Битеф театар - Немачка евангелистичка црква

[Баба]

 

 

Битеф театар је основан 1989. у реконструисаној немачкој евангелистичкој цркви у близини Бајлонијеве пијаце.

 

Недовршена евангелистичка црква у Старом граду

У близини Бајлонијеве пијаце налази се зграда у којој је данас смештен Битеф театар, а заправо представља недовршени објекат евангелистичке цркве. Историјских података о овој згради у литератури има веома мало. Међутим, постоји прича коју је садашњем техничком директору Битеф театра испричао човек који је радио као водоноша током изградње ове зграде.


Изградња овог објекта, коју су градили и за коју су обезбедили средства Немци, започета је 1940. године. Објекат је грађен са намером да у њему буде смештена немачка евангелистичко-хришћанска земаљска црква, како је исписано на печату једног сачуваног документа. Главна замисао пројекта била је да то буде црква с интернатом, у којој би биле канцеларије и станови за свештенство. На овом пројекту радили су инжењери из Немачке, док је принудна радна снага била из Београда. Према речима садашњег техничког директора Битеф театра, начин градње овог објекта био је несвакидашњи за то време у граду. Наиме, црква је грађена по принципу бетонске решеткасте конструкције која је била испуњавана циглама. Цигле за унутрашњи део цркве довожене су вагонима из Немачке, док су фасадне цигле прављене у београдској циглани. Међутим, градња овог објекта прекинута је већ 1942. године због Другог светског рата. С обзиром на то да зграда није довршена, као ни освештена, она никада није стекла статус верског објекта.
По завршетку Другог светског рата, власништво над овом зградом било је дискутабилно, тако да је она 1945. године национализована. Републичка влада је зграду предала граду на коришћење. Убрзо, на овом месту смештен је, на горњем спрату, Архив Југославије. У једном делу зграде била је радионица позоришта Бошко Буха.
Зграда је 1988-1989. године реконструисана и адаптирана за потребе театра и тада је Битеф основао овде своје позориште. Београдски интернационални театарски фестивал или БИТЕФ основан је још 1967. године под окриљем позоришта Атеље 212. Битеф театар отворен је за све врсте мултимедијалне уметности и израза, истражује нове позоришне трендове у сопственим продукцијама, а ради и на међународној размени уметника, организује радионице и разне акције. Захваљујући залагању Мире Траиловић и Јована Ћирилова, Битеф је постао један од најзначајнијих фестивала ове врсте у свету. Битеф театар запошљава мали број младих људи који владају великим бројем дисциплина, вештина и функција.
Осим Битеф театра који заузима централни део зграде, у оквиру овог објекта данас се налази и стамбени део. Станови су, наиме, смештени у делу који су Немци предвидели за смештај интерната. Један део зграде је пословни простор. Ова недовршена евангелистичка црква данас представља и заштићени споменик културе, са статусом објекта сакралне архитектуре.

Извор: Данас

[Juanito]

Убедљиво најбоље рибе иду у ту цркву.

[Снежана]

Убедљиво најбоље рибе иду у ту цркву.

Не, најбоље "рибе" иду у цркву преко пута 

[Marjanovic]

Мислим да је Словачка евангеличка црква тражила да се овај објекат додели или "врати" њима с обзиром да Немачке евагеличке цркве као верске заједнице више нема. Они су то тражили још у време Југославије, зато што евенгелици нису имали своју цркву у Београду, али ништа није било од свега тога. За верске потребе коришћен је мали објекат поред цркве (где је до скора била Западноправославна црква) а данас се користи један објекат на Дорћолу.

Слично је и са немачком евангеличком црквом у Земуну, која је за разлику од Битефа служила за различите намене (месна заједница, кладионица, дискотека...) да би данас тамо била обновљена богослужења. Установљен је немачки сениорат у оквиру Словачке евангеличке цркве и свештеник из Немачке уз словачке свештенике и свештенице служи у тој цркви а верници су углавном Словаци или понеки немачки држављани. Ипак, црква није враћена, иако је реч о споменику културе који је под заштитом државе. 

 

Осим Словачке евангеличке цркве, у Србији постоји и Евангеличка хришћанска црква која је немачко-мађарског карактера али не знам да ли и они траже да се ови објекти врате њима. Тешко је све то утврдити јер правих власника (Немачке евангеличке цркве) више нема у Србији.

 

Ипак, све је боље него рушење и запуштање тих цркава, а таквих примера (по Војводини нарочито) има јако пуно.

[Баба]

Свака част култури, нисам варварин, али за мене је управо варваризам што је црквени објекат позориште и то чувено позориште.

 

Ја у то "позориште" никад не бих ушао да гледам представу.

 

Нарочито сам осетљив на хришћанске богомоље.

Па ја сам одрастао поред оваквих немачких цркава.

 

По Војводини је заиста стање катастрофално што се тиче немачких богомоља и то је наша срамота.

Рецимо видео сам цркву у Бачком Маглићу, немачку. Преко пута ње је сазидана једна прелепа православна Црква. Ја питам попа а што ову швабску цркву нисте макар мало дотерали да се не руши. Поп вели немам појма, нема овде Шваба, а општина није заинтересована, ту требају велике паре.

 

Па јесте требају велике паре то стоји, али рецимо када би се општина обратила немачкој држави да помогне у обнови цркве па нека буде и позориште што каже Марјановић верујем да би Немци не трепнувши дали донације.

 

Ал такви смо ми Словени, немарни и за своје а камо ли за туђе...

[Juanito]

Свака част култури, нисам варварин, али за мене је управо варваризам што је црквени објекат позориште и то чувено позориште.

 

Није само позориште, већ и клуб...

 

https://www.facebook.com/bitef 

[Marjanovic]

Те немачке цркве (углавном католичке) по Војводини су у архитектонском смислу прелепе грађевине и заиста је штета видети их како пропадају. Мени није јасно зашто их  Католичка црква не обнови, али мислим да и они не маре много за њих. 

Што се протестанстких тиче, знам да у једном војвођанском месту бившу немачку цркву користе православци.

[Marjanovic]

Био сам и у Битефу и у евангеличкој цркви  у Земуни. На страну конфесионалне разлике, али јесте мало скрнаво када је на месту олтара шанк или пак позоришна бина где се свашта изводи. 

Земунска синагога је кафић. Она прелепа новосадска синагога бар служи у какве такве културне сврхе (хорски концерти нпр.)

 

Не знам, са једне стране јесте боље и то него да их поруше, али са друге стране од било чијег верског објекта направити кафану, дискотеку или кладионицу то заиста јесте ружно.

[Давор73]

Представе су тек хит. Бродвеј пуца од муке. Није оно ни за чији храм па макар и бивши.

;