Сећање на припаднике Војске Југославије

[Милан Ракић]

У Епископији у Ваљеву, 3. фебруара 2015. године, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин примио је представнике 126. бригаде ВОЈИН Војске Србије, пуковника Радовановић Драгана, мајора Павић Бојана и капетана Радовановић Бранка. Српска Црква и Војска, као и до сада сусрели су се ради сарадње, овога пута ради сарадње и договора око изградње православног храма на планини Маљен, који би Војска Србије подигла на месту на коме су невино и мученички од НАТО бомби страдала двојица припадника наше војске, потпоручници Жељко Савичић и Синиша Радић.

 

Идеја да се црква сагради на овом месту поникла је од њихове браће, припадника јединице 126. бригаде ВОЈИН, да би се кроз време и кроз вечност памтило дело двојице српских ратника, официра наше војске, који су на свој начин пружили отпор империјалистичкој сили.

поручник Жељко Савичић (1975-1999)

поручник Синиша Радић (1976-1999)

 

126. бригада ВОЈИН је јединица одговорна за осматрање комплетног ваздушног простора изнад Републике Србије. Два припадника ове јединице, официри потпоручници, Жељко и Синиша, тек свршени академци, 6. априла 1999. године, према војном распореду обављали су своју дужност на Краљевом столу осматрајући из своје радарске станице небо над Србијом. Бранили су свој мученички народ за који су положили своје животе. Пострадали су од империјалистичке силе, агресорске авио-бомбе која је погодила њихов положај. Два млада живота су угашена а две светиљке упаљене у Царству Божјем, упаљене да горе и да се више не гасе.

Спомен обележје на планини Маљен, на месту где су погинули млади поручници

 

Спомен плоча на зиду храма Светог Пантелејмона на Дивчибарама, постављена у знак сећања на младе официре

 

Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јн. 15, 13). Жељко и Синиша су животе положили за српски народ али и један за другога. У разговору сазнајемо да је по правилу службе било довољно да дежура један официр, али у тренутку када је требало да дође до смене, Жељко и Синиша су остали заједно на положају да поделе мучеништво. Заједно су се преселили у вечност а иза себе оставили успомену, коју на овај начин, изградњом цркве, Војска Србије и Црква желе да сачувају од заборава. То је сећање на потпоручника Жељка Савичића и Синишу Радића. То је памћење, не заборављање агресије, али и увек опраштање, како нас то Господ наш Исус Христос учи.

 

Поштујући пре свега поредак старешинства, представници 126. бригаде ВОЈИН, консултовали су надлежног Архијереја по питању канонског реда приликом изградње цркве. Следи договор са урбанистима града Ваљева и решавање имовинско-правне својине на земљишту на коме ће се храм градити, а оно што је овом приликом договорено јесте светитељ коме ће храм бити посвећен. На предлог Епископа ваљевског г. Милутина црква ће бити посвећена Светом Великомученику Георгију, римском официру, војнику који се истакао храброшћу и војним заслугама, мученички пострадалом за веру Христову.

 

Секретар Епископа ваљевског

јереј Саша Максимовић, СПЦ

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!