евхаристијској теологији", која данас издваја одређене проблеме, а ми их по нашој природи поднебља у коме живимо стално гурамо под тепих. И још важно дигнемо нос! И тако живимо у психолошком расположењу негирања да они постоје, а све ради личних и емотивних односа према нечему што бисмо скројили по нашем ћефу и прохтевима. Овако то преподобни Јустин Нови каже: "по човеку а не Богочовеку"."