Исповест новог српског емигранта

[Зосима]

Na početku i na kraju ovaj tekst ima dva povoda.Navršava se tačno 1863 dana,odkako sam postao profesionalni muver iz Montreala,ali pre svega ovaj tekst je napisan,kada sam u novinama pročitao,da je posle stotina uloga i predivnih rola zapaženi glumca narodnog pozorišta u Beogradu,Nebojša Dugalić,odlučio da se iseli za Kanadu,sa ženom i petero dece. Kako je život jednostavan! Dnevnica plus jedno nošenje klavira,to se ekstra plaća.U kešu.  E baš toliko košta kad u bari plačeš,dok kao poslednje emigrantsko govno koje je dotaklo dno života,jedeš svoje sline i psuješ Dostojevskog,koji ti je pričao ,da je život nešto potpuno drugačije

 

Piše Vladimir Bogdanović

 

Nikada nisam ni bio od ljudi koji misle da kad prdneš to sigurno miriše na jorgovan samo zato što si u Kanadi, pa je tamo sve mnogo lepše nego u ofucanoj Srbiji. Da se taj "buke" te prirodne pojave zapravo drastično menja samo zato što je internacionalizovan, i u etar iz tela nije izašao u Beogradu, već u jednom tako romantičnom gradu kao što je Montreal. Ne, oduvek sam znao da nije tako, da se do snova dolazi još teže, ali ipak nisam znao koliko je to teško i ponižavajuće, a da sam u pravu pokazao mi je i taj pad na glavu sa bicikla, tog odvratnog i hladnog kišnog jutra u industrijskom predgrađu Montreala dok sam jurio na prvi dan posla u firmu za selidbe. 

 

Nešto kasnije to će postati moja nova profesija. 

Muver. 

U srpskoj jeziku ta reč ne postoji. Ukratko, čovek koji pomera stvari, radi selidbe, u bukvalnom prevodu - selidbar. Inače, skoro i da sam zaboravio ukus sopstvenih slina jer ih od detinjstva nisam jeo(valjda sva deca to rade) kada mi je prednji točak bicikla tog istog jutra upao u šinu prekrivenu barom, tu prokletu šinu voza koji je nekada pored kanala Lašin služio za prevoz robe do samog centra grada sa brodova tek pridošlih iz Evrope. Ti isti brodovi koji su pristizali na Lasal, kranju tačku ovog frankofonog grada koja izlazi na reku Sen Loran, nisu dovozili samo robu već i razne tuge i bede iz svih delova sveta koje su došle da osete taj čudesno novi i mirišljavi "buke". 

Mnogo, mnogo kasnije nastala je izreka onog kineskog komuniste da "kako god da se okreneš dupe ti je pozadi" što će verovatno shvatiti svaki emigrant pa i ja, ali kasno. Ostale je, kao i mene, život odveo u bajke, iz jednog jedinog razloga i sistema vrednosti koji i danas posle svega ne razumem - za šaku dolara. Simbolično je i da su taj isti kanal Lašin gradli pre više od stotinu i pedest godina isti ti emigrantski pacovi kao što sam i ja tog dana bio. To je samo jedan od razloga i verovatno ona jagodica na šlagu zbog koje danas ne vidim na desno oko. Sirotinja iz Italije gradila je metro, Poljaci puteve i dokove, Rusi su radili u rudnicima i istovarali lučku robu, Kinezi su i tada prčkali sa hranom i tada su voleli da jedu pse (zabeleženo nekoliko puta u novinama da je "kučetina" bila na meniju nekih kafana a da to Francuzi nisu ni primećivali), dok su Srbi i Dalmoši uglavnom radili još gore i teže poslove, pa sam ja valjda genetski krenuo istim putem.

http://nedeljnik.co.rs/sr/2015/03/26/dnevni-magazin/ispovest-novog-srpskog-emigranta

[Crveni Baron]

 

Mnogo, mnogo kasnije nastala je izreka onog kineskog komuniste da "kako god da se okreneš dupe ti je pozadi" što će verovatno shvatiti svaki emigrant pa i ja, ali kasno. 

 

     

[Ненад Р.]

Ја нисам био мувер , али сам волео да се кријем по мувару када сам био мали.