Očekivanja

[Млађони]

  On 13. 1. 2015. at 10:12, Samo Ana рече

Očekujete li išta od ljudi, od života, Boga...ili smatrate da On od nas nešto očekuje. Kako reagujete kad vam neko nametne nešto.

 

 

Naucen sam da ocekujem sve i svasta, uglavnom se trudim da nemam nikakva iracionalna ocekivanja, samo racionalna, naprimer da ce da ispostuje dogovor i odrzi rec. Ukoliko to ne uradi od takvog ne ocekujem vise nista, samo se nadam.

 

Ali od boga i zivota i ljudi generalno ne ocekujem vise nista. Nadam se najboljem, nista ne ocekujem prosto i jednostavno.

Jer mi ni Bog ni zivot ni ljudi nista nisu duzni.

[Млађони]

pravo da ti kazem... sad se razmisljam ona tema "zahvalan sam na" vise zahvalnosti, manje ocekivanja.... najbolje za nas licno... nema vece usluge koju mozemo sebi da ucinimo...

 

nisam neki posterboy za tu filozofiju, ali se trudim..

[Никола Поповић]

  On 13. 1. 2015. at 11:55, Samo Ana рече

Odlični su odgovori na temi al mene ujedno zanima i kako vi reagujete kad neko od vas nešto očekuje. Jel vam to smeta, jel imate želju da obrusite dotičnom ili prosto pokušate da ispunite ta očikivanja? Ja ne umem da se nosim tim, definitivno! A često ne mogu da objasnim čoveku da mi narušava slobodu time. pa ispadne kuršlus

 

Најискреније - тешко. Не волим када неко нешто много очекује од мене, јер сам довољан сам себи и са свим својим очекивањима од себе. До недавно ми је било јако битно да испуним сва туђа очекивања јер сам веровао да ћу тако завредити љубав од ближњих... А онда сам схватио да је то бесмислено па чак и врло опасно по однос, и по љубав. Не кажем да сам доживео просветљење које ме је заувек променило, али сам почео мало боље да разумем и прихватим шта су могућности и реалне моје дужности према некоме, а шта су туђе пројекције. 

 

Истина је да увек мало заболи онда када неко буде толико "фин" па изговори речи попут "разочарао си ме" или нешто слично али.. та особа онда заслужује шамар. Или указивање правца према першуну, али тако да главу забије у земљу... Генерално ништа не кажем, али само погледам, онако... да знаш тачно шта мислим 

[Deja Vu]

  On 13. 1. 2015. at 12:22, Samo Ana рече

Imam i ja jednu takvu mamu Moguće da odatle potiče tolika moja netrpeljivost prema očekivanjima. 

...mislim da sam previše puta u temi upotrebila reč "očekivanja"...   

 

Ma to je sasvim normalno od strane roditelja, verovatno cemo i mi prema svojoj deci tako, briga za dobrobit deteta i odredjeni strah za sopstvenu egzistenciju u starosti. Samo sto to nije ona prava ljubav koja ne moze bez slobode i u koju strah nema mesta. 

 

Uslo ti u podsvest 

[Deja Vu]

  On 13. 1. 2015. at 12:25, Млађони рече

naprimer da ce da ispostuje dogovor i odrzi rec

 

To i kod mene vazi, ne volim kad se krse dogovori i za to sam pre znao da ujedam. Sada me pomalo zabole za to, ali i dalje mi potajno zaskripe zubi kad neko krsi i to ispoljavam na neki mirniji nacin, obicno kroz smaranje drugog   Sve u zavisnosti ko je drugi, ako je neko bas blizak onda ga smaram, ako nije onda me ne zanima. 

[Млађони]

  On 13. 1. 2015. at 12:46, Deja Vu рече

To i kod mene vazi, ne volim kad se krse dogovori i za to sam pre znao da ujedam. Sada me pomalo zabole za to, ali i dalje mi potajno zaskripe zubi kad neko krsi i to ispoljavam na neki mirniji nacin, obicno kroz smaranje drugog   Sve u zavisnosti ko je drugi, ako je neko bas blizak onda ga smaram, ako nije onda me ne zanima. 

 

pa ono, ja stavim do znanja da vise nisam zadovoljn takvim ponasanjem i da vise izmedju nas nema nikakvih dogovora i obveza ni sa moje ni sa njegove strane. TO je to... 

[Arsenija]

  On 13. 1. 2015. at 10:12, Samo Ana рече

kako vi doživljavate očekivanja bilo koje vrste? Očekujete li išta od ljudi, od života, Boga...ili smatrate da On od nas nešto očekuje. Kako reagujete kad vam neko nametne nešto.

 

Imam utisak da sam kriva zato sto sa  5 ,10 ili 15 godina nisam umela da razmisljam o zivotu na jedan nacin koji je svojstven odraslome. Vremenom sam shvatila neke stvari ,ali ni danas ne mogu sustinski da poverujem u to.Ja sebe krivim za mnoge stvari koje su mnogle biti drugacije i taj osecaj krivice me muci .Ne zelim da razmisljam,a ne mogu ni da zaboravim.Tesko je tu pronaci mir,nikoga ne osuditi i voleti.Ali sta je ljubav i da li se ona manifestuje samo neznostima,ili postoji neka distancirana ljubav,koja prasta,koja se menja i koja nikad nece moci da postoji  u istom obliku kao pre.... Voleti nekog ne znaci uvek imati osecaj da si voljen.

Od sebe ne ocekujem mnogo ,ili bar ne nesto izuzetno. Od bliznjih ne ocekujem nista,od daljnjih jos manje. Od Boga mnogo , da me voli i  i da bude nezan ,kao i to da ostane sa mnom do kraja ,da me podigne kad padnem,da me pronadje kad se izgubim i da pozdravi Patrijarha Pavla .

[Јелина]

Anči, mislim da znam šta pitaš, al' tema je onda vezana najpre za asertivnost. To je ono čemu se svi neprestano učimo: kako da zastupam svoj stav a da time ne ugrozim drugog (pa i njegova očekivanja). Nadji te teme, imali smo ih na forumu.

[Sanja Т.]

Када сам и сама нешто слично писала,неко ми одговори, мање очекуј , више ишчекуј. Ево, још увек памтим

[Samo Ana]

  On 13. 1. 2015. at 14:18, Arsenija рече

 i da pozdravi Patrijarha Pavla .

:good2: 

[Samo Ana]

  On 13. 1. 2015. at 14:34, Јелина рече

Anči, mislim da znam šta pitaš, al' tema je onda vezana najpre za asertivnost. To je ono čemu se svi neprestano učimo: kako da zastupam svoj stav a da time ne ugrozim drugog (pa i njegova očekivanja). Nadji te teme, imali smo ih na forumu.

Nađoh temu i pronađoh se. Hvala ti!  

[Ljubičasta]

Ja ne ocekujem.Ja podrazumjevam.

[Arsenija]

  On 13. 1. 2015. at 10:12, Samo Ana рече

. Lično, ne volim kad neko otvoreno očekuje od mene nešto i mislim da tu nema nikakve slobode pa ni ljubavi. Meni se obavezno javi potreba da nekog zveknem preko nosa al to je samo moja buntovnička priroda.

 

Moj primer nije za primer.

Roditelji su ti koji ocekuju da im deca budu kao Bane...

Deca su ta koja misle da su im roditelji zaostali i da zive u proslom vremenu ,da nisu u toku i da preteruju . Roditelji brinu,deca se cude , tako je oduvek .

Deca govore kako su im roditelji zaostali,zakrzljali i kako nije fer sto nije ok da se vrate kuci u 3 h ,sto moraju da idu negde i rade nesto sto im nikad nece trebati u zivotu ,  umesto da ceo raspust provode sa drustvom ko zna gde i ko zna do kad,kao da ce im to trebati.

Ocekivanja.To stvara pritisak zbog koga cesto gresimo.Gresimo iz straha da negde ne pogresimo i stalno zivimo u grcu i sa pitanjem = Da li sam bio dovoljno dobar ?...Ne zelim da razocaram  ljude koje volim,moram da budem onakav kakvim su me drugi zamislili . I tako prestajemo da zivimo svoje zivote u skladu sa svojim afinitetima. Negativan stav o sebi nam postaje navika. 

Ja sam toliko razmazena da je to cista patologija.Od mene niko nista ne ocekuje ... Mene to nervira.Mislim da bih bila srecnija i uspesnija da su stvari drugacije,a mozda i ne bih... Ko zna.

Ja sam oduvek mogla da radim sta hocu,bukvalno. Hvala Bogu sto sam bila razumna.

Moja poruka je = Ocekujmo neocekivano. Ne mucimo jedni druge , postujmo pravo na slobodu i pomozimo da se ona realizuje .

Zivimo zivot dostojan coveka.

Pomozimo deci na Kosovu i Metohiji.

Mir u svetu i postimo sredom i petkom .....   i tako naucimo se da budemo dobri i disciplinovani na jedan neegoistican nacin. Ocekujmo od sebe da cemo to moci lakse nego sto mozemo da zamislimo itd.itd....

[Данче*]

  On 13. 1. 2015. at 16:51, Сања Т. рече

Када сам и сама нешто слично писала,неко ми одговори, мање очекуј , више ишчекуј. Ево, још увек памтим

 

Нисам ли то можда ја?! :.mislise. Сећам се да сам на једној теми баш тако одговорила..  

[Млађони]

  On 13. 1. 2015. at 16:51, Сања Т. рече

Када сам и сама нешто слично писала,неко ми одговори, мање очекуј , више ишчекуј. Ево, још увек памтим

 

svidja mi se recenica, samo ako bi mogla da mi objasnis sta smatras pod iscekivanjem