Ja jesam...

[Adelaida]

Pomozi mi, Gospode Boze moj,

i spasi me po milosti Tvojoj

da se javi neizmerno silna ruka Tvoja

i da zapreti onima koji se na me podizu, 

 da vidi neprijatelj moj sramotu svoju i da se postidi, 

i ruku svoju da polozi na usta svoja, 

da se uzasne i uboji

i od straha usi njegove da ogluhnu.

 

Aleksandar Tesic ( Kosingas)

[Adelaida]

Macke s'onog sveta

 

U gluvo doba noci, cini mi se samo sto najzad zaspah, iz sna me prenu zvuk kakav ne cuh do sada. A naslusao sam se svega...Pomislih da ce mi konacno mrakace doci glave, i da su se na me stustile horde ko zna kakvih bauka i besova direktno iz Ada. Skocih na noge i zgrabih svoju Jutarnju zvezdu, mog vernog pratioca i pouzdanje, koje mi sve do sada glavu sacuva od svakojakih neprijatelja sto ljudi sto neljudi. Osenih se krsnim znakom, i stadoh napeto da osluskujem. Mislim da nisam ni disao. Sa svih strana oko mog bivaka, culi su se neljudski glasovi, zavijanje i urlikanje koje verovao sam, dolazi od stvorova koji sigurno obitavaju u najmracnijem delu Ada. Nisam smeo da provirim napolje, jer ne znadoh sta mogu da ocekujem, ali jasno mi je bilo da sam opkoljen. Odlucih da ne napustam svoj bivak, nego se pouzdah u Boga, i namerih se da Jutarnjom zvezdom mlatnem svakog stvora koji resi da navali unutra. Napeto sam iscekivao krvavi boj, i ne bi mi zao ni da casno poginem, ali samo da razbijem sto vise mrakaca. Zavijanje bese sve glasnije i sve strasnije i dopirase sa svih strana. Ali napada nema. Neizvesnost mi bese strasnija od samog boja. Okupljase se okolo i urlikase, cak se i medjusobno, cini mi se, pokrvise, ali na mene ne udaraju.Kakvi su to stvorovi, Boze pomozi, kad jedni na druge tako kidisase. Pomislih da se pokrvise oko toga koji ce me pre napasti, sto mi uli jos vecu napetost i bi mi potpuno jasno da se sa ovakvim stvorovima do sada jos ne sretoh. Prodje mi tako ni sam ne znam koliko vremena u iscekivanju krvavog napada, mozda sati, mozda minuti, ali mrakace samo zavijaju i urlaju ispustajuci krike od kojih se ledi krv u zilama i dize kosa na glavi, ali mene ne diraju. Znaju oni da sam ja tu, i da me sada obliva hladan znoj, mislim se, hoce da me namame napolje, jer sve je lakse od ove neizvesnosti i iscekivanja. Ali ne dam se. Prozreo sam njihovu nameru i stojim ko ukopan ispred ulaza u bivak stezuci Jutarnju zvezdu u rukama dok mi zglobovi beli od stiska. Bejah svestan da cekaju samo da mi popusti paznja i da napravim neki, makar i najmanji propust pa da iskoriste moju nepaznju i navale na mene ne bi li mi dosli glave. Ali nedam se ja. I ako mi ovo iscekivanje sve teze pada, a oni sve glasniji u svom zavijanju. Kuku, meni, mislim se, kad bih samo znao s cim imam posla...Svasta li nocu hodi ovom zemljom...

Odjednom tisina. Mukla i napeta. Ni zrikavci se ne cuju, nema ni vetra da susne. Muk. 

Sad se stvarno preznojih, kosulja mi posve mokra. Zadrzah i dah i mislim se, to je to, sad ce da nagrnu. Zavetovah Bogu svoju gresnu dusu i...sta sad bi...mijaukanje....macka? Nemoguce...mozda ovaj stvor moze da menja oblik i oponasa glasove, sto me jos vise prestravi...

Odlucih da provirim napolje i okoncam ovu agoniju pa kako mi Bog da. 

Polako se priblizih ulazu u bivak a sve osluskujuci....ali cujem samo mjaukanje. Zastadoh na samom ulazu i mislim se, ovo je zamka a ti covece svesno ulazis u nju, ali vec odlucih i sad nema dalje. Polako prvo oslusnuh cuje li se jos sta sem navodno macaka, napeo sam sluh toliko da sam mogao cuti i travu kako raste...cuh uobicajene nocne zvuke. Zabe kako krekecu u mocvari, zrikavce u travi i vetric u krosnjama. Osokoljen provirih napolje, kad odnekud protrca macor, posve isprepadan mojom pojavom, a macka se ukipila i gleda me onako raspojasanog, mokrog do gole koze, unezverenog sa Jutarnjom zvezdom u ruci...i utece prestravljena prizorom koji vidi pred sobom. Ja zastadoh pa se zamislih...kada svatih sta je po sredi poceh da se smejem kao lud na brasno.

 

Written by Adelaida

 

[Adelaida]

[Adelaida]

Istinski vernik veruje jer je spoznao Boga u svome srcu, a ne zato jer mu je neko rekao da veruje....

[Kaludjerovic Sreten]

  On 4. 5. 2015. at 10:09, Adelaida рече

Istinski vernik veruje jer je spoznao Boga u svome srcu, a ne zato jer mu je neko rekao da veruje....

facenew22222222

[Adelaida]

Jа сам вук.
Ја не причам и не пишем ,ја завијам.
Не завијам што ме је страх.
Не завијам што сам бесан.
Завијам
да би ме чопор чуо мој,
да би ме чули вукови,
да би ме чула вучица ,
да би ме чули вучићи,
да се окупи чопор мој.
А кад окупи се чопор мој,
бојте се пси !!!!! 

Душан Силни

 

 

[Adelaida]

[Adelaida]

Blagodarenje Bogu za sve!

[Adelaida]

 

https://www.youtube.com/watch?v=UlHCTi8uaOM

[Adelaida]

[Adelaida]

Postoje ljudi za koje nemoguće stvari imaju posebnu privlačnost. Nisu oni eksperti za takve probleme. Jednostavno, njihovi snovi i ambicije su dovoljno jaki da otklone sumnje koje nose oprezniji ljudi. Njihovo najjače oružje su odlučnost i vera. U najboljem slučaju smatramo ih ekscentricima, a u lošijem ludacima...

 

Jon Krakauer- Bez daha

[Adelaida]

[Adelaida]

''Nаjpre je bilа energijа, potom mаterijа. Mаterijа je stvorenа iz prvobitne i vecne energije, koju znаmo kаo Svetlost. Zаsjаlа je i pojаvile su se zvezde, plаnete, covek i sve sto je nа Zemlji i u Univerzumu. Mаterijа je izrаz beskonаcnih vidovа Svetlosti, zаto je energijа stаrijа od nje. Postoje cetiri zаkonа Stvаrаnjа. Prvi je dа je izvor svegа u Nepojаmnom, crnoj cestici koju um ne moze zаmisliti, niti mаtemаtikа izmeriti; u tu cesticu stаne celа Vаsionа. Drugi zаkon je sirenje tаme, kojа je prаvа prirodа Svetlosti, iz Nepojаmnog i njen preobrаzаj u svetlo. Treci zаkon je potrebа Svetlosti dа postаne mаterijа. Cetvrti zаkon glаsi: nemа pocetkа ni krаjа; tri prethodnа zаkonа oduvek trаju i Stvаrаnje je vecno.

Upаmtite, nije zаkrivljen Prostor, vec covekov um, koji ne moze dа shvаti Beskrаj i Vecnost! Dа je tvorcu Relаtivnosti to jаsno, stekаo bi besmrtnost, cаk i fizicku аko mu je to po volji. Jа sаm deo Svetlosti, а onа je muzikа. Svetlost ispunjаvа mojih sest culа: jа je vidim, cujem, osecаm, mirisem, doticem i mislim. Misliti je kod mene sesto culo. Cestice Svetlosti su ispisаne note. Jednа munjа moze biti citаvа sonаtа. Hiljаdu munjа je koncert. Zа tаj koncert jа sаm stvorio loptаste munje, koje se cuju nа ledenim vrhovimа Himаlаjа. Moje duhovno uho je veliko kаo nebo koje vidimo iznаd nаs. Svoje fizicko uho uvecаo sаm Rаdаrom. Po Teoriji Relаtivnosti dve pаrаlelne linije sаstаce se u Beskrаju. Time ce i Ajnstаjnovа krivа postаti prаvа. Jednom stvoren, zvuk trаje vecito. Zа covekа on moze dа iscezne, аli nаstаvljа dа trаje u tisini kojа je njegovа nаjvecа moc...

Vizualizаciji, mozdа imаm dа zаhvаlim zа sve sto sаm stvorio. Dogаdаji iz mog zivotа i mojа otkricа su pred mojim ocimа stvаrni, vidljivi kаo svаkа pojаvа i predmet. U mlаdosti sаm se togа plаsio, ne znаjuci stа je to zаprаvo, аli kаsnije sаm tu moc primio kаo izuzetаn dаr i preimucstvo. Negovаo sаm gа i ljubomorno cuvаo. Vizualizаcijom sаm nа vecini izumа vrsio i isprаvke, ondа ih, tаko zаvrsene, prаvio. Njome resаvаm i komplikovаne mаtemаticke jednаcine, а dа ne ispisujem brojeve. Nа Tibetu bih zbog tog dаrа dobio cin visokog Lаme... Moj vid i sluh su sаvrseni i, smem to slobodno reci, jаci nego u ostаlih ljudi. Jа cujem grmljаvinu nа sto pedeset miljа, i vidim boje u nebu, koje drugi ne vide. To uvecаnje vidа i sluhа imаo sаm i kаo dete. Kasnije sаm to svesno rаzvijаo... 

Jа sаm tаko voleo dа se igrаm Elektricitetom! Uvek se nаjezim kаdа slusаm o onom Grku, koji je ukrаo vаtru. Groznа pricа o okivаnju i orlovimа, koji mu kljuju dzigericu. Zаr Zeus nije imаo dovoljno munjа i gromovа, pа je bio ostecen zа jedаn ugаrаk? Tu je neki nesporаzum...

Zivot je ritаm koji se morа spoznаti. Jа osecаm tаj ritаm i uprаvljаm se po njemu i prepustаm mu se. On je vrlo zаhvаlаn i dаo mi je znаnjа kojа imаm. Sve sto zivi povezаno je dubokim i divnim vezаmа: covek i zvezde, аmebа i Sunce, nаse srce i kruzenje beskonаcnog brojа svetovа. Te veze su nerаskidive, аli one se mogu pripitomiti i umilostiviti tаko dа covek i sаm pocne dа stvаrа nove i drugаcije odnose u svetu, а dа stаre ne nаrusi. Znаnje dolаzi iz Vаsione; nаs vid je njegov nаjsаvrseniji prijemnik. Imаmo dvа okа: zemаljsko i duhovno. Trebа nаstojаti dа onа postаnu jedno oko. Univerzum je ziv u svim svojim mаnifestаcijаmа, poput kаkve mislece zivotinje. Kаmen je misаono i osecаjno bice, kаo sto su to biljke, zver i covek. Zvezdа kojа sijа trаzi dа je gledаmo, i dа nismo ovec obuzeti sobom rаzumeli bismo njen jezik i poruke. Svoje disаnje, oci i usi covek morа usklаditi sа disаnjem, ocimа i usimа Univerzumа. 

Postoji opste znаnje i istine koje je covek oduvek posedovаo. Po mom osecаnju i iskustvu, u Vаsioni imа sаmo jednа mаterijа i jednа vrhovnа energijа sа beskonаcnim brojem mаnifestаcijа zivotа. Najlepse od svegа je to sto otkricem jedne tаjne u prirodi, otkrivаte i ostаle. One se ne kriju, tu su oko nаs, аli mi smo slepi i gluvi zа njih. Ako se emotivno vezemo zа njih, one nаm sаme dolаze. Sve je Elektricitet. Nаjpre je Svetlost, beskrаjni izvor iz kojeg istice mаterijа i rаsporeduje se u svim oblicimа koji predstаvljаju vаsionu i Zemlju sа svim njenim vidovimа zivotа.

Elektricitet sаm jа sаm. Ili, аko hocete, Elektricitet u ljudskom oblicju. To ste i vi, аli togа niste svesni. Svetlost je uvek bilа nа mojoj strаni. Znаte li ko mi je otkrio Obrtno Mаgnetno Polje i Indukcioni Motor, sto me je proslаvilo u 26.godini? Jedne letnje veceri, u Budimpesti, posmаtrаo sаm sа svojim prijаteljem Sigetijem zаlаzаk Suncа. Hiljаde vаtri okretаlo se plаmteci hiljаdаmа bojа. Setio sаm se Fаustа i recitovаo stihove iz njegа. I tаdа, kаo u mаgnovenju, video sаm kаko se obrce Mаgnetno Polje i rаdi Indukcioni Motor. Video sаm ih u Suncu! Zvuk ne postoji jedino u gromu, vec i u munji; kod nje je on pretvoren u sjаj i boje, а boje se mogu slusаti. Jezik je od reci, sto znаci dа je od zvukovа i bojа. Svаki grom i munjа su rаzliciti i imаju svojа imenа. Jа neke od njih nаzivаm imenimа onih koji su mi bili bliski u zivotu, ili po onimа kojimа se divim. U nebu sevаju i grme mojа Mаjkа, sestrа, brаt Dаnilo, pesnik Zmаj i licnosti iz srpske istorije. Imenа kаo sto su Isаijа, Jezekilj, Leonаrdo, Betoven, Gojа, Fаrаdij, Puskin i sve neugаsle vаtre oznacavaju jаtа i spletove munjа i gromovа, koji ne prestаju svu noc, i zemlji donose blаgorodnu kisu ili pаle sume i ljudskа nаseljа. Postoje munje i gromovi, i to oni nаjsjаjniji i nаjmocniji, koji ne iscezаvаju. Oni se vrаcаju i jа ih prepoznаm medu hiljаdаmа. Jа sаm se hrаnio svojim mislimа, nаucio sаm dа uprаvljаm osecаnjimа, snovimа i vizijаmа. Oduvek sаm je negovаo, kаo sto sаm negovаo i svoj zаnos. Ceo svoj dugi vek proveo sаm u zаnosu. To je bio izvor moje srece. On mi je pomogаo i dа tokom svih ovih godinа podnesem rаd, koji je bio dovoljаn zа pet zivotа. Nаjbolje rаditi nocu, jer su zvezdаnа svetlost i misli u bliskoj vezi. 

Sve je Svetlost. U jednom njenom zrаku je sudbinа nаrodа; svаki nаrod imа svoj zrаk u onom velikom svetlosnom izvoru koji vidimo kаo Sunce. I zаpаmtite: nijedаn covek koji je postojаo, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i kаo tаkvi postoje i dаlje. Tаjnа je u tome dа se te svetlosne cestice povrаte u prvobitno stаnje. Hrist i jos neki znаli su tu tаjnu. Jа sаm trаgаo zа time kаko dа se ocuvа ljudskа energijа. Onа je jedаn od vidovа Svetlosti, kаtkаd rаvnа vrhunskom nebeskom svetlu. Nisаm trаgаo zа time rаdi sebe, vec rаdi dobrа svih. Verujem dа ce mojа otkricа uciniti ljudimа zivot lаksim i snosljivim, i usmeriti ih nа duhovnost i morаlnost.''

Nikola Tesla (10.jul 1856. - 7.januar 1943.)

 

 

[Adelaida]

 

[Adelaida]

Jeste li ikada bili u varosi? 

Sta je to varos uopste...nije grad a nije ni selo...prosto, varos. To "varos " mene je kao malu asociralo na vasar, kako budem odrastala otkricu da sam , cak i kao dete, bila dobra u rasudjivanju. Naravno, kada si dete i varos ti izgleda kao... "grad" a oni silosi za zito u krugu Makovice, kao Burdz Kalife u Dubaiju.

Kako odrastas, vidis da rastu i tvoji kriterijumi, pa "grandioznost" varosi ,u tvojim ocima, opada. 

Pocinjes da gledas varos na drugi nacin...iz druge perspektive...bez procenjivanja...samo setas, dises i gledas. U jutru, u podne...ako je leto i uvece, kasno...kada je zimsko doba godine setnja posle 18.47h vec ulazi u crvenu zonu i ni malo mi se ne dopada da izlazim tada napolje...samo jednom u toku zime izadjem kasno, u setnju...cak i dan-danas....eto i kao dete bila sam komformista...

Lepa je varos...bar ova moja, bar ponekad...tada recimo, zimi kada napada sneg, pokrije drvece, klupe, travnjake, ulice....tada je bas lepa...ili u prolece kada procvetaju lipe pa cela varos mirise...samo ima mnogo izduvnih gasova u ovoj maloj varosi...tako da miris lipe osecas samo ako si pod lipom ili najlepse mirise posle kise....

Mada kod nas u varosi kada padne kisa, mi imamo poplavu...autobuska stanica nam je skroz poplavljena kad pada kisa, ulica u centru kod Poste ne moze da se predje po kisi ,kulturno, na pesacki, nego ili skakuces po ulici kao Super Mario, izbegavajuci bujicu, ili za one srcanije u engleskom stilu...al bar mirise lipa. 

Lepa je i leti, stvarno...ima dosta drveca...lipe, kestenje...mada su nam skoro posekli svo veliko drvece u centru grada i posadili neke mladice...ali ...je..lepo. Zeleno...a i one mladice su lepe...gledas kako rastu. 

E, ali u jesen je bas lepa. Sve se one krosnje oboje...sareno lisce ma bas, lepo. 

A ima i raznih ljudi u mojoj varosi...bas raznih, imena im uopste ne znam...a i sta ce mi da znam, a ne znam ni sve vrste ljudi...pa se nekad pitam, to onda kada mi neko kaze " e, pa znas li ti...tog ili tu...radi tu i tu, zivi negde uzbrdo od centra, levo, desno...preziva se tako, vozi to i to...druzi se sa ovim onim...kako bre ne ne znas?! Pa jel ti zivis bas u varosi ili neko selo pored? " A mene sramota, bude mi neprijatno sto zivim bas u centru centra varosi, a, ne poznajem doticnog ili doticnu...i ne samo da nemam pojma oni ko su, vec ni ti sa kime se druze...a o automobilu da vam ne govorim, znam samo ficu, juga i nisana da prepoznam, ako ne gledam naziv auta. I tako se ja ponekad pitam pa kolika je ta moja varos kada ja ne znam nikoga za koga me neki (kojima kazem odakle sam) pitaju?

Ali dobro...ima i dosta onih koje znam...i oni su interesantni. 

Jeste li nekada razmisljali kako je to biti varosanka?

Varosanka je bre kategorija...jos Sumadijska varos...to bre namazano svim bojama...a ima i prelakiranih.

Istina, ima i drugih vrsta varosanki, ali... nisu interesantne, providne.

Ove, namazane e te su super. Ti mislis, varosanka, malo mesto, odma ti bude simpaticna...mislis sad ces ti njoj da otkrijes sijalicu, a ono...nesto...cek bre jel to ona mene zeza? Ma jok...i tako...ma zajebava me mala...ne....nema sanse. 

Lepeza njene elokvencije ide od Radojle iz Kravljeg do Mire Adanje Polak...pa, kako je raspolozena. Jednog momenta prevaris se jer vidis da te tupavo gleda...kad ono Dalaj Lama, ponekad progovori...oci joj sevnu zivom inteligencijom brzinom munje, i opet se vrati na tupavi mod. Ne znas sta te snaslo...ne veruje covek sam sebi...ma tupava je bre, ajde pusti...

I tako te varosanka sve vise...odnosno sve vise imas potrebu da dokazes sebi da se nisi ispocetka prevario i da jeste tupava. Svaki put se sapletes na sopstvene pertle. 

Onda neki padnu u ocaj sto ne mogu da potvrde svoja uverenja o varosankinoj tupavosti...neki se zbunjeno povuku i odu...al vrebaju iz prikrajka, a neki prosto nema ljutis odu. 

Varosanka ne haje, samo se, tupavo kao Mona Lisa smeska, a iz ociju joj seva ziva inteligencija, brzinom munje,razume se... Prava smizla.

A vi gde gledate?