Мој Свети Сава

[Огњен]

Јев. 318  (7: 26 - 8: 2).

Браћо, такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грјешника и виши од небеса; који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најприје за своје гријехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувијек принијевши самога себе. Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а ријеч заклетве послије Закона, поставља Сина вавијек савршенога. А од овога што говорисмо главно је: Ми имамо таквога Првосвештеника, који сједе с десне стране пријестола Величанства на небесима, свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човјек.

Јн. 36 (10:9-16)

9. Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спаће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. 10. Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу. 11. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. 12. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука где долази, и оставља овце, и бежи; и вук разграби овце и распуди их. 13. А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце. 14. Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају. 15. Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце. 16. И друге овце имам које нису из овог тора, и те ми ваља привести, и чуће глас мој и биће једно стадо и један пастир.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[Огњен]

[Sophrosyne]

ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ

Када је Свети Сава ишао по земљи,

Још пре свог рођења,

Док се звао Растко,

Као што иде и сада,

Само га не видимо,

А можда је то било и доцније.

Кренуо је Савиним стопама,

Ка Савином извору,

Ка Савином врху,

Куда и ми идемо,

Јер другог пута и нема.

Када је негде око Савина дана

Наишао Савином страном,

Напали су га пси,

Као што и сад нападају

Свакога ко се упути Савиним траговима.

Путник је најпре саставио три прста,

Како је одредио да се и ми крстимо,

Плашећи их знаком

Од кога су још више побеснели,

А ни до данас нису узмакнули.

Онда се сагнуо да дохвати камен,

Али камење беше замрзнуто,

Свезано за земљу студеним синџирима,

Јер беше јака зима,

Као и ове године,

Као увек око Савина дана.

Већ су разносили Савина стопала,

Савин кук и Савин лакат

По продолима и јаругама земље

Због које је подељен свет,

Кад је Свети отпасао мач уста,

Једино оружје које је носио,

А које је и нама оставио,

Говорећи ове речи:

- Нека је проклета земља у којој су

Пашчад пуштена, а камење свезано.

Матија Бећковић

ОДЛАЗАК РАСТКА НЕМАЊИЋА НА СВЕТУ ГОРУ

За трпезом пуном вина и ракије

и меса које устрелише и клаше,

он осети да није жедан да пије

из златне, него из дрвене чаше;

на Ибру, од мећаве скоро ослепео,

он осети да га, промрзлог до кости,

неће огрејати ватра, већ пепео,

и да не спасава крзно, него кострет.

И жељан да заслужи руво од кострети,

царско руво оставља царски син,

и, жељан да се нахрани маслином,

напушта царску трпезу и дом;

и док га храни купина, купа киша,

и четруна и боквица га лечи,

он путује и, путујући, чује

све мање српских, све више грчких речи,

и, прешавши Халкидик, који три

кажипрста пружа у Егејско море,

из мрака стиже на Агион Орос,

и долази пред врата Русикона;

он чело спушт на камени праг,

и босе ноге моли: примите ме,

у сенку на коју не полажу права

ни мрав, ни трава.

Љубомир Симовић

facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222

[logdanov]

Pisma od četiri sveta Imenjaka

Vesele se svita banovine,

I po svitu visoke planine.

Sve pustinje i gore zelene,

Svako cviće, ružice rumene.

Rodiše te četiri jednaka

U istoku sveta imenjaka,

Koji sjaju lipše neg danica,

Žarko sunce, oli prihodnica.

Jedan biše cvitak kalopere.

Po imenu Savo kaluđere,

Svetac Božji od Kalcedonie,

Palestine i od Sidonije.

Ogledalo misnika i đaka;

Slava, dika svetih pustinjaka;

Jere svoje tilo pedepsaše,

I pokore žestoke činjaše,

Ter posveti gore i planine,

I pustinje ravne Palestine,

Boga moleć, suze prolijući,

Travu jiduć, a vodu pijući.

Drugi biše Savo kaluđere,

Koji suzam' svoje lice pere,

Slovinskoga roda i plemena,

Al' podavno, u stara vrimena.

Tešku Savo pokoru činjaše,

Nevirnike često obraćaše,

Muku podni pripovidajući,

Neznabošce k Bogu okrećući.

Atanarik, kralj nevirni biše.

Kada Savu teško izmučiše,

U riku mu utopiše tilo,

Braneć Boga sve je ovo bilo.

Treći biše Sava kapetane.

Od vojnika generale bane,

Koji zakon Božji braniaše.

Kad u Rimu gradu pribivaše.

Tad u Rimu neznabožci stahu

Ter keršćane težko progonjahu,

Sveti Savo njima pripovida

I brez straha viru izpovida.

Neznabošci podnit' nemogahu.

Već prid sudcem njega osvađahu:

Da ne sluša riči cesarove.

Da ne štuje njegove bogove.

Kada jih je sudac razumio.

Na muke je Savu postavio,

Žeže njega ognjenim plamenom,

A bije ga bičem i kamenom.

Kazanj pakla oni uzvariše,

Ter u njega Savu postaviše,

Svetac Božji u paklu se vari,

Ali zato ništa i ne mari.

Sedamdeset tada nevirnika

Dobi krunu svetih mučenika,

Kapetana Savu gledajući,

Gdi po kaznju šeta pivajući.

Neznabošci, koji to gledahu,

Ljutim bičem Savu udarahu;

Posli nego njega izmučiše,

U Tever ga riku utopiše.

Četverti je ruža izabrana,

Od kolina Nemanič Stipana,

Slovinskoga kralja i cesara.

Od istočnih strana gospodara,

Po imenu kaluđere Sava,

Kruna, dika, poštenje i slava

Slovinskoga puka i naroda,

Pustinjaka, kriposnih vojvoda.

Koji poče ljubit' Gospodina,

Mlado dite od malo godina

Pokazuje pokorno znamenje.

Tlači biser, i drago kamenje;

Svlači Savo sa zlatom haljine,

Kaluđerske oblači mantije,

I ostavlja starca babu svoga

Rad ljubavi Boga velikoga,

Tere biži u luge zelene.

Neka njemu bilo lišće vene.

Travu jiduć, ladnu vodu pijuć,

Teškim bičem svoje tilo bijuč.

Zemlja Savi postirač bijaše,

A vedrim se nebom pokrivaše,

Boga moli, nigda ne pristaje.

Svomu tilu pokoja ne daje.

Vesele se dubrave Jordanske

I ostale pustinje izvanjske

Gledajuči Ivu Krstitelja,

Kako hvali svoga Stvoritelja.

Raduje se još i Gora Sveta.

Kazat' pravo nitko mi ne smeta.

Gledajući Savu pokornika

Nemanića Božjeg' svećenika.

Kako plače i suze proliva.

Na pokoru grišnike doziva;

U pustinji kano sunce sjaje.

Dobar izgled pokornikom daje.

Malo vrime postajalo biše,

Za biskupa Savu učiniše.

Posveti ga grčki patriarka,

Viruj pobre! ovo nije varka.

Po naredbi pape velikoga.

Svega svita otca duhovnoga,

Komu Grci podložni biahu.

Za glavara tada poznavahu.

Svoju oblast Savi pokloniše,

I državu Srpsku podložiše.

Da obraća i kara grišnike,

Fociane i sve nevirnike. -

Savo drugi Ilija biaše.

Ljubav Božja u njemu goraše;

Na pokoru svakoga dozivije.

Zle proklinje, dobre blagosivlje.

Zakon brani, puku pripovida.

Viru svetu Savo ispovida.

Kada svaka ispunio biše,

Starešine koja narediše,

Skide s glave mitru od bisera,

Ah moj Bože čudna kaluđera,

Svuče s sebe vladičje haljine;

Pak pobiže gori u planine.

On ostavi svoje bile dvore.

Po pustinjam ter čini pokore.

Suze roni, plače brez pristanka.

Od večera, ter do bila danka.

Kada li se naplakao biše.

Nebesa se njemu otvoriše;

Bog mu daje krunu od blaženstva

i pristolje svojega kraljevstva.

Mileševo manastir se zvaše,

Gdi svetoga Savu ukopaše.

Poče činit' velika čudesa.

Kad mu duša pođe na nebesa.

Savino se ne razpada tilo,

Nego posta puno godin' čilo,

I stalo bi do sudnjega danka

Svega svita zbora i sastanka.

Ali Božji, nevirnici Turci

Smamiše se gore nego vuci,

Svetogrđje teško učiniše,

Sveto tilo na vatru baciše.

Brzo se je Savo osvetio,

I desnicu svoju posvetio;

Jer podiže ter do malo dana

Karavlaha i Karabogdana,

Da udare slobodno na Turke,

I junačke okrvave ruke

Pod barjakom Save pokornika,

Nemanića Božjeg' svećenika.

Viteški se oni podnesoše.

Sto hiljada glava odsikoše,

Osvetiše Nemanića tilo

Koje skoro biše izgorilo.

Rad čudesa kaluđera Save

Slovinske ga sve države slave,

A najveće Ercega Stipana

Svetog Save banovina zvana.

fra Andrija Kačić Miošić

[Guest]

среда  27. јануар (14.јан)



Свети Сава, архиепископ српски




Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године (в. 27. април).


Тропар (глас 3):

Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси; первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси и порадив тоје духом свјатим, јако древа маслинаја в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада. Тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолнак, чтушче тја молим: моли Христа Бога даровати нам велију милост.



Преподобни мученици Оци Синајски и Раитски



Преподобни мученици Оци Синајски и Раитски, побијени од Сарацена, један у IV а други у V веку.



Свети Иларије, епископ поатијски



Ватрен борац против јереси Аријеве на Западу. Много је страдао због одбране Православља. Написао више списа, од којих је најважнији спис о Светој Тројици. Упокојио се у Господу 362. године.



Света Нина, просветитељка Грузије




Сродница светог Ђорђа великомученика и Јувенала, патријарха јерусалимског. Пошто јој се и отац и мајка, племићи кападокијски, замонаше, то она би васпитана под надзором патријарха Јувенала. Чувши за народ грузијски, девица Нина је одмалена желела да пође у Грузију и покрсти Грузијанце. Јавила јој се Пресвета Богородица и обећала јој да ће је одвести у ту земљу. Када јој Господ отвори пут, млада Нина заиста оде у Грузију где за кратко време стече велику љубав народа. Успе да покрсти цара грузијског Мириана, његову супругу Нану и њиховог сина Бекара, који после ревносно помагаху мисионарски рад Нини. Нина је успела да за живота прође сву Грузију и углавном да преведе сав народ у веру Христову, и то баш у време страшног гоњења хришћана од стране цара Диоклецијана. Одморила се од многих трудова својих и упокојила у Господу 335. године. Гроб јој се налази у Самтаврском храму. Чинила многа чудеса и за живота и по смрти.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

РАСУЂИВАЊЕ

Ако ти се понекад догмати вере учине тврдом храном, то постарај се да прво испуннш догмате морала хришћанског, па ће ти се отворити разумевање за догмате вере. Радознало испитивање ствари високих, без труда око поправке свога живота. не доноси никакве користи. Некада монаси мисирски расуђивали о Мелхиседеку, па не могући доћи ни ди какве јасности о тајанственој личности овога древног цара и првосвештеника, позваше Авву Коприја на свој збор и упиташе га о Мелхиседеку. Чувши то. Коприје се три пута удари по устима и рече: "Тешко теби, Коприје! напустио си оно што ти је Бог наредио да радиш, а испитујеш оно што Бог од тебе не потребује." Чувши ово, монаси се застидеше и разиђоше. Златоуст пише: "И ако праве догмате држимо, а о владању не бринемо, нећемо имати никакве користи; исто тако ако се о владању бринемо, а праве догмате пренебрегавамо, ништа корисно нећемо добити за наше спасење. Ако хоћемо да се геене избавимо и царство задобијемо, треба да смо украшени од обе стране: и правотом догмата и чесношћу живота".

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам милосрђе Господа Исуса и то:

1. према грешницима и болесницима,

2. према народу, који беше збуњен као стадо без пастира,

3. према роду човечјем уопште, ради кога се дао распети.

БЕСЕДА

о визији невидљивога света

Ми не гледамо на ово што се види

него на оно што се не види (II Кор. 4, 18)

Ми видимо овај свет материјални и пролазни, али ми гледамо на онај свет духовни и бесмртни.

Ми видимо весеље земаљско, често испрекидано плачем и уздасима, и на крају увек завршено смрћу, али ми гледамо на радост духовну, међу ангелима и светитељима Божјим на небесима, на радост беспрекидну и вечиту.

Ми видимо патње и неуспехе праведника у овом животу, но ми гледамо њихову славу и торжество у ономе свету.

Ми видимо многе успехе, и славу и чест неправедника у овом животу, но ми гледамо њихов пораз, осуду и муку неисказану у вечности.

Ми видимо Цркву Божју често понижавану и гоњену у овоме свету, но ми гледамо њену крајњу победу над свима противницима и супостатима, видљивим и невидљивим.

Ми видимо, браћо, насилнике и отмичаре често као властодршце и богаташе у овом веку, а светитеље као ниште и потиштене и заборављене, но ми гледамо једно друго царство, у коме ће светитељи царовати, без иједног, иједног насилника и отмичара, Царство Божје, вечито безгрешно и бесмртно.

О Господе многотрпељиви и многомилостиви, отвори нам вид духовни, да бисмо видели оно што нас чека после овог кратковременог живота, и да бисмо се потрудили да испунимо закон Твој. Теби слава и хвала вавек. Амин.

[Guest]

[Guest]

Тропар, гл. 3.

Био си вођа, првопрестолник и учитељ пута који води у живот. Када си дошао , светитељу Саво, најпре си Твоје отачаство просветио и препородивши га Духом Светим, као дрвета маслинова, засадио си у духовном рају најсветију твоју децу. Због тога, као равног Апостолима и светитељима, поштујући те молимо: Моли Христа Бога да нам дарује велику милост.

Кондак, гл. 8.

Као великог просветитеља и друга Апостола, прославља те Црква твог народа, преподобни. Но, као онај који има слободу пред Христом, молитвама својим спаси нас од свих невоља, да би ти клицали: Радуј се, оче Саво Богомудри!

[Guest]

[Таша]

E pa da nakon ovoga i zapevamo

[Макрина]

Сретан свима празник.Ми данас лепо прослависмо,благословом Светог Саве.

[Guest]

http://www.pokimica.com/lang_lat/pages/okovi_ikona/pages_srb_latin/okoviikona05_lat.htm

Прелепа икона 0442_feel 0442_feel 0442_feel

[Guest]

http://www.ladjevic.com/blog/2009/01/sveti-sava-srpska-slava/

[Guest]

http://www.pokimica....ikona21_cyr.htm

0442_feel 0442_feel 0442_feel

[Guest]

http://molonlabe70.blogspot.com/2010/01/st-sava-i-first-archbishop-of-serbia.html