Мој Свети Сава

[Guest ага пије млеко]

Обично се о Светом Сави у нашој Цркви говори као оснивачу и утемељивачу СПЦ, монаху, као великом Србину, дипломати итд.
Многи га на жалост знају само и из оних Легенди о св. Сави које се сваке године користе у школским светосавским приредбама.
Међутим, ни мало се не говори о једној другој страни његове личности, захваљујући којој је он то што јесте сада. Свети Сава као богослов.
Ова његова беседа која следи ставља га једнако у ранг тадашњих великих патријараха и богослова Цркве.
Зато бих замолио да је прочитате и напишете своје мишљење.

 

[Guest ага пије млеко]

Браћо и пријатељи и оци и чеда богозванога, приклоните богољубива срца ваша да чујете божанске догмате. И чувши ове свете речи ставите их, браћо, у срца ваша и у савести душа [ваших] и пред очи ума [вашег], и разумите их.

Премилосрдни и човекољубиви Бог, имајући неизмерну милост према роду људском, приклони небеса и сиђе на земљу, и Својим божанским домостројем и добровољним подношењем многоврсних страдања божанског тела [Свог], просвети род наш; и посла у сав свет Свете Апостоле, рекавши им: "Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа". Али пошто они сами до нас не дођоше, то оци наши, чувши у истини речи њихове, повероваше им. И преблаги Бог, Који има бескрајну милост и не жели да погине ниједан од нас, по истој тој првој заповести и истим начином по науци и проповеди Светих Апостола уздиже мене на ово светитељство хотећи да преко мене "испуни недостатке" отаца наших; и Духом Својим Светим заповеди ми да вам објавим ову реч своју о вашем спасењу, коју вичувши са љубављу је сачувајте, да бисмо и ми били заједничари реда светих.

Стога вас, браћо и чеда, ово прво молим да, положивши сву наду своју на Бога, држимо се пре свега праве вере његове. Јер, као што рече Апостол, "темеље другога нико не може поставити осим онога којега постави" Дух Свети преко Светих Апостола и богоносних Отаца, а то је -- права вера која је на светих седам васељенских сабора потврђена и проповедана. И зато на овом темељу свете вере треба нам зидати злато и сребро и драго камење, то јест добра дела. Јер нити користи исправност живота без праве и просвећене вере у Бога, нити нас право исповедање [вере] без добрих дела може извести пред Господа, него треба имати обоје, да "савршен буде човек Божји", а не да због недостатка [једнога] храмље живот наш. Јер, као што рече Апостол: "Спасава вера, која кроз љубав дела".

Верујемо, дакле, у Оца и Сина и Светога Духа, певајући Тројицу Божанску, Узрок и Саздатеља свега проузрокованога, видљивога и невидљивога. [Тројицу] Која је једне суштине, то јест природе, и у три Лица, то јест говоримо Ипостаси и Личности, чиме нећемо да подразумевамо обличјем или разликом три Бога или три природе или суштине, него исповедамо једнога Бога и једну просту и бестелесну природу и суштину, а разликом Лица различитост Ипостаси означавамо; клањајући се [на тај начин] Тројици у Јединици и Јединици у Тројици, Јединици Триипостасној и Тројици Једносуштној и једномоћној и сабеспочетној. Њу једину познајемо вечнопостојећу, беспочетну, нестворену, бесмртну, непропадљиву, нестрадалну, свезадтељну и [све]држећу и [све]промислитељну.

И једнога од Тројице, не Оца ни Светога Духа, но од Бога Оца рођенога Сина и Бога, Логоса, надвремено и од Њега Родитеља нераздељиво рођенога, а не створенога, једносуштног Родитељу и увекпостојећег са Њим; Који је [Логос] добротом [Својом] све привео из небића у биће, и Који је у последње дане ради нашега спасења сишао са небеса и уселио се у утробу Дјеве и сјединио Се с телом одушевљеним, и душу разумну и умну суштински примио од те исте Пречисте Дјеве Марије (Богородице). Он, од Бога Оца једносуштни Њему Бог Логос, због премногог човекољубља [Свог] изволео је, вољом Оца и Духа [Светог], да спасе Своје створење; сишавши из Очевог наручја, одакле се није одвојио, (и ушавши у утробу Пречисте Дјеве) и узевши на себе не раније зачето тело одушевљено душом разумном и умом, произиђе [из Дјеве] Бог оваплоћен, родивши се неизрециво и са и сачувавши неповређеним девство Оне која је родила; не претрпевши ни сливање нити промену, него остаде оно што беше а постаде оно што не беше; узевши на Себе обличје слуге, истински а не привиђењем уподоби се нама у свему осим греха.

Њега знамо као савршенога Бога и савршенога Човека, не другога и другога, него једнога и истога пре оваплоћења и по оваплоћењу, једну сложену Ипостас; Њега једног истог у двема савршеним природама и својствима, и у двема природним вољама и дејствима, обома сједињеним по Ипостаси неизменљиво. Исповедамо Њега једног истог вољом хотећег и делајућег божанска [дела] као Бог, и Њега једног истог вољом хотећег и делајућег човечанска [дела] као човек. Јер Он не беше подложан природним нуждама, него се по вољи [Својој] родио, по вољи гладнео, по вољи жеднео, по вољи био уморан, по вољи се бојао, по вољи умро, истински, а не привидно, претрпео сва природна и беспрекорна страдања човечанска. И Он, Безгрешни, би распет и смрт окуси, и трећи дан васкрсе телом не видећи трулежност, и људску суштину неповређену и неосмрћену васкрсе, и узвевши је на небеса седе с десне стране Оца; и опет ће доћи да суди живима и мртвима; као што се узнесе телом Својим тако ће доћи и дати свакоме по делу његовом. Јер вели: "Васкрснуће мртви и устаће који су у гробовима, и они који чинили добро" са правом вером "отићи ће у живот вечни, а који су чинили зло -- у васкрсење суда."

Уз то, ми се клањамо и поштујемо и целивамо свечесну икону човечанског оваплоћења Бога Логоса помазаног Божанством и оставшег непромењено, тако да онај који је помазан вером сматра да види самога Бога Који се јавио у телу и с људима поживео. Клањамо се и дрвету Часнога крста и светим часним сасудима и божанским црквама и светим местима . Клањамо се и част одајемо икони Пресвете Богородице и иконама свечесних Божјих угодника, уздижући очи душе (наше) ка првообразном лику и ум узносећи на оно што је несхватљиво.

Ово је богољубиви (моји), догмат православних Отачких предања. Следујући њима, и ми тако верујемо и тако исповедамо, а све јеретике и сваку јерес њихову проклињемо.

Примамо свих седам Васељенских сабора: први, који је био у Никеји, 318 Светих Отаца; други, у Константиновом граду, 150 Светих Отаца; трећи, ранији, у Ефесу, 200 Светих Отаца; четврти у Халкидону, 630 Светих Отаца; пети, опет у Константиновом граду, 164 Светих Отаца; шести, опет у Константиновом граду граду, 170 Светих Отаца. И још онај, мало касније бивши у Никејској митрополији, седми Сабор 350 Светих Отаца, против оних који се одричу часних икона и не изображавају их и не поклањају им се, безбожно клеветајући хришћане. А примамо и све Свете саборе који су се Божјом благодаћу у разна времен а и места сабирали ради утврђивања православног јеванђеоског учења, које прима Саборна Црква. А оних којих се одрекоше ови Свети Оци, одричемо се и ми; и које проклеше они, проклињемо и ми.

Јер многу јерес у разна времена и раздобља ђаво измисли, и многи кукољ зловерја кроз слуге његове јересеначелнике посеја у васељени ради кварења и смућивања праве вере, које ми проклињемо, и с њима оне који измислише зле догмате, и гнушамо се сваке нечастиве јереси.

Ми пак стремимо се већма ка свакој побожности којој нас уче богомудре слуге Божје: Пророци, Апостоли и Светитељи, као што и сам Господ Исус Христос Син Божији рече, када од Оца дође на земљу оваплотивши се и роди се по други пут, од пречисте присно дјеве, и догмате домостроја Очевог и Свог изврши дивно, и заиста неизрециво разапе се на крсту, и трећи дан васкрсе, и по васкрсењу Своме остаде овде на земљи четрдесет дана; и када хтеде узићи на небо ка Оцу [Своме], заповеди ученицима Својим Апостолима говорећи: " Идите и научите све крајеве крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да све држе што сам вам заповедио". И опет: "Проповедајте Јеванђеље сваком створењу; ко поверује и крсти се, спашће се; а ко не верује, осудиће се". Ово је дакле права вера: крстити се у име Оца и Сина и Светога Духа.

И тако, ми који смо хришћани обећали смо: молити се Богу своме свагда, (држећи заповести Његове и увек творећи вољу Његову). Јер је "вера без дела мртва", по речи Јаковљевој. Но, браћо и чеда моја љубљена, као што и напред рекох, обоје [треба] да са страхом и трепетом држимо [и чувамо]. Држите (стога) реч Божју и свету веру Христову, и призивајте чистим срцем пресвето Име Његово, и не ленећи се у светим молитвама припадајте к Њему исповедајући грехе своје, плачући са сузама пред Њим и Њему певајући и припевајући у срцима вашим свагда му певајући и припевајући у срцима вашим свагда дан и ноћ непрестано. Јер Бог, када Га људи исповедају и моле Му се, сам уверава људе и духовно улази вером у срца оних који добро слушају науку Његову. Јер духовна наука није игра, нити речи безумља мисли људских, него је то проповедана света вера Божја на којој су основани свети чинови у Христу Исусу Господу нашем, о Коме Пророци Светим Духом Божјим прорекоше, и Апостоли научише, и Мученици исповедише, и сви Свети сачуваше, и Преподобни оци беспрекорно одржаше као на недељивом крајеугаоном Камену црквеном Христу Који је Премудрост и Сила Очева [и то сачуваше] светодуховски и силно и крепко и чврсто и поуздано у вери --, Који [Христос] и до сада многе уверава и утврђује и свима потврђује Своју веру божанску. Он, Преблаги Човекољубац, и до нас достиже Својом богатом милошћу, исправљајући наше недостатке, хотећи као Пастир истинити да нас, заблуделе овце, сакупи у небески тор (Свој). Досежући до тога тора мисаоним и душевним очима (нашим), ми Му се свагда молимо припадајући Му у сваки час, и исповедајући Му се, како Он сам дарује исказати то или помислити и неизречено сачувати. И ми, сатворивши вољу Његову, добићемо од Њега спасење у овом веку и у будућем, ако верно сачувамо заповести Његове које нам је сам Господ заповедио да држимо и обећао нам за то небеску награду, рекавши: "Заиста вам кажем: Ко одржи реч Моју неће видјети смрти вавијек".

Да, чеда моја љубљена, шта је поузданије и праведније од ове речи коју Христос сам посведочава и потврђује истином? Шта је боље од овога: не окусити смрти довека? Јер само то неокушање смрти већ је далеко од греха, јер је окушањем греха укус смрти ушао у сав род људски до Христа. Ради тога окуси смрт Он, Који је безгрешан и бесмртан по [Свом] првом рођењу од Оца, но окуси је ради нас, и пострада, да и ми вером у Њега окусимо бесмртност, као што рече Пророк: "Окусите и видите како је добар Господ". Веома је дакле добар [Господ] и праведна и веран и свима речима Својим, и сва су дела Његова у вери. Зато чеда моја богољубљена, ми који Га љубимо треба да чинимо дела вере у Христу Исусу Господу нашем, ми који смо примили од Њега бесмртну веру, толики дар -- да не умремо никада!

Зато, ако ово сачувате, бићете блажени (од Бога у векове, и блажена биће срца ваша, и блажене биће душе ваше, и бићете блажени) ви који сте примили веру Божју и сачували је у чистоти. Гледајући на бесмртни дар Христов, творите свагда бесмртна дела у Христу: веру чисту и молитву честу, имајући према Њему љубав и наду, и савест чисту пред Богом и људима, пост и бдење, на земљи лежање, истину у свему, чистоту телесну и душевно уздржање, чувајући разум светог крштења -- просвећења Божјег, којим се одрекосмо Сатане и свих дела његових. И свагда љубити покајање и исповедање грехова својих и плакање над њима; умиљење, смирење, праведност, поучење, исправљање живота свога, мржњу на грех; не опијање, не блудничење, него, напротив, чист живот какав је Божјим очима угодно гледати.

Јер Бог је један од почетка и у бесконачне векове. И ово је прва заповест речена онима који Га љубе: да сваки од вас "љубите Господа Бога свога свим срцем својим, свим умом својим, и свом душом својом, и свом снагом својом". И нека буду речи ове, које вам ја данас заповедам, написане на срцима вашим и у душама вашим, да се бојите Господа Бога Сведржитеља, и у Њему јединоме да служите са страхом и трепетом, и Њему јединоме да служите са страхом и трепетом, и Њему јединоме узносите част и славу, и Њему јединоме приљубљујте се, и Именом Његовим не куните се, него нека је ваша реч по Апостолу: да да, и не не. И уопште, нека се никако не спомиње међу вама други Бог, осим Онога Који је створио небо и земљу; ничему "од онога што је на небу горе и што је на земљи доле и што је у води под земљом, да се не поклоните нити му послужите", осим Господу Богу вашем, у Кога се крстисте и поверовасте, и одрекосте се тајнога срама, и постадосте заједничари добре вере Његове и саучесници бесмртности Његове. Њега јединога неодступно се држите, јер је "пред очима Његовим све откривено", као Што рече Апостол", и "јер је Бог наш огањ који спаљује"; и "узвраћа за грехе очева на деци до трећега и четвртога колена, онима који Га не љубе и не творе вољу Његову, а чини милост на хиљаде и десетине хиљада онима који Га љубе и држе заповести Његове". Јер је он "Бог над боговима и Господар над господарима, Бог Велики и Силини и Страшни". Да "држите заповести Његове, и да извршујете пре очима Његовим све речи које вам заповедих", "да буде добро вама и синовима вашим после вас, и живи будете довека, ако чините добро и угодно пред Господом Богом вашим", Коме (нека је) слава и беспочетност у бесконачне векове, амин.

[Guest ага пије млеко]

Предлажем да  извучете поједине делове беседе који вам се допадају и посебно чине богословским и да их поставите као пост.Ако желите можемо их заједно прокоментарисати. 0705_read

[marija]

Жичка беседа Светог Саве о правој вери

у преводу владике Атанасија (Јевтића)

dada

[Guest Alefshin]

Sveti Sava

Ti ostavi: biser, smaragd i rubine,

kojima tvoj otac Nemanja te zasu,

mesto carske krune- uze kamilavku,

a mesto porfire- uze crnu rasu

i ode, cak tamo, u Hilandar sveti,

da poznas zivota odrecenje pravo,

da slusas i vrsis zapovedi Bozje,

ugodnice Boziji, Svetitelju Savo!

Al' borba medj' bracom- zla kob nasa stara-

ne mogade, ipak, tvom sluhu izmaci:

ti, s krstom u ruci, cak iz Hilandara,

dodje svojoj krvno zavadjenoj braci,

i, s ljubavlju krotkom, medj nozeve njine,

ti, stade, k'o Bozje olicenje pravo,

i svakome pruzi po grancicu mira,

krotki mirotvorce, Svetitelju Savo!

" Na spaliste Vlaha!"- Sinan pasa grmnu,

Donese tvoj civot...potpalise grane.

Ali vetar dunu i dize tvoj pep'o

i raznese svetom, na cetiri strane,

i svud, gde god pade trunka tvoga praha,

onamo se dize- k'o za cudo pravo-

ili srpska skola, ili crkva sveta,

izabranice Bozji, Svetitelju Savo!

I sad tvoja himna pobednicki zvoni

puna krepke vere, poleta i maha:

To je ljubav tvoja razneta po svetu

kroz cestice tvoga mucenickog praha,

i ta ziva pesma, sto kipi k'o reka

dizuci se k tebi, cak u nebo plavo,

slavice te gromko od veka do veka,

vecna nasa slavo, Svetitelju Savo!

Danas, kad srpska omladina cela

pristupa ti, s puno poboznosti svete,

da najlepsi venac od najlepseg cveca

oko tvoje drage ikone oplete,

i dok sveca slavska treperi i gori

poklici se dizu do neba u plavo:

" Oce srpske skole i crkve nam svete,

slava tebi, Svetitelju Savo!"

Napisao Vojislav Ilic Mladji

[Guest Alefshin]

Slovo o Svetome Savi

Sunce pio Srbiju opio

opio je nadom i lepotom

prah od cveta bio pred golgotom.

Molitva mu bila saputnica

Srbija mu raspevana tica

cuva gusle da ne budu neme

da im pesma nikad ne zaneme.

Srcem hteo snove da raspeva

dusom hteo ptice da natpeva

na lomaci ostao je jaci.

Na licu mu vidim Studenicu

javu pleo i snove ispleo

Sveti Savа pretke vaskrsava.

Napisao Borivoje Vukomanovic

[Guest Alefshin]

Savin monolog

Nocas ce kroz san roditelja mojih slutnja teska

zamahati crnim ogromnim krilima,

i brace moje kroz srca viteska

strah ce minuti.

A ja cu biti daleko od rodnih sela,

na domaku svetogorskih tihih manastira,

klecacu vec kraj manastirskog praga bela

pun molitve i mira.

I kad bekstva sinovljeg stignu tuzni glasi

do vlastele nase i knezeva,

rezace vec sveti oci moje vlasi;

i dusa pod nebom jutarnjim kao seva

bice visoko.

A kad mati moja pruzi ubogom komad kruha

i pomene u molitvi ime izgubljenog ceda,

srce ce kucati moje ispod svestenickog ruha

i spazicu gde me Hristos pravo u oci gleda.

Kucnuo je cas svetog zaveta.

Nikad vise videti necu mili ocinski krov,

ni slusati blagog majcinog saveta,

ni s bracom mladom krenuti u lov.

Nikad vise sa ovih knezevskih trpeza

necu cuti zvuk kula i kondira,

i odore svoje carske od zlatnoga veza

zauvek skinucu.

A kad manastirske prekoracim prage mirne,

u osamljenicka kad stupim dvorista

i udahenem miris svete smirne,

dusa moja od zivota vise nista

nece traziti.

Molicu se tada za spas srpskog roda,

za roditelja svojih blag i pobozni kraj,

i da braca moja kroz zivot idu svetla hoda

kao andjeli kroz raj.

Napisala Desanka Maksimovic

[Guest Alefshin]

Sveti Sava

Nad atonskim hramom, jos u davno vreme,

Podize se bura usred noci neme.

I dok mracnim krilom za nebo se hvata,

Neko zivo lupa u hrastova vrata.

Iguman se dize. Na ulasku samom

stajalo je momce, uvijeno tamom.

U njegovoj ruci, sto je gore dize,

S upaljena luca rujni plamen lize.

Dim se vije, mota- i koluti jure

U kapiju tvrdu i zidine sure.

Ko je ovo momce? Koji jad ga slama?

I sta trazi nocas od Bozijeg hrama?

Crn, sebarski plast mu mlada pleca krasi,

Po kome su pale kovrdzave vlasi.

A po vitkom stasu, sto ga dici tako,

Tvrdom se je likom opasao jako.

I on smerno stoji. O njegovom vratu

Samo krst treperi u suvome zlatu.

To bejase Rastko. Sin Nemanjin to je,

Sto je carske dvore ostavio svoje-

Jer ga ljubav goni, jer ga zelja slama,

Da postane slugom Bozijega hrama.

Crn, sebarski plast mu mlada pleca krasi,

Po kome su pale kovrdzave vlasi.

I nad lepom glavom, u dubini mraka,

Sjajan kolut sija od najlepseg zraka.

Napisao Vojislav J. Ilic

[Guest Alefshin]

Srpkinjica

- Srpkinjice sele, Srpkinjice mlada,

Gde si do sada bila? Kuda mislis sada?

- U igri, u polju provela sam leto,

Pa veselo sada u skolu me eto.

Ah, kako je lepo, kad bi mogo znati,

Ravnim poljem ici, sareno cvece brati!

Moj najlepsi venac, sto sam poljem brala,

Ucitelju svome bas jutros sam dala-

Tim najlepsim cvecem, kao darom slave,

Da ikonu kiti svetitelja Save.

Napisao Vojislav J. Ilic

[Guest Alefshin]

Na Svetoga Savu

Kad ste juce, mila deco,

Svi radosni bili,

Cistom dusom svete pesme

Ugodniku vili,

Pesme vili na njegovu

I na svoju diku,

Svetom Savi, srpskog roda

Prvom prosvetniku,

Na me pade, ne znam zasto,

Neka briga ljuta,

Uzadn'o sam toga dana

Nekoliko puta.

Sec'o sam se crna mraka

I borbe krvave,

Pa sam gled'o u ikonu

Svetitelja Save.

Odvele me brizne misli

Do onih krajeva

Gde jos ni sad srpskoj deci

Srpske skole nema.

Kako je to njima tesko

Lutati po tami,

U tudjini, u nesvojti

Videti se sami.

Blago vama, mila deco,

Kojima se daje

Da u svakoj dragoj skoli

Pribirate znanje!

Gde s' jezikom mile majke

Svaka vrlost budi,

Gde s' ucite da budete

I Srbi i ljudi.

Stujte skole kao temelj

Buducnosti prave,

Srpsku skolu k'o amanet

Svetitelja Save.

Blago vama iduc' k znanju

Po srpskome putu,

Al' ja placem kad god vidim

Granu otikinutu.

Napisao Jovan Jovanovic Zmaj

[Guest Alefshin]

Sveti Sava

U vremena davna, u Raskoj drzavi,

Na tromedji Bosne, Srbije i Zete,

Vladase Nemanja u velikoj slavi.

I dizase mnoge spomenike svete.

Neke od njih vec je unistilo vreme,

Jer na svetu nista vecito ne traje.

No i same one rusevine neme

Ko kandila svetla i dan- danas sjaje.

A Hilandar divni u Atonskoj Gori,

I prekrasna lavra Studenica s njime,

Jos se drze kao svetiteljski dvori

I spominju slavno Nemanjino ime.

Ali osim ovih spomenika sviju

Sto Nemanja dize Bogu u visine,

On darova Srpstvu crkvu najsjajniju,

Jednu crkvu zivu- svog najmladjeg sina...

Jer je Sveti Sava ziva crkva bio,

Pa i to je sada kad ga nema vise-

Spomenik veciti, celom Srpstvu mio,

Koji nikad vreme ne moze da zbrise.

Napisao Svetolik R. Milosavljevic

[Guest Alefshin]

Rastko

Na sjajnom dvoru Nemanje Stefana

naporedo rasla tri junacka ptica,

tri premila sina Velikog zupana

tri izdanka mocne loze Nemanjica.

Ubojno oruzije i hatovi gojni

i bezbroj zabava iz viteskih dana

behu pratioci vazda nerazdvojni

dva starija sina Velikog zupana.

A najmladji Rastko, bozanstveno dete,

mladu dusu svoju necim boljim snazi:

knjige i molitve, bogomolje svete

i drustvo poboznih kaludjera trazi.

U njegovom srcu punomo svetog zara,

jedna sjajna mis'o rodila se bila:

da verom u Boga koji cuda stvara,

najpre se podize otadzbina mila.

I ta ga je mis'o ko zvezda vodilja,

odvela sa dvora gde san posta java,

i jednoga dana dovela do cilja:

da od Rastka bude slavni sveti Sava.

Napisao Svetolik R. Milosavljevic

[Guest Alefshin]

Svetosavsko blago

Od predaka svojih

kroz Svetoga Savu,

primili smo veru,

krst casni i slavu.

Kroz vekove mnoge

ovo divno blago

Srbinu je svakom

uvek bilo drago.

Ovo blago sto su

nama preci dali

ostavili, dajmo

i mi svojoj deci.

Napisao(-la) M.T.

[Млађо]

          "Пута који води у живот, наставник, првопредстојатељ и учитељ био си... светитељу Саво отачаство твоје просветио јеси породивши га Духом Светим..."

            Нека је свима радостан и Богом благословен празник светог Саве, њега који нас је заљуљао у колевци православља!

          Светитељу оче Саво моли Бога за нас!

[Јуки]

??? ??????? ?????? !  0442_feel

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=AZBAvKFt5Bg

0110_hahaha 0203_cool 0202_238 0442_feel 0442_feel joooj joooj joooj joooj joooj joooj girl_jumping girl_jumping girl_jumping girl_jumping girl_jumping girl_jumping girl_jumping girl_jumping girl_jumping girl_jumping girl_jumping girl_jumping girl_jumping girl_jumping girl_jumping girl_jumping girl_jumping girl_jumping  girl_jumping girl_jumping girl_jumping girl_jumping girl_jumping

? ???  :smiley: