Питање за муслимане: зашто је Бог створио свет?

[Saladin]

Но, ја јасно хоћу да кажем да не постоји Бог самац већ Бог Света Тројица. Ако је Бог самац, онда нема Бога. То је највећа егзистенцијална истина. Ја не могу да прихватим истину да је Бог једини, самац, јер се постављају питања, која сам и Теби поставио. Бог самац ствара свет да се занима, да их премешта како хоће, бледа како се бију и свађају, једно другом главе сечу,

Šta bi trebalo značiti "Bog je samac"?, on punina bitka, dakle on JESTE, (ovdje se Bog promatra kao neki predmet, koji stoji pararelno sa drugim predmetima, a On nadilazi ovaj svijet).

Kad se kaže Bog je bio sam, pretpostavlja se:

1.da postoji neka manjkavost u Bogu, te da mu je potreban netko drugi ili neki drugi bog da bi bio u punini Bog.

2. Bog ne treba partnera jer inače ne bi bio Punina, već bi se međusobno nadopunjavali i samim time ne bi bio savršen.

3. Bog ne može biti "sam" jer je on punina i nema nečega izvan Boga jer On sve obuhvaća.

а Бог Света Тројица ствара слободног човека из љубави који има од вечности, јер Тројица и постоји у љубави. То значи да Бог не задобија љубав у неком периоду, већ је вечно има. Отац вечно воли Сина и Духа Светога. Бог самац нема кога да воли.

Šta se misli pod ljubavlju?

Ako se gleda ljudsku ljubav, onda ona nije vječna jer nije oduvijek i jer čovjek umire. (nakon smrti se ulazi u novo stanje, te samim time opet nije ljubav barem ne u onom zemaljskom smislu već drugačije naravi).

Bog je po Islamu savršen i nije mu potreban neki objekt ljubavi da bi bio savršen ili da bi sebe usavršio. Isto tako mu nismo potrebni mi, naše služenje Bogu ili odbijanje Boga ne mijenja ništa u njegovu Biću.

Ljubav po sebi znači usmjerenost ili čežnju za drugim bićem, te se time bića međusobno usavršavaju, dakle postoji neki nedostatak za kojim druga osoba čežne i koji je objekt ljubavi.

A Bog nije manjkav da bi težio prema nečemu da bi sebe usavršio.

Bog ne čezne ni za kim, jer je Savršen i Samodovoljan, ali to je različito od ljubavi u kršćanskom smislu, koja je previše antropomorfna tj. ljudska.

[Guest свештеник Иван]

govora ponovo:Po nama je Bog stvorio svijet,( na kojem živimo), kao mjesto na kojem privremeno boravimo.U njemu nam je odredio što nam je zabranjeno a šta nije. Slao nam je poslanike da nam pojasne te puteve(dobra i zla).Bog ne voli griješenje ali prima pokajanje.O životu na ovom svijetu nam govori citat Kurana:I život na ovom svcijetu nije osim prolazno uživanje. Bog voli Njegove pokorne robove ,a rasrdio je se na Njegove nepokorne robove.

Na zemlji smo nastanjeni nakon što je naš praotac Adem a.s. učinio grijeh i život na ovome svijetu ne bi ni bio da nije bilo tog prvog grijeha.

Само мало пријатељу...

Морамо још ово да разјаснимо. Ја не могу о теолошким питањима да разговарам на брзину. Ово је сад врло битно. Објасни ми зашто је уопште Бог  нешто забрањено а зашто нешто није? И шта је то Бог забранио, по вашем вероисповедању? Значи да Бог од вас тражи робове?

КОји је то грех учинио Адам и шта је био проблем у том греху? Да ли је проблем правне природе, јуридичке, или је проблем егзистанцијалне природе?

Ово о Светој Тројици ћу одговорити, наравно, али опет кажем, није добро да прескачемо редослед. Не можеш ништа схватити о Светој Тројици, ако ово не разјаснимо. Иначе и име теме јесте о томе зашто је Бог створио свет.

Још једно подпитање: Да ли Бог воли овај свет?

[cejovic vukman]

Vukmane vi ne razumijete vašu vjeru, a pogotovo nerazumijete tuđu vjeru! Molim vas Vukmane riječi foliraš govore u pravcu o kojem sam govorio vi idete ka vrijeđanju i psovanju, samo napred.

Au brate, ti ka da si rasta u Bekingemsku palatu. Rijec "foliranje" nije psovka, dakle ja ne psujem. Niti je rijec "foliranje" neka uvreda. Mogli bismo reci sledece: "vi gospodine "dijalog" malo eskivirate.

Je li sad u redu, dakle, vi se ne folirate, nego malo eskivirate.

Molim vas da prihvatite moju korekciju nepristojne i vulgarne rijeci "foliranje".

Bogomi, ja jos malo necu smjeti ni da disem. klapklap

[Eniz]

predllažem da sutra nastavimo jer je već pokasno.Ostajte mi u miru i zdavlju .Selam alejkum i pozdrav

[cejovic vukman]

predllažem da sutra nastavimo jer je već pokasno.Ostajte mi u miru i zdavlju .Selam alejkum i pozdrav

Bog stobom i andjeli Boziji. klapklap

[Guest свештеник Иван]

predllažem da sutra nastavimo jer je već pokasno.Ostajte mi u miru i zdavlju .Selam alejkum i pozdrav

У праву си, касно је. Свако добро, па се чујемо klapklap

[cejovic vukman]

predllažem da sutra nastavimo jer je već pokasno.Ostajte mi u miru i zdavlju .Selam alejkum i pozdrav

У праву си, касно је. Свако добро, па се чујемо klapklap

Pobjeze on.

[Eniz]

Vukmane, kao musliman, čovjek, ljudsko biće vam kažem: Idite u školu, molim vas naučite bonton,bonton,to vam faliiiiiiiiiiii.

[Eniz]

Nikola, Aleksandar, svečenik Ivan, zahvaljujem na konstruktivnom razgovoru!

[Александар Милојков]

Зашто је Бог створио свет?

Мислим да на ово питање одговор не зна ни сами Бог. Како то? Па тако што Бог нема никакав нужни разлог зашто је створио свет. Створио је јер воли свет и човека, а љубав нема разлога, она не тражи своје.

[Solomon Kane]

Vi tvrdite da su Otac, Sin i Sveti duh tri osobe u jednoj

Не читаш пажљиво или не разумеш речено.Нико не тврди да су три Божанске Личности једна Личност,него да три Божанске Личности имају једну,заједничку,потпуну и истоветну божанску природу.Постоји разлика између та два појма и на ти разлику ти је указано,али ми се чини да је за сада не схваташ или се у разумевању истог не трудиш довољно...али добро...треба времена,знам.

Da li su te tri božanske osobe neovisne jedna od druge ili nisu?

Нису независне у свом постојању (што никако не нарушава Њихову Личностну целовитост и то ћеш видети кроз даљње образлагање) јер једна Личност,тј личностни начин постојања увек подразумева другог (у овом случају и Трећег) да би Она била целовита,потпуна."Личност" је релациона,односна категорија и једна Личност не може постојати као целовита,интегрална,као "она која јесте" ако је аутономна и аутархична у свом егзистенцијалном изолационизму.Личност увек мора подразумевати множину као предуслов своје истинске и непатворене персоналности и јединитости.Грешка је у томе што "земаљску логику" пребацујете на план металогике.Рећи да је 1=1,како смо ми навикли живећи у оквирима тварног и пролазног,јесте у ствари тешка таутологија,бесмисленост и потврда апсурдности и беживотности самоидентитетног пакла...јер да би "А било А" (то је шема коју многи позајмљују из створене реалности и примењују ту категорије створености на  надвременог и бесмртног Бога) мора искључивати из себе све друго,а самим тим је искључено од свега другог;јер ако свако од њих за "А" јесте само "не-А",онда и "А" супростављајући се "не-А" јесте само "не-не-А".Просто речено такво биће,са тачке закона идентитета којим покушава да опстане,желећи да се афирмише,у ствари се једино поништава,преварајући се у скуп оних елемената од којих сваки представља центар поништавања и вечног одрицања другог.Овај и овакав закон идентитета гута сам себе,прождире се унутрашњом противречношћу и на крају се потврђује као дух смрти,ништавила и апсолутне празнине...толико о логичности "голог и таутолошког"" монотеизма.

Da li svaka od te tri osobe ima neke ovlasti koju druge dvije osobe ne mogu učiniti?

У контексту горе реченог...једна природа,једна воља,једно дејство.

Ako su jedna od druge ovisni onda ni jedna od te tri osobe ne zaslužuje da bude Bog, zato što je Bog neovisan od drugih.

Ово је парадокс,можда чак паралогизам...једноставно речено,тежак апсурд у контексту горе поменутог.Саветујем да би могао да разговараш о Хришћанској Тријадологији,да би покушао направити критички осврт на теби очигледно неразумњиве ствари,да прво проучиш основне појмове везане за Хришћанску веру,њихово значење и разлику између њих...овако је беспредметно водити разговор о теми која се не познаје а прилази јој се са већ готовим и прозвољним "логичким констукцијама",које се,на крају крајева,у овом јединственом,и ни са чим другим упоредивим,примером,показују као апсолутно нелогични.

Ali ako su te tri osobe međusobno neovisne onda je svaka od te tri osobe u tom slučaju bog sam za sebe.I One u tom slučaju čine tri boga a ne jednog.

Свака Личност Тројице јесте потпуни Бог,али ,као што рекох,Личност (мораш да упознаш Православно схватање и тумачење појма "Личности" да би ти било попуно јасно ово што причамо моја браћа и ја, и да,сходно томе,направиш такође и садржајну дистинкцију између двају битних појмова а то су "природа" и "личност") као егзистенцијална категорија (категорија постојања) не постоји "сама за себе" и "сама по себи",већ себе као потпуну,непоновљиву,јединствену и свеинтегралну,пројављује и генерише увек кроз Другог,где је тај Други извор његовог бића,као што истовремено тај Други у и кроз ту и такву врсту заједнице задобија своје апсолутно постојање од оног Првог...Један без Другог не постоје,али тек у тој и таквој заједници се пројављује истинита личностна ,јединственост,јединитост,посебитост и личностна свеукупност сваке од Личности Пресвете Тројице.

Takođe ako svako od njih ima posebne ovlasti koje ne mogu ostala dvojica učiniti onda oni ni jedan nisu Bog

Разлика постоји само у једноме...у називима тајанствене персоналне пројаве Сина и Духа од Онога који је Начело и Извор Триипостасног Бога,од Оца;Син се превечно "рађа" од Оца,а Дух Свети превечно "исходи" од Оца узвраћајући егзистенцијално-онтолошку пуноћу и бивствовање Оцу у тој личностној заједници,тако јединственој и неразоривој до те мере да Један без Другог и Трећег не би постојали као један Бог..."1" увек подразумева "3" да би било "1"...све остало је једнако Трима Личностима...једна природа божанска,једна воља,једна енергија,једно дејствовање.

Ово је онолико колико људски разум,ум (дух),могу примити и схватити...барем мој! 0104_cheesy

Zato što je Bog savršen, i On je Svemoćan. Ako svako od njih ima određene ovlasti onda je svaki od njih Bog koji ima manjkavosti, što vaša vjera neće priznati.

Ова изјава се треба схватити у контексту горе поменутог да би се њена нелогичност у потпуности пројавила .Поздрав!

[Александар Милојков]

Ми тврдимо: Бог је један али није самац већ заједница три Лица. Питање за муслимане: Бог је љубав, између осталог и то. Ако је Бог усамљена монада, виша сила и природа, како га ви схватате, кога је Бог волео пре него што је створио свет? Или овако, Ко је био Бог пре него што је створио свет? Ако је Бог Личност, а јесте (у Старом Завету се јавио као Бог Аврама, Исака и Јакова, значи као личносни Бог), у односу на кога бива Личност (јер личност је идентитет заснован на односу) ако је пре стварања света био усамљена монада?

Видите, ми православни хришћани, кажемо да је личносни начин постојања, ја-ти однос који свима даје идентитет конкретног човека, икона Божија у човеку. То је оно божанско у свима нама што нам је од Бога дато - личносни начин постојања. По томе смо слични Богу.

[Александар Милојков]

Да би сте разумели о чему говоримо предлажем да прочитате следећу студију:

http://www.verujem.org/teologija/ziziulas_identitet_od_maske_do_licnosti.htm

[Eniz]

Za Solomona: Ako te ličnosti nisu nezavisne jedna od druge, to znači da su ovisne jedna od druge a u tom slučaju nijedna ta ličnost nije Bog.Zbog čega? Zar Bog nije savršen? A onaj koji je savršen On je neovisan od bilo koga ili bilo čega.A ovdje rekoste nisu neovisne, znači ovisnost jednoj o drugoj ličnosti govorite, a ovisnost je osobina manjkavosti a onaj koji je manjkav nije Bog.Hvala.

Spominjete tri ličnosti, koje čine Boga.

Druga stvar: Zamolio bih  da mi napišete vaš stav o sljedečim(vjerski) Ko je Otac(da li je Bog sa da ili ne bez obrazloženja ikakvog samo sa da ili ne)

Ko je Sin Da li je Bog ( sa da ili ne)

Ko je Sveti duh da li je on Bog( Sa da ili ne)

[Solomon Kane]

Za Solomona: Ako te ličnosti nisu nezavisne jedna od druge, to znači da su ovisne jedna od druge a u tom slučaju nijedna ta ličnost nije Bog.Zbog čega? Zar Bog nije savršen? A onaj koji je savršen On je neovisan od bilo koga ili bilo čega.A ovdje rekoste nisu neovisne, znači ovisnost jednoj o drugoj ličnosti govorite, a ovisnost je osobina manjkavosti a onaj koji je manjkav nije Bog.Hvala.

Spominjete tri ličnosti, koje čine Boga.

Међузависност на онтолошком нивоу не само да не доводи до негације интегралности и апсолутне целовитосте и надасве јединствености Личности (размисли о појму "јединственост"), јединствености и из ње извируће непоновљивости која само и увек произвире искључиво из онтолошке међузависности плуралитета бића,већ је дијаметрално супротно,чак опречно,тој логици коју ти заступаш...онтолошка љубавна међузависност је неизбежни и непорециви предуслов свеистинског постојања,како сваке од Три Божанске Личности,тако и Триличностног Бога.Идеја "савршенства" коју ти поимаш,јесте слика палог и несaвршеног људског промишљања,то је слика оног "савршенства" коју сам и ја имао док се коначно нисам,уз помоћ Божију,ослободио "окова" којима ми је та и таква визија савршенства оковала и ум,душу и срце,те нисам могао да видим и схватим Истину...ти,убеђен сам у то,радиш исто што и ја некада,несавршено пресликаваш на Савршеног Бога;Мора ли Бог постојати онако како га већина "оземљене логике" замишља? Мора ли реч "савршенство" бити дефинисано онако како ју је већина палог човечанства схватила? Не мора и не сме,него мора имати извор у самој Истини коју је Син Божији,Бог Логос,Богочовек Христос Собом открио човеку! Све што је чинио било је "нелогично",али баш све је палом човеку било апсурдно што је говорио,чинио и радио...ту "логику масе" и даље следе многи и да је Господ поново присутан на начин од пре 2000 година ,мислим да би камење опет полетело ка Њему,да би опет многи подврискивали "распни га, распни!" и да би се појавила још једна Голгота....јер Он је "најсавршенија блажена нелогичност" и заиста,заиста ће заувек бити:"Јеврејима саблазан,а Грцима безумље" (1.Кор.1,23).

Хајде да ја урадим нешто слично ономе што ти радиш само крећући са другог краја ,са позиција Живога Триипостасног Бога,јер Бог и његов начин постојања,који нам је откривен Христом и светима,јесу једини образац живота и постојања једном Православном Хришћанину,а не обратно,као што се дешава у другим сферама постојања које су ван Црквеног космоса,где је свеприсутно својеврстно наметања узуса наше земаљске логике Богу Љубави (љубав не трпи логичке парадигме!) којима се Бог,свесно или несвесно,ограничава и потчињава нашим "трошним силогизмима" и "беживотним конклузијама" палог људског разума,који не врши оживотворавајуће излете у металогичко и метафизичко и не црпи своје постојање,своју виталност и вечност одатле,већ из "праха земаљске логике".Кажеш да је зависност "особина мањкавости",док ја тврдим да је зависност "предуслов савршенства". Хајде да видимо на примеру нашем,на пољу људског живота,хајде да барем делимично начин Божијег личностног постојања које сам описао и које подразумева међузависност бића,која не разрушава већ усавршава и доводи до своје онтолошке пуноће,пренесемо на нашу сферу постојања и ту видимо,да ли је он уопште могућ,да ли постоји и код нас и у нама или је то све једна фантазмагорија.

Постоје у нашим животима многобројни људи које срећемо,упознајемо,са којима на различите начине и из различитих разлога и побуда комуницирамо,општимо,ступамо у контакт различите врсте и тако успостављамо неку врсту односа кроз које остварујемо одређене димензије нашег бића,наших тежњи,жеља,пословних или неких других сколности и интереса итд.Различити мотиви су присутни као покретачи у нашим односима према другом.Међутим,постоји један однос који се суштински разликује од свих других постојећих,који чини да ми будемо посве друга бића,да будемо личности а не "индивидуе" заменљиве у сваком тренутку,однос који је мотивисан једном јединственом димензијом нашег боголиког бића...то је љубав.Љубав не само као чувство,као сентимент (мада јој је и то једна од пројавних форми),већ као егзистенцијална категорија,као онтолошка,бићевна категорија,категорија која представља темељ истинског постојања нашег бића.Када истински волим другог,тада истински постојим као личност кроз ту особу...њој сам незаменљив,њој сам све,као што је она мени све и као што је она мени незаменљива, и један без другога не постојимо.Њоме препознајем себе и све остало што постоји,кроз њу постојим и потврђујем свој идентитет који тек тада у тој врсти заједнице постаје мој истински идентитет,који не може постојати без оног другог који је истовремено објекат и субјекат у љубавној заједници,као што сам и ја објекат и субјекат у том и таквом односу.Ако неким случајем нестане та особа са којом имам љубавно-онтолошку спону,која ме чини да "ја заиста будем ја",која ме овечностњује и обесмрћује (јер љубав је темељ бесмртности!),из које и преко које задобијам своју личностну уникатност истовремено је узвраћајући,ја нестајем и умирем. У свакој другој врсти односа који је мотивисан било којим другим извором и поводом,човек постаје најобичнија ствар,постаје и заувек остаје само објекат,постаје апсолутно заменљив,непотребан,увек у стању потенцијалне одбачености,увек свакоме пролазан.Човек постаје "монада",тужна и усамљена јединка која полако од пар екселанс егзистенцијалне јединствености и пуноће бића,своди себе на "бескрвну авет" и илузију постојања...она заувек нестаје.Узми пример смрти детета (далеко било од свакога!) са којим родитељ има тај и такав љубавни и непоновљиви личностни однос.Смрћу детета није нестао било ко (када умре неко тамо далеко кога знамо по чувењу али нисмо имали са њим никакав личностни однос,кажемо да нам је жао,али не нестајемо,не умиремо у срцу и души заједно са том особом,наше биће не доживљава животно растакање и ишчезнуће,зар не? ) већ неко преко кога је родитељ задобијао свој личностни темељ,неко ко је представљао нуклеус истинског битија,неко преко кога је родитељ препознавао себе,друге и све остало што га окружује.те у том тренутку нестанка вољене особе и родитељ реално,онтолошки умире заувек.Смрћу вољене особе нестаје и онај други и то није само психолошка варка,опсена и илузија,већ најдубље онтолошки доживљај! Узми пример нестанка (смрти) било које вољене особе са којом нека особа има такав однос и биће ти јасно да је љубав темељ свега,а поготово на плану Божијег постојања јер: "Бог је Љубав" (1.Јов.4,16) То је његова природа,то је Он,то је Његов начин постојања...као Тројична Љубав! Љубав као категотија бића увек подразумева другог и не постоји без другог...осим ако егоизам,солипсизам и нарцисоидност не прогласимо љубављу! Нико,ни Бог ни човек не могу да истински постоје и да буду то што јесу на неки други  начин,до овог.Бог га има сам по себи као превечан и свесавршен,а ми га имамо у потенцијалном виду,као могућност коју можемо остварити кроз Бога и ближњег и на тај начин се уподобити бесмртном Богу,где уподобљење значи коначно обесмрћење у Њему и кроз Њега...другог начина нема за нас Хришћане.Могао бих још детаљније,подробније и са прецизнијом анализом да образлажем хришћанску тријаодологију и антропологију,али утамничен сам,

везан и усмераван,јадан,"оковима времена",те морам да кренем још мало тамо где ме немилосрдно вуку обавезе овог света!  0104_cheesy

У суштини се,колико видим,опет вртимо у некакавом "херметички зачараном" кругу и опет хипнотички мантрамао једну те исту,"енизовску" логичку поставку,не приказавши и недоказавши саговорнику да се ишта разумело од онога што је он написао.Молим те,врати се на све оно што смо ти написали,пажљиво промисли о истом и прочитај литературу која ти је дата,јер је заиста немогуће овако разговарати.Извини,не кажем ово да бих те повредио (сачувај Боже!  Напротив,драго ми је што си присутан на форуму),већ да би једноставно могли наставити разговор а да он има било каквог смисла...ти очигледно не разумеш ништа од онога што смо ти написали и сходно томе понављаш једно те исто.Није срамота не познавати нешто...само треба сести и прочитати,а као паметан и образован човек схватићеш основне Богооткривене поставке Хришћанске вере само ако се мало удубиш у њих.Када будем видео да си схватио речено и да са те позије ,позиције потпуне разумљивости реченога, покушаваш да аргументовано евентуално оспориш оправданост наших теолошких и животних поставки,онда можемо наставити разговор.Свако добро ти желим од Господа!  0110_hahaha