О позитивним резултатима владавине династије Обреновић

[Marjanovic]

 

А шта су Обреновићи даривали своме Отечеству и своме Роду и шта су све урадили и шта је све урађено за време њихове владавине за Србију и у Србији :



1. За владавине Обреновића Србија је постала држава: вазална (1830), независна (1878), Краљевина (1882), уз не мала територијална проширења. Била је правна и уставно уређена држава. Ако изузмемо уставна акта из првог устанка, сви устави нововековне Србије донети су за владавине Обреновића (1835, 1838, 1869, 1888 - 1903. враћен са малим изменама - и 1901). 

2. Уставом из 1888, који је био један од најнапреднијих устава у Европи, уведена је парламентарна владавина у Србији. Овим уставом је гарантована заштита слободе од самовоље државне власти, забрањен прогон српских грађана, зајамчена права и личне слободе грађана и слобода говора, мисли, штампе и удруживања, извршена децентрализација државе ( уведена окружна, среска и општинска самоуправа ), обезбеђена судска независност и непокретност итд.

3. Књаз Милош - оснивач династије иако сам неписмен (?) заслужан је за издавање првог српског буквара, који је финансирао из сопствених средстава и који је издат 1838. године. Буквар је за штампу припремио Вук Стефановић Караџић, чиме је Србија добила своје писмо и званичан српски језик. Поред тога неписмени кнез је практично сам финансирао сав рад Вука Караџића на реформи српског језика,а забележено је да је на наговор Вука у свет послао најмање двадесетак српских надарених младића како би се "учили разним наукама" укључивши и "народно лечење" против заразних болести.

4. Талентовани младићи из Србије су се школовали у Пешти, Бечу, Берлину и Сан Петербургу. Један од најталентованијих младића је био Кнежевић Милош Обреновић син Господара Јеврема, синовац Књаза Милоша, отац Краља Милана и деда Краља Александра који је са одличним успехом завршио Ратну школу у Берлину, а у Пруској су сматрали да је један од најбољих Официра који је изашао из ове престижне Војне Академије. Уједно су по позиву Кнеза Милоша у Србију почели да долазе лекари,професори и инжењери из света. Привреда се унапређује тако што се ови нови становници шаљу у опустеле области и за то добијају знатне пореске олакшице.

5. Књаз Милош је такође увео једну од капиталних обележја државности у Србију, а то је такозвана „стајаћа војска“ или државне оружане снаге. Одмах после такозване „ђакове буне“ Књаз Милош је 1825. године извршио „регрутацију“ и формирао „Српске солдате“ или „Бећаре“ у два одреда. До тада су извршна власт Књаза били „пандури“ којих је у целој Србији било 238, колико је било и нахија. Свака нахија је плаћала свога пандура, који је у већој нахији могао имати и помоћника. Састав Српских солдата је претежно био од регрутованих пандура за сталну стајаћу војску бројну тачно 1150 људи. Српка народна скупштина је од 1827. године планирала у буџету накнаду за плате и трошкове војске, која је била формирана тако да је половина или 500 солдата било у Београду или око Београда, других 500 су били распоређени у већим градовима Србије у одредима од по 100 људи, док је 150 војника било под непосредном командом Књаза, у обезбеђењу резиденције, праћења кретања и боравка књаза на путу, који није много веровао Турцима, који су још увек били у Београдској тврђави.

6. Кнез Михаило је наставио да ствара Српску војску. Организацију Народне војске је успешно обавио Министар војни пуковник Иполит Монден који по позиву дошао из Француске. Одређени број младих старешина је послат на школовање у Француску, Пруску И Русију.Коначно формирање савремене српске војске су обавили Краљ Милан и Краљ Александар и та и таква војска се јуначки борила у балканским и Првом светском рату уз дивљење и пријатељске и непријатељске светске јавности.

7. Кнез Милош је поклонио Универзитету у Атини већу суму новца и постао његов добротвор.

8. Краљица Наталија је основала фонд “Наталијанум” и поклонила је Универзитету у Београду Краљевски домен у Мајданпеку од око 8.000 хектара, а рудник злата, који се на њему налази, српској сирочади. Тим гестом Краљица Наталија је убедљиво највећи добротвор Београдског Универзитета.

9. Краљ Милан је поклонио имање Јевремовац за Ботаничку башту.

10. Кнез Михаило је дао плац за Српску Академију.

11. Књаз Милош је 1859. увео општинске кошеве у које су сељаци били обавезни да дају одређене количине жита, које се потом делило народу у случају глади или неких других неприлика, као сто су сушне године, поплаве или касније, после Милошеве смрти у ратним условима. Ово је трајало до 1815.

12. Обреновићи су посебно водили рачуна о заштити права мањинских заједница у Србији. Врхунац те бриге је доношење устава из 1888. у коме се гарантују сва права свим грађанима Србије. Пре доношења овог устава потврду о томе сазнајемо : А) Приликом посете Кнеза Милоша и Кнежевића Милоша Јевремовог Обреновића 1848. Франкфурту свечано су их дочекали Јевреји ( посебно у кући Ротшилда ) у знак захвалности за ону у то време ретку заштиту, коју је српски књаз за време своје владе указивао Јеврејима у Србији. Б) Приликом молебдана одржаног у старој јеврејској синагоги у Београду, 21. маја 1869. у беседи коју је том приликом уприличио г, др. Бернард Леви је рекао и следеће: “ Ја бих вам испричао све велике заслуге покојног кнеза Михаила, наследника свих врлина славнога Милоша, кога смо толико љубили, који је у најплемеменитијем чувству правичности, кога је толико одликовала, поступао с нама истом једнакошћу, као и са суграђанима нашим других вероисповеди. (…) Свагда је био готов на велике жртве ( Кнез Михаило), када се радило за срећу и интерес отаџбине. Гнушао се фанатизма где би га год нашао, одбацио је претераност, где би се год показала. Фанатизам и претераност, драга браћо, најљуци су непријатељи истините побожности и правог напретка! (…) Нека Свемогућег испроси заштите Србији и њеном народу, који смрт његову оплакује као највећу и најстрашнију несрећу. Светлога кнеза Михаила нема више. Бог га је узео себи, праведник је оставио земљу, и израиљ, оплакује милостива и великодушна заштитника, а Србија великог владаоца. (…) “ В ) Краљ Милан је својим новцем је направио турским верницима џамију код Ниша. Г ) У селу Сијарина (Медвеђа) Краљ Милан саградио је џамију у знак захвалности старешини албанског племена Сахитију. Приликом ослобађања Медвеђе већина Албанаца је отишла са Турцима на Косово али је Сахити дочекао српску војску као ослободилачку и водио је заједно са њима битке све до Приштине и због своје храбрости добио висока одликовања, државне почасти и пензију. У истом месту Краљ Александар је саградио цркву. Д ) Бајракли џамија (подигнута као задужбина Сулејмана и између 1660 и 1668 ) у Угарско Турским ратовима (1717-1739) је претворена у католичку цркву, а у српско-турским ратовима (1876-1878) потпуно је опустела. Краљ Александар Обреновић је преузео њену обнову крајем 19-ог века, тако да је до 1941. џамија неометано функционисала итд.

13. Књаз Милош је основао тајну српску службу и то за време Другог српског устанка, а први велики тајни агент је био народни кнез Василије Васа Поповић из Берсића код Горњег Милановца.

14. Књаз Милош је за време посете султану Махмуту у Цариграду отплатио дугове Васељенске Патријаршије. Из захвалности према овом лепом и племенитом гесту српског владара, Патријарх и Свети Синод споразумеју се, да се на литургијама Светог Андреје, првог архиепископа Византије, спомиње увек владарски српски дом и српски народ.

15. Приликом посете Хиландару 1896. Краљ Александар Обреновић је највећој светињи рода српског за отплату дугова даровао личних средстава у висини од 15.000 динара у злату, што је по извештајима из тог времена била огромна свота. Тиме је спречио да Хиландар пређе у својину Бугара, а што је тада требало врло брзо да се догоди, јер је рок отплате тих неисплаћених дугова већ истицао. Истине ради, треба рећи, да је у целом овом догађају значајну улогу одиграла Турска одн. Турски султан што се јасно види из архивских снимака.У знак захвалности, хиландарски монаси су Александру поклонили Мирослављево јеванђеље и Повељу Симеона Немање о оснивању Хиландара.

16. Те, за Србију, а посебно за Србе, важне 1896 године, Краљ Александар је присуствовао Првим обновљеним олимпијским играма у Атини и то као једини страни државник. О томе сведочи филмски запис.

17. Личним новцем Обреновића или њиховим залагањима је саграђено или, у најмању руку обновљено, преко 400 цркава и манастира.

18. Главни ктитори манастира Вујан, где је као искушеник боравио и благо почивши Патријарх Павле и где се на чудесан начин излечио од туберколозе, су били Кнез Никола Милицевић Луњевића, деда Краљице Драге, Војвода Милан Обреновић и Господар Јаков Обреновић.

19. Кнез или Војвода Никола Милићевић Луњевица, деда краљице Драге, је био један од главних финансијера и Првог и Другог српског устанка, један је од ретких српских старешина који су после слома Првог српског устанка остали у Србији да деле судбину свог народа.

20. Велимир Теодоровић син Кнеза Михаила је тестаментом завештао сву своју велику имовину отаџбини Србији и то да се уреди фондација “ Задужбина Велимиријанум” којом би финансирано унапређење науке, уметности, трговине, индустрије и занатства у Србији, по узору на задужбинарски кодекс његових предака, Обреновића. По Велимировој упути, фондација је имала потрошачки и профитабилни, предузетнички карактер. Њоме су школовани даровити сиромашни ђаци и студенти, дошколовавани наставници. Новчано и на други начин су награђивани људи, најзаслужнији за развој поменутих области, помагане њихове породице.

21. 7.јуна 1840. у Србији је почела са радом Прва Пошта на Калемегдану у Србији.

22. 1866 је донет први Закон о поштама и издате прве поштанске марке које су биле са ликом Кнеза Михаила. ( у свету је прва марка издата у Енглеској 1840. )

23. 1874. Србија је са још 21-ом земљом из света постала оснивач Светског поштанског савеза.

24. 15 септембра 1884. је пуштена у саобраћај прва пруга изграђена у Србији између Београда и Ниша.

25. Први градски превоз у Београду је кренуо 1892. Када су трамваји са коњском запрегом превозили путнике по Београду. Годину дана касније је прорадио трамвај на електрични погон.

26. Први Лицеј-Велика школа отворена је 1838. У Београду.

27. Прва књижара отворена је 1827. ( Глигорије Вазаревић код Саборне цркве)

28. Прва стампарија је почела са радом 21.маја 1831. ( донели је из Сант Петербурга Цветко Рајовић и Аврам Петронијевић).

29. Са радом је почело 1859. Народно Позориште које је изграђено пре свега личним средствима Кнеза Михаила уз учешће Краља Милана и Капетана Мише Анастасијевића.

30. Прва библиотека основана је 1815. при Књажевској канцеларији, а библиотека у Београду је основана 1838. као зачетак Народне библиотеке. За народну библиотеку на Косанчићевом венцу Кнез Михаило је дао на располагање свој плац.

31. Прво учено друштво- Друштво српске славености, основано је 1841.

32. Први бал у Србији је приређен 1827.

33. Прву апотеку и болницу је 1826. отворио Господар Јеврем Обреновић у Шапцу.

34. Прва апотека у Београду је отворена 1830. Код Саборне цркве. (власник Матеја Ивановић).

35. Прва болница у Београду основана је 1832.

36. Први пут жене су селе за трпезу заједно са мужевима и осталом господом 27. јануара 1838. На свечаној вечери на Милошевом двору.

37. Први билијар је стигао у Србију 1822.

38. Први клавир 1824. Добила је Савка, млађа кћи Књаза Милоша.

39. Први српски и београдски сајџија је био г. Пилер од 1835.

40. Прва полиса осигурања издата је 1839. ( осигурана кућа Лазара Зубана).

41. Први телефон, само седам година касније од првог Беловог телефона, уведен је у Београду 14. Марта 1883.

42. Први међумесни разговор обавили су Краљ Милан и Милутин Гарашанин, напредњачки првак, између Београда и Ниша 1886.

43. Јавни телефонски саобраћај у Београду почео је 1898. када је у Коларчевој задужбини постављена телефонска централа са 50 бројева.

44. Први путујући биоскоп се појавио 1900.

45. 1895. је основано : Друштво за подизање Храма Св. Саве “.

46. Српска Краљевска Академија је установљена законом 1. Новембра 1886.

47. 1823. Књаз Милош је наредио да се Дан Св. Саве обележава као школска слава у Србији.

48. Српска цртачка и сликарска школа основана је 1895.

49. Мокрањчева Српска музичка школа је основана 1899.

50. 6. Маја 1830. је у Пожаревцу постројена прва чета Књажевске гарде- Гвардије која је претеча елитне јединице војске Србије, Гарде.

51. Кнез Михаило 1868. доноси решење о ковању српског новца- паре, а динар је искован први пут 1875. одлуком Кнеза Милана.

52. 23. Септембра 1893. У Београду је упаљена прва сијалица ( угао Коларчеве и Македонске улице).

53. На Дорћолу је 1893. израђена је прва електро централа која је снадбевала трамвај и јавно осветљење у Београду који је тада имао 55.000 становника. Електрика је у Београд уведена 8 година после Париза и 5 после Берлина, а пре многих Европских метропола.

54. Прва индустријска хидроцентрала у Србији је пуштена у погон на Илиндан 1900. на Ђетињи код Ужица. То је прва хидроцентрала на Балкану и прва у Европи по Теслином принципу

итд 

 

http://www.umsobrenovici.com/2/What-is-Zazavi.html