Питање за муслимане: зашто је Бог створио свет?

[Пајко]

Неко ми је обрисао поруку без икаквог упозорења. Ово почиње да личи на неодемократски принцип критике туђег ума. Дакле, ДЕМОКРАТИЈА И ТАЧКА БРЕ...

0705_read

[Guest свештеник Иван]

pravila_smesak

Порука је обрисана јер нема везе са овом темом, тако ће бити и убудуће... Постоје друге теме где можемо разговарати о тим проблемима.

Модерација

[Пајко]

pravila_smesak

Порука је обрисана јер нема везе са овом темом, тако ће бити и убудуће... Постоје друге теме где можемо разговарати о тим проблемима.

Модерација

ПОРУКА МОЖЕ ДА СЕ ПРЕБАЦИ У ОДГОВАРАЈУЋУ ТЕМУ. А не 'вако... (знао сам...)

[Милица]

Malo je čudno pitanje, ali imam i ja za vas pitanje:Šta je Isus, šta je Otac, šta je sveti duh.Da li su oni Bogovi sva trojica koja čine jednog boga ili?

Hrišćanski Bog jeste Trojedini Bog,Otac,Sin i Sveti Duh-Trojica jednosušna i nerazdeljiva.Mi ne kažemo da je jedan Bog jednako tri Boga,jedno lice jednako tri lica,tri suštine jednako jedna suština(tj. x=3x) jer je to i logički i matematički apsurd, i kada bismo na taj način predstavili Tajnu Svete Trojice ona bi zaista bila nemoguća.Međutim,ako Tajnu Svete Trojice predstavimo da je 3x=y,to je onda i matematički i logički ispravno.To je hrišćanski dogmat o Svetoj Trojici.Kako bismo ovu Tajnu makar malo približili našem ograničenom razumu,postoje neki primeri iz svakodnevnog života,no sve su to veoma bledi primeri tako da i ovoj Tajni ne možemo pristupiti sa razumom,već da čistim srcem.Npr:tri tona u muzici imaju istu suštinu:sve je zvuk,ali su različite visine i dubine,a kada pritisnete tri tona dobijete jedan akord(tj. 3x=y).Isto tako znamo da prostor ima tri dimenzije:dužinu,širinu i visinu(dubinu).Pa ipak ne postoje tri prostora,nego jedan u čijoj se suštini nalaze tri različite dimenzije,ali ipak nerazdeljive jedna od druge.Ponavljam da su ovo veoma bledi primeri...

Pozdrav 0104_cheesy 0104_cheesy 0104_cheesy

Не постоји формула за нешто што се не може схватити!

мени је баш симпатично ово Петрово објашњење!

[Милица]

U DŽENNETU JE TRAJNO UŽIVANJE , STVARNO A NE DUŠEVNO I ONO JE VJEĆNO DOK JE DŽEHENNEM MJESTO PATNJE I PONIŽENJA TAKOĐE STVARNO ANE DUŠEVNO. TOLIKO UKRATKO IMATE NA NETU PUNO TEKSTOVA NAPISANIH O TOME.HVALA VAM.

Шта је то трајно уживање или трајно понижење???

Мисли се првенствено физички, или како?

Шта значи нпр духовна и телесна срећа у рају?

Зашто се радује дух,

а зашто (чиме) је задовољно тело?

[karadjordje]

Evo još jednog pitanja:Odakle dođoste sa svetim trojstvom? Ta se riječ nigdje ne spominje u vašj svetoj knjizi?

Zamolili bi krščane da dođu sa citatima iz svete knjige u kojima se spominje riječ sveto trojstvo, ili trojstvo.To je osnov u vašem vjerovanju, čak može se reći najveći osnov vaše vjere. Kako to da za najveći dokaz iz vaše vjere nema spomena ni na jednom mjestu u svetoj knjizi?

ako je tako lahko shvatljivo , zašto ste se po tome pitanju toliko razišli da i neprijateljstva imate zbog toga?

Ево ја ћу вам дати конкретан одговор:први који користе ријеч Света Тројица су Свети Теофило,Сократ Схоластик,историчар Цркве,када говор да је свети Игњатије у првом вијеку увео у богослужење антифоно пјевање јер је видио анђеле како пјевају химну Светој Тројици,Јеванђелист Матеј када цитира Христа и каже:Идите и научите све народе крстећи их у Име(не каже у имена него у Име,једно Име,јер Отац и Син и Дух Свети имају једно Име)Оца и Сина и Светога Духа.....

Ево овдје један интересантан текст:

"Шта Библија учи о Тројству?"

Одговор:  Најтежа ствар у вези Хришћанског концепта Тројства је тај да не постоји начин да се оно адекватно објасни. Тројство је концепт који је за било које људско биће немогуће у потпуности схватити, а камоли објаснити. Бог је дефинитивно већи од нас, самим тим не треба да очекујемо да смо у стању да га у потпуности разумемо. Библија учи да је Отац Бог, да је Исус Бог и да је Свети Дух Бог. Библија такође учи да постоји само један Бог. Иако можемо да схватимо неке односе између различитих особа Тројства, у крајњој линији, оно је несхватљиво људском уму. Међутим то не значи да оно није тачно или да се не оснива на Библијском учењу.

Имајте на уму док проучавате ову тему да реч "Тројство" није коришћена у Писму. Ово је термин који је коришћен у покушају да се опише троједини Бог, чињеница да постоје 3 коегзистирајуће, вечне особе које чине Бога. Треба да схватите да ово НИЈЕ ни на који начин сугестија о 3 Бога. Тројство је 1 Бог у три особе. Не постоји ништа погрешно ако се користи термин "Тројство" иако реч није нађена у Библији. Једноставније је рећи реч "Тројство" него "3 коегзистирајуће вечне особе које чине Бога." Ако ово представља проблем за тебе, можеш да размотриш ово: реч деда није коришћена у Библији исто тако. А опет, ми знамо да је било деда у Библији. Аврам је био деда Јакову. Тако да, немој да се закачиш само за термин "Тројство". Оно што је стварно битно, је да концепт представљен речју "Тројство" постоји у Писму. Уз овај широк увод, биће дати Библијски стихови у дискусији о Тројству.

1) Постоји један Бог: Пета Мојсијева 6:4; 1 Коринћанима 8:4; Галатима 3:20; 1 Тимотеју 2:5.

2) Света Тројица подразумева три Ососбе: Прва Мојсијева 1:1; 1:26; 3:22; 11:7; Исаија 6:8; 48:16; 61:1; Матеј 3:16-17; Матеј 28:19; 2 Коринћанима 13:14. У одломцима из Старог завета, познавање Јеврејског је од помоћи. У првој Мојсијевој 1:1, именица "Елохим" је коришћена у множини. У Првој Мојсијевој 1:26; 3:22; 11:7 и Исаији 6:8, коришћена је заменица "нас"(ми) у множини. Нема сумње да "Елохим" и "нас" се односи на више од две особе. На Енглеском, постоје само две форме, једнина и множина. У Јеврејском, постоје, једнина, двојина и множина. Двојина је САМО за два. У јеврејском ова двојна форма је короришћена за ствари које долазе у пару као очи, уши, и руке. Реч "Елохим" и заменица "нас" су у множини – дефинитивно више од два – и мора се односити на три или више (Отац, Син и Свети Дух).

У Исаији 48:16 и 61:1, Син говори о Оцу и Светом Духу. Упоредите Исаију 61:1 са Луком 4:14-19 да видите да је то Син који говори. Матеј 3:16-17 описује догађај Исусовог криштења. У овом се види Бог Свети Дух како силази на Бога Сина док Бог Отац проглашава своје задовољство Сином. Матеј 28:19 и 2 Коринћанима 13:14 су примери 3 различите особе Свете Тројице.

3) Чланови Свете Тројице препознају један другог као једно у различитим пасусима: У Старом завету, "ГОСПОД" је препознат од "Господа" (Прва Мојсијева 19:24; Осија 1:4). "ГОСПОД" има "Сина" (Псалам 2:7, 12; Приче Соломонове 30:2-4). Дух је препознат од "ГОСПОДА" (Четврта Мојсијева 27:18) и од "Бога" (Псалам 51:10-12). Бог Син је препознат од Бога Оца (Псалам 45:6-7; Јевреји 1:8-9). У Новом Завету, у Јовану 14:16-17 Исус говори Оцу о слању Помоћника, Духа Светог. Ово показује да Исус није себе сматрао Оцем или Светим Духом. Узмите у обзир сва друга места у Еванђељима када Исус говори са Оцем. Да ли је Он причао сам са собом? Не. Он је говорио са другом особом Тројства - Оцем.

4) Свака особа Свете Тројице је Бог: Отац је Бог: Јован 6:27; Римљани 1:7; 1 Петрова 1:2. Син је Бог: Јован 1:1, 14; Римљани 9:5; Колошани 2:9; Јевреји 1:8; 1 Јованова 5:20. Свети Дух је Бог: Дела 5:3-4; 1 Коринћани 3:16 (Онај који пребива је Свети Дух – Римљани 8:9; Јован 14:16-17; Дела 2:1-4).

5) Послусност унутар Свете Тројице: Писмо показује да је Свети Дух послусан Оцу и Сину а Син је послусан Оцу. Ово је један унутрашњи однос који не пориче божанство било које особе Свете Тројице. Ово је једноставно област у којој наш ограничен ум не може да разуме све што се тиче бесконачног Бога. У вези Сина види: Лука 22:42; Јован 5:36; Јован 20:21; 1 Јованова 4:14. У вези Духа види: Јован 14:16; 14:26; 15:26; 16:7 и посебно Јован 16:13-14.

6) Улоге индивидуалних чланова Тројства: Отац је крајњи извор или узрок: 1) универзума (1 Коринћанима 8:6; Откривење 4:11); 2) божанског откривења (Откривење 1:1); 3) спасења (Јован 3:16-17); и 4) Исусовог људског дела (Јован 5:17; 14:10). Отац је тај који ИНИЦИРА све ове ствари.

Син је посредник кроз кога Отац чини следеће ствари: 1) стварање и одржавање универзума (1 Коринћанима 8:6; Јован 1:3; Колошанима 1:16-17); 2) божанско откровење (Јован 1:1; Матеј 11:27; Јован 16:12-15; Откривење 1:1); и 3) спасење (2 Коринћанима 5:19; Матеј 1:21; Јован 4:42). Отац чини све ове ствари кроз Сина који је Његов посредник.

Свети Дух је онај кроз кога Отац чини следећа дела: 1) стварање и одржавање универзума (Прва Мојсијева 1:2; Јов 26:13; Псалам 104:30); 2) божанско откривење (Јован 16:12-15; Ефесцима 3:5; 2 Петар 1:21); 3) спасење (Јован 3:6; Тит 3:5; 1 Петрова 1:2); и 4) Исусова дела (Исаија 61:1; Дела 10:38). Значи Отац чини све ове ствари, силом Светог Духа.

Ни једна од популарних илустрација није у потпуности тачан опис Тројства. Јаје (или јабука) није добра илустрација јер су љуска, жуманце и беланце делови јајета а не јаје за себе. Отац, Син и Свети Дух нису делови Бога, сваки од њих је Бог. Илустрација са водом је мало боља али још увек недовољно адекватна да опише Тројство. Течност, водена пара и лед су три форме воде. Отац, Син и Свети Дух нису форме Бога, сваки од Њих је Бог. Тако да, док нам ове илустрације могу дати слику Тројства, слика није у потпуности исправна. Један бесконачан Бог се не може у потпуности описати једном ограниченом илустрацијом. Уместо да се фокусираш на Тројство, покушај да се усмериш на чињеницу Божије величине и бесконачно више природе од наше. "О дубино богатсва и мудрости, и знања Божијег! Како су недокучљиви његови судови и неистражљиви његови путеви! Јер ко је упознао Господњу мисао? Или ко је био Његов саветник?" (Римљани 11:33-34)

[karadjordje]

Dobro oadkle dođoste sa svetom trojicom.daj mi jasan tekst u Bibliji i drugo pitanje ostaje.

"Hajde da napravimo covjeka po nasem liku"

Mozda nije bas 100% tacno, ali tu je.

Којој Библији?

[karadjordje]

Komentar na vaš odgovor: Kažte da crkva tumači sveto pismo , ond as epostavlja pitanje da li ima pravo da ga mjenja?

Црква има једина право да тумачи Свето Писмо јер га је Црква саставила.Као што законодавац једини има право да тумачи закон јер га је но писао тако и Црква једина има право да тумачи Свето Писмо јер га је она саставила а пошто га је саставила зна шта оно значи јер да не зна шта значе поједине књиге или дијелови Писма не би их стављала у канон.

I spomenuste da su sveta trojica nerazdjeljiva, onda se postavlja sljedeće:Vi tvrdite da su Otac, Sin i Sveti duh tri osobe u jednoj. Da li su te tri božanske osobe neovisne jedna od druge ili nisu?

Не,свако Лице Свете Тројице је БОГ.

Da li svaka od te tri osobe ima neke ovlasti koju druge dvije osobe ne mogu učiniti?

Нема,јер све што чини Отац то чини и Син.

Ako su jedna od druge ovisni onda ni jedna od te tri osobe ne zaslužuje da bude Bog, zato što je Bog neovisan od drugih.Ali ako su te tri osobe međusobno neovisne onda je svaka od te tri osobe u tom slučaju bog sam za sebe.I One u tom slučaju čine tri boga a ne jednog.Takođe ako svako od njih ima posebne ovlasti koje ne mogu ostala dvojica učiniti onda oni ni jedan nisu Bog. Zato što je Bog savršen, i On je Svemoćan. Ako svako od njih ima određene ovlasti onda je svaki od njih Bog koji ima manjkavosti, što vaša vjera neće priznati.

Све би ово било тачно да је БОГ човјек па да БОГ подлеже људским законима.

Ви тврдите да ако су Три Особе међусобно независне да је свака особа БОГ за Себе.То је тачно.Али то не значи да постоје Три БОГА јер:свако Лице је бесконачно и у бесконачном и савршеном јединству са остала Два Лица и између њих се не може повући граница.Самим ти пошто се не може повући граница ради се јединству Три Лица.

За приближан примјер имате дугу.Ви видите боје али не видите границу између боја јер се боје прожимају.

Света Тројица егзистира као једно ,Три Лица егзистирају као једно и зато кажемо да је Света Тројица Један БОГ.

[karadjordje]

Za Solomona: Ako te ličnosti nisu nezavisne jedna od druge, to znači da su ovisne jedna od druge a u tom slučaju nijedna ta ličnost nije Bog.Zbog čega? Zar Bog nije savršen? A onaj koji je savršen On je neovisan od bilo koga ili bilo čega.A ovdje rekoste nisu neovisne, znači ovisnost jednoj o drugoj ličnosti govorite, a ovisnost je osobina manjkavosti a onaj koji je manjkav nije Bog.Hvala.

Покушајте да схватите контекст у ком је то Соломон рекао јер ако логички посматрамо Лица и јесу и нису независна.

Spominjete tri ličnosti, koje čine Boga.

Druga stvar: Zamolio bih  da mi napišete vaš stav o sljedečim(vjerski) Ko je Otac(da li je Bog sa da ili ne bez obrazloženja ikakvog samo sa da ili ne)

Ko je Sin Da li je Bog ( sa da ili ne)

Ko je Sveti duh da li je on Bog( Sa da ili ne)

Да,и Отац и Син и Дух Свети су БОГ.

[Eniz]

Hvala na odgovorima.

[Guest свештеник Иван]

Hvala na odgovorima.

Желео бих да Ти препоручим предавања др Епископа Игнатија, професора догматике (науке о истинама вере), па можеш чути баш око свега овога. Чућеш како ми гледамо на личност, па ће Ти бити мало јасније да разумеш све ово о чему говоримо и да схватиш како то могу Три Личности да буду један Бог.

Оно на шта мораш да обратиш пажњу, а верујем да се у томе слажемо, је да за Бога не ве категорије времена и простора, јер је Он изнад тих одредница зато што је вечан и нестворен. Такође, битно је да добро разумеш појам природе (суштине) и шта значи да је божанска природа нераздељена.

Хоћеш да Ти оставим линк ка предавањима Владике Игнатија?

[Александар Милојков]

Интересантна је старозаветна прича о гостољубљу Аврамовом. Ову причу хришћански тумачи сагледавају као старозаветно јављање Тројичног Бога. Наиме, Аврам је угостио три путника. Обратите пажњу како им се обраћа: наизменично, укршта множину и једнину - ословљава их час са Господо, час са Господе. Ни најлибералнији тумачи Библије нису моглу да нађу овде неко "логично" објашњење. Дакле, шта је навело старозаветног библијског писца, строгог монотеисту, да овако загонетно укршта обраћање у множини и једнини? Тешко да и јеврејски тумачи могу наћи некакав "логични" одговор.

[karadjordje]

Интересантна је старозаветна прича о гостољубљу Аврамовом. Ову причу хришћански тумачи сагледавају као старозаветно јављање Тројичног Бога. Наиме, Аврам је угостио три путника. Обратите пажњу како им се обраћа: наизменично, укршта множину и једнину - ословљава их час са Господо, час са Господе. Ни најлибералнији тумачи Библије нису моглу да нађу овде неко "логично" објашњење. Дакле, шта је навело старозаветног библијског писца, строгог монотеисту, да овако загонетно укршта обраћање у множини и једнини? Тешко да и јеврејски тумачи могу наћи некакав "логични" одговор.

0202_238

[Александар Милојков]

Ево чувене приче где се Бог јавља Авраму у виду три путника:

1. После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.

2. Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље;

3. И рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог.

4. Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.

5. И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао.

6. И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.

7. Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.

8. Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.

9. И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.

10. А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.

11. А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.

12. Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар.

13. Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?

14. Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.

15. А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала.

16. Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.

17. А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,

18. Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?

19. Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.

20. И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.

21. Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.

22. И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,

23. И приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?

24. Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?

25. Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?

26. И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.

27. А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.

28. Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет.

29. И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.

30. Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.

31. Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.

32. Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.

33. И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.

Погледајте како се Тројици обраћа као једноме Господу. Интересантно, зар не?

[Цвеле1993]

Опростите, што упадам.

Не знам дал сте навели ово:

Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Реч, и Свети Дух; и ово је троје једно.

И троје је што сведочи на земљи: дух, и вода, и крв; и троје је заједно.

(1. Јованова, глава 5, 7-8)

Кад читамо Свето Писмо треба будно да мотримо на сваку реч. Брзом читаоцу, нпр., неће пасти у очи разлика коју Јеванђелист повлачи између небеског тројства и земаљског тројства. За небеско тројство он каже: и ово је троје једно, а за земаљско: и троје је заједно. Огромна је разлика између бити једно и бити заједно. Отац, Син и Дух Свети су једно, док су дух и вода и крв само заједно, а не једно. Јер и непријатељи могу бити заједно али не и једно. Сви су људи на земљи заједно али нису једно. Вода и крв чине тело, а дух је дух. Тијело пак жели против духа а дух против тијела (Гал. 5, 17); нису, дакле, једно, али су пак заједно. И кад човек умре, заједница се кида и престаје: крв и вода иду на једну страну, а дух на другу. Дочим је божанско тројство на небесима не само заједно него и једно.

Но има једно тројство у унутрашњем небу човековом, које треба да буде не заједница него јединство, да би човек блажен био и овога и онога света. То је јединство ума, срца и воље. Докле је ово троје само у заједници, дотле је човек у рату и са самим собом и са небеским Тројством. Када пак ово троје постане једно, тако да ниједно не влада и ниједно не робује, онда човек бива испуњен једним миром који превазилази сваки ум (Фил. 4, 7), сваку реч, свако објашњење, сваки страх и сваку жалост. Тада мало небо у човеку почиње личити на велико небо Божје, и образ и подобије Божје бива тада јасно у човеку.

Господе троједини, помози нам личити бар на оне који личе на Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети владика Николај Велимировић