Muzej stare pravoslavne crkve peti po vrednosti eksponata u svetu!

[Дејан]

Muzej Stare pravoslavne crkve deli sudbinu svih ostalih muzeja koji se bore da opstanu,samo što ipak ima neki malo bolji položaj. Imamo manji prostor ,crkveni je prostor, tako da crkva izdržava muzej .S tim da je i Crkva u teškoj situaciji tako da nismo u mogućnosti da kad je zimski period obezbedimo adekvatne uslove za održavanje eksponata, kaže paroh Vanja Jovanović

Foto: Vikipedija

SARAJEVO - Ikona “Liturgija pravednih i paklene muke grešnih” autora Georgija Klondzasa, vlasništvo Muzeja Stare pravoslavne crkve u Sarajevu, do marta će biti izložena na evropskoj izložbi Vizantijskog i Hrišćanskog muzeja u Atini.

Izložba pod nazivom “Domenikos Teotokopulos prije El Greka" otvorena je u decembru i njom se obeležava 400 godina od rođenja Greka. Pomenuta ikona tek je jedan od oko 700 eksponata iz Muzeja Stare pravoslavne crkve koji je po vrednostima ikona koje poseduje peti u svetu.

Muzej Stare srpske pravoslavne crkve u Sarajevu nastao je iz njene riznice. Za otvaranje je posebno zaslužan crkveni tutor Jeftan Despić. Na ideju da se riznica pretvori u Muzej Despić je došao 1889. godine posle otvaranja Zemaljskog muzeja u Sarajevu, što znači da je ovaj Muzej samo malo „mlađi“ od Zemaljskog muzeja.

- Muzej Stare pravoslavne crkve deli sudbinu svih ostalih muzeja koji se bore da opstanu,samo što ipak ima neki malo bolji položaj. Imamo manji prostor ,crkveni je prostor, tako da crkva izdržava muzej .S tim da je i Crkva u teškoj situaciji tako da nismo u mogućnosti da kad je zimski period obezbedimo adekvatne uslove za održavanje eksponata - kaže paroh sarajevski Vanja Jovanović.

On ističe da je otvaranje izložbe u Atini bilo sjajno.

- Svi grčki mediji su spomenuli BiH, kao i svi drugi mediji koji su bili prisutni na otvaranju. Takođe, predstavnici ministarstava su odali zahvalnost, priznanje što smo posudili tu ikonu. I mi smo tek shvatili njen značaj kada smo otišli u Grčku. Ona na izložbi ima svoju posebnu sobu. Jedan, da tako kažem, poseban zid na kojem su uvećani svi ti detalji s jedne njegove druge ikone i to je veoma lepo napravljeno - navodi paroh sarajevski.

Osvrnuo se i na poteškoće koje su imali prilikom privremene posudbe ikone za izložbu.

- Da bi je prebacili u Grčku bilo je potrebno potpisati međunarodni i ugovor ,osigurati je. A da bi mogli definisati vrednost morate imati procenitelja. Tražio sam po celoj BiH sve moguće institucije. Nema niko da se tim bavi. Čak ni u okolnim zemljama i onda smo morali pribeći pomoći Evropljana da oni naprave procenu. Procene se vrše na osnovu tržišta te vrste umetnosti u svetu,autora, godišta… To jesu dela velike vrednosti, ali ta dela su ponajviše zaštićena njihovim objavljivanjem u svim mogućim katalozima. O našoj ikoni oni koji su je tražili na posudbu znaju gotovo sve - kaže Jovanović dodajući da je više od 90 posto ikona iz kolekcije Muzeja Stare pravoslavne crkve poznato svuda u svetu.

Muzej također posjeduje i vrijednu zbirku rukopisa. Jedan od njih je i rukopisni novokanon Sarajevska Krmčija.
U muzeju se čuvaju i mnogi dokumenti koje su izdavali sultani za vreme turske vladavine te rukopisi iz svih prvih štamparija koje su se pojavile u BiH kao i evenđelja. Najstarije Ikone koje se nalaze u muzeju su iz perioda 15. vijeka i to period italokritske, postvizantijske umjetnosti.

Ovo je tek deo eksponata koje poseduje ovaj Muzej. Tu su i vezovi, odeća od zlatnog brokata, crkvenih draperija, vezenih i tkanih pojaseva, metalni predmeti, stari novac, etnografski rekviziti, starinsko oružje…
 

(Dnevni avaz)

[Милан Ракић]

 

Muzej Stare pravoslavne crkve deli sudbinu svih ostalih muzeja koji se bore da opstanu,samo što ipak ima neki malo bolji položaj. Imamo manji prostor ,crkveni je prostor, tako da crkva izdržava muzej .S tim da je i Crkva u teškoj situaciji tako da nismo u mogućnosti da kad je zimski period obezbedimo adekvatne uslove za održavanje eksponata, kaže paroh Vanja Jovanović

Foto: Vikipedija

SARAJEVO - Ikona “Liturgija pravednih i paklene muke grešnih” autora Georgija Klondzasa, vlasništvo Muzeja Stare pravoslavne crkve u Sarajevu, do marta će biti izložena na evropskoj izložbi Vizantijskog i Hrišćanskog muzeja u Atini.

Izložba pod nazivom “Domenikos Teotokopulos prije El Greka" otvorena je u decembru i njom se obeležava 400 godina od rođenja Greka. Pomenuta ikona tek je jedan od oko 700 eksponata iz Muzeja Stare pravoslavne crkve koji je po vrednostima ikona koje poseduje peti u svetu.

Muzej Stare srpske pravoslavne crkve u Sarajevu nastao je iz njene riznice. Za otvaranje je posebno zaslužan crkveni tutor Jeftan Despić. Na ideju da se riznica pretvori u Muzej Despić je došao 1889. godine posle otvaranja Zemaljskog muzeja u Sarajevu, što znači da je ovaj Muzej samo malo „mlađi“ od Zemaljskog muzeja.

- Muzej Stare pravoslavne crkve deli sudbinu svih ostalih muzeja koji se bore da opstanu,samo što ipak ima neki malo bolji položaj. Imamo manji prostor ,crkveni je prostor, tako da crkva izdržava muzej .S tim da je i Crkva u teškoj situaciji tako da nismo u mogućnosti da kad je zimski period obezbedimo adekvatne uslove za održavanje eksponata - kaže paroh sarajevski Vanja Jovanović.

On ističe da je otvaranje izložbe u Atini bilo sjajno.

- Svi grčki mediji su spomenuli BiH, kao i svi drugi mediji koji su bili prisutni na otvaranju. Takođe, predstavnici ministarstava su odali zahvalnost, priznanje što smo posudili tu ikonu. I mi smo tek shvatili njen značaj kada smo otišli u Grčku. Ona na izložbi ima svoju posebnu sobu. Jedan, da tako kažem, poseban zid na kojem su uvećani svi ti detalji s jedne njegove druge ikone i to je veoma lepo napravljeno - navodi paroh sarajevski.

Osvrnuo se i na poteškoće koje su imali prilikom privremene posudbe ikone za izložbu.

- Da bi je prebacili u Grčku bilo je potrebno potpisati međunarodni i ugovor ,osigurati je. A da bi mogli definisati vrednost morate imati procenitelja. Tražio sam po celoj BiH sve moguće institucije. Nema niko da se tim bavi. Čak ni u okolnim zemljama i onda smo morali pribeći pomoći Evropljana da oni naprave procenu. Procene se vrše na osnovu tržišta te vrste umetnosti u svetu,autora, godišta… To jesu dela velike vrednosti, ali ta dela su ponajviše zaštićena njihovim objavljivanjem u svim mogućim katalozima. O našoj ikoni oni koji su je tražili na posudbu znaju gotovo sve - kaže Jovanović dodajući da je više od 90 posto ikona iz kolekcije Muzeja Stare pravoslavne crkve poznato svuda u svetu.

Muzej također posjeduje i vrijednu zbirku rukopisa. Jedan od njih je i rukopisni novokanon Sarajevska Krmčija.

U muzeju se čuvaju i mnogi dokumenti koje su izdavali sultani za vreme turske vladavine te rukopisi iz svih prvih štamparija koje su se pojavile u BiH kao i evenđelja. Najstarije Ikone koje se nalaze u muzeju su iz perioda 15. vijeka i to period italokritske, postvizantijske umjetnosti.

Ovo je tek deo eksponata koje poseduje ovaj Muzej. Tu su i vezovi, odeća od zlatnog brokata, crkvenih draperija, vezenih i tkanih pojaseva, metalni predmeti, stari novac, etnografski rekviziti, starinsko oružje…

 

(Dnevni avaz)

 

У овој цркви сам своједобно био кум једном класићу који није био крштен, а у сали парохијског дома смо понедељком, средом и петком имали пробе хора СПД "Слога", који је водио покојни маестро Бранко Глумац, а недељом смо певали у Саборном храму...

[Милан Ракић]

СПД "Слога"

 

Иначе, занимљиво је да је у овом певачком друштву које је окупљало сарајевске Србе, у више од 125 година богатој историји колико "Слога" постоји, један од равнатеља био и чувени етномузиколог и академик Цвјетко Рихтман, оснивач и први ректор сарајевске Музичке академије, те хоровођа, занимљиво је поред "Слоге" и муслиманског "Гајрета". Иначе, Цвјетко је и отац композитора Ранка Рихтмана (писао, свирао, аранжирао и компоновао за Индексе, Вајту, серијал "Алекса Шантић" и "Мој брат Алекса", Бијело дугме, Јадранку Стојаковић, Здравка Чолића, Исмету Крвавац, Габи Новак, Кемала Монтена, Неду Украден, Бебека, Сенада од Босне, Драгана Стојнића и још многе, многе друге, који су нешто значили у популарној музици бивше нам земље)... Ивер не пада далеко од кладе...

[Maslacak_]

СПД "Слога" и данас постоји. И најчешће се могу чути у Саброној цркви, бар их ја тамо најчешће слушам

Можда више није познато као прије, али лијепо да се једно друштво са таквом истројим одржало и до данас. 

[Милан Ракић]

СПД "Слога" и данас постоји. И најчешће се могу чути у Саброној цркви, бар их ја тамо најчешће слушам

Можда више није познато као прије, али лијепо да се једно друштво са таквом истројим одржало и до данас. 

После рата, хоровођа је била чика Бранкова сестра, госпођа Бранка Бошњак.. Не знам ко их сада води?

[Maslacak_]

Сад их води један млади диригент С.Мојсиловић, мислим да је завршио Музичку академију. 

Ево један линк, да их чујете како данас звуче

 

[Милан Ракић]

Двије године касније, 1989. године, сарајевски свјештеник Душан Јовановић преузима бригу о хору, и одлази на Музичку академију у Сарајеву, како би пронашао диригента који би био спреман да преузме рад са хором и настави са његовањем српске духовне музике. Налази га у Бранку Глумцу, професору виолине. За Глумца је то био велики изазов. Свесрдно се прихвата посла и веома брзо формира репрезентативан хор, који, поред редовног учествовања на богослужењима, наступа и на бројним концертима. Слога је поново кренула оним свијетлим путем, којим је дуги низ година ходила. То је било вријеме када су Срби, а уз то и добри пјевачи, били расути по многим културноумјетничким друштвима у Сарајеву. Многи су тад дошли у Слогу први пут, а неки су се вратили у своју Слогу, у којој су провели најљепше године живота. Глас о поново формираном хору, брзо се прочуо по Сарајеву, и опет се дешава да у Слогу долазе и пјевачи других националности, који су вољели православну духовну музику. Пробе хора одржаване су у просторијама Свете Текле у оквиру Старе православне цркве, убрзо се обновио нотни фонд, а сарајевски свјештеници свесрдно помажу, и духовно и материјално. 

 

У овом периоду сам и ја певао и заиста, поред Срба православаца, међу сталним члановима хора је било и римокатолика, Јевреја и муслимана...

 

http://horsloga.com/#