Samit u Beogradu kakav ni Tito nije pravio

[Ignjatije]

SAMIT U BEOGRADU KAKAV NI TITO NIJE PRAVIO: Evo koliko će premijera, novinara i vlasnika svetskih firmi ugostiti Beograd!

Samit u Beogradu biće najveći takav skup u Beogradu još od vremena Josipa Broza Tita, a ugostiće 17 premijera, a njihovi domaćini biće srpski predsednik Vlade Aleksandar Vučić i Li Kećijang

 

 

 

 

Foto: Wikimedia/Michael Angelkovich, Vlada Srbije

U Beogradu sutra počinje Treći sastanak lidera Kine i zemalja centralne i istočne Evrope (CIE), pod nazivom “Beogradski susret”. Pored domaćina, premijera Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kine Li Kećjanga, na samitu će učestvovati još 14 premijera zemalja učesnica, dok će hrvatsku delegaciju predvoditi prvi potpredsednik vlade.

 

Na samitu i pratećem Privrednom forumu, 16. i 17. decembra u Palati “Srbija” i Centru “Sava”, učestvovaće VIŠE OD DVE HILJADE ČLANOVA privrednih i državnih delegacija Kine i 16 zemalja CIE, koji će razmatrati goruće teme iz oblasti poljoprivrede, industrije, turizma, internet tehnologije, transporta i infrastrukture.

PRIPREME ZA KINESKI SAMIT U BEOGRADU: Policija proverava 3500 ljudi!

Foto: Milena Đorđević

Cilj sastanka u Beogradu je, kako je navela Vlada Srbije, da obezbedi nastavak zajedničkih napora za jačanje saradnje Kine i zemalja CIE, pokrenute pre tri godine u Budimpešti, a nastavljene i produbljene na sastancima u Varšavi aprila 2012. godine i Bukureštu novembra 2013. godine.

Poseban akcenat je stavljen na unapređenje privredne saradnje, te će “Beogradski susret” biti usmeren na razmatranje i postizanje dogovora o konkretnim projektima saradnje i ulaganja.

PREMIJER KINE: U Beograd dolazim zbog kapitalnih projekata

Vučić je, u autorskom tekstu za Tanjug uoči samita, izjavio da Srbija nije zemlja između Istoka i Zapada, već mesto njihovog kreativnog susreta, i poručio da je naša strateška vizija moderna Srbija kao privredno, saobraćajno i kulturno raskršće jugoistočne Evrope i most Istoka i Zapada u 21. veku.

Foto: Vlada Srbije

Prema njegovim rečima, za realizaciju strateške vizije Srbije od ogromnog značaja je izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta.

- U kineskoj strani osećamo da imamo moćnog i pouzdanog partnera, sa kojim našu viziju možemo brzo i odlučno da sprovedemo u delo – naveo je premijer Srbije.

Premijer Li je, u ekskluzivnom autorskom tekstu za Tanjug, naveo da će na Trećem sastanku biti utvrđene “Beogradske smernice”, koje će predložiti izvestan broj inicijativa u cilju jačanja sveukupne saradnje zemalja učesnica.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

- Kina se nada da će to biti prilika da 17 zemalja sinhronizuju međusobne srednjoročne i dugoročne razvojne ciljeve i Stratešku agendu za saradnju Kine i EU 2020, da otpočnu formulisanje srednjoročne agende za saradnju između Kine i zemalja CIE, i ojačaju saradnju kako bi ona brzo sazrela i napredovala – poručio je Li.

Prema informacijama iz Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima, za izveštavanje sa Samita akreditovano je oko 1.100 novinara iz 110 redakcija. To je tri puta više medijskih predstavnika nego što je bio slučaj na prethodna dva Samita, što govori o značaju skupa.

Kako je rečeno novinarima na brifingu u Vladi Srbije, dolazak u Beograd prvih premijera, među kojima Lija, očekuje se danas, a u utorak su predviđeni bilateralni sastanci učesnika.

Foto: Tanjug/Dimitrije Nikolić

U utorak popodne biće održan Četvrti ekonomski forum u Centru “Sava”, koji će otvoriti Vučih, Li i premijerka Poljske Eva Kopač.

U Centru “Sava” predstaviće se brojne kineske kompanije, a predviđeno je održavanje tri tematska panela s velikim brojem učesnika.

Isto popodne u Palati “Srbija” biće održan sastanak šefova vlada, na kojem će pozdravne govore održati Vučić i Li. Posle sastanka je predviđeno obraćanje medijima dvojice premijera, a potom svečana večera i prijem.

Foto: AP/Tanjug

U sredu, 17. decembra, biće održan sastanak premijera Kine, Srbije, Mađarske i Makedonije, na kojem će se razgovarati o izgradnji pruge Budimpešta – Beograd, posle čega su planirane i izjave za medije.

Sreda popodne predviđena je za sastanke u okviru zvanične posete premijera Kine Srbiji, a prvi je razgovor LI-Vučić.

Li je prvi kineski premijer koji boravi u Srbiji još od 1986. godine.

OD TITA DO VUČIĆA: Svi skupovi svetskih lidera koje je ugostila Srbija! (FOTO) (VIDEO)

Foto: AP/Tanjug

Srpska i kineska strana trebalo bi da potpišu niz sporazumna koji su u pripremi, a potom će se premijeri Kine i Srbije obratiti novinarima.

Kineski premijer sastaće se u četvrtak i s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, a zatim će delegacije Kine i Srbije prisustvovati svecanom otvaranju mosta Zemun – Borča, koji gradi kineski partner.

Kineskom premijeru Kećijangu, gradonačelnik Beograda Siniša Mali, dodeliće zvanje počasnog građanina Beograda.

SAMIT U BROJKAMA:

Foto: AP/Tanjug

* 17 premijera država

* 5.000 učesnika

* 1.100 akreditovanih novinara

* 110 redakcija pratiće događaj

* 10.000 policajaca obezbeđivaće skup

(Telegraf.rs)

[Ignjatije]

Samit u Beogradu: Oplodnja kineskog kapitala

Kineski premijer u Beograd dovodi široku privrednu delegaciju na sastanak sa liderima 16 zemalja srednje i istočne Evrope. Taj prostor je novi rasadnik za kineski kapital. Robna razmena žestoko u korist Kine.

Money never sleeps, novac nikada ne spava ili bar ne bi trebalo. Jer samo budan kapital može po svetu da sakuplja kamate. Tu mudrost brokera i finansijskih savetnika u Pekingu odlično znaju i uzorno je primenjuju. A novca ima dovoljno, divovske devizne rezerve Kine neumitno se bliže cifri od četiri biliona dolara. Sa druge strane, privredni rast i dalje je preko sedam odsto, ali u poslednja dva kvartala beleži mali pad. Stoga je „razumno što Kina upotrebljava kapital da uposli svoju privredu, umesto da ga zadržava u obveznicama Amerike i drugih zemalja“, kaže stručnjak za strane investicije Milan Kovačević.

Nove prilike za upošljavanje domaće privrede Kini se pružaju u utorak Beogradu gde će premijer Li Kećang razgovarati sa predsednicima i premijerima 16 država srednje i istočne Evrope. Nakon investicija u Aziju, Latinsku Ameriku i Afriku, ovaj ponešto zaboravljeni postkomunistički prostor od Baltika do Crnog mora i Jadrana trebalo bi da postane novo plodno tle za kineski kapital. „Kina je izrasla u veliku ekonomiju koja će pokušati da uradi ponešto na svim meridijanima. U Pekingu su dobro osetili da jugoistočna Evropa nije u zamahu, mada ima potencijala“, kaže Kovačević za DW. Sa druge strane, predstavnici 11 takozvanih „novih“ članica EU i pet zemalja iz briselske čekaonice nadaju se da će i njihove države imati koristi od kineske privredne ekspanzije.

Premijeri Kine i Srbije u Beogradu

Skromna robna razmena

Nakon Budimpešte, Varšave i Bukurešta, samit u Beogradu je četvrti sastanak grupe 16+1. Ipak, obim robne razmene Kine i 16 evropskih zemalja i dalje je veoma skroman, oko 43 milijarde evra godišnje. Toliko Kina trguje samo sa Italijom, dok je razmena sa Nemačkom tri i po puta veća. „Volumen trgovine jeste još uvek nizak, ali raste enormnim stopama“, kontrira u razgovoru za DW stručnjak za makroekonomiju Kristijan Dreger sa Nemačkog instituta za privredu. Zaista, trgovina Pekinga sa zemljama ovog prostora udesetostručila se u poslednjoj deceniji. Progresija je maltene geometrijska, predviđa se da će već za nekoliko godina biti probijena magična brojka od 100 milijardi evra.

Očekivano, i tu najviše profitira dalekoistočni partner. Jer robna razmena je ekstremno asimetrična, azijska izvozna sila delimično prodaje deset puta više nego što kupuje. „Do sada nije bilo mnogo napora da Evropa prodaje Kini, osim što su razvijene zemlje nahranile konkurenciju iz Kine mašinama i postrojenjima. Teško tamo možete prodati robu široke potrošnje koja je u Kini jeftina jer se bazira na jeftinoj radnoj snazi“, primećuje Kovačević. Kristijan Dreger ipak vidi šansu u oblasti poljoprivrede. „Kroz kineske investicije će se postepeno popraviti šanse i u oblasti industrije“, tvrdi Dreger, koji takođe istražuje na kineskoj državnoj Akademiji društvenih nauka.

Naši sagovornici su saglasni da je saradnja 16 evropskih zemalja i Kine zasnovana na čistoj ekonomskoj računici, a ne na politici. Drugačije misle neki briselski zvaničnici. Recimo bivši komesar za trgovinu Karel de Guht tvrdio je da Kina sastancima grupe 16+1 pokušava da podeli Evropu. „Ni Kina ni zemlje centralne i istočne Evrope nemaju interesa da oslabe EU“, piše stručnjak za Kinu Ričard Turčanji, u jednoj analizi za Evropski institut za azijske studije iz Bratislave. Dodaje da bi zapadnoevropske zemlje trebalo da razumeju svoje istočne partnere „umesto što kritikuju bez argumenata“.

Uskoro otvaranje mosta Zemun-Borča

Fenomen mosta

Očekuje se da trodnevni samit u Beogradu protekne slično kao prethodni u Bukureštu – predstavnici evropskih zemalja predlažu razne projekte i nadaju se da će privući pažnju pekinških tehnokrata ili patrona privrede. Prošle godine je srpska vlada imala čak 50 projekata na svojoj listi želja. Delimično se radi o infrastrukturnim i prestižnim poduhvatima u milijardskim iznosima: modernizacija pruge Beograd-Budimpešta, deonica autoputa u Crnoj Gori, nuklearni reaktori u Rumuniji, hemijska industrija u Mađarskoj, interesantne su i luke u Hrvatskoj i Bugarskoj...

I ovi projekti se finansiraju i odvijaju po notama iz Pekinga, što se lepo vidi na primeru mosta Zemun-Borča (zvanično: Pupinov most), koji će svečano biti otvoren u sredu. Kredit je dala kineska banka, posao uzele kineske firme, radnici i građevinski materijal opet mahom iz Kine. Milan Kovačević konstatuje da je Srbija praktično uvezla ceo most. „Govorili su kako je to povoljan kredit, kako bismo ionako morali da pozajmimo pare za most. Ali ne kažu da bismo mogli da uzmemo kredit, ali da ne prihvatimo uslov da kineske firme grade most“, kritikuje on. Uz to, Kinezi nisu plaćali ni carinu ni porez, potvrđuju za DW u srpskom Ministarstvu saobraćaja.

Za Kristijana Dreger čaša je ipak polupuna. „Most ostaje tu i temeljno poboljšava dostupnost čitavih regiona. Iz toga dolazi efekat rasta za privredu i privlačenje stranih investitora“, kaže on. Jednako optimističan bio je nedavno i Lu Šan, direktor China Road and Bridge Corporation, koja po sličnoj mustri počinje da gradi crnogorski autoput. On je novinarima preneo da i Crna Gora svakako profitira – silni kineski radnici će ipak morati nešto da jedu i da piju vodu. A to će pazariti na licu mesta. Osim naravno tradicionalnih kineskih specijaliteta – njih nose iz domovine.

http://www.dw.de/samit-u-beogradu-oplodnja-kineskog-kapitala/a-18133670

[Ignjatije]

Светски медији о Самиту у Београду

 

Светски медији известили су о Самиту Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе који се одржава у Београду, уз оцену да је та иницијатива део амбиције Србије да постане "кинеска капија" за Балкан и Европу, а да Кина самит види као прилику да појача присуство у региону и поспеши везе са ЕУ.

Америчка агенција Асошиејтед прес наводи да је Кина, у покушају да обезбеди пословне везе и повећа политички утицај, у "офанзиви шармирања" у Источној Европи, где се Европска унија и Русија такође боре за утицај.

Састанак српског и кинеског премијера

Тајминг самита са Кином је значајан, примећује АП, будући да се у овом тренутку Русија, традиционални регионални посредник, бори са дубоким економским проблемима, који су делимично изазвани западним санкцијама због улоге Москве у Украјини.

Америчка агенција подсећа да је руски председник Владимир Путин пре само пар недеља објавио да Москва обуставља пројекат "Јужни ток".

"За разлику од Москве, која примењује комбинацију економског и политичког притиска на регионалне владе, Пекинг види свој појачан економски утицај на том подручју као шансу да појача и своје везе са ЕУ", истиче АП.

Дводневни самит у Београду је у Кини представљен као прилика за продубљивање веза са регионом и јачање односа са ЕУ, али не само то - азијска економска сила је заинтересована за велике пројекте у области енергетике, инфраструктуре и другим областима, стоји у извештају АП.

Кина жели, оцењује америчка агенција, да подстакне своје економију у тренутку када су трошкови радне снаге код куће у порасту, што ризикује да поремети њен извоз, који представља њену традиционалну економску снагу.

"Кинески инвеститори се надају да ће појачати своје присуство у региону у којем западне компаније можда не желе да предузимају финансијске ризике", закључује АП.

Самит као иницијатива представља део српске амбиције да постане кинеска капија за Балкан и даље, за Европу, оцењује агенција Франс прес и додаје да ће кинески премијер Ли Кећанг на самиту у Београду учврстити планове Пекинга о новој транспортној мрежи - коридору за кинески извоз у Европу.

АФП подсећа да је Ли уочи доласка у Београд најавио да ће Кина предложити изградњу брзе копнено-поморске линије базиране у железничкој прузи Београд-Будимпешта и грчкој луци Пиреј, како би се унапредила регионална повезаност.

Пекинг се нада да ће грчку луку Пиреј, где кинески шпедитерски гигант "Коско" има 35-годишњу концесију да шири своја два терминала - претворити у ново средиште трговине са Европом, наводи француска агенција.

Пекинг је најавио да је заинтересован за улагања у секторе енергије, пољопривреде и индустрије, као и у инфраструктуру, а на агенди дводневног самита биће и трговина између Кине и овог региона, која је петоструко увећана од 2003. године, закључује француска агенција.

Словеначки медији данас посвећују велики пажњу Самиту у Београду, па тако љубљански "Дневник" преноси речи кинеског премијера који је изразио интересовање за јачање кинеских инвестиција у региону, између осталог и у мариборској регији, као и за развој туризма.

Агенција СТА пренела је да је словеначки премијер Миро Церар данас имао одвојене билатералне састанке са премијерима Србије и Кине, у чијем је фокусу била економска сарадња.

 

РТС

[Ignjatije]

Samit-šta dobija Kina, a šta Srbija

Izvor: Danas

Beograd -- Treći dvodnevni samit šefova vlade Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope počeće u utorak u Palati Srbija.

 

Foto: Tanjug

Poseta premijera Narodne Republike Kine Li Kećijanga Beogradu radi učešća na Trećem samitu sa kolegama iz zemalja centralne i istočne Evrope i državne posetu Srbiji, biće prilika za razgovore o velikim planovima za saradnju čelnika druge najveće privredne sile sveta i 16 zemalja CIE.

Poseta će poslužiti i unapređenju bilateralnih strateških veza i sastavljanju plana za buduću praktičnu saradnju između Pekinga i Beograda, ocenjuju mediji u NR Kini.

Kong Tianping, saradnik na Evropskim studijama pri Kineskoj akademiji za društvene Nauke (CASS), rekao je za kinesku novinsku agenciju Sinhua da će mehanizam sastanka 16+1, kao i nova platforma o saradnji između NR Kine i CIE pokrenuta 2012, u ogromnoj meri povećati političku volju na obe strane za bilateralnu saradnju.

 

Sinhua navodi i da je Nirj Deva, predsedavajući Grupe prijateljstva Evropske unije (EU) i NR Kine u Evropskom parlamentu kazao kako su odnosi između dveju strana privukli dodatnu pažnju tokom proteklih godinu dana od samita u Bukureštu. Dvostrana trgovina je u periodu januar-oktobar dostigla 50 milijardi dolara, povećanje od 10,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Kineski mediji prenose i mišljenje Justine Ščudlik Tatar, analitičarke za NR Kinu pri Poljskom institutu za međunarodne odnose (PISM), da su odnosi između dveju strana poslednje dve-tri godine mnogo intenzivniji, bilo u formatu 16+1, ili u bilateralnim odnosima.

"Kina i CIE se međusobno ponovo otkrivaju", primetila je Ščudlik Tatar, aludirajući na ranije više od dve decenije kada odnosi nisu bili intenzivni jer je 16 zemalja bilo usredsređeno na "vraćanje Evropi".

Po poljskoj analitičarki, budući rezultati saradnje 16+1, poput investicija iz NR Kine u CIE, povećanja trgovinske razmene i poboljšanja infrastrukturne povezanosti zahvaljujući konceptu Novog Puta svila, ne samo što će unaprediti saradnju između dveju strana, već će možda smanjiti jaz koji postoji između Zapadne i Istočne Evrope.

U tom smislu format 16+1 unapređuje poziciju CIE unutar EU, primetila je Ščudlik Tatar.

Tradicionalni odnosi

Posetu premijera Lija Beogradu je zamenik ministra inostranih poslova Vang Čao ocenio i kao veoma važnu za uvršćivanje tradicionalno dobrih odnosa između NR Kine i Srbije, koje su sledile princip uzajamnog poštovanja pošto su dve države uspostavile strateško partnerstvo 2009. Poseta prvog premijera NR Kine Beogradu, posle 28 godina, doprineće povećanju uzajamnog političkog poverenja i planiranje buduće praktične saradnje.

Šinhua navodi i da je direktorka u strateškom institutu Prijatelji Evrope iz Brisela, Šada Islam primetila da su mnogi u institucijama EU u početku bili zabrinuti zbog dijaloga 16+1, smatrajući da će to škoditi ukupnim odnosima Unije i NR Kine. Sada je, po Šadi Islam, takva briga splasnula.

"Države članice EU - velike i male - trebalo bi da teže jačim bilateralnim odnosima sa Pekingom. NR Kina je, pak, jasno zainteresovana da se tako ophodi prema članicama EU", dodala je analitičarka koja smatra da bi takvi odnosi mogli da doprinesu novom načinu razmišljanja i idejama za šire opštenje između najveće regionalne integracije u svetu i najmnogoljudnije zemlje na Zemlji.

Analitičar Kong takođe smatra da razgranavanje veza između NR Kine i CIE predstavlja „novu pokretačku snagu“ u odnosima između Kine i EU. On podseća da su prošle godine na samitu u Bukureštu lideri NR Kine i CIE skicirali saradnju u 38 projekata, od kojih je 80 odsto pokrenuto.

Već je ostvaren veliki napredak u nekim projektima saradnje, pošto su odlični rezultati rada kineskih kompanija sa Srbijom, Rumunijom, BIH, i drugim državama u izgradnji infrastrukturne, naveo je Kong. On je dodao i da su dve strane, takođe, postavile platformu za saradnju u obrazovanju i kulturi.

[Ignjatije]

"HR zbog Šešelja propustila šansu"

Izvor: Jutarnji list, Tanjug

Zagreb -- Dolazak premijera Kine u Srbiju nagoveštava ozbiljne namere jačanja veza sa zemljama Evrope, a Srbija za razliku od Hrvatske već ima nekoliko projekata s Kinom.

 

Foto: Tanjug

Kako piše hrvatski "Jutarnji list", Srbija je iskoristila priliku da se kao domaćin Samita šefova vlada 16 država centralne i istočne Evrope s kineskim premijerom Li Kećijangom predstavi svetu kao "ulazna vrata" za kineski kapital na Balkan i u Evropu,ali i za susrete srpskog premijera s predsednicima vlada 15 država s kojima je dogovarao više projekata.

Reč je o projektima poput gradnje autoputa od Temišvara do Beograda, železničke pruge Beograd- Budimpešta, izgradnje prometne infrastrukture između BiH i Srbije, te železničke pruge Beograd-Bar.

Prisutnost Kineza se ogleda i u modernizaciji Termoelektrane Kostolac, kao i u izgradnji deonice autoputa na Koridoru 11 od Obrenovca do Ljiga u dužini od 50 km, dodaje list.

"Kina, čija je ekonomija i službeno prerasla snagu američke i postala najjača ekonomska sila sveta, prema službenim rezultatima Državnog zavoda za statistiku, s Hrvatskom je prošle godine imala izrazito povoljnu robnu razmjenu: izvezla je u vrednosti od 4,4 milijarde kuna, a iz Hrvatske uvezla robe samo za 434 milijuna kuna", navodi list i dodaje da su Kinezi, doduše, pokazali zanimanje za investiranje u Hrvatsku, pre svega u luke ( Ploče, Rijeka, Vukovar) i železničku infrastrukturu, te moguću gradnju električnih centrala, no do danas ta najmnogoljudnija zemlja sveta u Hrvatskoj nije započela nijednu investiciju.

Srbija, međutim, za razliku od Hrvatske - a to ovih dana s ponosom ističu premijer Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić - već ima nekoliko projekata.

 

List ističe da je ono što Srbija očekuje od ovogodišnjeg samita potpisivanje ugovora o izgradnji savremene železničke pruge Budimpešta - Beograd (u dužini od oko 380 kilometara), kojom bi, kad za dve godine bude završena, vozovi mogli saobraćati brzinom od oko 200 kilometara na sat.

O tome će, piše list, premijer Li danas razgovarati sa Vučićem i mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.

Deo tog projekta budućnosti je moderna železnička pruga koja će brzim vozovima povezivati Kinu s Evropom i koja se već opisuje kao glavni transportni i logistički pravac između Azije i Evrope.

U Turističkoj organizaciji Beograda procenjuju da će tamošnji hotelijeri i ugostitelji na njemu zaraditi oko milion evra.

Istovremeno, navodi list, kineska "ofanziva šarma" ima za cilj pokazati svetu da je kineski kapital spreman doći u centralnu i istočnu Evropu, za koje američki i evropski kapital ne pokazuje previše zanimanja.

"S tog zaista impresivnog skupa, koji je okupio čak 6.600 učesnika, u znak protesta zbog izjava četničkog vojvode Vojislava Šešelja, izostao je jedino premijer Zoran Milanović. Iako je poslao jasnu poruku Srbiji, propustio je priliku za razgovore s Li Kećijangom i drugim premijerima", piše Jutarnji.

[Ignjatije]

Vučić: Hvala Kini što nas poštuje

Izvor: Tanjug

Beograd -- Premijer Aleksandar Vučić zahvalio se premijeru Kine Li Kećijangu zbog toga što Kina poštuje politiku i evropski put Srbije.

 

Foto: Tanjug

Vučić je na zajedničkoj konferenciji za novinare s kineskim premijerom Li Kećijangom rekao da se dve zemlje slažu po svim ključnim političkim pitanjima i da i jedna i druga zemlja vode nezavisnu i politiku mira i da ne ugrožavaju ničiji teritorijalni integritet.

Vučić je dodao da će ti odnosi još više napredovati i istovremeno se zahvalio premijeru Kine što je posetio Srbiju.

"Počastvovani smo i ponosni što imamo takvog gosta", rekao je Vučić i zahvalio Liju i ministrima u kineskoj vladi što su došli ne samo na samit već i u bilateralnu posetu Srbiji.

On je naveo da veruje da je Srbija uspela da pokaže srpsko gostoprimstvo i prijateljstvo.

Vučić je rekao da su se dve vlade u Beogradu bavile važnim pitanjima, što se,kako je naveo, vidi i po sporazumima koji su potpisani, a koji se bave raznim oblastima, od najsavremenijih tehnologija, telekomunikacija, do izgradnje termoelektrane, ali i izvoza jagnjećeg mesa u Kinu.

"Smatramo da postoje značajne mogućnosti za prodor srpske robe u Kinu, kao što je i kineska roba uvek dobrodošla u Srbiju", rekao je Vučić.

On je zahvalio premijeru Liju što pokazao veliko poštovanje Srbiji, koja će to, kako je naveo, istim takvim poštovanjem umeti da uzvrati.

"Hvala što poštujete politiku i opredeljenje Sbrije, evropski put Sbrije i što Srbiju tretirate kako bismo voleli da nas svi tretiraju kao samostalnu, nezavisnu, slobodnu zemlju. Hvala prijatelju, druže Li", rekao je Vučić.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je rekao i da je Srbija dobila donaciju od Kine u visini od 35 miliona juana (4,5 miliona evra), koju može da iskoristi i za vraćanje određenih kamata.

Vučić je rekao da je postignut još povoljniji sporazum sa kineskom Eksim bankom o izgradnji Termoelektrane Kostolac.

On je precizirao da je grejs period produžen sa pet na sedam godina, a kamata je spuštena sa 3 na 2,5 odsto.

Vučić je rekao i da je dogovoreno formiranje radnih grupa sa Mađarskom i Makedonijom, a uskoro i sa Grčkom, i da će se do 20. januara izaći pred kinesku vladu sa zajedničkim stavom o modelu finansiranja pruge od Budimpešta do Beograda, I kasnije od Beograda do Skopolja I dalje prema Atini.

Premijer Kine Li Kećijang izjavio je da je tokom Samita Kine i zemalja centralne i istočne Evrope u Beogradu postignut niz dogovora u vezi sa novim projektima, čime je postignut suštinski napredak i poručio da Kina podrža evropski put Srbije.

Govoreći o modernizaciji pruge Beograda - Budimpešta Li je istakao da je taj projekat veoma značajan jer će omogućiti ne samo povezivanje dve zemlje, već će podstaći privredu u regionu duž pruge.

On je podsetio da je na prošlogodišnjem Samitu u Bukureštu postignut dogovor između Kine, Mađarske i Srbije o modernizaciji pruge, na kojoj bi voz saobraćao 200 kilometara na čas umesto dosadašnjih 40.

"Na beogradskom susretu mogu reći da je postignuti dogovor već realizovan i postignut napredak, i da je projekat proširen na Makedoniju i Grčku", rekao je Li.

Kako je objasnio, povezivanjem železničke pruge Budimpešta- Beograd, ali i Beograd-Pirej, grčke luke, biće izgrađen takozvana "koneno-morska ekspresna linija" između Kine i Evrope.

"Izgradnja ove pruge neće doprineti samo produbljivanju saradnje Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope, već i proširenju i obogaćivanju kineskih i evropskih odnosa", rekao je Li.

On je dodao da Srbija ima važan položaj na ovoj pruzi koja će biti izgrađena prema evropskim standardima.

Li je naglasio da Srbija i Kina imaju isti stav o principima očuvanja sistema nastalog posle Drugog svetskog rata, poštovanja nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih zemalja, te podvukao da Peking podržava evropski put Srbije.

On je dodao da je delegacija Kine imala sadržajne i uspešne razgovore u Beogradu, i da je postignut konsenzus o unapređenju i očuvanju svetskog mira.

Li je kazao da se Kina i Srbija međusobno podržavaju kada je reč o ključnim pitanjima.

Kineski premijer je izrazio zadovoljstvo što je na poziv premijera Aleksandra Vučića posetio Srbiju, prenevši iskrene pozdrave kineskog naroda srpskom narodu, i da se radi o uzvratnoj poseti.

"U Kini se kaže da 'ako nešto ne uzvratimo to nije kulturno' i mi se zalažemo za reciprocitet", rekao je Li.

On je ukazao da između dve zemlje postoji tradicionalni prijeateljstvo, zasnovano na međusobnom poštovanju.

Prema njegovim rečima dogovoreno da se na osnovu međusovnog poštovanja unapređuje praktična saradnja u kulturi, turizmu, nauci, ali i obrazovanju.

"Već od sledeće godine kineska vlada će udvostručiti stipendije za studenete zemalja centralne i istočne Evrope, jer iskreno želimo u okviru toga da više srpskih studenata studira u Kini. Želimo da se kinesko-srpsko prijateljstvo se nasleđuje od generacije do generacije", kazao je Li.

Li je primetio i da je od premijera Vučića, tokom ova dva dana, naučio da pozdravi i zahvali se na srpskom i u šali kazao da je, ako je pogrešio za to kriv šef srpske vlade.

Potpisano 13 dokumenata o saradnji

Delegacije Srbije i Kine potpisale su danas 13 sporazuma i memoranduma iz oblasti infrastrukture, saobraćaja, finansija, poljoprivrede i telekomunikacija.

Ugovor o zajmu za drugu fazu paket projekta Termoelektrane Kostolac B potpisali su ministar finansija Dušan Vujović i guverner Eksim banke Li Žougu.

Sporazum o privredno-tehničkoj saradnji između vlada Srbije i Kine potpisali su prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministar trgovine Kine Gao Hu Čeng.

Memorandum o otpočinjanju studije izvodljivosti o izgradnji industrijskog parka potpisali su ministar privrede Željko Sertić I ministar trgovine Gao Hu Čeng.

Potpisan je i Memorandum o razumevanju o saradnji na projektu dela obilaznice oko Beograda, Bubanj potoka i Vinče između Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i komapnije Sajnohidro, na koji su potpis stavili ministarka Zorana Mihajlović i generalni direktor kompanije Sajnohidro Liang Đun.

Mihajlovićeva i zamenik šefa Biroa za civilnu avijaciju Li Đen su potpisali i Sporazum o uspostavljanju vazdušnog saobraćaja između Srbije i Kine.

Sporazum o saradnji Narodne banke Srbije i Kineske razvojne banke potpisali su guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković i predsednik Uprave kineske razvojne banke Hu Huai Bang, dok su ministarka Mihajlović i Hu Huai Bang potpisali Memorandum o razumevanju o sveobuhvatnoj finansijskoj saradnji Vlade Srbije i Kineske razvojne banke.

Potpisan je i Memorandum o razumevanju o finansiranju između Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Eksim banke, koji su potpisali Zorana Mihajlović i predsednik Eksim banke Li Žougu.

Memorandum o razumevanju i partnerskoj saradnji između Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija I kineske korporacije ZTI potpisali su potpredsednik vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i zamenik predsednika kompanije ZTI Šao Ming.

Potpisan je Memorandum o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i komapnije Huavei (Huawei) o saradnji u oblasti sistema, a potpisali su ga državni sekretar MUP Milosav Miličković i zamenik generalnog direktora kompanije Huavei Lu Jong.

Memorandum o razumevanju o finansiranju između Grada Beograda I Eksim banke potpisali su gradonačelnik Siniša Mali i predsednik Eksim banke Li Žougu.

Prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić i ambasador Kine u Srbiji Li Mančang potpisali su Sporazum o međusobnom osnivanju kulturnih centara između Srbije I Kine, dok su Protokol o zdravstvenim zahtevima za izvoz smrznutog jagnjećeg mesa iz Srbije u Kinu potpisali ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković i ambasador Kine u Srbiji Li Mančang.

Zarad podrške srpskom visokom školstvu i uspostavljanja istraživačko-razvojnih centara u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, kompanija Huavei je Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu donirala Laboratoriju informaciono-komunikacionih tehnologija baziranu na najmodernijim 4G tehnologijama.

Tim povodom, zamenik generalnog direktora kompanije Huavei uručio je srebrnu plaketu ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđanu Verbiću.

Vučić i Li sutra otvaraju most Zemun - Borča

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i premijer Narodne Republike Kine Li Kećijang, koji boravi u zvaničnoj poseti Srbiji, sutra u 11.00 sati svečano će otvoriti most Zemun - Borča.

Kako je saopštila vladina Kancelarija za saradnju s medijima, premijeri dve zemlje će tom prilikom otkriti ploču prijateljstva, a potom preseći vrpcu i obratiti se medijima.

Već odomaćenog naziva "Kineski", most koji je dobio ime po Mihajlu Pupinu, gradila je kao glavni izvođač kineska kompanija "Čajna roud and bridž korporejšen", a deo je Severne magistralne tangente koja će povezati Koridor 10 sa Zrenjaninskim putem i izmestiti teretni saobraćaj iz centra Beograda.

Radovi na mostu Zemun-Borča počeli su krajem oktobra 2011. godine. Novi most je dugačak 1.507 metara, širok 29,1 metar i visok 22,8 metara. Glavni raspon mosta je dug 362 metra.

Pristupne saobraćajnice će biti dugačke ukupno 21,6 kilometara i deo od Zrenjaninskog puta do Pančevačkog puta biće završen u septembru 2015. godine. Taj most će biti veza s putnim Koridorima 10 i 11.

Ukupna vrednost mosta s pristupnim saobraćajnicama je oko 260 miliona dolara, a od tog iznosa 85 odsto kreditira kineska Eksim banka, dok preostalih 15 odsto obezbeđuju država Srbija i Grad Beograd.

Na prvom mostu izgrađenom na Dunavu nakon 79 godina, koji je spojio obale Zemuna i Borče, uspešno su obavljena probna opterećenja i taj velelepni infrastrukturni objekat zajedno s 10 kilometara pristupnih saobraćajnica spreman je za otvaranje.

[Ignjatije]

Nemački mediji o Samitu: Događaj kakav bi se svideo Titu| Tanjug

 

Peking privlači partnere jeftinim kreditima za projekte koje će realizovati u sopstvenoj režiji, a "zov milijardi" Puta svile osvaja u "ekonomski sušnoj" čekaonici Evropske unije, piše nemačka štampa o samitu u Beogradu.

 

Foto: Tanjug

"To je događaj kakav bi se svideo Josipu Brozu Titu: šefovi vlada iz 16 evropskih zemalja, stotine delegata, 1.200 predstavnika iz preko 500 firmi, više od hiljadu novinara. I kineski premijer", piše minhenski "Zidojče cajtung".

List navodi da je evropskim državama na samitu u Beogradu u izgled stavljeno ukupno deset milijardi dolara za eventualne energetske i infrastrukturne projekte.

"Srpski domaćini sa premijerom Aleksandrom Vucicem na čelu prostrli su uvaženom gostu crveni tepih, i ne samo to. Li Kećiang će otvoriti most preko Dunava i postati počasni građanin Beograda. Slično kao tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina u oktobru, i sada ekonomski tanki Srbi izvlače sve moguće simbole počasti kako bi motivisali visokog gosta i njegove šefove firmi na investicije“, piše nemački dnevnik.

Beogradski dopisnik lista Florijan Hasel u tekstu ukratko objašnjava situaciju Srbije i okolnih zemalja: visoki dugovi, zaostala privreda, masivna birokratija.

"U jeku krize, iz Evrope teško ili nikako stižu krediti i investicije. Stoga ni Vučić ni njegov mađarski kolega Viktor Orban ne kriju da moraju da se okrenu Pekingu kako bi dobili dve milijarde evra za brzu prugu izmedu Beograda i Budimpešte", navodi se u tekstu i dodaje da "naravno, Kinezi ne dolaze kao dobri Samarićani".

Kako se objašnjava, kod onih deset milijardi koje je pomenuo Li Kećijang radi se o infrastrukturnim projektima na kojima ce biti uposlene kineske firme.

"Ali i očekivani ishod sastanka u Beogradu je recikliran: jer kineski premijer je i novembra prošle godine u Bukureštu pominjao kreditnu liniju od deset milijardi. Tada je najavio da ce ove godine početi gradnja brze pruge Beograd-Budimpešta. Sada se govori da će najranije sredinom sledeće godine biti gotova studija izvodljivosti…“, piše list.

Hasel u dužem komentari o istoj temi piše da u Srbiji, koja nije članica EU pa Brisel ne može da nadgleda tendere, kritičari zameraju da se projekti sa Pekingom zaključuju uz sprečavanje konkurencije i da od toga domaća privreda malo profitira.

"Tu je paralela sa postupanjem Rusije kod – u meduvremenu propalog – gasovoda Južni tok. Ni tu nije bilo govora o transparentnosti, i tu su na korupciju ukazivali troškovi koji su bili daleko iznad evropskog nivoa. Još više korupcije – to je poslednje što treba međunarodno zaostalim zemljama srednje i istočne Evrope, ukoliko žele da se prikljuce ostatku Evrope,“ ukazuje se u tekstu.

Dodaje se da je EU dovoljno moćna da zaustavi projekte koji nisu u skladu sa njenim pravilima – kao što je to bilo u slucaju Južnog toka.

Regionu trebaju investicije, ali EU mora širom da otvori oči“, zaključuje se u članku "Zidojce cajtunga".

Foto: Tanjug

"Štutgarter cajtung" svoj dopisnički tekst iz Beograda počinje citatom iz lista "Alo", gde piše da je samit najveci politički spektakl u Srbiji još od Titove sahrane.

Kao i na prethodnim sastancima u Varšavi i Bukureštu, kako navodi list, i ovde su u centru pažnje nastojanja Kine da privrednom saradnjom takode ojača i politički uticaj u regionu.

"Peking privlači partnere jeftinim kreditima za projekte koje ce realizovati u sopstvenoj režiji. Zov milijardi Puta svile osvaja uši u ekonomski sušnoj cekaonici Evropske unije, ali i u kriznim članicama poput Madarske. Krediti i finansijska pomoć EU, SAD ili Svetske banke ne mogu da pokriju ogromne potrebe i često se dodeljuju pod strogim uslovima. Nade koje su pre svega Srbija i Madarska uložile u Rusiju doživele su težak udarac nakon što je šef Kremlja Vladimir Putin objavio kraj prestižnog projekta Južnog toka. Tako u ranjenom regionu sredstva iz Kine postaju više nego dobrodošla“, dodaje štutgartski list.

Samitu u Beogradu tekst posvecuje i švajcarski Noje cirher cajtung.

"Glavni cilj Kine je verovatno stvaranje novih tržišta i skraćivanje rokova isporuke izvoznih dobara. Li je prvi kineski premijer koji je posetio Beograd nakon 28 godina", piše ovaj list i konstatuje da Peking davanje kredita gotovo nikada ne vezuje uz političke uslove, ali da kreditirane zemlje moraju da prihvate da domaće firme dobiju tek delić posla.

"Kina je atraktivni partner za vlade Zapadnog Balkana između ostalog i jer njihovo približavanje EU ide traljavo. Još uvek važi izjava novog predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da u narednih pet godina EU nece primati kandidate", kaže se u tekstu i dodaje se da je Srbiji iz Brisela poruceno da je neophodna dalja normalizacija odnosa sa Kosovom i da se ne gleda blagonaklono na odnos sa Rusijom, prenosi nemački radio "Dojče vele" pisanje nemačke i štampe na nemačkom jeziku o Samitu u Srbiji.

[Ignjatije]

"Da pijemo iz Dunava i Jangcea"

Izvor: Beta

Beograd -- Premijer Kine Li Kećijang rekao je da Kina ceni balansiranu strategiju Srbije između istoka i zapada i spremnost da bude stub u saradnji između Kine i EU.

 

foto: Tanjug

Li je tokom susreta sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem rekao da je tradicionalno prijateljstvo između dve zemlje sada na najvišem nivou.

Kako je rekao, Kina smatra da je saradnja sa Evropom, uključujući i saradnju sa zemljama Centralne i Istočne Evrope, u korist evropskih integracija.

"Mislimo da svaka zemlja bila ona na istoku ili zapadu daje svoj doprinos civilizaciiji sveta. Mi ćemo zajedno da pijemo vodu sa Morave i Dunava kao što ste pomenuli. I evropske zemlje, uključujući i Srbiju, su dobrodošle da dođu u Kinu da zajedno pijemo vodu iz reke Jangce", rekao je Li.

On je izrazio zadovoljstvo što je imao priliku da poseti Srbiju i preneo je pozdrave kineskog predsednika Si Đinpinga.

Li je rekao da je Samit Kine i zemalja centralne i istočne Evrope bio veoma uspešan, a da saradnja sa tim zemljama predstavlja deo saradnje sa EU.

Prema njegovim rečima, Kina je i dalje zemlja u razvoju.

"Posle reformi i otvaranja prema svetu mi smo fokusirani na ekonomski razvoj i poboljšanje životnog standarda građana. Pred nama je dug put i saradnja između Kine i Evrope", rekao je LI, dodavši da je EU najveći trgovinski partner Kine.

Nikolić: Kineski model je putokaz

foto: Tanjug

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je da je Kina primer koliko je pogrešnih modela u vođenju države Srbija izabrala i koji su je unazadili.

"Neki koji misle da su mnogo veliki želeli bi da minimiziraju značaj Kine u Evropi... Evropa je zainteresovana za saradnju s Kinom i uz staro tradicionalno prijateljstvo sa Srbijom, u prilici ste da govorite o novim prijateljstvima", rekao je Nikolić u razgovoru sa kineskim premijerom Li Kećijangom.

Nikolić je kazao da se Srbija "uvek sklanjala od privrede i da je uvek prepustali kapitalu da sam odlučuje, bez planiranja šta joj treba i u kojem periodu".

Kina je, kako je istakao, "otrežnjenje" za mnoge svetske države.

“Bio je jedan čovek kod nas pre 200 godina, a bio je prorok, i nikada nije čuo za Kinu, ali je rekao: Doćiće ljudi sa istoka - žuti ljudi i zavladaće svetom i piće vodu s reke Morave. To je srpska reka. Danas piju i još će da piju vodu i sarađuju. Otišli su dalje neko što je naš prorok mogao da zamisli", rekao je predsednik Srbije.

Premijer Kine je istakao da između Srbije i Kine postoji velika "komplementarnost" i da je EU najveći partner Kine.

"Postoji tradicionalano prijateljstvo Srbije i Kine. Srpska strana je spremna da bude stub između Kine i Evrope. Imamo poverenja u vašu sjajnu budućnost", rekao je kineski premijer.

On je kazao da će kineska saradnja sa EU uključiti i zemlje istočne i jugoistočne Evrope i da će to biti u korist evropskih integracija.

[Ignjatije]

Нисам могао да верујем да је Тома конеском премијеру испричао пророчанство Тарабића о жутим људима који ће пити са Мораве и завладати светом. И то јавно пред камерама.

 

Где комунисти да причаш о пророчанствима.

[Odahviing]

Нисам могао да верујем да је Тома конеском премијеру испричао пророчанство Тарабића о жутим људима који ће пити са Мораве и завладати светом. И то јавно пред камерама.

 

Где комунисти да причаш о пророчанствима.

Ja kad kod vidim i čujem tomu mene automatski bude sramota što sam državljanin države u kojoj neko onakav može da postane predsednik.

[Ignjatije]

I Tito na Ministarskom samitu OEBS u Areni

Veliki pano sa fotografiom Josip Broza Tito postavljena je u glavnoj sali Kombank arene na Ministarskom samitu OEBS u Beogradu.

 

 

 

Foto: B92

Titova fotografija je okrenuta ka ulazu, tako da ko god uđe prvo ugleda bivšeg predsednika SFRJ.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je ranije da će fotografija Josipa Broza iz 1975. zauzimati jedno od centalnih mesta na samitu.

Prema njegovim rečima, ne zna hoće li nekome od gostiju biti neprijatno zbog Tita, "ali i to je istorija OEBS-a".

“Nama je veoma važna ta 1975. godina, kada je u Helsinkiju nastao tadašnji KEBS, a današnji OEBS, i to uz veliku ulogu Jugoslavije. Imamo fotografije kako Tito potpisuje te važne dokumente i to ćemo prikazati. Tito je inače predsedavao KEBS-om u Helsinkiju”, objasnio je Dačić.

Naveo je da se uvek prilikom službenih putovanja predstavlja kao predsednik stranke koja je naslednik Titove partije, što nailazi na odobravanje u inostranstvu.

Ministarski savet OEBS u Beogradu počeo je zasedanje plenarnom sednicom koju je otvorio predsedavajući OEBS-a i šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

Premijer Aleksandar Vučić rekao je, na otvaranju Ministarskog saveta OEBS-a, da je Balkan i dalje bure baruta kome je potrebna jedna iskra da ponovo eksplodira.

 

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=12&dd=03&nav_category=11&nav_id=1070129