Васкршња посланица Епископа канадског Георгија

[Guest]

 

СМРТИ ГДЈЕ ТИ ЈЕ ЖАЛАЦ, АДЕ ГДЈЕ ТИ ЈЕ ПОБЈЕДА?

 Драга браћо и сестре,

Послије Христовог још једнога чуда – највећег до тада – васкрсења четвородневнога Лазара у Витанији, чули смо, при уласку у  Јерусалим, усклике усхићене масе: „Осана Сину Давидову, благословен који иде у име Господње“. И све је то кратко трајало.

Само неколико дана после тог величанственог дочека, у том истом Јерусалиму, иста та маса, урлала је: „Узми га, узми, распни га, распни“. Па на крају, ухватише, попљуваше, осудише и разапеше највећег добротвора свога. Без разлога, без гријеха уз само неке лажне свједоке. „И би тама по свој земљи“ (Лука 23, 44).

Црквене пјесме пјевају жалопојку: „За које добро распесте ме, не дадох ли вам ману с неба, а ви мени жуч, болеснике ли ваше не лијечих, мртве подизах а ви мени Крст. За које добро осудисте ме.“

Христос је тада поручио ученицима својим и свима нама: „Ако мене изгнаше, и вас ће гонити, ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати и све ће вам ово чинити имена мојега ради“. (Јн. 15, 20-21)

Нико тада није могао претпоставити да Бога не могу убити. Да ће Христос и себе да васкрсне. А десило се и то чудо над чудина, убједљиво, јавно, свечано и славно. Доста да порази све оне који не вјероваше „проповиједи Његовој“. Но и тада се нашло оних који су тражили изговор у мађији, у лажима, а не у Истини коју је Христос поред Закона љубави донио.

Христово Васкрсење је вододелница људске историје. До Њега – истински прогрес је био немогућ, од Њега – он постаје могућан. „Нико у свијету људском на овој земљи, није тако свет потресао као Господ Христос својим Васкрсењем“.  (Ава Јустин, Мисли, 2009, стр. 70).

Сав наш живот, све наше живљење на земљи, без наде на васкрсење губи свој зачај, губи свој смисао.  Не вриједи живјети без Бога. А да је Христос само дошао и лијечио, зар би нам био прави Бог? То чине и љекари и продужавају нам унеколико живот наш. Христос је љекар душа и Његов лијек је у вјечности у излијечењу од првородног гријеха, од смрти. Не каже ли Свети Јован Златоуст у свом Васкршњем слову: „Гдје ти је смрти жалац, гдје ти је аде побједа“? Христос Васкрсе и Својим васкрсењем створи нови извор живота.

Живимо, зато, Христом, живим, Христом Васкрсним али и, као у ове предваскршње дане, ево, сада и овдје, Христом страдалним. Јер ако Христа Господа издаше, шта онда да очекује слуга Његов? Али и у томе се потврђује и остварује наша Заједница. У познању „првога између њих“ и свештеници и паства њихова у том страдању спремају се да им живот буде озарен радошћу Васкрсења и да би имала смисла сва наша страдања у овом свијету.

 ХРИСТОС ВАСКРСЕ – РАДОСТ ДОНЕСЕ!

Поклонимо се Његовом Васкрсењу.

 

Ваш Епископ канадски Георгије и свештенослужитељи Епархије канадске:  

Протојереј-ставрофор Михајло Додер
Протојереј-ставрофор Живорад Суботић
Протојереј-ставрофор Мирослав Дејанов 
Протојереј-ставрофор Обрад Филиповић 
Протојереј-ставрофор Лазар Вукојев 
Протојереј-ставрофор Василије Томић
Протојереј-ставрофор Мирољуб Тодоровић
Протојереј-ставрофор Првослав Пурић 
Протојереј-ставрофор Милутин Вељко 
Протојереј-ставрофор Милован Средојевић
Протојереј-ставрофор Драго Кнежевић
Протојереј-ставрофор Васа Пејовић
Протојереј-ставрофор Драгомир Нинковић
Протојереј-ставрофор Љубомир Рајић
Протојереј-ставрофор Војислав Павловић
Протојереј-ставрофор Милојко Димитрић
Протојереј-ставрофор Радован Марић
Протојереј-ставрофор Десимир Видовић 
Протојереј Душан Гњатић
Протојереј Јовица Ћетковић
Протојереј Горан Гојковић
Протојереј Златибор Ђурашевић
Протојереј Милан Јовановић
Протојереј Малиша Миловановић
Протосинђел Василије (Гавриловић)
Протонамесник Ђуро Самац
Протонамесник Александар Гујаничић
Протонамесник Милош Пурић
Протонамесник Ђорђе Цимеша 
Протонамесник Александар Црногорац 
Јереј Марко Радмановић 
Јереј Јован Б. Марјанац
протођакон Стефан Икономовски 
ђакон Ђурађ Којић 

 

Извор: http://www.istocnik.com/vesti/704-poslanica-vaskrsnja-episkopa-kanadskog-georgija.html

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!